Mali virtuelni klub pesnika

***********************************
Na levu nogu ustaneš, pa obučeš pantalonu,
Zatim stavis naočaru, pa u usta bonbonu,
Onda uzmeš novinu, sa naslova trista,
I isečes makazom kad sve to prelistaš.
Stalno neka sumlja mislima se mota,
Da l' je neznam ili ne znam nikako da skontaš.
I nije da trebaš, nego trebalo bi ipak,
Da naučis srPski jezik i neku knjigu pročitaš.

Šta vi mislite, da li bi bio prikladan naziv za ovu pesmu "Negujmo srBski jezik"? :D
 
Kažu upućeni da je ovo poezija iz 19. veka.
Stanje u Srbiji se od tada nije mnogo izmenilo...

C4Ftm90WcAMknEW.jpg
 
********

I čemu tmurne noći
u gust oblak umagljene
raznose kapljice ledene kiše
po vazduhu lepljivom i gustom
od znoja i pare?

I može li čovek
u sate lomne
i sekundare vrele
da iskoni prolaz
u svetove vrle?

Dok napolju zloslutno zavija mesec
što tetoviraju ga ptice
otiscima leta koji ječi
u nemuštom staklenom zvonu
poput krika naprslog u eho.

I ima li tišine u kojoj se ćuti?
Il samo se nižu nemušte zveri
jedna za drugom, poput žrtvi
pred streljačkim vodom?

Dok umorne senke ližu zidove
i u ćoškove zavlače svoje nevidljive
kristalnom tamom napukle prste.

Ja izvlačim biser još crnji
od crnila tamu
od gavrana kosu
od safira crnog
suzu od tuša.

Jer noćas jedino
u snovima mojim
cranja od crnjeg
skoro najcrnja
moja..je..nesrećna
umorna duša.

Konj_na_belom_princu - 6. oktobar 2006. u 16.34 (registrovani član)
 
...oprostit ću ti sve, neizgovorene riječi, otkazane izlaske i propale sastanke; sve nedovršene stihove i nenapisane pjesme, i njih ću da ti oprostim; oprostiti ću ti sve, propuštene zalaske sunca i neprespavane noći; oprostit ću ti sve, i ono što ti drugi nikada praštali nisu; oprostit ću ti sve, samo...ne znam da l ću sebe da ti oprostim
 
Poslednja izmena:


...... SELJANČURA ......:zcepanje:

čuva ovce cura seljančica
u rukama 3D Samsung 6- tica
dragi joj se iz varoši javlja
poruke kuca, šalje i pozdravlja
svi na broju samo ovan fali
hvataj džojstik i dron pali
evo draga džojstik u rukama
dron se digo nad ovcama
kakve krpe to na grani vise!?
da zumiram, gaćice, gole ti sise!
bio Žika, jao, kakav štapić ima
za selfi uh, uh, kako fino snima

Sojo

 
Da se malo uozbiljimo...:D

Povod je ona čuvena od K. Simonova

............... ČEKAJ ME ..................

Čekaj me, da ti dahom pomilujem zjene,
čekaj me, na tvoju suzu nek i moja kane.
Sačekaj, nek sunce zađe i srebrne sjene
obasja mjesec, česmu, i tužnih vrba grane.

Čekaj me, doći ću da kucnem u prozor,
čekaj me, oko moje što danima vlaži.
Sačekaj, rani voz, ne marim što viču pozor,
proći ću, goloruk, a znam da su na straži.

Čekaj me, doći ću, goloruk i bez prtljaga,
čekaj me, žedno, da rosom usnu taknem.
Sačekaj, o snovi ludi! Noćas si bila naga,
ja sapet u lance ne mogah da maknem.

