zbogom kockanje
Početnik
- Poruka
- 20
Najbrze rastuca bolest mentalnog zdravlja u svetu je kockanje i sve visepreti i Srbiji. Mnoge porodice stradaju kao kolateralna steta kockarske industrije.
Poštovani nepoznati druže,
Ako sada čitaš moje pismo verovatno da si okusio gorko-slatki ukus kocke i da je negde u tebi počela borba između dobra i zla, borba na život i smrt. Znam da si slab i nesiguran u svoj konačan uspeh i nemoj da brineš zbog toga jer je sve to što ti se događa negde duboko isto ono kroz šta sam prolazio i ja dok sam bio patološki kockar ali i mnogi drugi koji su uspeli da obezglave to nevidljivo čudovište zvano Kocka. Možda i ne misliš da ti to jesi, kockar, ali...narod kaže ’’kašće ti se samo’’. Što se duže budeš zavaravao veću ćeš cenu platiti i pri tom ne mislim na novac već na mnoge hipoteke koje ćeš sebi natovariti na leđa i sa kojima će biti teško živeti. Tu mislim na povređivanje roditelja, braće, sestara, dece... Otvaraš vrata svojim ponašanjem pa nemir i strah a kasnije i bolest nepozvani dolaze po svoje to jest tvoje. Ne dozvoli sebi da upadneš u zamku već ako te je kljusa povredila odmah beži sa tog polja jer šut sa rogatim ne ide i ma koliko da si inteligentan i smatraš da si drugačiji od drugih shvati, molim te, da si u kockarskoj mašineriji samo jedan od robova, samo jedan u nizu gubitnika. Svati da si šut.
Ja sam druže moj imao sve. Imao sam hiljadu razloga da prigrlim život i da to ’’blagostanje’’ čuvam kao oči u glavi. Kada ti kažem’’blagostanje’’ ne mislim samo na novac i sve ono što sledi za i sa njim već pre svega mislim na jednu harmoniju unutar svog unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Bio sam omiljeni dečko iz komšiluka- dobro dete koje je mnogo obećavalo jer je rano naučilo da čita i računa što se kasnije verifikovalo kroz nagrade na školskim takmičenjima, uzoran drug na koga su se oslanjali mnogi, mezimac u familiji. Imao sam svoje snove i neograničeno vremena koje sam mogao da posvetim sebi kako god da sam želeo. Druže moj, imao sam sebe a to je najveće bogatstvo. I toliko toga lepog izvire kada je duša čista a um ukroćen na pravi način jer je i on kao i vatra kao i mnogo drugih stvari na ovom svetu dobar sluga ali loš gospodar. Detinjstvo mi je bilo med i mleko i jedina crna tačka iz tih dana bila je smrt moga dede po ocu. Dugo je bio bolestan i umesto da se povinuje savetima lekara on je terao po svom misleći da može kako hoće i da se njemu neće dogoditi ’’ono’’ što se događa drugim ljudima. Prkosio je bolesti i ja sam urezao u svojim uspomenama mnogo scena iz tih dana.Mnogo slika, kažem ti, a tek jedna fotografija sa čovekom na koga sam, kažu, povukao dosta gena. Imao sam devet godina i mislio sam da dede i treba da umiru, da smrt ima neki, kakav-takav spisak i da se to mladim ljudima ne dešava. Mislio sam da postoji neki red jer sam ja taj red imao u svojoj glavi ali me je vreme demantovalo. Vreme me je totalno porazilo na tom polju pokazavši mi nered, haos i neizvesnost kao i mnogo nelogičnosti koje sam ja počeo da kapiram vremenom, kako sam sazrevao. Tek. Moj je deda umro u 56-toj godini i sada razumem ondašnje jadikovke rođaka kroz reči da ’’eto ode u najboljim godinama’’ . Dok si živ svaki je minut najbolji i svaka sekunda neprocenjivo vredna.
