gost 73786
Domaćin
- Poruka
- 3.395
Dva događaja iz prve polovine 18. veka bez sumnje su uticali na dalji tok razvoja srpske medicine. Jedan se zbio u porobljenoj Srbiji i simbolizuje nestajanje, a drugi u današnjoj Vojvodini i označava početke razvoja savremene srpske medicine.
Univerzitet u Jeni
A oba događaja desila su se u proleće 1737. godine. Naime, Turci su, rušeći te godine manastir svetog Georgija do temelja uništili poslednju srpsku srednjovekovnu bolnicu u mestu Mažići kod Priboja na Limu.
Škola ispred svog veka
"Latinska škola" je u 18. veku bila jedina škola u Budimu koja je upisivala đake i katoličke i pravoslavne veroispovesti, dopuštajući verske razlike, što je u to vreme u katoličkoj Ugarskoj bilo retkost. Jovan Apostolović je po ko zna koji put opravdao zalaganja i očekivanja prvog učitelja Damjana Ignjatovića. Završio je školu sa najvišim ocenama i preporukama profesora da ide dalje.
Tom prilikom pogubili su petoricu fizikusa, kako su se tada nazivali lekari, i 14 monaha. Srpsko stanovništvo je izgubilo i poslednju "državnu bolnicu", a sa njom i onu, ionako tanku nit sa evropskom medicinom.
Iste godine u proleće u ugarskoj prestonici Budimu rodio se Jovan Apostolović, koji će postati prvi Srbin sa završenim medicinskim fakultetom i prvi sa titulom doktora medicinskih nauka.
Daleko od otadžbine, rodio se vesnik buduće savremene medicine u toj otadžbini, i jedina kopča između uništene bolnice u Mažićima i prve osnovane bolnice u Šapcu sa početka 19. veka.
Rođen od majke Ljubice i oca Vukana kao treće dete, rastao je u duhu pravoslavlja i tradicionalnih običaja. Dete nežnog zdravlja ispoljavalo je neverovatnu naklonost prema matematici.
Rano je naučio da čita i piše, da noći uz sveću provodi čitajući crkvene knjige. Kako dr Budimir Pavlović navodi u delu "Prvi Srbin doktorant", Jovan Apostolović je osnovno obrazovanje stekao u privatnoj budimskoj školi, kod učitelja Damjana Ignjatovića.
Dobar pedagog i još bolji poznavalac istorije i običaja Srbije srednjeg veka, učitelj je presudno uticao da mali Jovan zavoli epsku poeziju, koju je često i svojim roditeljima recitovao. Pošto je dečak pokazivao izraziti dar i veliku radoznalost, učitelj Damjan počeo je da nagovara roditelje da ga daju na više škole.
Roditelji su teško popuštali, ali su ga na kraju upisali u nižu gimnaziju koju su tada nazivali "latinskom školom". Posle kraćih opiranja, ali i novog pritiska učitelja Damjana, ponovo su popustili i odveli Jovana u Bratislavu, tadašnji Požun, da bi ga upisali na poznati Licej. Školovanje je trajalo od 1750. do 1754. godine.
Jovan Apostolović je i u Bratislavi znanjem i opštim obrazovanjem zasenio sve učenike. To nije promaklo direktoru Liceja i profesoru filosofije Mihanu Pešoku, koji je nagovorio je Jovana da se upiše medicinu.
Za to je morao da ode u Nemačku, na čuveni univerzitet u Jeni, gde su predavanja držali neprikosnoveni autoriteti tadašnje medicine kao što su dr Kristijan Volf, Fridrih Hofman, pronalazač leka protiv grčeva u stomaku, i Ernest Stal, tvorac teorije da duša vlada nad zdravljem u bolesti.
Doktorat na latinskom
Jovan Apostolović je doktorsku disertaciju "Kako osećanja deluju na ljudsko telo" napisao na latinskom jeziku. Imala je 70 strana i 65 poglavlja, a predgovor je napisan na četiri stranice. Disertaciju je, prema običajima onog vremena, posvetio, i to slavnom bečkom profesoru, inače Holanđaninu, Gerhardu van Sviteru. Na prvoj strani nalazi se pesma koju je za tu priliku napisao izvesni Anton Nikolaj. Ovaj dragoceni dokument se danas čuva u medicinskom muzeju u Haleu.
