Ugledni nemacki sajt German-Foreign-Policy objavljuje:
Rat, oslonac Evrope
War, Europe's Backbone, BERLIN/BRUSSELS
www.german-foreign-policy.com/en/fulltext/57867
Politicari u Berlinu koriste nemacko nametanje diktata EU u vezi stednje da bi obnovili zahteve za stvaranje EU armije. Striktna primena takozvanih kriterijuma stabilnosti, uspostavljenih od vlade Nemacke, namece drasticne mere stednje svim EU clanicama, koje bi mogle kresati njihove vojne budzete, kako smatra Berlin. Ovo se ne moze postici osim na racun gubitka sopstvene vojne sile tih zemalja, sem ako se preduzmu koraci za konsolidaciju svih pojedinacnih oruzanih snaga u Evropi koristeci sinergicne efekte da se osnazi jedinstvena Evropska armija. Berlin ganja ovaj cilj godinama, konfrotirajuci se s vremana na vreme s nekim otporima unutar EU, kao i otporom Sjednjenih Drzava. Nemacka gura ove planove da ojaca svoju poziciju – sa vojnim sredstvima – u novoj konstelaciji svetskih snaga stvorenim usponom Kine koja postaje svetska sila. Nemacka liberalna stampa objasnjava da borbeno spremna EU armija bi “skoro bila kao nova kicma Evrope”.
Vojna podela rada
Nedeljama, mas mediji i uticajni politicari obnavljaju njihov pritisak za formiranje EU armije. Oni objasnjavaju da ove godine razlicite zemlje moraju da smanje njihove vojne budzete u velikom iznosu. Vojni budzet oruzanih snaga Spanije je pao devet procenata, Italija je objavila novo secenje vojnog budzeta od deset procenata, Francuska mora da sacuva vojne troskove za pet milijardi evra u iduce tri godine. Prema postojecem planiranju, nemacki Bundesver takodje se suocava sa velikim troskovima. Ovo se jedino moze postici bez gubitaka znacajne vojne sile, ako se uspesno mogu da “eliminisu suvisna duplinja poslova medju 27 zemalja clanica”, razmatra Predsedavajuci Bezbednosne konferencije u Minhenu, Volfgang Isinger. “Da li svaka mala evropska satelit drzavica treba da ima njenu vlastitu opstu vojnu akademiju ili sopstvenu malu mornaricu?” Isinger se retoricki pita, “da li svaka EU zemlja stvarno treba njene vlastite, ekstremno skupe – zato sto je mala – vazdusne snage?” Naravno, ovo, iznad svega, znacilo bi da manje zemlje “nece vise imati kompletan spektar vojnih sredstava na raspolaganju.” Ovo je kako ovaj nemacki politicar objasnjava predaju vojnih suvereniteta malih EU zemalja, cak mada vec danas, one bi, u stvari, bile nesposobne “da idu u rat” same. Stoga “ogranicena sredstva (...) bi bila mnogo efikasnije ulozena” kada EU zemlje preduzmu vojnu podelu rada.
Vlastita tezina
...
Novi balans moci
Godinama, Berlin vodi kampanju za stvaranje EU armije. Werner Wiedenfeld, jedan od najuticajnijih politickih savetnika u Nemackoj, cesto je objasnjavao zasto. Tri godine pre, Wiedenfeld je pisao: “Evropa treba vlastitu armiju.” “Vreme unipolarne dominacije SAD” je zavrseno; sa rastom Kine i Indije, “multipolarni poredak dobija oblik”. Ovo ce “uspostaviti novu ravnotezu izmedju starih i novih velikih sila.” EU mora igrati aktivnu ulogu “inace starom kontinentu (Evropi) preti puzanje i marginalizacija.” Stvaranje EU armije bi moglo “da podigne vojne sposobnosti Evrope” i, pored toga, “poraste pritisak na EU nacije da razviju zajednicku evropsku kulturu strateskog misljenja i planiranja” – “ne samo u regionalnoj vec i u globalnoj perspektivi”. Ovo obecava vezci uticaj u buducnosti na globalne politicke sporove, cime jaca globalni uticaj Nemacke i EU.
