Samoća

Џорџи

Џорџи

Srebrna tastatura
Poruka
235.328
Ima mudrih misli..primetih ovih dana da mnogi kazu kako ce sami uci u novu godinu..vecini i nije to neki dan za slavlje ali ok je misliti da ce nam takva godina biti kako je docekamo..mislim da mi se vise puta pogodilo da je takva bila..da li se bojite samoce ili ste naucili uzivati u njoj sami sa sobom a da nije namenski beg zbog straha od samoce?

Samoća je stanje koje vi jeste ali koje se u vašem svijetu prepoznaje kao odbljesak tuge, kao nešto što samim svojim postojanjem donosi uznemirenost i budi strah. A kada bi ste ju vidjeli u njenoj punini, samoća bi vam se učinila poput prekrasne slike koju je netko nepravedno postavio u neki zabačeni dio muzeja.
Kada bi svoj cijeli život proveli u samoći naučili bi ste, naučili bi da samoća ne postoji sve dok imate barem jednog prijatelja - sebe. I sve dok se vaš prijatelj želi družiti sa vama. Jer prava samoća počinje tek kada izgubite to prijateljstvo, tek tada možete reći da ste okusili samoću u njenom punom strahu i snazi.

Nepravedno optužena samoća je osjećaj koji postoji u svima vama, samo je ponekad jasniji, a ponekad se zbog okolnosti koje vas okružuju sakrije čekajući pravi trenutak kada će moći pobjedonosno izaći na površinu i u vašoj unutrašnjosti stvoriti oluju. Oluju koja će kada protutnji isprati sve ono što već dugo nakupljeno u vama čeka svoje oslobađanje.
Možda će vam trebati sati, možda dani, a možda i godine da shvatite koliko ste toga tom olujom dobili. Koliko slobode i kristalno jasnog pogleda. Pogleda koji možete usmjeriti na sve oko sebe čitajući svoj život u svemu što vas okružuje. Jasnoća viđenja, to je ono što dobijete samoćom, i zato bi joj trebali zahvaliti.
Početak i kraj svakog života počinje u onom što vi nazivate samoćom. Dolazite sa njom i odlazite sa njom. Jedino između toga imate stalnu potrebu za dokazivanjem svojeg postojanja kroz druge, imate potrebu dokazati sebi da ste živi tako što ćete to pročitati u tuđim očima, čuti u tuđim riječima i osjetiti u tuđim emocijama. I s obzirom da je to nešto što vam ne može donijeti olakšanje kojeg očekujete vi stalno imate potrebu za još jačim i jačim doživljajima sebe u drugima.
Kada bi samo prihvatili da ste vi ti koji trebate sebe sebi pokazati shvatili bi koliko je jednostavno proživjeti ovaj život baš na način koji želite, bez samoće. Sa stalnim pratiteljem koji je uvijek uz vas, spreman da vam pruži podršku kad god vam je to potrebno - sa samim sobom. Sa nekim koji tako jak u svojoj punini osjeća ono što je , i na taj način omogućuje vama da doživite sve ono što želite.
Život je tu da ga živite, društvo ste već odabrali svojim dolaskom, a sve ostalo samo su bića poput vas koja su tu da se družite, da se volite i pomažete. Sve ostalo samo su oblici zajedničkog postojanja koji vas udaljuju od samih sebe, od onog sa čime ste došli. Gledajte svoje bližnje kao nekog tko je tu poput vas, sa svojim teretom postojanja, sa svim onim što ima i što ga čeka. Gledajte i promatrajte, a onda djelujte po svojem nahođenju, za najbolje dobro onih pored vas i sebe. To je jedini put da shvatite da ono od čega najviše svi bježite je nešto što vas najbolje pročišćuje i donosi najbolje učenje, priliku za rast i pobjede.
Zato družite se jedni sa drugima i sami sa sobom, uživajte u životu.



