Mali virtuelni klub pesnika

Za neverovati je koliko i kako,
te se pitamo zašto,
zašto je uopšte nešto
i otkud to da smo uopšte
koliko i kako...
I odakle nam samo
pitanja toliko
i otkud ova misao
doluta u mene...
I otkud mene...

- - - - - - - - - -

*samouka*:

Boljarine, kako Ti znaš da pišeš, kad hoćeš, to je za neverovati.

Kliknite za proširenje...

A?
Šta sad kažeš sruce Boljarinovo?

Bez reči sam.

zar ovo nije bila lepljiva

Meni oduvek najdraža

Žao mi
da ti pričam o ljubavi
Plakaćeš
A u meni je
tvoj lik
stamen
retko nasmejan
ali uvek osenčen
onom radošću
koju poseduju samo jaki ljudi
Ljudi
koji preplivavaju reke
i po hladnom vremenu
Koji ne piju
Samo ponekad
nešto žestoko
posle teškog udesa
Jedan od onih
kojima ljubav
mogu pročitati
samo retki posmatrači
sa krajička usana.

(napisano davno
posveđeno jednom Forumašu)

Forumaši,forumaši,ime joj je Mira...
Nešto sam danas jako lirićan u p.m.
Nešto mi danas ne ide.
Nešto bih danas mogao.
Nešto mi ovo na poeziju i ne liči...
Nešto je ovo ništa...

Meni se mrda ekran i još neke stvari po kući...

duhovi ???

Ne znam. Ali sa duhovima sam u dobrim odnosima

To i ova moja kaže kad je dohvatim...Sve joj se pomeri...

Zavidim vam na talentu .

Gospodin Jovanović:

Zavidim vam na talentu .

Kliknite za proširenje...

Pucaj.

*samouka*:

Pucaj.

Kliknite za proširenje...

A vi na zidu ko meta visite haha
Moji sthovi su ropac sveta koji umire pred nasimocima .

Gospodin Jovanović:

Zavidim vam na talentu .

Kliknite za proširenje...

Bez moje malenosti, ja sam stručnjak za ulice.

U dva dana izgubih dva brata..

O Sreći sam znala malo
Ali samouko sricana
laka je bila za
kroćenje
Hajde nasmej se
Ne lice
Iz stomaka
...
Sada shvataš?

У ћупу с краја дуге,
Не оста ни новчића.
Па добро, нема друге,
Кад потроши се срећа,
Скупиш то мало снаге,
И прихватиш на плећа,
Па бројиш дане дуге.
Кроз зиму у пролеће.
Док не исцуре туге.

Zauvar (dečija pesma za odrasle)

Kad se Rusu desi kvar,
Kad mu crkne samovar,
To i nije gadna stvar,
Jer on ima zauvar
Rešo jedan letrični,
On, tvrdica sebični,
Jer kad-tad će da zatreba,
Pa neka ga, ne jê leba.
On i druge drangulije
Poseduje, to ne krije.
U slučaju neke krađe
Duplikat će da se nađe
Bilo koga uređaja.
Pametan je Rus do jaja,
A prvaci tetrisa
Bistri su do testisa.
Samo pčele iz košnica
Pametne su do mošnica.
U slučaju većeg kvara
Svi su pametni do čmara.

Lekcija od psa

U malom ulašenom telu
Čije srce kuca duplo više nego naše
Našao sam zaboravljene odgovore
Koje smo čačkali rdjavim kašikama
Šta je sve bitno
Pažnju i ljubav
Razumeju ta dva oka
Kao i da si bogat
Koliko možeš da daš

Ljubav teče od mene
Kroz mračne prolaze
Gusto šiblje i prljave kanale
Teče i dolazi do tog bića koje drhti
Ljubav teče i umnožava se

Ja živim u školjakama..
i moj je dah podseća
na trperenje latica cveta trešnje
kad ih obuzme prolećni povetarac.

Po meni je topot zvezda
iscrtao pomorsku mapu
bosolom tvojih kaleidoskopskih očiju.

U meni su maleni stakleni kupolasti gradovi
u kojima gajim ruže ispletene
od frekvencija tvoje kože.

Odazivam se samo na molitve.

U meni tišina pokreće
lavine snežnih sfingi
a reč odzvanja samo
kad se ne izgovori.

Za tobom još kiša pada
u jesenjinovim brezama
a srce se krije pod
ljubičastim kišobranom
kojim smo zajedno leteli nekad.

Evo ispuštam poslednju vreću peska
sa balona u kojem sam zarobio sebe
u ehu tvog dodira..

Reč je pusta.. žena.
I ona ima potrebu da joj se udvara..
A večeras te volim.

Baš tebe.
Tebe koja ovo čitaš.

Ali...
Neka te to ne uznemiruje.
ovo su samo obične reči.

Konj na belom princu

Човјек је човјеку Бог

Хеј ти, знанче... и незнанче,
Једном кад одем,
Кад ме не буде,
Остављам ти пјесму
Да те грли, чува,
Да ти да све њежне ријечи
У твоје танко уво.
Једном кад одем...

Једном кад одем,
Знанче и незнанче,
Нећу ти моћи одговорити
Ако ме нешто пожелиш питати,
Зато ме питај сада.

Питај ме да ли ми је милије
Свануће или умирање дана,
Питај да ли је ишта љепше од наложене ватре
У студентском стану у Никшићу
Док напољу пада снијег.
Питај, одговорићу.
Питај. Одговарам:

Љепша је Дона на својој фотељи
Изврнута на леђима од сласти
Свога псећег живота;
Дјеца, која то више нису, около
И хиљаду незавршених ситница.
Питај шта се то ваља завршити
Али питај пјесмом, цвркутом са усана,
Појањем...

Прије тог парастоса видимо се на литиргији.

Snow_Queen1:

Човјек је човјеку Бог

Хеј ти, знанче... и незнанче,
Једном кад одем,
Кад ме не буде,
Остављам ти пјесму
Да те грли, чува,
Да ти да све њежне ријечи
У твоје танко уво.
Једном кад одем...

Једном кад одем,
Знанче и незнанче,
Нећу ти моћи одговорити
Ако ме нешто пожелиш питати,
Зато ме питај сада.

Питај ме да ли ми је милије
Свануће или умирање дана,
Питај да ли је ишта љепше од наложене ватре
У студентском стану у Никшићу
Док напољу пада снијег.
Питај, одговорићу.
Питај. Одговарам:

Љепша је Дона на својој фотељи
Изврнута на леђима од сласти
Свога псећег живота;
Дјеца, која то више нису, около
И хиљаду незавршених ситница.
Питај шта се то ваља завршити
Али питај пјесмом, цвркутом са усана,
Појањем...

Прије тог парастоса видимо се на литиргији.

Kliknite za proširenje...

...