Čekaj me, ne briši suze, pusti nek' teku.
Čekaj me, na tvoju suzu nek i moja kane.
Sačekaj, ne brini, kukavice vene sijeku;
a ja, ja ću doći, da ti ljubim obraze slane…

Sojo
 
...jutro je opet svanulo, hladno i usamljeno, baš kao srce moje; u zraku neispunjena želja lebdi, pouprazna čaša i bočica mastila na stolu,...čekaju; posegnem rukom, hartiju i prave riječi biram; misao se zaledi, ruka ukoči i riječ spremna da poleti, stane; bolje da ne pišem ništa, bolje da zaćutim; ako napišem i riječ samo, znat ćeš koliko te želim; ako izustim i riječ samo, znat ćeš koliko ti se radujem i koliko čeznem za dodirom tvojim
 
...u noći kao što je ova, kad san daleko je, i sati kad polahko teku, u noći kao što je ova, ja mislim o tebi; skidam paučinu sa sjećanja, vrtim ponovo stari film, sjećam se, maštam i uživam; prizivam ti lik, čekam, napeto slušam...sve dok ne začujem zvuk glasa tvog; pričaš, opet i mnogo, smiješ se i ja uživam, opet i mnogo; tu si, vidim te, osjećam; poželim, pomislim da te dotaknem; pružam ruke i zastanem; u noći kao što je ova, ja opet mislim o tebi
 
Konj_na_belom_princu:
Draga moja.. izmučena ljubavi...
Koliko dugo ja i ti ratujemo?
Posle koliko bitaka
više ne znamo ni koji je rat?
Da li smo izmenili svoj lični opis..
ožiljcima i sećanjima na prošle bitke?
rukama krvavim i venama pokidanim..
..pa više i ne prepoznajemo sebe?
Umemo li išta drugo
u ovim vremenima vuka..
u ovoj gladi što cvili..
u ovoj smrti što živi..
Idemo li kući okrvavljeni i izborani..
umorni od zgarišta
željni ognjišta..
dok zaboravljamo koliko smo
pljačkali palili i silovali..
ništa drugo do
nevino sosptvo?

Čak i sada dok svakim korakom iza sebe
gradimo cigle bezglasnog lavirinta..
upadajući u nove zamke..
ne želimo da priznamo..
Mi smo upućeni na sebe..
Mi smo u neraskidivoj vezi..
Tačnije samo ti i postojiš..
Dok u odrazu iz tvog ogledala..
te gleda tvoj Dorijan Grej..
Tvoja rugoba otelotvorena..
tvoj mađioničar reči.
u ovom začaranom limbu.
Tvoj poludeli pesnik..
Kliknite za proširenje...

Divna pesma! Bravo!:heart:
 
...najvazniji je pravi trenutak; a mi smo ih imali, mnogo smo pravih trenutaka imali; budili smo se i u svijet snova odlazili, misleći jedno na drugo; kako smo se samo gledali, milovali; danima i godinama možeš da živiš ne znajući da je to baš taj tren; ne znajući da si rekao prave riječi, napisao najljepši stih; najvažniji je pravi trenutak, prava riječ; zadrži ga, sačuvaj i uradi s njim nesto dobro; kada ti jednom bude teško, kad ostaneš sasvim sama i pomisliš da nemaš nikoga, sjeti se...možda ti bude lakše
 
...hladna ova je noć; puna, prepuna pokislih, nevažnih ideja i misli; ponekad se i tebe sjetim; ponekad te i poželim, al ne više tako često,...tek svako veče; kad te poželim, samo zatvorim oči; zažmurim, ćutim i pustim misli da me nose; i trudim se,...ćutanjem i lutanjem glad za tobom da utolim
 
...u noći kao što je ova, kad san daleko je, i sati kad polahko teku, u noći kao sto je ova, ja mislim o tebi; skidam paučinu sa sjećanja, vrtim ponovo stari film, sjećam se, maštam i uživam; prizivam ti lik,...čekam, napeto slušam...sve dok ne začujem zvuk glasa tvog; pričaš, opet i mnogo, smiješ se, i ja uživam, opet i mnogo; tu si, vidim te, osjećam; poželim, pomislim da te dotaknem; pružam ruke i zastanem; u noći kao što je ova,...ja opet mislim o tebi
 