Arthur Schopenhauer
  • "Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira."
  • "Samoća je sudbina svih značajnijih duhova."
  • "U samoći bijednik osjeća svu svoju bijedu; veliki duh svu svoju veličinu."
  • Barbara Kingsolver
    • "Samoća je ljudska iluzija. I najtiši korak odzvanja poput groma u svijetu sićušnih insekata pod našim nogama, povlačeći neuhvatljive strune koje povezuju mužjaka sa ženkom, grabljivca sa plijenom, i početak sa krajem. Svaka odluka otvara novi svijet." (Bujno ljeto)
  • Helen Keller
    • "Samoća žaljenje je naš najgori neprijatelj i ako mu se predamo nikada nećemo učiniti nešto mudro na ovom svijetu."
  • Orhan Pamuk
    • "Samoća je stvar ponosa: osamljenik se na veoma nadmen način utapa u vlastitom mirisu..." (Snijeg)
    • "Allah je jedan" (...) "Sve vidi i sve razumije. Pa i tvoju samoću. Da si mu vjerovao i da si znao da on gleda tvoju samoću, nikada se ne bi osjećao usamljenim."
"Upravo tako, Uzvišena Ekselencijo" (...) "Usamljen sam pa ne mogu vjerovati u Allaha, a budući da u Njega ne vjerujem, ne mogu se osloboditi usamljenosti. Šta mi je činiti." (Ibid.)
  • Osho
    • "Samoća je pozitivna, samoća je zdrava. Užitak je biti svoj."
  • Rainer Maria Rilke
    • "Ljubav se sastoji u tome da se dvije samoće štite, da budu jedno uz drugu, da pozdravljaju jedno drugu."
  • Reinhold Schneider
    • "Postoji samo jedna nada protiv samoće; to je ljubav - ona prodire kroz sve zidove i dopire do najsamotnijeg srca, samo ako se ono otvori."
  • Theodor Fontane
    • "Samoća boli, ali ne toliko kao lažna druželjubivost."
 
georgejune:
Ima mudrih misli..primetih ovih dana da mnogi kazu kako ce sami uci u novu godinu..vecini i nije to neki dan za slavlje ali ok je misliti da ce nam takva godina biti kako je docekamo..mislim da mi se vise puta pogodilo da je takva bila..da li se bojite samoce ili ste naucili uzivati u njoj sami sa sobom a da nije namenski beg zbog straha od samoce?

Samoća je stanje koje vi jeste ali koje se u vašem svijetu prepoznaje kao odbljesak tuge, kao nešto što samim svojim postojanjem donosi uznemirenost i budi strah. A kada bi ste ju vidjeli u njenoj punini, samoća bi vam se učinila poput prekrasne slike koju je netko nepravedno postavio u neki zabačeni dio muzeja.
Kada bi svoj cijeli život proveli u samoći naučili bi ste, naučili bi da samoća ne postoji sve dok imate barem jednog prijatelja - sebe. I sve dok se vaš prijatelj želi družiti sa vama. Jer prava samoća počinje tek kada izgubite to prijateljstvo, tek tada možete reći da ste okusili samoću u njenom punom strahu i snazi.

Nepravedno optužena samoća je osjećaj koji postoji u svima vama, samo je ponekad jasniji, a ponekad se zbog okolnosti koje vas okružuju sakrije čekajući pravi trenutak kada će moći pobjedonosno izaći na površinu i u vašoj unutrašnjosti stvoriti oluju. Oluju koja će kada protutnji isprati sve ono što već dugo nakupljeno u vama čeka svoje oslobađanje.
Možda će vam trebati sati, možda dani, a možda i godine da shvatite koliko ste toga tom olujom dobili. Koliko slobode i kristalno jasnog pogleda. Pogleda koji možete usmjeriti na sve oko sebe čitajući svoj život u svemu što vas okružuje. Jasnoća viđenja, to je ono što dobijete samoćom, i zato bi joj trebali zahvaliti.
Početak i kraj svakog života počinje u onom što vi nazivate samoćom. Dolazite sa njom i odlazite sa njom. Jedino između toga imate stalnu potrebu za dokazivanjem svojeg postojanja kroz druge, imate potrebu dokazati sebi da ste živi tako što ćete to pročitati u tuđim očima, čuti u tuđim riječima i osjetiti u tuđim emocijama. I s obzirom da je to nešto što vam ne može donijeti olakšanje kojeg očekujete vi stalno imate potrebu za još jačim i jačim doživljajima sebe u drugima.
Kada bi samo prihvatili da ste vi ti koji trebate sebe sebi pokazati shvatili bi koliko je jednostavno proživjeti ovaj život baš na način koji želite, bez samoće. Sa stalnim pratiteljem koji je uvijek uz vas, spreman da vam pruži podršku kad god vam je to potrebno - sa samim sobom. Sa nekim koji tako jak u svojoj punini osjeća ono što je , i na taj način omogućuje vama da doživite sve ono što želite.
Život je tu da ga živite, društvo ste već odabrali svojim dolaskom, a sve ostalo samo su bića poput vas koja su tu da se družite, da se volite i pomažete. Sve ostalo samo su oblici zajedničkog postojanja koji vas udaljuju od samih sebe, od onog sa čime ste došli. Gledajte svoje bližnje kao nekog tko je tu poput vas, sa svojim teretom postojanja, sa svim onim što ima i što ga čeka. Gledajte i promatrajte, a onda djelujte po svojem nahođenju, za najbolje dobro onih pored vas i sebe. To je jedini put da shvatite da ono od čega najviše svi bježite je nešto što vas najbolje pročišćuje i donosi najbolje učenje, priliku za rast i pobjede.
Zato družite se jedni sa drugima i sami sa sobom, uživajte u životu.



