kako nastaje voda?

Stevee:
Gde si to procitao?
Kliknite za proširenje...

Citao sam u zabavniku da nama blisko kamenje nema vodu. Mesec, Mars, Venera, Merkur, Jupiter...
Ustvari na Jupiteru ima leda. Zaledjenog metana.
Ima i metana i slicnih stvari, ali izmedju metana i vode se nalazi sagorevanje metana u kiseoniku.
a slobodnog kiseonika nema.
Dakle, gde jos ima okeana i kako je tihi okean dospeo na zemlju?.

Da podsetim: tema je "kako nastaje voda" a ne kako kruzenjem nastaje jezero.
I dolazak vode do lonca corbastog pasulja je kruzenje, ali to nije tema.
 
Poslednja izmena:
hakim bej:
Citao sam u zabavniku da nama blisko kamenje nema vodu. Mesec, Mars, Venera, Merkur, Jupiter...
Ustvari na Jupiteru ima leda. Zaledjenog metana.
Ima i metana i slicnih stvari, ali izmedju metana i vode se nalazi sagorevanje metana u kiseoniku.
a slobodnog kiseonika nema.
Dakle, gde jos ima okeana i kako je tihi okean dospeo na zemlju?.

a.
Kliknite za proširenje...

Ako je Zemlja nastala od delova neke eksplodirane zvezde, svi elementi koji su postojali su se pri hlađenju vezivali međusobno, znači i sa kiseonikom, te su nastali postojeći spojevi......
A kako kapljice vode imaju osobinu skupljanja u veće kapljice, skupile su se oko mase koja je postala Zemlja?
Btw: Ne znamo, možda je i Mars imao nekada više vode i atmosfere, a recimo nuklearna katastrofa ( rat bivših Marsovaca:D) je sve to otpuhao u Svemir?
 
fosilvaso:
Ako je Zemlja nastala od delova neke eksplodirane zvezde, svi elementi koji su postojali su se pri hlađenju vezivali međusobno, znači i sa kiseonikom, te su nastali postojeći spojevi......
?
Kliknite za proširenje...

Zvezda koja eksplodira sastoji se od helijuma. Ne od kiseonika, metana, meseca i marsa. Helijum je otpad posle fuzije vodonika.
 
Poslednja izmena:
hakim bej:
Zvezda koja eksplodira sastoji se od helijuma. Ne od kiseonika, metana, meseca i marsa. Helijum je otpad posle fuzije vodonika.
Kliknite za proširenje...

Fuzija H->He nije jedina moguca fuzija. Zavisi od toga kakva je zvezda u pitanju - koju masu ima i samim tim kakva ce joj evolucija biti. Produkti fuzije zvezda mogu biti i razliciti od helijuma i nekim zvezdama se fuzijom sintetishu tezi elementi (sve do gvozdja) - u sustini svi elementi su nestali u toku zivota neke zvezde samo sto se ovi elementi ne sintetishu obichnom fuzijom vec drugim procesim u zvezdi...
 
Siddhartha:
Fuzija H->He nije jedina moguca fuzija. Zavisi od toga kakva je zvezda u pitanju - koju masu ima i samim tim kakva ce joj evolucija biti. Produkti fuzije zvezda mogu biti i razliciti od helijuma i nekim zvezdama se fuzijom sintetishu tezi elementi (sve do gvozdja) - u sustini svi elementi su nestali u toku zivota neke zvezde samo sto se ovi elementi ne sintetishu obichnom fuzijom vec drugim procesim u zvezdi...
Kliknite za proširenje...

Zašto samo 'sve do gvožđa'?
 
hakim bej:
Kako je dosla? Doneo je meteor? Oslobodila se iz minerala? Nesto trece?
nesto je nema na drugim planetama.
Kliknite za proširenje...

