Е наивни мој народе - ТРОВАЧИ и УБИЦЕ ТЕК ДОЛАЗЕ --- ови монструми су само УВОД У МАСОВНА УБИСТВА ЛЕКОВИМА:
Mauro Ferari, stručnjak za nanomedicinu
Lekovi budućnosti uskoro u Srbiji
Dragica Pušonjić | 01. 07. 2010. - 00:02h | Foto: J. Vučetić |
Komentara: 9
Nanotehnologija jeste nauka budućnosti i njen uticaj na medicinu raste veoma brzo. U SAD i Evropi je 1994. godine odobren prvi nanolek za jedan tip raka kože, a već danas je godišnji udeo nanolekova samo u SAD dostigao pet milijardi dolara. Nanotehnologija u Srbiji je u povoju,
ali građani uskoro mogu očekivati lekove budućnosti, kaže u intervjuu za "Blic" dr Mauro Ferari, profesor na Teksaškom univerzitetu u Hjustonu.
Profesor Ferari posetio je ministra Đelića sa kojim je razgovarao o otvaranju centra za nanotehnologiju u Beogradu
Ferari je sa Božidarom Đelićem, ministrom za nauku i tehnološki razvoj, prekjuče razgovarao o planovima da u Beogradu bude osnovan centar za nanotehnologiju, iz sredstava koje će Srbija povući preko Svetske banke na ime razvoja nauke. U susret takvoj saradnji, Ferari je potpisao ugovor o saradnji na doktorskim studijama iz bioinformatike sa dr Draganom Domazetom, rektorom Univerziteta "Metropolitan", i dr Milošem Kojićem, direktorom Centra za bioinženjering u Kragujevcu.
O nanotehnologiji i nanomedicini se veoma malo zna i u stručnoj javnosti. Šta su nanolekovi i gde se za sada najviše koriste?
- Nanolekovi se sastoje od čestice i leka. Mnogi su u upotrebi, mnogi se još razvijaju i usavršavaju. Oni se već više od pola veka koriste na klinikama u borbi protiv raka dojke i materice jer smanjuju loše strane hemoterapije.
Koji su od njih u najširoj upotrebi u SAD i Evropi i u čemu je njihova prednost u odnosu na klasične lekove?
- To su Abraxane i Doxil/Caelyx, a upotrebljavaju se kod raka dojke i jajnika. Nanolekovi su efikasniji od tradicionalnih, jer imaju česticu koja direktno transportuje medikament na obolelo mesto u većoj koncentraciji. To je, jednostavno rečeno, više leka na pravom mestu.
U kojoj meri je u svetu hemoterapiju već zamenila kapsula koja se ubacuje u krvotok i deluje isključivo na obolelo tkivo?
- Tržište nanolekova godišnje vredi sedam milijardi dolara, dok na rak odlazi oko sto milijardi dolara. Njihovo uvođenje presporo napreduje jer tako funkcioniše farmaceutska industrija. Prvi biološki lekovi su se pojavili pre dve decenije, ali su tek pre tri godine postali jači od hemijskih. Sada sa bioloških lekova treba preći na nanolekove, a taj proces iziskuje određeno vreme jer podrazumeva velike tehnološke i druge promene u farmaceutskoj industriji.
Dokle ste stigli u razvoju membrane koja služi za doziranje lekova?
- Nanomembrana oslobađa lek, pacijent ne mora da leži u bolnici već je kod kuće, čime je unapređen kvalitet njegovog života. Membrana u organizmu dozira lek na duži period. Do sada je testirana na životinjama, ali dogodine kreće kliničko ispitivanje.
Šta je nanočip i koliko je blizu njegova masovna upotreba u dijagnostici raka?
- To je površina koja sakuplja informacije od kapljica krvi da bi se saznalo da li je lek delotvoran, kao i da bi rak bio otkriven u ranoj fazi. Na klinikama se uveliko radi sa ljudskim tkivima, ali istraživanja nisu još stigla do tačke da se koristi za dijagnostifikovanje. Nismo daleko od njegove masovne upotrebe.
Kako biste laiku objasnili šta je nano-bio-most, u kojoj će oblasti medicine biti najkorisniji?
- Reč je o biološki aktivnoj materiji koja se ubrizgava u tkivo da bi se regenerisalo i obnovilo. Primenu možemo očekivati za tri do pet godina, i to najviše kod ortopedskih povreda kostiju, gde premošćuje prelome.
Šta će biti konkretan plod vaše saradnje sa timom dr Kojića u Kragujevcu?
- Pacijenti mogu očekivati bolje lekove, i to personalizovane u punoj meri, prilagođene konkretnom zdravstvenom stanju svakog od njih. Za sada su to lekovi protiv raka. Ne bih predviđao kad će se pojaviti za druge teške bolesti. Znam da postoje razni programi širom sveta, neki za Parkinsonovu bolest, drugi za bolesti srca, Alchajmerovu bolest... Ti naučnoistraživački programi takođe se zasnivaju na nanotehnologiji.
Povodom kontroverzi o toksičnosti nanočestica u živim organizmima, da li je nauka nepobitno utvrdila jesu li one štetne?
- Postoji mnogo različitih nanotehnologija. Neke su bezbedne, za neke još ne znamo, neke su štetne, sve je isto kao kod hemijskih materijala. Svaka zemlja mora povesti računa da ne dozvoli ulazak opasnih materija na svoje tržište. U SAD postoje agencije koje se bave takvom kontrolom, sistem u Evropi je još bolji. Moja sugestija je da svaka zemlja razvija svoj sistem bezbednosti u ovoj oblasti.
Tkanine otporne na vrućinu i hladnoću
Da se odmaknemo malo od nanomedicine: na koje sve oblasti čovekovog svakodnevnog života utiču, ili će tek uticati nanotehnologija i nanomaterijali?
- Već ima stotinak proizvoda koji su proistekli iz nanotehnologije, od nanoodeće, preko nanoboje ili krema za kožu, sve do nanočipova za računare. U okviru vojnog programa su, na primer, nanouniforme koje su otporne na hladnoću i toplotu, s tim da se nanotehnologija ne koristi u izradi oružja.
Svetsko ime
Mauro Ferari je šef Fakulteta za nanomedicinu i biomedicinski inženjering na Univerzitetu Teksas u Hjustonu i jedan od kreatora naučne politike SAD u oblasti lečenja raka novim tehnologijama. Slovi za jednog od vodećih naučnika u svetu u oblasti primene nanotehnologije u medicini, rukovodi radom istraživačkog tima sa preko 100 inženjera, lekara, biologa, hemičara i ostalih struka.
Svemirska istraživanja
Imate pristup fondovima NASA za razvijanje nanotehnike u svemirskim istraživanjima, možete li reći dokle ste stigli u oblasti stvaranja kolonija na drugim planetama i nebeskim telima, odnosno što dužeg boravka čoveka u svemiru?
- Nemamo nameru kolonizacije, istražujemo što duži boravak čoveka u svemiru. Radimo na nanomembrani koja dozira lekove u veoma, veoma dugom periodu
...a šta drugo očekivati od ljudi koji za deset godina (m)učenja i stručnog obučavanja nauče samo dve stvari - tretiranje simptoma i posledica toksičnim hemikalijama i slanje ljudi pod nož. Mada, treba ih razumeti...ovde kod nas beli mantili neretko štrajkuju, stalno kukaju kako imaju bedne plate...pa je logično da i oni žele deo kolača koji farmaceuti svakodnevno jedu. 