Arthur Schopenhauer
  • "Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira."
  • "Samoća je sudbina svih značajnijih duhova."
  • "U samoći bijednik osjeća svu svoju bijedu; veliki duh svu svoju veličinu."
  • Barbara Kingsolver
    • "Samoća je ljudska iluzija. I najtiši korak odzvanja poput groma u svijetu sićušnih insekata pod našim nogama, povlačeći neuhvatljive strune koje povezuju mužjaka sa ženkom, grabljivca sa plijenom, i početak sa krajem. Svaka odluka otvara novi svijet." (Bujno ljeto)
  • Helen Keller
    • "Samoća žaljenje je naš najgori neprijatelj i ako mu se predamo nikada nećemo učiniti nešto mudro na ovom svijetu."
  • Orhan Pamuk
    • "Samoća je stvar ponosa: osamljenik se na veoma nadmen način utapa u vlastitom mirisu..." (Snijeg)
    • "Allah je jedan" (...) "Sve vidi i sve razumije. Pa i tvoju samoću. Da si mu vjerovao i da si znao da on gleda tvoju samoću, nikada se ne bi osjećao usamljenim."
"Upravo tako, Uzvišena Ekselencijo" (...) "Usamljen sam pa ne mogu vjerovati u Allaha, a budući da u Njega ne vjerujem, ne mogu se osloboditi usamljenosti. Šta mi je činiti." (Ibid.)
  • Osho
    • "Samoća je pozitivna, samoća je zdrava. Užitak je biti svoj."
  • Rainer Maria Rilke
    • "Ljubav se sastoji u tome da se dvije samoće štite, da budu jedno uz drugu, da pozdravljaju jedno drugu."
  • Reinhold Schneider
    • "Postoji samo jedna nada protiv samoće; to je ljubav - ona prodire kroz sve zidove i dopire do najsamotnijeg srca, samo ako se ono otvori."
  • Theodor Fontane
    • "Samoća boli, ali ne toliko kao lažna druželjubivost."
Kliknite za proširenje...

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da izdržiš samoću.

Džinovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabijaju se u galaksije.

Seme sekvoje bira čistine
Sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.

Orao nikad nije imao potrebu
Da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da prebrodiš trenutak,
Jer trenutak je teži
I strašniji i duži
Od vremena i večnosti.

Miroslav Antić
 
Samoća? Motiv koji je duboko upleten u živote mnogih ljudi. Otkuda dolazi i zbog čega teško je objasniti. Nekako se okolnosti sklope tako da ljudi određenog mentaliteta, temperamenta i socijalne tolerancije budu primorani da se mahom svojevoljno povuku u sebe i u svetu svojih misli potraže zadovoljenje koje u stvarnom nisu našli. Te okolnosti mogu da variraju i da budu prilično različite u zavisnosti od pojedinca koji kroz njih prolazi, pa čak je i samoća u kojoj se pronađu polimorfna. Razlozi umeju da budu nesuvisli, ali i razumljivi. Nekad je to sebičnost ljudi, oholost pojednaca, kolektivno ismevanje, nipodaštavanje, izostanak poštovanja, ljubavi, sigurne luke... Samoća je i prirodno stanje velikih umova koji se teško mogu uklopiti u svu trivijalnost običnog razgovora, primitivizam, nerazumevanje... Ima ljudi koji prosto ne mogu da nađu sagovornika koji im je ravan, pa valjda zato imaju želju da to nadomeste u "dijalogu" sa sobom. Bez obzira na to da li je sudbina ta koja određuje karakter tih ljudi, ili je karakter taj koji im kroji takvu sudbinu, ta samoća je prosto bekstvo od života, sveta, ljudi... Prostor koje misli daju je mnogo širi od onog koji stvarno možemo preći. Nema tu uspeha, ali nema ni poraza, ni raodsti ni razočaranja, samo misli koje ne daju mira i postaju jedina stvarnost koja je vredna pažnje...

