О чему, бре, ти причаш......
Prema evidenciji Privredne komore Srbije, koja nije konacna, preduzeca
iz centralne Srbije i Vojvodine raspolažu velikim brojem poslovnih objekata i
imovinom na Kosovu i Metohiji, koja im se otima u nezakonitoj privatizaciji
koju je svih ovih godina sprovodio UNMIK.
Tako preduzeca iz centralne Srbije na Kosmetu imaju 1.218 objekata, a
preduzeca iz Vojvodine 14. Samo PTT je vlasnik 130 objekata, ŽTP 55, EPS 18
„Srbijašume” 45 i td. PKB korporacija ima 12 svojih preduzeca na Kosovu i
Metohiji, medu kojima su Pecka pivara, "Kosovo vino", "Orvin" i "Metohija vino"
– firme koje su PKB-u pripojene 1992. godine.
U tri decenije, od 1961. do 1990. godine, na KIM je uloženo oko 17
milijardi dolara, mnoga preduzeca su svoje investicije realizovala preko
nekadašnjih samoupravnih sporazuma o udruživanju u pokrajini. Medu njima su
"General eksport", "Minel", "Prva iskra”, "21. maj" Beograd, "Centroprom",
"Bambi"...
Razvoj Kosmeta finansiran je iz Saveznog fonda za razvoj nerazvijenih,
kao i iz Pokrajinskog fonda za razvoj, koji je od 1992. godine nasledio Fond za
razvoj Republike Srbije. Od 1997. godine tu funkciju je preuzela Direkcija za
razvoj Kosmeta, sa sedištem u Prištini. Treba naglasiti da fond za razvoj
poseduje akcije kao trajni ulog u 163 preduzeca na Kosovu gde u najvecem broju
slucajeva ima vlasništvo na više od 51 odsto kapitala, o cemu je obaveštena
Kosovska poverilacka agencija.
Albancima sa Kosova, kao i onima iz inostranstva, UNMIK je na prodaju
ponudio dosta poznatih firmi iz ondašnje Jugoslavije, medu kojima su „Feronikl”
iz Glogovca, „Trepca” iz Mitrovice, „Jugoterm” iz Gnjilana, „Kosovodrvo” iz
Prištine, Poljoprivredno-industrijski kombinat iz Peci, „Elan” iz Prizrena,
Fabrika elektricnih uredaja iz Uroševca, Pecka pivara, „Petoletka” iz
Leposavica, „Kosovo vino” iz Prizrena. Tu su Industrija duvana Gnjilane,
„Klokot Banja” iz Gnjilana, gnjilanska hladnjaca „Mladost” itd…
Na Kosovu jedino još nije otpoceo proces privatizacije javnih preduzeca
ciji je osnivac i vlasnik država Srbija. Prema grubim procenama ta imovina
vredi više od deset milijardi dolara, a samo Elektroprivreda Srbije mogla bi da
ostane bez imovine "teške" oko tri milijarde evra. Bez obzira što je sudbina
„Elektrokosmeta”, JP „Površinski kopovi” u Obilicu, „Železnica Srbije” – Kosovo
Polje, aerodroma u Prištini, termoelektrana Kosovo A i B, „Srbijašuma”, JP
„Ibar – Lepenac”, Pošta – Telekom „Srbija”... još uvek neizvesna, sa sigurnošcu
se vec sada može reci da ce ova preduzeca biti potpuno oteta od države Srbije
bez nadoknade. Ono što ne sme ostati nedoreceno to su prirodna i rudna bogastva
kojima raspolaže južna srpska pokraina. A na koja su oni koji su doneli odluku
da se SRJ bombarduje odavno bacili oko. Procena je da samo rezerve uglja na KIM
iznose preko 300 milijardi dolara!
Posle jednostranog proglašenjavanja nezavisnosti KIM, koje je bazirano
na nelegitimnom Ahtisarijevom planu, na javna preduzeca na Kosmetu, bice
primenjene odredbe aneksa VII tog plana. U tom aneksu stoji da ce vlasnicka
prava u preduzecima u javnom vlasništvu biti preneta na Kosovo, ali se nigde ne
pominje da ce za to država Srbija biti obeštecena.
taj sam.... 