Nema ratnog diktata
...
Marginalizacija NATO
Planovi da se stvori EU armija takodje povecavaju tenzije izmedju Nemacke i SAD. Vec godimama, Vasington upozorava da zajednicke oruzane snage Evrope bi oslabile NATO, i SAD ne bi skrstenih ruku stajale i cekale da se ovo desi. Rano ove godine drzavni sekretar Sjedinjenih Drzava Hilari Klinton potvrdila je da je Vasington strogo protiv namera Pariza i Berlina da “zamene NATO”. Odmah nakon govora nemackog ministra inostranih poslova Guido-a Westerwelle-a, gde je ponovio zahtev za stvaranje armije Evropske Unije, na konferenciji vezanoj za bezbednost, odrzanoj u Minhenu, u februaru 2010, ugledna Heritadz fondacija iz Vasingtona zajedljivo je primetila da ce projekat EU armije “odvuci resurse iz NATO”. Stoga SAD moraju delovati protiv militarnih planova Nemacke-Evrope.
Nuklearne snage
Berlinu ne bi samo bila korist od povecanja udarne moci EU armije, vec iznad svega, od sticanja pristupa atomskom oruzju, sto bi bilo proizvedeno od integracije francuskih i britanskih nukleaernih snaga u EU armiju. To ima dalekosezne posledice za domacu konsolidaciju EU. “Respektabilna armija za uniju svih nacija – bila bi nalik novom osloncu za Evropu” prema nemackoj liberalnoj stampi. Stvaranjem EU armije i ratovima u kojima bi ucestvovala, glavni stubovi unifikacije Evrope bi cinili krvavu ekspanziju, cak vise nego ikad, cineci zastitni znak Evrope i istovremeno osnovni element unutrasnje kosolidacije evropskog kontinenta.
Rat, oslonac Evrope
War, Europe's Backbone, BERLIN/BRUSSELS
www.german-foreign-policy.com/en/fulltext/57867
Politicari u Berlinu koriste nemacko nametanje diktata EU u vezi stednje da bi obnovili zahteve za stvaranje EU armije. Striktna primena takozvanih kriterijuma stabilnosti, uspostavljenih od vlade Nemacke, namece drasticne mere stednje svim EU clanicama, koje bi mogle kresati njihove vojne budzete, kako smatra Berlin. Ovo se ne moze postici osim na racun gubitka sopstvene vojne sile tih zemalja, sem ako se preduzmu koraci za konsolidaciju svih pojedinacnih oruzanih snaga u Evropi koristeci sinergicne efekte da se osnazi jedinstvena Evropska armija. Berlin ganja ovaj cilj godinama, konfrotirajuci se s vremana na vreme s nekim otporima unutar EU, kao i otporom Sjednjenih Drzava. Nemacka gura ove planove da ojaca svoju poziciju – sa vojnim sredstvima – u novoj konstelaciji svetskih snaga stvorenim usponom Kine koja postaje svetska sila. Nemacka liberalna stampa objasnjava da borbeno spremna EU armija bi “skoro bila kao nova kicma Evrope”.