Naš Jovan Apostolović je i tu veliku školu završio sa najvišim ocenama, i pre roka. Kao izuzetnom studentu profesori su mu dozvolili da već dve godine po diplomiranju, 1760. brani doktorsku disertaciju pod nazivom "Kako osećanja deluju na ljudsko telo", što se u istoriji medicine računa u prvo razmatranje uticaja stresa na fizičko zdravlje čoveka.
Nakon odbranjene teze, a na insistiranje roditelja, Jovan se vratio u Budim, gde se prvi put zaposlio. Međutim, posle nekoliko meseci rada u Budimu, stigao mu je poziv srpske zajednice iz Novog Sada sa predlogom da im dođe. Jovan je prihvatio poziv i krajem 1760. stigao u Novi Sad koji tih godina rastao u ekonomski i kulturni centar Srba u Austrougarskoj carevini.
Postao je opštinski lekar, a posle svega dve godine marljivog rada, krajem 1762, novosadske vlasti su ga imenovale za prvog gradskog fizikusa. Novu, i veoma odgovornu dužnost preuzeo je upravo u vreme kada je u Banatu i porobljenoj Srbiji harala epidemije kolere.
U Novom Sadu se, međutim, srpski lekar susreo sa nečim skoro pođednako pogubnim - sa verskom mržnjom. Iako je uspeo da znatno suzbije zarazu u Bačkoj i Banatu, žestoko su mu se usprotivili uticajni ljudi protestantske i katoličke vere. Gradske vlasti su poklekle pod pritiscima i 1765. smenile dr Jovana Apostolovića. Iako načetog zdravlja ostao je u Novom Sadu, okrenuvši se matici, koja je još bila pod turskim ropstvom.
Neustrašivo je prelazio je Savu da bi prešao u Srbiju zahvaćenu kolerom kako bi pomagao obolelima, i pomogao da se suzbije zaraza i u Beogradskom pašaluku. Sebi, međutim, nije mogao da pomogne. Pet godina kasnije u Novom Sadu pokosila ga je tuberkuloza. Imao je svega 33 godine.
Doktor medicinskih nauka Jovan Apostolović ostaće upamćen kao prvi Srbin školovani lekar.
Univerzitet u Jeni
A oba događaja desila su se u proleće 1737. godine. Naime, Turci su, rušeći te godine manastir svetog Georgija do temelja uništili poslednju srpsku srednjovekovnu bolnicu u mestu Mažići kod Priboja na Limu.
Škola ispred svog veka
"Latinska škola" je u 18. veku bila jedina škola u Budimu koja je upisivala đake i katoličke i pravoslavne veroispovesti, dopuštajući verske razlike, što je u to vreme u katoličkoj Ugarskoj bilo retkost. Jovan Apostolović je po ko zna koji put opravdao zalaganja i očekivanja prvog učitelja Damjana Ignjatovića. Završio je školu sa najvišim ocenama i preporukama profesora da ide dalje.
Tom prilikom pogubili su petoricu fizikusa, kako su se tada nazivali lekari, i 14 monaha. Srpsko stanovništvo je izgubilo i poslednju "državnu bolnicu", a sa njom i onu, ionako tanku nit sa evropskom medicinom.
Iste godine u proleće u ugarskoj prestonici Budimu rodio se Jovan Apostolović, koji će postati prvi Srbin sa završenim medicinskim fakultetom i prvi sa titulom doktora medicinskih nauka.
Daleko od otadžbine, rodio se vesnik buduće savremene medicine u toj otadžbini, i jedina kopča između uništene bolnice u Mažićima i prve osnovane bolnice u Šapcu sa početka 19. veka.
Rođen od majke Ljubice i oca Vukana kao treće dete, rastao je u duhu pravoslavlja i tradicionalnih običaja. Dete nežnog zdravlja ispoljavalo je neverovatnu naklonost prema matematici.
Rano je naučio da čita i piše, da noći uz sveću provodi čitajući crkvene knjige. Kako dr Budimir Pavlović navodi u delu "Prvi Srbin doktorant", Jovan Apostolović je osnovno obrazovanje stekao u privatnoj budimskoj školi, kod učitelja Damjana Ignjatovića.
