МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
DA LI PREDSEDNIK PREKORAČUJE USTAVNA OVLAŠĆENJA
Vlast sama ruši institucije
Na papiru Srbija spada među parlamentarne demokratije. I tako je samo na papiru. U realnosti, odlučujuće konce vuku predsednik i njegova formalna i neformalna administracija, Skupština je podređena volji stranaka vladajuće koalicije, poslanici sa potpisanim blanko ostavkama obični su partijski plaćenici i megafoni, a institucije koje bi trebalo da imaju kontrolnu ulogu potpuno su uništene takvim sistemom, složni su u oceni sagovornici „Blica nedelje“ koji su komentarisali priznanje predsednika da se spoljna politika, suprotno svim zakonima i nadležnostima, vodi u njegovom kabinetu.
To priznanje, međutim, predstavlja samo jedan u nizu dokaza da delovanje predsednika Srbije neretko izlazi iz propisanih okvira. Makar i da su namere dobre, posledice takvog ponašanja su nesagledive. Institucije sistema su upropaštene, ne postoji međusobna kontrola tri grane vlasti, ruše se pravila na kojima počiva uređena pravna država i, konačno, otvara se pitanje nepostojanja odgovornosti.
– Čim neki državni organ ne prepoznajete po njegovoj nadležnosti, tu već može da se govori o korupciji. To otvara ozbiljno pitanje odgovornosti, jer bi u ozbiljnoj pravnoj državi, umesto Tadićeve priče o odluci MSP, Parlament pozvao Vladu na odgovornost zbog kraha u rešavanju spoljnopolitičkih pitanja. Ovako, umesto pitanja odgovornosti koje Parlament zakonski mora da postavi Vladi kao nadležnom državnom organu, imali smo priču jednog čoveka koji po nadležnosti nema nikakve veze s tim, a koji je sam rekao da se spoljna politika pravi u njegovom kabinetu. Ti njegovi partijski drugovi s kojima smišlja nemoguće misije, nikada nikome neće odgovarati zbog promašaja jer nisu ni radili ništa iz svoje nadležnosti. Tadić to inače radi vrlo često i gotovo je nemoguće proceniti kada govori kao predsednik države, kada kao predsednik stranke – kaže Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Činjenicu da predsednik države radi više nego što po Ustavu treba da radi vršeći svoju nadležnost, ne osporava ni Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije.
– Ali ja nemam utisak da on to čini da bi vladao autoritarno ne osvrćući se na ostale vlasti i njihove nadležnosti ili da bi pravio štetu. I priznanje da se politika prema Kosovu pravi u njegovom kabinetu ne bih previše oštro kritikovao, jer je tu politiku koju je Jeremić sprovodio „u ime kabineta“ nekoliko puta potvrdio Parlament kroz razne deklaracije. Često se govori i da na čelu Vlade nije Cvetković, već Tadić, pa smatram da treba naći pravu meru i biti pažljiv. Doduše, Cvetković i sam po svom temperamentu i načinu ponašanja dopušta utisak da umesto njega vlada neko drugi – kaže Ivošević.
Politikolog Ana Stojiljković objašnjava da se suština velikog uticaja predsednika sadržava u činjenici da zapravo živimo u neformalnom polupredsedničkom sistemu koji u velikoj meri uređuje praksa.
– Priroda polupredsedničkog sistema je takva da zavisi od odnosa snaga u parlamentu i stranačke pripadnosti predsednika. U zavisnosti od trenutne političke situacije, može da klizi od gotovo parlamentarnog pa do skoro potpuno predsedničkog – precizira Stojiljkovićeva.
Danas kada je predsednik ujedno i lider vladajuće koalicije i parlamentarne većine, kojoj se čitava pozicija i opozicija dodvoravaju, stigli smo do sistema koji je najbliži predsedničkom. I koji deluje van svake kontrole.
– Ako Vlada, kao ključni politički organ koji bi trebalo da vodi politiku države, ne vodi spoljnu politiku, već je uslužna delatnost kabineta predsednika Republike, onda je jasno da je sistem političkih institucija potpuno urušen. Tako nam sada ne funkcionišu ni Vlada ni premijer niti Parlament, a političkom scenom na kojoj nikada nije ustanovljen stvarni politički pluralizam vlada udvorištvo oko budućih koalicija, odnosno raspodele komada vlasti po strankama. Demokratska stranka je zavela jednu vrstu većinskog apsolutizma i niko im se ne protivi, niko ne sme da ih zbog toga kritikuje jer se svi nadaju da će biti njene „udavače“ i s njima u koaliciji – rekla je nedavno za naš list Vesna Pešić, poslanica LDP.