Ima u takvom razmišljanju logike. Ima dana kada svet stvarno izgleda kao da je obojen isključivo sivilom. Ima trenutaka kada mislimo da smo se uzdigli iznad svega i kada nas običan razgovor uopšte ne zanima. Ima onih momenata kada ne volimo ljude. Onih kada smo sami sebi odvratni, kada je i samoća neprijatna jer je delimo sa sobom... Ta logika je ipak jako površna. Jer svet je prepun lepote i beskstvo od svega što je između nas i nje nikada nas neće odvesti do nečeg što se razlikuje od onog što ne bismo hteli da osetimo. "Lepota će promeniti svet", govorio je veliki Dostojevski. I bio je u pravu. Samo što ljudi prelaze preko toga, ne žele da je traže... Ovo me navodi na onu misao Džeka Londona da je život za većinu ljudi kao kiša- stoje i čekaju da prođe. Samoća je samo revolt nastao usled nespoznavanja svega toga. Ulaženjem u nju ljudi se odriču pravog života. Iz straha od nečeg lošijeg i ne nadaju se nečem boljem. Usamljenošću pokušavaju da kompenzuju i nadmaše sve što bi im socijalizacija dala. Neuspešno, naravno.

Koliko god ta samoća pruža simboličnu utehu svakom ko u njoj potraži spas, unutar nje nema pravog života. Voleti i biti voljen. Misliti o drugim i biti u tuđim mislima. Biti prijatelj... Imati prijatelja. Ceniti druge i biti cenjen sa njihove strane. Svega toga nema u svetu usamljenosti. Sva njena lepota je prvid, jer se sa njom prava ne može spoznati. Samoća je svet posrnulih boraca. Pravi u realnosti pronalaze snagu. Bez motiva ljubavi, prijateljstva i višeg cilja život je praktično prazan. A sve to se može pronaći. Samo treba biti uporan i verovati u to da postoji nešto lepše. "Doćiće bolja vremena. Ona uvek dolaze", primetio je Crnjanski. To je ta vera u neki ideal, istrajati i ostati iznad svih patnji i svega drugog što nas vuče ka dnu- to je pobeda nad samoćom i negativnim u nama i svetu. "Život nije što i poljem proći", govorio je Pasternak. Složen je proces postojanja... Ipak, u igri sa gomilom činjenica, brojki i osećanja samoća je samo još jedan poraz. Sudbina velikih umova, kao što je primetio Šopenhauer? Vrlo često. Lepa sudbina? Skoro nikad.
 
Kako će neko doživeti samoću zavisi od stanja svesti koje je dosegao.
Stalna samoća nije plodonosna ni duhovno siromašnim ali ni duhovnim velikanima.
Takodje, smena samoće i druženja je neophodna za ispravan duhovni razvitak baš kao što je neophodna raznovrsnost u ishrani tela.
Ako nas jedna samoća razdira onda je najverovatnije da nam je to vrsta duhovnog pročišćenja a ako nam prija onda bi to bilo duhovno zalečenje.
Niko ne može pobeći svim vrstama samoće dok ne dosegne svoj najviši životni cilj... Tu smo isti pa ma koliko se nekima ćinilo da su bolji ili gori...
 
louiskrstic:
Kako će neko doživeti samoću zavisi od stanja svesti koje je dosegao.
пијанац није сам, усамљен је...

Stalna samoća nije plodonosna ni duhovno siromašnim ali ni duhovnim velikanima.
сиротиња је сама у маси.

Takodje, smena samoće i druženja je neophodna za ispravan duhovni razvitak baš kao što je neophodna raznovrsnost u ishrani tela.
и сида и рак тако настају...

Ako nas jedna samoća razdira onda je najverovatnije da nam je to vrsta duhovnog pročišćenja a ako nam prija onda bi to bilo duhovno zalečenje.
нема више од једне самоће...

Niko ne može pobeći svim vrstama samoće dok ne dosegne svoj najviši životni cilj... Tu smo isti pa ma koliko se nekima ćinilo da su bolji ili gori...
у гомили је гомила... духовност је нешто друго...
Kliknite za proširenje...

. . .
 
