Sve vise se u Evro zoni govori o EU transfernoj uniji odnosno EU federaciji (u razvijenom obliku EU superstate), primer danasnji clanak.
Euinside objavljuje:
Je li vreme za evropskog ministra finansija?
Is it time for a European ministry of finance?
http://www.euinside.eu/en/news/is-it-time-for-a-european-ministry-of-finance
Sto je interesantno kriza duga je kreirala veliki paradoks – na jednoj strani uzrokuje diskusiju o povracaju nacionalnog suvereniteta i pojedinacnog definisanja ekonomskih i fiskalnih politika, i na drugoj – za cvrscu integraciju i centralno definisanje smernica ekonomskih i fiskalnih politika u Evro zoni. Za sada ovo drugo prevladjuje, sto vodi do obuhvatne reforme ekonomskog vodjstva Unije, odobrenje koje se ocekuje ove jeseni.
…
Ex EU komesar Emma Bonino i Marco de Andreis, direktor ekonomskih istrazivanja u italijanskoj carinskoj agenciji i bivsi EU sluzbenik, kazu: “Eventualno, EU treba da radi na logican nacin: oporezuje i trosi da obezbedi neke funkcije vlade i na ovoj osnovi ima trezor koji prati centralnu banku. Ako se koriste Soroseve reci: nesto poput evropskog ministra finansija koji ima politicki kao i finansijski legitimitet.
Ovo je sustina nase ideje “lake” federacije. Prema njima federacija treba da ima ogranicen budzet od oko 5% EU BDP, koji bi omogucio realisticnu politicku uniju. Ovi resursi, oni pisu (oko 600-700 milijardi evra), bi bili polozeni i ne bi bili dodati nacionalnim budzetima, posto bi pratili transfer nekih vladinih funkcija.
Oni daju primer odbrane nalazuci da jedna EU armija u zamenu za evropske vecinom nevazne i neefikasne nacionalne oruzane snage bi bila mnogo bolja. Ova manja armija moze imati budzet oko 1 posto EU BDP – nekih 130 milijardi evra. To nije jasno, medjutim, kako ova ideja ide ukorak sa angazovanjem koje neke EU clanice imaju u NATO. Sem odbrane i bezbednosti, Bonino i De Andreis kazu da druge nadleznosti takodje mogu biti transferisane na federalni nivo, na primer diplomatija i spoljna politika, imigracija, kontrola granica, neki infrastrukturni projekti sa evropskom dimenzijom, veliki istrazivacki i razvojni projekti, i regionalna redistribucija.
“Termin ‘transferna’ unija” se sada koristi, posebno u Nemackoj, kao pezorativni sinonim za federaciju. Mi se slazemo da pomeranje resursa od jednog mesta do drugog ne moze biti razlog za postojanje politickog entiteta. Samo specificne (EU federalne) vladine funkcije mogu. Ali kada neke od ovih funkcija se dodeljuju na federalni nivo vlade, potreban je dodatni alat za prenos resursa da se plate ovi zadaci.”
Euinside objavljuje:
Je li vreme za evropskog ministra finansija?
Is it time for a European ministry of finance?
http://www.euinside.eu/en/news/is-it-time-for-a-european-ministry-of-finance
Sto je interesantno kriza duga je kreirala veliki paradoks – na jednoj strani uzrokuje diskusiju o povracaju nacionalnog suvereniteta i pojedinacnog definisanja ekonomskih i fiskalnih politika, i na drugoj – za cvrscu integraciju i centralno definisanje smernica ekonomskih i fiskalnih politika u Evro zoni. Za sada ovo drugo prevladjuje, sto vodi do obuhvatne reforme ekonomskog vodjstva Unije, odobrenje koje se ocekuje ove jeseni.
…
Ex EU komesar Emma Bonino i Marco de Andreis, direktor ekonomskih istrazivanja u italijanskoj carinskoj agenciji i bivsi EU sluzbenik, kazu: “Eventualno, EU treba da radi na logican nacin: oporezuje i trosi da obezbedi neke funkcije vlade i na ovoj osnovi ima trezor koji prati centralnu banku. Ako se koriste Soroseve reci: nesto poput evropskog ministra finansija koji ima politicki kao i finansijski legitimitet.
Ovo je sustina nase ideje “lake” federacije. Prema njima federacija treba da ima ogranicen budzet od oko 5% EU BDP, koji bi omogucio realisticnu politicku uniju. Ovi resursi, oni pisu (oko 600-700 milijardi evra), bi bili polozeni i ne bi bili dodati nacionalnim budzetima, posto bi pratili transfer nekih vladinih funkcija.
Oni daju primer odbrane nalazuci da jedna EU armija u zamenu za evropske vecinom nevazne i neefikasne nacionalne oruzane snage bi bila mnogo bolja. Ova manja armija moze imati budzet oko 1 posto EU BDP – nekih 130 milijardi evra. To nije jasno, medjutim, kako ova ideja ide ukorak sa angazovanjem koje neke EU clanice imaju u NATO. Sem odbrane i bezbednosti, Bonino i De Andreis kazu da druge nadleznosti takodje mogu biti transferisane na federalni nivo, na primer diplomatija i spoljna politika, imigracija, kontrola granica, neki infrastrukturni projekti sa evropskom dimenzijom, veliki istrazivacki i razvojni projekti, i regionalna redistribucija.
“Termin ‘transferna’ unija” se sada koristi, posebno u Nemackoj, kao pezorativni sinonim za federaciju. Mi se slazemo da pomeranje resursa od jednog mesta do drugog ne moze biti razlog za postojanje politickog entiteta. Samo specificne (EU federalne) vladine funkcije mogu. Ali kada neke od ovih funkcija se dodeljuju na federalni nivo vlade, potreban je dodatni alat za prenos resursa da se plate ovi zadaci.”
..