Ona objašnjava da DS danas više nema relevantnu opoziciju koja može da je kazni za pogrešnu politiku, pa tako nema ni efikasnog kontrolora vlasti.
– Zato se vlast raskomotila i svakodnevno „buši institucije i zavodi institucionalni haos“ – rekla je Pešićeva.
U takvom haosu, podstaknutom veoma lošim izborom kadrova i partijskim delegiranjem najgorih “stručnjaka“ na najvažnije pozicije, dobili smo sistem bez ikakve odgovornosti.
– Ako pravilno sagledamo taj problem, videćemo da je uništavanje ili barem srozavanje autoriteta institucija u Srbiji opšta praksa. Prvo mi pada na pamet sastanak predstavnika Vlade sa predstavnicima kluba Privrednik, što je direktno urušavanje postojećeg Socijalno-ekonomskog saveta koji je osnovan kao institucija socijalnog dijaloga. A možda i veća opasnost je urušavanje četvrte grane vlasti, odnosno kontrolnih institucija. Ovaj poslednji postupak prema Agenciji za borbu protiv korupcije samo je poslao poruku da je u Srbiji zakon lakše izmeniti nego ispoštovati – kaže Ana Stojiljković.
Sličan primer je i formiranje Nacionalnog saveta za infrastrukturu, kojim predsedava predsednik Tadić. To telo nije državni organ i ne postoji u našem pravnom sistemu, jer imamo ministarstva koja su po zakonu nadležna za određene poslove. Njihova rešenja su rešenja nadležnih organa i to treba u postupku ispitivanja zakonitosti da proveri sudska instanca.
– Ovde se namerno, zbog sistemske korupcije na kojoj vlast počiva, sve to izgubilo i sada imamo partijsku koordinaciju i neko fakultativno telo, koje nije državni organ, ali donosi veoma važne odluke. To telo nikome za to ne odgovara niti ga iko kontroliše, a paralelno zaklanja odgovornost ministarstava. To je u pravnom sistemu potpuno nedozvoljeno – objašnjava Verica Barać.
Primera koji govore u prilog razrušenom sistemu podele vlasti ima na pretek. Ana Stojiljković ističe i podatak da su ministri Mlađan Dinkić i Rasim Ljajić za vreme mandata pokrenuli nove stranke.
– Ministri Dinkić i Ljajić prave stranke koje se zasnivaju na regionalizaciji, odnosno socijaldemokratiji, a nadležni su za oblasti koje su okosnica tih novih stranaka. Iz tih njihovih nadležnosti proističu i državni resursi koji su im na raspolaganju za formiranje stranaka i planiranje aktivnosti, a o ulozi državnog marketinga, da ne pričamo. To naravno nije nezakonito, jer država i ne treba preterano da reguliše osnivanje političkih stranaka, ali je samo ponašanje ministara krajnje neetično – kaže Ana Stojiljković, i dodaje:
– Ne bismo još dugo smeli da imamo razumevanja za nedostatke nasleđenog sistema, jer je već dovoljno vremena prošlo da se u Srbiji načine izmene političkog sistema koje bi uvele pojam lične odgovornosti, kao i nadzor i kontrolu u upravljanje državom, samo da je postojala volja – zaključuje Stojiljkovićeva.
Posao ili partijski dil
Primer prekoračenja ustavnih nadležnosti predsednika je i njegov odlazak kod vlasnika Fijata na pregovore iako po Ustavu predsednik države nema nadležnost da se bavi konkretnim trgovinskim poslovima. Ne zna se u kom je on svojstvu tamo išao, kome podnosi izveštaje i ko će na kraju biti odgovoran za to što je on uradio. Čitav taj posao je obavljan potpuno netransparentno. Uopšte nije moguće uočiti proceduru u kojoj su oni našli partnera za tako veliki državni posao kome daju 10.000 evra po jednom radnom mestu. Nema državnog organa koji je sproveo postupak, nema prethodne analize koja je rekla zašto je opravdan posao i toliki iznos i nema procedure koja će utvrditi ekonomsku isplativost i održivost tog rešenja. Svi takvi poslovi su ništa drugo do privatni partijski dilovi, kojima se od strane predsednika države urušavaju institucije, ističe Baraćeva.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Аман људи...шта се дешава....?