MathPhysics:
Samoća? Motiv koji je duboko upleten u živote mnogih ljudi. Otkuda dolazi i zbog čega teško je objasniti. Nekako se okolnosti sklope tako da ljudi određenog mentaliteta, temperamenta i socijalne tolerancije budu primorani da se mahom svojevoljno povuku u sebe i u svetu svojih misli potraže zadovoljenje koje u stvarnom nisu našli. Te okolnosti mogu da variraju i da budu prilično različite u zavisnosti od pojedinca koji kroz njih prolazi, pa čak je i samoća u kojoj se pronađu polimorfna. Razlozi umeju da budu nesuvisli, ali i razumljivi. Nekad je to sebičnost ljudi, oholost pojednaca, kolektivno ismevanje, nipodaštavanje, izostanak poštovanja, ljubavi, sigurne luke... Samoća je i prirodno stanje velikih umova koji se teško mogu uklopiti u svu trivijalnost običnog razgovora, primitivizam, nerazumevanje... Ima ljudi koji prosto ne mogu da nađu sagovornika koji im je ravan, pa valjda zato imaju želju da to nadomeste u "dijalogu" sa sobom. Bez obzira na to da li je sudbina ta koja određuje karakter tih ljudi, ili je karakter taj koji im kroji takvu sudbinu, ta samoća je prosto bekstvo od života, sveta, ljudi... Prostor koje misli daju je mnogo širi od onog koji stvarno možemo preći. Nema tu uspeha, ali nema ni poraza, ni raodsti ni razočaranja, samo misli koje ne daju mira i postaju jedina stvarnost koja je vredna pažnje... .
Kliknite za proširenje...

...ali cesto bez ikakvih rezultata obuzdavanja nemirnih misli koje rusenjem granica i barijera obicnog, trivijalnog, ispraznog, nerazumnog ili nerazumljivog zivota sada sa novostecenom i novoizabranom slobodom mozda i ne znaju dalje kuda, osim da se sudaraju u pokusaju trazenja svog, bas svog mira. Samoca zaista trazi voljenje svojih misli jer u suprotnom postaje ring razjarenih suparnika. Gasenje spoljnih zvukova i dizanje visokih zidina ne moze doneti spokojstvo, a spokojstvo jeste spoj razocarenja i radosti, i uspeha i poraza...nikako stanje ravnodusnosti. U samocu se bezi s razlogom, cak i kada se suzivot sa sopstvenim mislima svodi na trpljenje, kompromisiranje svojih nevoljenih,nepozeljnih, neugladjenih, neobuzdanih, tesko trpljenih misli. Nekada se bezi i sa razlogom boljeg razumevanja, brushenja svojih necim ili nekim sputanih misli, daleko od svega onog sto im je urusavalo oblik. U samoci one dobijaju novu boju i dimenziju, pokazuju mozda neka nova lica, skrivena od straha osude ili iskrivljavanja cinjenica. Ali misli nekada nemaju dodirnih veza sa stvarnoscu osim sto ih stvarnost gura u prostor gde mogu da se razmahnu i postanu ono sto u stvarnosti ne bi smele. Zato je samoca mesto za uzdizanje iluzija ali i rasterivanje misaone magle.

MathPhysics:
Ima u takvom razmišljanju logike. Ima dana kada svet stvarno izgleda kao da je obojen isključivo sivilom. Ima trenutaka kada mislimo da smo se uzdigli iznad svega i kada nas običan razgovor uopšte ne zanima. Ima onih momenata kada ne volimo ljude. Onih kada smo sami sebi odvratni, kada je i samoća neprijatna jer je delimo sa sobom... Ta logika je ipak jako površna. Jer svet je prepun lepote i beskstvo od svega što je između nas i nje nikada nas neće odvesti do nečeg što se razlikuje od onog što ne bismo hteli da osetimo. "Lepota će promeniti svet", govorio je veliki Dostojevski. I bio je u pravu. Samo što ljudi prelaze preko toga, ne žele da je traže... Ovo me navodi na onu misao Džeka Londona da je život za većinu ljudi kao kiša- stoje i čekaju da prođe. Samoća je samo revolt nastao usled nespoznavanja svega toga. Ulaženjem u nju ljudi se odriču pravog života. Iz straha od nečeg lošijeg i ne nadaju se nečem boljem. Usamljenošću pokušavaju da kompenzuju i nadmaše sve što bi im socijalizacija dala. Neuspešno, naravno. .
Kliknite za proširenje...