...kada pojaviš se, odnekud i iznenada sasvim, srce poskoči, veselo zaigra; kada govoriš, pričaš veselo i mnogo, jezik se zaplete, pa ne mogu ni riječ da prozborim tad; kada osmjehneš se, znaš li koliko svjetla i radosti u svijet pošalješ ti; kada hodaš, pored mene samo kad šetaš, znaš li kako srce udara mi; kada ovdje si, a i onda kada nisi, znaš li, da svjetlost jesi i sunce,...što mi grije cijeli dan
 
************
Noc je tiha zamenila dan,
ti na vrhovima prstiju ulazis u san,
sasvim lagano, da odigras jos jedan ples,
dve piruete preko srca, pa lagani skok u podsvest.
Fouette kroz vene i svaki pedalj tela,
i ponovo proletis kroz srce kao strela.
Tiho tu scenu razliva dan,
napustas pozornicu i najlepsi san!
 
Da se javim posle duuuuugo vremena ;)


INTERMEZZO

Dok zavesa pada
poklanjam se
i povlačim
skidam sa sebe onaj lažni osmeh
i ovo usko odelo
hodnik
pa napolje
na vazduh

Možda postoji
i neko drugo nebo
možda je negde
neki novi dan
zavesa je pala
grad ispred mene
me zove i kaže
da učinim korak

Zaboravljam ime
zaboravljam broj
još jedan korak
pa još jedan
vetar mi kaže da hodam dalje
kaže da negde postoji
možda
neki drugi put
možda postoji
neki jači zrak

Zavesa je pala
druga se otvara
možda je predstava ova
samo jedan mali
intermeco
 
Duša beše zapaljena iskrom njenom
sve u meni zatreperi i izgore u trenu
Vetrom nošen omirisah kosu njenu
takvog cveta na svetu nema
Čak i vetar zastade pa se zapita,
Bože gde si je krio do sad.

Utopio bih se u očima njenim
Kao gromka suza bola istekao
Okupane duše tako opet progledao lako
Kao vetar nebom zaigrao, suncem okupan u moru se okrepio

Oprosti mi slep sam bio
opijen lepotom tvojom razum izgubio
Nevideh ti dušu čistu
slep sam bio u trenu izgorio
Možda je i bolje tako, sakriven od očiju tvojih
sramotu svoju mogu sakriti
Ali ko će dušu da mi spase
ako osmeh tvoj svet više ne krase
To sunce što život daje, to mi ni Bog neće oprostiti
Oprosti mi
 
...ponekad si blizu, tu negdje odmah pored mene; kad si tako blizu napeto slušam, osluškujem ti glas; kad si blizu malo me je strah, da se ne predam, da ne ustuknem pred željom, da ne kažem, da ne vičem tvoje ime na sav glas; kad si blizu, ja se borim, biti svoj, biti jak, da u zagrljaj ne jurnem ti tad; kad si blizu, pogledom te tražim, kao ovlaš, kao slučaj; kad si blizu, onda mislim "znam ja tu ženu, takva je ona, savršena i puna mana"; kad si blizu znam, još uvijek...prelijepa si
 
Ponekad sam u pravu, ova potraga za blagom drevnih sumerskog kulta rec je o zabuni citaoce.

Ako se nije moguce dostojno procitati sa hrapavog vrlo starog papira ovo napisano, ne bi autor ni trebao da se dalje upusta u avanturu.
Ovo su belaske o cinjenicama vrlo dosadnim, ali se pojavljuje mlada zena po imenu gospodjica Solusani.
Dalje o drugom nastavku vrlo dosadne price.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Baudrillard
Prometejev čitalački klub - februar
Odgovora
1
Pregleda
150
Black_star
Black_star
KPCTAHK
Da li ste pročitali, prijatelji, veliki i mali
Odgovora
0
Pregleda
171
KPCTAHK
KPCTAHK

Back
Top