Mene je um varao kao kakav utrenirani vašarski cigan koji i najprovidnije trikove brani celim bićem jer oni i jesu deo njegovog života i bez njih nema ni njega. Tako sam u jednom trenutku i ja nestao jer nisam mogao više da podnosim razna podmetanja svoga uma. Sve me je manje bilo, proždirao sam samoga sebe nadajući se da će se nešto desiti i da će samouništenje prestati kada se budem probudio u toplom krevetu, u sobi oblepljenoj posterima i sa pogledom na gitaru u uglu. Bio bi to dobar kraj jednog košmara ali život nas je naučio da ne postoje Crvenkape, Snežane, Trnove Ružice a Ivice i Marice su u velikim problemima posle prejedanja kuće od slatkiša jer je kompenzacija za dobro, zlo. Sve se plaća i sve ima svoju cenu, ja sam svoju platio u velikoj meri, ostalo je još nekih’’kredita’’ ali barem znam na čemu sam pa te molim da i ti prihvatiš svoje cene i da ih plaćaš sa osmehom jer ako si dobio šansu da ih isplatiš to je samo po sebi velika sreća i znak da je neko tebi drag uz tebe i da mu je stalo do toga da opet budeš svoj. Nemoj da dozvoliš da neko drugi više veruje u tebe nego ti sam, da je nekom drugom više stalo da budeš svoj nego li tebi samom. To nije fer a smatram da si dovoljno toga prošao da možeš da makar ispoštuješ tu jednostavnu reč’’fer’’. Mnogo je laži bilo i bili ste kao dve pijane lude na ulici, zagrljeni i obezglavljeni pri čemu vam je sve bilo dostupno. I sam znaš da ne postoji mogućnost da si ’’malo kockar’’ ili kockaš ili ne kockaš kao što ne postoji malo kradem ili sam malo *****. Tačno je da postoje ljudi koji godinama kockaju a nisu u novčanom problemu, uplaćuju minimalne iznose na tikete i prate ih očekujući povremene dobitke. Iz našeg ugla oni to rade iz čiste zabave, hobija a verovatno da je i njihov ugao razmišljanja sličan našem ali da li si nekada razgovarao sa njihovim suprugama, sa njihovom decom, roditeljima, pa čuo kako to izgleda iz njihove pozicije gledanja. Ja jesam i mogu ti reći da su u velikom procentu (dakle ne baš svi) teret porodice i da ih se stide i sa njima vode stalne razgovore, borbe da se i sa takvim načinom kocke prekine. Rođena deca ih sažaljevaju a supruge preziru.
Ne želim da ti pametujem niti da te ubeđujem da prestaneš već jedino želim da ti na dve odvojene tezge prezentujem ponudu života a ti sam izaberi ono što više voliš. Ako voliš da obmanjuješ i voliš da duguješ pa da te proganjaju za novac dok kamate rastu, ako voliš više da strepiš zbog utakmice nego da prošetaš sa devojkom, ako ti je draži dobitak od smeha tvoje majke ti onda to i odaberi samo znaj da si bolestan. Nemoj da se ljutiš ali stvari treba nazvati pravim imenima, to nije stil života to je BOLEST. Verujem u tvoju inteligenciju i da ćeš makar sam sebi priznati da sam u pravu. Upusti se u borbu sa tom paklenom industrijom i okreni joj leđa tada ćeš ugledati život i sve što dosad nisi video. Veruj mi da si do sada bio u mraku. Ja mislim da zaslužuješ šansu... a ti?
I ako je borba teška brzo ćeš progledati a u zemlji slepih jednooki je kralj!!![/b]
Dosta je više! Ne znamo se, ali molim te, reci DOSTA je bilo!!!
Poštovani nepoznati druže,
Ako sada čitaš moje pismo verovatno da si okusio gorko-slatki ukus kocke i da je negde u tebi počela borba između dobra i zla, borba na život i smrt. Znam da si slab i nesiguran u svoj konačan uspeh i nemoj da brineš zbog toga jer je sve to što ti se događa negde duboko isto ono kroz šta sam prolazio i ja dok sam bio patološki kockar ali i mnogi drugi koji su uspeli da obezglave to nevidljivo čudovište zvano Kocka. Možda i ne misliš da ti to jesi, kockar, ali...narod kaže ’’kašće ti se samo’’. Što se duže budeš zavaravao veću ćeš cenu platiti i pri tom ne mislim na novac već na mnoge hipoteke koje ćeš sebi natovariti na leđa i sa kojima će biti teško živeti. Tu mislim na povređivanje roditelja, braće, sestara, dece... Otvaraš vrata svojim ponašanjem pa nemir i strah a kasnije i bolest nepozvani dolaze po svoje to jest tvoje. Ne dozvoli sebi da upadneš u zamku već ako te je kljusa povredila odmah beži sa tog polja jer šut sa rogatim ne ide i ma koliko da si inteligentan i smatraš da si drugačiji od drugih shvati, molim te, da si u kockarskoj mašineriji samo jedan od robova, samo jedan u nizu gubitnika. Svati da si šut.
