jedite_kod_Joa
Elita
- Poruka
- 19.903
Република Српска је у протеклих 48 сати показала како треба да изгледа држава и матица свих Срба.
РС је стала иза свог војног команданта који је спречио трећи узастопни геноцид над српским народом у 20. веку, своју војску назвала часном и рат одбрамбено-отаџбинским, генерала Младића прогласила херојем Отаџбинског рата и одлучила да пружи пуну правну и финансијску помоћ свим својим грађанима у Хашком трибуналу. Ово је промена комплетне политичке парадигме која се догодила за само 48 сати.
Србија је поново обрукана од стране актуелног режима и понижени смо по ко зна који пут. Националну издају режим је прогласио националним достојанством, предају победом, а понижење достигнућем. Не само да је држава и нација у потпуности деградирана, већ смо изнова на највећи могући начин директно ударили против интереса Републике Српске. Од хапшења Радована Караџића, преко Истанбулске декларације и скупштинске резолуције о Сребреници, до хапшења Вучуревића и Младића, београдски режим у континуитету већ две године води политику против интереса Републике Српске. Тадићу је ближи Загреб и Истанбул од Бањалуке, а увек када је могао да изабере између интереса српског народа и интереса Брисела и Вашингтона изабрао је колонијалног господара у чијој је вазалној служби.
Са друге стране, парадоксално, Република Српска која се свакако није могла надати да ће најжешћи политички удари доћи из Београда, сваким даном је све јача и осваја све више своје слободе и самосталности. У протеклих 48 сати РС је показала како треба да изгледа српска држава и матица свих Срба. РС је стала иза свог војног команданта који је спречио трећи узастопни геноцид над српским народом у 20. веку, своју војску назвала часном и рат одбрамбено-отаџбинским, генерала Младића прогласила херојем Отаџбинског рата и одлучила да пружи пуну правну и финансијску помоћ свим својим грађанима у Хашком трибуналу. Ово је промена комплетне политичке парадигме која се догодила за само 48 сати.
То је српски председник
Да бисмо потврдили ову тезу о преломним догађајима који се управо одвијају у РС, а које показују и сви митинзи подршке генералу Младићу широм РС који још увек трају, навешћемо само неколико изјава председника Додика, које доказују да се ради о новој политичкој парадигми: „Председник Додик саопштио је да подржава право бораца и грађана РС да изразе свој став поводом хапшења генерала Ратка Младића. Додик је рекао да уместо што у Сарајеву ликују због хапшења Младића, било би боље да дају одговор на бројна зверства над Србима за која нико није одговарао, а чије протагонисте бошњачки политичари третирају као заслужне грађане.
Додик каже да је Војска РС представљала израз воље српског народа у БиХ за опстанком и одбраном својих огњишта и права. Додик је рекао да ће као председник увек и на сваком месту чувати углед и достојанство Војске РС као часне формације од највећег значаја за очување српског народа у БиХ за време одбрамбено-отаџбинско рата. Он је најавио да ће РС у складу за закључцима Народне скупштине формирати фонд за пружање правне помоћи особама које су оптужене у Хашком суду, а од Владе РС затражио да хитно обави неопходне процедуре да би тај фонд био формиран”.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=05&dd=30&nav_category=64&nav_id=515538%29.
Двери Српске
Велики доказ слободарства Републике Српске је и позив Борачке организације Дверима да буду једини гост централног митинга у Бањалуци и обрате се практично у име читаве српске интелектуално-политичке елите са обе стране Дрине. Јер позвати на централни митинг у престоници РС једино системску опозицију из Србије и политичку организацију која је предмет невиђене медијске цензуре у Београду, свакако је показатељ слободног политичког деловања каквог Србији одавно нема.
За овај митинг је речено да је био један од најбољих српских политичких скупова још од времена Радована Караџића, а није случајно што је у нашим медијима прећутано да се све време скандирало Ратку Младићу и против Бориса Тадића кога је Бањалука назвала београдским усташом. Срђан Ного, који је говорио у име Двери, био је једини говорник поред тројице бораца Отаџбинског рата и представника Борачке организације, што је такође својеврсна порука да Тадић није Србија и да у Младој Србији расте једна нова политичка генерација која се према Републици Српској односи на један потпуно нов политички начин, дијаметрално супротан понашању актуелног режима.
За Двери РС је одавно српскија од Србије, која је под гором окупацијом него протекторат БиХ, и сваки наш боравак у РС је време проведено на слободи, где се може мислити, говорити и деловати српски како је то у Београду одавно немогуће. Међутим, ако је Српска данас Србија, и ако је политички пример стварања националне државе са оне стране Дрине оно због чега морају да буду прогоњени сви учесници у том историјском подухвату и јединој српској победи у последњих 20. година, онда тај пример тихо али све одлучније прелази Дрину и усељава се у стремљења Младе Србије која се супротставља колонијалној управи којој је на челу Борис Тадић, са уверењем да је близу дан кад ће и Србија бити Српска.
*******************************************************
Дефинитивно да је Република Српска стожер целог српског народа. На жалост, у Србији има мало Срба, све се свели на угађање Европској Унији и апсолутну послушност према ЕУ, креирање правосуђа економије, културе , начина живота према деструктивној ЕУ.
Две водеће странке се утркују у подаништву на штету државе, што је постала свакодневница.
Али, ето... увек се нађе нека "оаза", у овом случају РС, где се чува патријархални и патриотски дух предака , чојства и јунаштва, који ће, сигуран сам, послужити као отпор свим про-окупационим идејама и адекватним водећим промотерима и носиоцима таквих ужасних идеја.