I za to sivilo su krive misli, one misli koje u samoci probaju da poniste haoticnost spoljnog sveta koji njemu, nosiocu misli, ogranicava da zivi, krece se, stvara, zeli, dobija, daje. U svom svetu misli ako samo dovoljno jako zeli moze da nadje skloniste. Utociste zelja koje se ionako ne mogu ostvariti. Treba li ga/je osuditi zbog toga? Ili ga/je naterati da kisu preobrate u sunce, sami ili uz pomoc drugih? Da li misli imaju usi? I razum? Da li su misli uvek odraz zelja koje makar i nerealne nekim cudom mogu da postanu stvarnost? Da li je lepota uvek izvan samoce ili bas u samoci mozemo da naucimo da je prepoznamo i probamo da je zaustavimo u svom vremenu i svom prostoru? Da li je lepota o kojoj se govori stvar dodirljivosti ili neodredivih stanja kojima mi projektujemo primamljivost? Da li su vrhunski umetnici sticajem okolnosti uspeli da uhvate i daju drugima lepotu bas zato sto su samo kroz samocu mogli da iz sebe izvuku svoje vestine i iskoriste to za deljenje uocene lepote s drugima? Zar se u lepoti ne uziva najintenzivnije bas u samoci, pa i stvara bas u samoci? Kao i u nesreci sto se gushi i izjeda …


MathPhysics:
Koliko god ta samoća pruža simboličnu utehu svakom ko u njoj potraži spas, unutar nje nema pravog života. Voleti i biti voljen. Misliti o drugim i biti u tuđim mislima. Biti prijatelj... Imati prijatelja. Ceniti druge i biti cenjen sa njihove strane. Svega toga nema u svetu usamljenosti. Sva njena lepota je prvid, jer se sa njom prava ne može spoznati. Samoća je svet posrnulih boraca. Pravi u realnosti pronalaze snagu. Bez motiva ljubavi, prijateljstva i višeg cilja život je praktično prazan. A sve to se može pronaći. Samo treba biti uporan i verovati u to da postoji nešto lepše. "Doćiće bolja vremena. Ona uvek dolaze", primetio je Crnjanski. To je ta vera u neki ideal, istrajati i ostati iznad svih patnji i svega drugog što nas vuče ka dnu- to je pobeda nad samoćom i negativnim u nama i svetu. "Život nije što i poljem proći", govorio je Pasternak. Složen je proces postojanja... Ipak, u igri sa gomilom činjenica, brojki i osećanja samoća je samo još jedan poraz. Sudbina velikih umova, kao što je primetio Šopenhauer? Vrlo često. Lepa sudbina? Skoro nikad.
Kliknite za proširenje...

I sta god prethodno pisala, sa ovim poslednjim se slazem. Ili zelim da prihvatim kao istinu. Osim cinjenice da je samoca ponekad neophodna. Ne samo ponekad, no jako cesto. Ne zarad simbolicne (iako se tako ne cini mozda) utehe, vec zbog privoljivanja svojih misli na suocavanje sa stvarima koje nisu za dopadanje, njihovo prihvatanje kao neminovnosti. Nerealnost je teren za jacanje, rehabilitaciju misli, izvlacenje iz statusa letenja bez padobrana. Realnost je daljina koju treba prepesaciti, sa odmorom, zastajkivanjem i putokazima kojih je svuda naokolo. Samo treba pazljivo citati. I priupitati samocu da li cinimo korake u pravom smeru. Ona to zna, iako se nekad pravi luda.
 
...ja volim povremeno da se osamim...da saberem i oduzmem misli...ali ne umem da budem sama,smeta mi mozda zato shto sam jako drushtvena osoba...jednostavno volim da se druzim sa ljudima...msm da bih odlepila kad bih stvarno bila sama...
 
Ja obožavam samoću, iako imam prilika da se mnogo družim uživo sa raznim ljudima, i nije mi problem ni da nove ljude upoznajem, čak jedva čekaju da se vide sa mnom. A zašto?

Zato što u samoći mogu da se posvetim meditaciji, knjigama, hackerisanju na kompu, gledanju filmova i dokumentaraca, itd.

Ok, mi je i da izađem, volim i da se družim, ali opet najviše volim samoću.

A nema ništa lepše od samoće u toku noći, kada je sve toliko tiho, da te ne ometaju nikakvi zvuci...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Samoća ubija brže od gojaznosti
2 3
Odgovora
68
Pregleda
1.246
Cro_čvarak
C

Back
Top