Vojna podela rada
Nedeljama, mas mediji i uticajni politicari obnavljaju njihov pritisak za formiranje EU armije. Oni objasnjavaju da ove godine razlicite zemlje moraju da smanje njihove vojne budzete u velikom iznosu. Vojni budzet oruzanih snaga Spanije je pao devet procenata, Italija je objavila novo secenje vojnog budzeta od deset procenata, Francuska mora da sacuva vojne troskove za pet milijardi evra u iduce tri godine. Prema postojecem planiranju, nemacki Bundesver takodje se suocava sa velikim troskovima. Ovo se jedino moze postici bez gubitaka znacajne vojne sile, ako se uspesno mogu da “eliminisu suvisna duplinja poslova medju 27 zemalja clanica”, razmatra Predsedavajuci Bezbednosne konferencije u Minhenu, Volfgang Isinger. “Da li svaka mala evropska satelit drzavica treba da ima njenu vlastitu opstu vojnu akademiju ili sopstvenu malu mornaricu?” Isinger se retoricki pita, “da li svaka EU zemlja stvarno treba njene vlastite, ekstremno skupe – zato sto je mala – vazdusne snage?” Naravno, ovo, iznad svega, znacilo bi da manje zemlje “nece vise imati kompletan spektar vojnih sredstava na raspolaganju.” Ovo je kako ovaj nemacki politicar objasnjava predaju vojnih suvereniteta malih EU zemalja, cak mada vec danas, one bi, u stvari, bile nesposobne “da idu u rat” same. Stoga “ogranicena sredstva (...) bi bila mnogo efikasnije ulozena” kada EU zemlje preduzmu vojnu podelu rada.
Vlastita tezina
...
Novi balans moci
Godinama, Berlin vodi kampanju za stvaranje EU armije. Werner Wiedenfeld, jedan od najuticajnijih politickih savetnika u Nemackoj, cesto je objasnjavao zasto. Tri godine pre, Wiedenfeld je pisao: “Evropa treba vlastitu armiju.” “Vreme unipolarne dominacije SAD” je zavrseno; sa rastom Kine i Indije, “multipolarni poredak dobija oblik”. Ovo ce “uspostaviti novu ravnotezu izmedju starih i novih velikih sila.” EU mora igrati aktivnu ulogu “inace starom kontinentu (Evropi) preti puzanje i marginalizacija.” Stvaranje EU armije bi moglo “da podigne vojne sposobnosti Evrope” i, pored toga, “poraste pritisak na EU nacije da razviju zajednicku evropsku kulturu strateskog misljenja i planiranja” – “ne samo u regionalnoj vec i u globalnoj perspektivi”. Ovo obecava vezci uticaj u buducnosti na globalne politicke sporove, cime jaca globalni uticaj Nemacke i EU.
Nema ratnog diktata
...
Marginalizacija NATO
Planovi da se stvori EU armija takodje povecavaju tenzije izmedju Nemacke i SAD. Vec godimama, Vasington upozorava da zajednicke oruzane snage Evrope bi oslabile NATO, i SAD ne bi skrstenih ruku stajale i cekale da se ovo desi. Rano ove godine drzavni sekretar Sjedinjenih Drzava Hilari Klinton potvrdila je da je Vasington strogo protiv namera Pariza i Berlina da “zamene NATO”. Odmah nakon govora nemackog ministra inostranih poslova Guido-a Westerwelle-a, gde je ponovio zahtev za stvaranje armije Evropske Unije, na konferenciji vezanoj za bezbednost, odrzanoj u Minhenu, u februaru 2010, ugledna Heritadz fondacija iz Vasingtona zajedljivo je primetila da ce projekat EU armije “odvuci resurse iz NATO”. Stoga SAD moraju delovati protiv militarnih planova Nemacke-Evrope.
Nuklearne snage
Berlinu ne bi samo bila korist od povecanja udarne moci EU armije, vec iznad svega, od sticanja pristupa atomskom oruzju, sto bi bilo proizvedeno od integracije francuskih i britanskih nukleaernih snaga u EU armiju. To ima dalekosezne posledice za domacu konsolidaciju EU. “Respektabilna armija za uniju svih nacija – bila bi nalik novom osloncu za Evropu” prema nemackoj liberalnoj stampi. Stvaranjem EU armije i ratovima u kojima bi ucestvovala, glavni stubovi unifikacije Evrope bi cinili krvavu ekspanziju, cak vise nego ikad, cineci zastitni znak Evrope i istovremeno osnovni element unutrasnje kosolidacije evropskog kontinenta.