РС је стала иза свог војног команданта који је спречио трећи узастопни геноцид над српским народом у 20. веку, своју војску назвала часном и рат одбрамбено-отаџбинским, генерала Младића прогласила херојем Отаџбинског рата и одлучила да пружи пуну правну и финансијску помоћ свим својим грађанима у Хашком трибуналу. Ово је промена комплетне политичке парадигме која се догодила за само 48 сати.
Србија је поново обрукана од стране актуелног режима и понижени смо по ко зна који пут. Националну издају режим је прогласио националним достојанством, предају победом, а понижење достигнућем. Не само да је држава и нација у потпуности деградирана, већ смо изнова на највећи могући начин директно ударили против интереса Републике Српске. Од хапшења Радована Караџића, преко Истанбулске декларације и скупштинске резолуције о Сребреници, до хапшења Вучуревића и Младића, београдски режим у континуитету већ две године води политику против интереса Републике Српске. Тадићу је ближи Загреб и Истанбул од Бањалуке, а увек када је могао да изабере између интереса српског народа и интереса Брисела и Вашингтона изабрао је колонијалног господара у чијој је вазалној служби.
Са друге стране, парадоксално, Република Српска која се свакако није могла надати да ће најжешћи политички удари доћи из Београда, сваким даном је све јача и осваја све више своје слободе и самосталности. У протеклих 48 сати РС је показала како треба да изгледа српска држава и матица свих Срба. РС је стала иза свог војног команданта који је спречио трећи узастопни геноцид над српским народом у 20. веку, своју војску назвала часном и рат одбрамбено-отаџбинским, генерала Младића прогласила херојем Отаџбинског рата и одлучила да пружи пуну правну и финансијску помоћ свим својим грађанима у Хашком трибуналу. Ово је промена комплетне политичке парадигме која се догодила за само 48 сати.
То је српски председник
Да бисмо потврдили ову тезу о преломним догађајима који се управо одвијају у РС, а које показују и сви митинзи подршке генералу Младићу широм РС који још увек трају, навешћемо само неколико изјава председника Додика, које доказују да се ради о новој политичкој парадигми: „Председник Додик саопштио је да подржава право бораца и грађана РС да изразе свој став поводом хапшења генерала Ратка Младића. Додик је рекао да уместо што у Сарајеву ликују због хапшења Младића, било би боље да дају одговор на бројна зверства над Србима за која нико није одговарао, а чије протагонисте бошњачки политичари третирају као заслужне грађане.
Додик каже да је Војска РС представљала израз воље српског народа у БиХ за опстанком и одбраном својих огњишта и права. Додик је рекао да ће као председник увек и на сваком месту чувати углед и достојанство Војске РС као часне формације од највећег значаја за очување српског народа у БиХ за време одбрамбено-отаџбинско рата. Он је најавио да ће РС у складу за закључцима Народне скупштине формирати фонд за пружање правне помоћи особама које су оптужене у Хашком суду, а од Владе РС затражио да хитно обави неопходне процедуре да би тај фонд био формиран”.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=05&dd=30&nav_category=64&nav_id=515538%29.
Двери Српске
Велики доказ слободарства Републике Српске је и позив Борачке организације Дверима да буду једини гост централног митинга у Бањалуци и обрате се практично у име читаве српске интелектуално-политичке елите са обе стране Дрине. Јер позвати на централни митинг у престоници РС једино системску опозицију из Србије и политичку организацију која је предмет невиђене медијске цензуре у Београду, свакако је показатељ слободног политичког деловања каквог Србији одавно нема.
За овај митинг је речено да је био један од најбољих српских политичких скупова још од времена Радована Караџића, а није случајно што је у нашим медијима прећутано да се све време скандирало Ратку Младићу и против Бориса Тадића кога је Бањалука назвала београдским усташом. Срђан Ного, који је говорио у име Двери, био је једини говорник поред тројице бораца Отаџбинског рата и представника Борачке организације, што је такође својеврсна порука да Тадић није Србија и да у Младој Србији расте једна нова политичка генерација која се према Републици Српској односи на један потпуно нов политички начин, дијаметрално супротан понашању актуелног режима.
За Двери РС је одавно српскија од Србије, која је под гором окупацијом него протекторат БиХ, и сваки наш боравак у РС је време проведено на слободи, где се може мислити, говорити и деловати српски како је то у Београду одавно немогуће. Међутим, ако је Српска данас Србија, и ако је политички пример стварања националне државе са оне стране Дрине оно због чега морају да буду прогоњени сви учесници у том историјском подухвату и јединој српској победи у последњих 20. година, онда тај пример тихо али све одлучније прелази Дрину и усељава се у стремљења Младе Србије која се супротставља колонијалној управи којој је на челу Борис Тадић, са уверењем да је близу дан кад ће и Србија бити Српска.
*******************************************************
Дефинитивно да је Република Српска стожер целог српског народа. На жалост, у Србији има мало Срба, све се свели на угађање Европској Унији и апсолутну послушност према ЕУ, креирање правосуђа економије, културе , начина живота према деструктивној ЕУ.
Две водеће странке се утркују у подаништву на штету државе, што је постала свакодневница.
Али, ето... увек се нађе нека "оаза", у овом случају РС, где се чува патријархални и патриотски дух предака , чојства и јунаштва, који ће, сигуран сам, послужити као отпор свим про-окупационим идејама и адекватним водећим промотерима и носиоцима таквих ужасних идеја.
