Ne znam koliko je primenjivo na temu; ali ja sam, naprimer, jedino mirna ako su i stvari
izmirene.
Zbogradi pitanja, da parafraziram, zašto ljudi to rade.
Ako ostavimo po strani aktualne socijalne trendove; krvarina ima smisla
u smislu fer-pleja koji nikakve civilizacijsko-pravne tekovine nisu sposobne da zamene (i odmene). U kontekstu pretrpljene traume usled pogibije bližnjeg, vrlo su retki oni koji su u stanju čistog srca i pošteno reći kako ih je utešila desetogodišnja zatvorska kazna krivca, naprimer; da ne govorim o "ukorima" u vidu psihijatrijskog lečenja u tome podobnim institucijama ili, nedajbože, humanitarnom radu. Što su - danas- češće kazne za ubistvo nego želim da se prisećam. Ako smatraš da onaj ko ubije tvog čoeka ne zaslužuje ništa gore od bolničkog lečenja tokom kojeg će imati svu medicinsku negu, nebrigu za hleb nasušni i
hleb nasušni koji mu donose na tacni svakog dana - ja bi se, onda, zapitala koliko me je bilo briga za mog čoeka uopšte.
Ali, to sam samo ja.
A i otišla sam u neke druge vode. Međutim, šta je sa ostalim stvarima? Šta je sa doprinosom koji je taj neko (mrtav) ulagao u porodicu? Šta sa njegovim radom, privređivanjem, staranjem o udovici i siročadi? Zvuči hladno, ali onaj ko veruje da se krvarina pre svega tiče bezglave paganske (varvarske?) strasti, nek razmisli bolje. U severnoj Evropi, onomad, imali su tarifu za glavu. Praktično posmatrano, to je bilo mnogo smislenije od klasične krvarine jer, pošteno govoreći, linčovanje ubice ne donosi nikakvu ekonomsku korist.
A neke odmazde mora biti.
Posmatrali krvarinu u klasičnom ili bilo kakvom drugom smislu; bit je u
odmazdi. Da li će nekog zadovoljit glava ubice na srebrnom poslužavniku ili kesa; to je individualno; ali ljudi bi se morali udostojiti sa svojih politički korektnih visina i zapitati sebe s kojim pravom negiraju fer-plej oštećenima. Ko je, do njih, ovlašten da sudi kakvu bi naplatu zahtevali?
Zakoni se ne smeju temeljiti na slobodi postupanja jer čovek, po sebi, nije sklon zakonima. Moglo bi se dogoditi - i dogodilo bi se - da uzme da kroji svoje sopstvene, a to se, onda, zove haos; ne legitimnost. Međutim, u isto vreme budala je svako ko veruje da se čovek drži zakona zato što ih voli ili njima stremi.
Čovek se drži zakona kad ga
odmazda plaši
dovoljno.
Da se svaki silovatelj bez pardona i prava na žalbu kastrira; postojao bi izvestan broj nevino kastriranih.
I mnogo manje silovanja.