Ил је БЛИЦ одлучио, да се самоуништи,
ил је на прагу пад владе?
Vlast sama ruši institucije
Na papiru Srbija spada među parlamentarne demokratije. I tako je samo na papiru. U realnosti, odlučujuće konce vuku predsednik i njegova formalna i neformalna administracija, Skupština je podređena volji stranaka vladajuće koalicije, poslanici sa potpisanim blanko ostavkama obični su partijski plaćenici i megafoni, a institucije koje bi trebalo da imaju kontrolnu ulogu potpuno su uništene takvim sistemom, složni su u oceni sagovornici „Blica nedelje“ koji su komentarisali priznanje predsednika da se spoljna politika, suprotno svim zakonima i nadležnostima, vodi u njegovom kabinetu.
To priznanje, međutim, predstavlja samo jedan u nizu dokaza da delovanje predsednika Srbije neretko izlazi iz propisanih okvira. Makar i da su namere dobre, posledice takvog ponašanja su nesagledive. Institucije sistema su upropaštene, ne postoji međusobna kontrola tri grane vlasti, ruše se pravila na kojima počiva uređena pravna država i, konačno, otvara se pitanje nepostojanja odgovornosti.
– Čim neki državni organ ne prepoznajete po njegovoj nadležnosti, tu već može da se govori o korupciji. To otvara ozbiljno pitanje odgovornosti, jer bi u ozbiljnoj pravnoj državi, umesto Tadićeve priče o odluci MSP, Parlament pozvao Vladu na odgovornost zbog kraha u rešavanju spoljnopolitičkih pitanja. Ovako, umesto pitanja odgovornosti koje Parlament zakonski mora da postavi Vladi kao nadležnom državnom organu, imali smo priču jednog čoveka koji po nadležnosti nema nikakve veze s tim, a koji je sam rekao da se spoljna politika pravi u njegovom kabinetu. Ti njegovi partijski drugovi s kojima smišlja nemoguće misije, nikada nikome neće odgovarati zbog promašaja jer nisu ni radili ništa iz svoje nadležnosti. Tadić to inače radi vrlo često i gotovo je nemoguće proceniti kada govori kao predsednik države, kada kao predsednik stranke – kaže Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Činjenicu da predsednik države radi više nego što po Ustavu treba da radi vršeći svoju nadležnost, ne osporava ni Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije.
– Ali ja nemam utisak da on to čini da bi vladao autoritarno ne osvrćući se na ostale vlasti i njihove nadležnosti ili da bi pravio štetu. I priznanje da se politika prema Kosovu pravi u njegovom kabinetu ne bih previše oštro kritikovao, jer je tu politiku koju je Jeremić sprovodio „u ime kabineta“ nekoliko puta potvrdio Parlament kroz razne deklaracije. Često se govori i da na čelu Vlade nije Cvetković, već Tadić, pa smatram da treba naći pravu meru i biti pažljiv. Doduše, Cvetković i sam po svom temperamentu i načinu ponašanja dopušta utisak da umesto njega vlada neko drugi – kaže Ivošević.
Politikolog Ana Stojiljković objašnjava da se suština velikog uticaja predsednika sadržava u činjenici da zapravo živimo u neformalnom polupredsedničkom sistemu koji u velikoj meri uređuje praksa.
– Priroda polupredsedničkog sistema je takva da zavisi od odnosa snaga u parlamentu i stranačke pripadnosti predsednika. U zavisnosti od trenutne političke situacije, može da klizi od gotovo parlamentarnog pa do skoro potpuno predsedničkog – precizira Stojiljkovićeva.
Danas kada je predsednik ujedno i lider vladajuće koalicije i parlamentarne većine, kojoj se čitava pozicija i opozicija dodvoravaju, stigli smo do sistema koji je najbliži predsedničkom. I koji deluje van svake kontrole.
– Ako Vlada, kao ključni politički organ koji bi trebalo da vodi politiku države, ne vodi spoljnu politiku, već je uslužna delatnost kabineta predsednika Republike, onda je jasno da je sistem političkih institucija potpuno urušen. Tako nam sada ne funkcionišu ni Vlada ni premijer niti Parlament, a političkom scenom na kojoj nikada nije ustanovljen stvarni politički pluralizam vlada udvorištvo oko budućih koalicija, odnosno raspodele komada vlasti po strankama. Demokratska stranka je zavela jednu vrstu većinskog apsolutizma i niko im se ne protivi, niko ne sme da ih zbog toga kritikuje jer se svi nadaju da će biti njene „udavače“ i s njima u koaliciji – rekla je nedavno za naš list Vesna Pešić, poslanica LDP.