Ima je na skoro svim planetama ali u manjim kolicinama nego na Zemlji. Ali zato na Jupiterovom satelitu Evropa je verovatno ima mnogo vise nego na Zemlji (procenjuje se da je citav satelit pokriven okeanom dubine cak do 100km). Najverovatnije i na Saturnovom Enceladusu ispod zamrznute povrsine postoje okeani tekuce vode.
Najveci deo vode u svemiru nastaje prilikom formiranja novih zvezda reakcijama u oblaku gasa (sastoje se uglavnom od molekularnog vodonika H2 ali i drugih molekula, od kojih je za formiranje vode najznacajnije postojanje ugljenmonoksida CO iz kojeg se pod uticajem zracenja koje se oslobadja pri kolapsiranju oblaka u zvezdu, izdvaja kiseonik koji onda sa vodonikom stvara vodu).
 
fosilvaso:
Zašto samo 'sve do gvožđa'?
Kliknite za proširenje...

u jezgru zvezde vodonik fuzijom prelazi u helijum, oslobođena toplotna energija stvara spoljašnji pritisak koji održava jezgro u stabilnom stanju. i tako zvezda "živi"

kada se taj vodonik istroši, jezgo kolabira što izaziva povećanje toplote i pritiska, a ovo pokreće sada fuziju helijuma u ugljenik što obezbeđuje ponovnu stabilnost jezgra.

kada se i helijum istroši, započinje fuzija ugljenika u teži element - neon/magnezijum. pa onda u kiseonik, pa kiseonik u silicijum i na kraju silicijum fuzijom prelazi u gvožđe.

u ovim fazama prelaska u teže elemente progresivno se gubi energija. više milijardi godina je potrebno da bi se vodonik pretvorio u helijum, a samo nekoliko dana da se silicijum pretvori u gvožđe.

proces fuzije se završava kada silicijum na kraju pređe u nikl koji nema dovoljno enerige za dalju fuziju, ali proizvodi gvožđe kroz radioaktivni raspad. takvo jezgro nije u stanju da vrši dalju fuziju, gubi se potreban pritisak koji održava stabilnost jezgra, i zvezda kolabira.

ovo je u kratkim crtama zašto samo do gvožđa. naravno, ovo nije životni put svake zvezde. postoji više tipova zvezda, a u zavisnosti od njihove mase zavisi kako će da završe. da li kao beli patuljak, kao neutronska zvezda ili kao crna rupa.
 
Fixa:
u jezgru zvezde vodonik fuzijom prelazi u helijum, oslobođena toplotna energija stvara spoljašnji pritisak koji održava jezgro u stabilnom stanju. i tako zvezda "živi"

kada se taj vodonik istroši, jezgo kolabira što izaziva povećanje toplote i pritiska, a ovo pokreće sada fuziju helijuma u ugljenik što obezbeđuje ponovnu stabilnost jezgra.

kada se i helijum istroši, započinje fuzija ugljenika u teži element - neon/magnezijum. pa onda u kiseonik, pa kiseonik u silicijum i na kraju silicijum fuzijom prelazi u gvožđe.

u ovim fazama prelaska u teže elemente progresivno se gubi energija. više milijardi godina je potrebno da bi se vodonik pretvorio u helijum, a samo nekoliko dana da se silicijum pretvori u gvožđe.

proces fuzije se završava kada silicijum na kraju pređe u nikl koji nema dovoljno enerige za dalju fuziju, ali proizvodi gvožđe kroz radioaktivni raspad. takvo jezgro nije u stanju da vrši dalju fuziju, gubi se potreban pritisak koji održava stabilnost jezgra, i zvezda kolabira.

ovo je u kratkim crtama zašto samo do gvožđa. naravno, ovo nije životni put svake zvezde. postoji više tipova zvezda, a u zavisnosti od njihove mase zavisi kako će da završe. da li kao beli patuljak, kao neutronska zvezda ili kao crna rupa.
Kliknite za proširenje...

Ako može nastati gvožđe koje ima najveću energiju vezivanja po nukleonu, onda ima dovoljno energije i za nastajanje težih atoma koji trebaju manje energije po nukleonu?
 
pa nema, zato što je jezgro gvožđa najstabilnije od svih i onda ono ne oslobađa energiju nego je apsorbuje. dakle ne postoji oslobađanje energije i nema gravitacione sile koji održava stabilnost jezgra. jezgro govžđa se pod udarnim kolapsom raspada na alfa čestice, protone i neutrone. kolaps jezgra povlači spošljašnje slojeve zvezde prema jezgru. razvija se ogromna temperatura i degenerisani neutronski gas. u toj situaciji se stvaraju teži elementi od gvožđa, kada zvezda već explodira.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Kako jednostavno razumeti kvantnu mehaniku?
2
Odgovora
28
Pregleda
450
AleksaJ
AleksaJ
Nina
Kako će se zvati novootkriveni meseci Neptuna i Urana
Odgovora
1
Pregleda
163
hm337
H

Back
Top