Ja sam druže moj imao sve. Imao sam hiljadu razloga da prigrlim život i da to ’’blagostanje’’ čuvam kao oči u glavi. Kada ti kažem’’blagostanje’’ ne mislim samo na novac i sve ono što sledi za i sa njim već pre svega mislim na jednu harmoniju unutar svog unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Bio sam omiljeni dečko iz komšiluka- dobro dete koje je mnogo obećavalo jer je rano naučilo da čita i računa što se kasnije verifikovalo kroz nagrade na školskim takmičenjima, uzoran drug na koga su se oslanjali mnogi, mezimac u familiji. Imao sam svoje snove i neograničeno vremena koje sam mogao da posvetim sebi kako god da sam želeo. Druže moj, imao sam sebe a to je najveće bogatstvo. I toliko toga lepog izvire kada je duša čista a um ukroćen na pravi način jer je i on kao i vatra kao i mnogo drugih stvari na ovom svetu dobar sluga ali loš gospodar. Detinjstvo mi je bilo med i mleko i jedina crna tačka iz tih dana bila je smrt moga dede po ocu. Dugo je bio bolestan i umesto da se povinuje savetima lekara on je terao po svom misleći da može kako hoće i da se njemu neće dogoditi ’’ono’’ što se događa drugim ljudima. Prkosio je bolesti i ja sam urezao u svojim uspomenama mnogo scena iz tih dana.Mnogo slika, kažem ti, a tek jedna fotografija sa čovekom na koga sam, kažu, povukao dosta gena. Imao sam devet godina i mislio sam da dede i treba da umiru, da smrt ima neki, kakav-takav spisak i da se to mladim ljudima ne dešava. Mislio sam da postoji neki red jer sam ja taj red imao u svojoj glavi ali me je vreme demantovalo. Vreme me je totalno porazilo na tom polju pokazavši mi nered, haos i neizvesnost kao i mnogo nelogičnosti koje sam ja počeo da kapiram vremenom, kako sam sazrevao. Tek. Moj je deda umro u 56-toj godini i sada razumem ondašnje jadikovke rođaka kroz reči da ’’eto ode u najboljim godinama’’ . Dok si živ svaki je minut najbolji i svaka sekunda neprocenjivo vredna.
Mene je um varao kao kakav utrenirani vašarski cigan koji i najprovidnije trikove brani celim bićem jer oni i jesu deo njegovog života i bez njih nema ni njega. Tako sam u jednom trenutku i ja nestao jer nisam mogao više da podnosim razna podmetanja svoga uma. Sve me je manje bilo, proždirao sam samoga sebe nadajući se da će se nešto desiti i da će samouništenje prestati kada se budem probudio u toplom krevetu, u sobi oblepljenoj posterima i sa pogledom na gitaru u uglu. Bio bi to dobar kraj jednog košmara ali život nas je naučio da ne postoje Crvenkape, Snežane, Trnove Ružice a Ivice i Marice su u velikim problemima posle prejedanja kuće od slatkiša jer je kompenzacija za dobro, zlo. Sve se plaća i sve ima svoju cenu, ja sam svoju platio u velikoj meri, ostalo je još nekih’’kredita’’ ali barem znam na čemu sam pa te molim da i ti prihvatiš svoje cene i da ih plaćaš sa osmehom jer ako si dobio šansu da ih isplatiš to je samo po sebi velika sreća i znak da je neko tebi drag uz tebe i da mu je stalo do toga da opet budeš svoj. Nemoj da dozvoliš da neko drugi više veruje u tebe nego ti sam, da je nekom drugom više stalo da budeš svoj nego li tebi samom. To nije fer a smatram da si dovoljno toga prošao da možeš da makar ispoštuješ tu jednostavnu reč’’fer’’. Mnogo je laži bilo i bili ste kao dve pijane lude na ulici, zagrljeni i obezglavljeni pri čemu vam je sve bilo dostupno. I sam znaš da ne postoji mogućnost da si ’’malo kockar’’ ili kockaš ili ne kockaš kao što ne postoji malo kradem ili sam malo *****. Tačno je da postoje ljudi koji godinama kockaju a nisu u novčanom problemu, uplaćuju minimalne iznose na tikete i prate ih očekujući povremene dobitke. Iz našeg ugla oni to rade iz čiste zabave, hobija a verovatno da je i njihov ugao razmišljanja sličan našem ali da li si nekada razgovarao sa njihovim suprugama, sa njihovom decom, roditeljima, pa čuo kako to izgleda iz njihove pozicije gledanja. Ja jesam i mogu ti reći da su u velikom procentu (dakle ne baš svi) teret porodice i da ih se stide i sa njima vode stalne razgovore, borbe da se i sa takvim načinom kocke prekine. Rođena deca ih sažaljevaju a supruge preziru.
Ne želim da ti pametujem niti da te ubeđujem da prestaneš već jedino želim da ti na dve odvojene tezge prezentujem ponudu života a ti sam izaberi ono što više voliš. Ako voliš da obmanjuješ i voliš da duguješ pa da te proganjaju za novac dok kamate rastu, ako voliš više da strepiš zbog utakmice nego da prošetaš sa devojkom, ako ti je draži dobitak od smeha tvoje majke ti onda to i odaberi samo znaj da si bolestan. Nemoj da se ljutiš ali stvari treba nazvati pravim imenima, to nije stil života to je BOLEST. Verujem u tvoju inteligenciju i da ćeš makar sam sebi priznati da sam u pravu. Upusti se u borbu sa tom paklenom industrijom i okreni joj leđa tada ćeš ugledati život i sve što dosad nisi video. Veruj mi da si do sada bio u mraku. Ja mislim da zaslužuješ šansu... a ti?
I ako je borba teška brzo ćeš progledati a u zemlji slepih jednooki je kralj!!![/b]
Dosta je više! Ne znamo se, ali molim te, reci DOSTA je bilo!!!