Ona objašnjava da DS danas više nema relevantnu opoziciju koja može da je kazni za pogrešnu politiku, pa tako nema ni efikasnog kontrolora vlasti.
– Zato se vlast raskomotila i svakodnevno „buši institucije i zavodi institucionalni haos“ – rekla je Pešićeva.
U takvom haosu, podstaknutom veoma lošim izborom kadrova i partijskim delegiranjem najgorih “stručnjaka“ na najvažnije pozicije, dobili smo sistem bez ikakve odgovornosti.
– Ako pravilno sagledamo taj problem, videćemo da je uništavanje ili barem srozavanje autoriteta institucija u Srbiji opšta praksa. Prvo mi pada na pamet sastanak predstavnika Vlade sa predstavnicima kluba Privrednik, što je direktno urušavanje postojećeg Socijalno-ekonomskog saveta koji je osnovan kao institucija socijalnog dijaloga. A možda i veća opasnost je urušavanje četvrte grane vlasti, odnosno kontrolnih institucija. Ovaj poslednji postupak prema Agenciji za borbu protiv korupcije samo je poslao poruku da je u Srbiji zakon lakše izmeniti nego ispoštovati – kaže Ana Stojiljković.
Sličan primer je i formiranje Nacionalnog saveta za infrastrukturu, kojim predsedava predsednik Tadić. To telo nije državni organ i ne postoji u našem pravnom sistemu, jer imamo ministarstva koja su po zakonu nadležna za određene poslove. Njihova rešenja su rešenja nadležnih organa i to treba u postupku ispitivanja zakonitosti da proveri sudska instanca.
– Ovde se namerno, zbog sistemske korupcije na kojoj vlast počiva, sve to izgubilo i sada imamo partijsku koordinaciju i neko fakultativno telo, koje nije državni organ, ali donosi veoma važne odluke. To telo nikome za to ne odgovara niti ga iko kontroliše, a paralelno zaklanja odgovornost ministarstava. To je u pravnom sistemu potpuno nedozvoljeno – objašnjava Verica Barać.
Primera koji govore u prilog razrušenom sistemu podele vlasti ima na pretek. Ana Stojiljković ističe i podatak da su ministri Mlađan Dinkić i Rasim Ljajić za vreme mandata pokrenuli nove stranke.
– Ministri Dinkić i Ljajić prave stranke koje se zasnivaju na regionalizaciji, odnosno socijaldemokratiji, a nadležni su za oblasti koje su okosnica tih novih stranaka. Iz tih njihovih nadležnosti proističu i državni resursi koji su im na raspolaganju za formiranje stranaka i planiranje aktivnosti, a o ulozi državnog marketinga, da ne pričamo. To naravno nije nezakonito, jer država i ne treba preterano da reguliše osnivanje političkih stranaka, ali je samo ponašanje ministara krajnje neetično – kaže Ana Stojiljković, i dodaje:
– Ne bismo još dugo smeli da imamo razumevanja za nedostatke nasleđenog sistema, jer je već dovoljno vremena prošlo da se u Srbiji načine izmene političkog sistema koje bi uvele pojam lične odgovornosti, kao i nadzor i kontrolu u upravljanje državom, samo da je postojala volja – zaključuje Stojiljkovićeva.
Posao ili partijski dil
Primer prekoračenja ustavnih nadležnosti predsednika je i njegov odlazak kod vlasnika Fijata na pregovore iako po Ustavu predsednik države nema nadležnost da se bavi konkretnim trgovinskim poslovima. Ne zna se u kom je on svojstvu tamo išao, kome podnosi izveštaje i ko će na kraju biti odgovoran za to što je on uradio. Čitav taj posao je obavljan potpuno netransparentno. Uopšte nije moguće uočiti proceduru u kojoj su oni našli partnera za tako veliki državni posao kome daju 10.000 evra po jednom radnom mestu. Nema državnog organa koji je sproveo postupak, nema prethodne analize koja je rekla zašto je opravdan posao i toliki iznos i nema procedure koja će utvrditi ekonomsku isplativost i održivost tog rešenja. Svi takvi poslovi su ništa drugo do privatni partijski dilovi, kojima se od strane predsednika države urušavaju institucije, ističe Baraćeva.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Аман људи...шта се дешава....?
Ил је БЛИЦ одлучио, да се самоуништи,
ил је на прагу пад владе?