Dobar pedagog i još bolji poznavalac istorije i običaja Srbije srednjeg veka, učitelj je presudno uticao da mali Jovan zavoli epsku poeziju, koju je često i svojim roditeljima recitovao. Pošto je dečak pokazivao izraziti dar i veliku radoznalost, učitelj Damjan počeo je da nagovara roditelje da ga daju na više škole.
Roditelji su teško popuštali, ali su ga na kraju upisali u nižu gimnaziju koju su tada nazivali "latinskom školom". Posle kraćih opiranja, ali i novog pritiska učitelja Damjana, ponovo su popustili i odveli Jovana u Bratislavu, tadašnji Požun, da bi ga upisali na poznati Licej. Školovanje je trajalo od 1750. do 1754. godine.
Jovan Apostolović je i u Bratislavi znanjem i opštim obrazovanjem zasenio sve učenike. To nije promaklo direktoru Liceja i profesoru filosofije Mihanu Pešoku, koji je nagovorio je Jovana da se upiše medicinu.
Za to je morao da ode u Nemačku, na čuveni univerzitet u Jeni, gde su predavanja držali neprikosnoveni autoriteti tadašnje medicine kao što su dr Kristijan Volf, Fridrih Hofman, pronalazač leka protiv grčeva u stomaku, i Ernest Stal, tvorac teorije da duša vlada nad zdravljem u bolesti.
Doktorat na latinskom
Jovan Apostolović je doktorsku disertaciju "Kako osećanja deluju na ljudsko telo" napisao na latinskom jeziku. Imala je 70 strana i 65 poglavlja, a predgovor je napisan na četiri stranice. Disertaciju je, prema običajima onog vremena, posvetio, i to slavnom bečkom profesoru, inače Holanđaninu, Gerhardu van Sviteru. Na prvoj strani nalazi se pesma koju je za tu priliku napisao izvesni Anton Nikolaj. Ovaj dragoceni dokument se danas čuva u medicinskom muzeju u Haleu.
Naš Jovan Apostolović je i tu veliku školu završio sa najvišim ocenama, i pre roka. Kao izuzetnom studentu profesori su mu dozvolili da već dve godine po diplomiranju, 1760. brani doktorsku disertaciju pod nazivom "Kako osećanja deluju na ljudsko telo", što se u istoriji medicine računa u prvo razmatranje uticaja stresa na fizičko zdravlje čoveka.
Nakon odbranjene teze, a na insistiranje roditelja, Jovan se vratio u Budim, gde se prvi put zaposlio. Međutim, posle nekoliko meseci rada u Budimu, stigao mu je poziv srpske zajednice iz Novog Sada sa predlogom da im dođe. Jovan je prihvatio poziv i krajem 1760. stigao u Novi Sad koji tih godina rastao u ekonomski i kulturni centar Srba u Austrougarskoj carevini.
Postao je opštinski lekar, a posle svega dve godine marljivog rada, krajem 1762, novosadske vlasti su ga imenovale za prvog gradskog fizikusa. Novu, i veoma odgovornu dužnost preuzeo je upravo u vreme kada je u Banatu i porobljenoj Srbiji harala epidemije kolere.
U Novom Sadu se, međutim, srpski lekar susreo sa nečim skoro pođednako pogubnim - sa verskom mržnjom. Iako je uspeo da znatno suzbije zarazu u Bačkoj i Banatu, žestoko su mu se usprotivili uticajni ljudi protestantske i katoličke vere. Gradske vlasti su poklekle pod pritiscima i 1765. smenile dr Jovana Apostolovića. Iako načetog zdravlja ostao je u Novom Sadu, okrenuvši se matici, koja je još bila pod turskim ropstvom.
Neustrašivo je prelazio je Savu da bi prešao u Srbiju zahvaćenu kolerom kako bi pomagao obolelima, i pomogao da se suzbije zaraza i u Beogradskom pašaluku. Sebi, međutim, nije mogao da pomogne. Pet godina kasnije u Novom Sadu pokosila ga je tuberkuloza. Imao je svega 33 godine.
Doktor medicinskih nauka Jovan Apostolović ostaće upamćen kao prvi Srbin školovani lekar.
