Ispričajte nam vaš neobičan, misteriozan ili strašan doživljaj

Borac za prava zivotinja

Borac za prava zivotinja

Legenda
Poruka
51.038
Na NPiM je svojevremeno postojala jedna simpatična tema o najstrašnijim iskustvima. Da je ne bismo vraćali sa drugog mesta na kome je fino pustila korenje, krenućemo ispočetka. Dakle - omaž nekada ovde vrlo popularnoj temi, i, takoreći - Part Two.
U obzir dolaze svi vaši neobični ili strašni doživljaji koji su vam se urezali u sećanje, ili dogodovštine koje ste čuli od nekog drugog a želite da podelite sa nama.

Izvolite, počnite ...
 
Ja reko i na temu o duhovima, i ovde cu...

Elem, pre nekoliko veceri nisam mogao odmah da se uspavam, pa sam se vrteo u krevetu.I taman kada je polako poceo da ma hvata san, cujem ja zvuk kao da neka avet prolazi pored mene.Ne znam odakle znam kako to zvuci, ali jednostavno znam.Pokusavao sam da smislim sta bi u sobi moglo da proizvede takav zvuk, ali nista mi nije palo na pamet.Jednostavno, kao da je neka avet prosla pored mene...
 
Ctrl_Alt_Elite:
Ja reko i na temu o duhovima, i ovde cu...

Elem, pre nekoliko veceri nisam mogao odmah da se uspavam, pa sam se vrteo u krevetu.I taman kada je polako poceo da ma hvata san, cujem ja zvuk kao da neka avet prolazi pored mene.Ne znam odakle znam kako to zvuci, ali jednostavno znam.Pokusavao sam da smislim sta bi u sobi moglo da proizvede takav zvuk, ali nista mi nije palo na pamet.Jednostavno, kao da je neka avet prosla pored mene...
Kliknite za proširenje...

Aaaaaaaaaaa, ukenj'o sam se!!! :super:;):rotf:

Ja sam ondejm zasao u neku vukoje.binu, i iza sebe osetio vilenjake! Kada sam se okrenuo, nije bilo niecga, mada sam bio siguran da su to vilenjaci! Ili mozda hobiti............! :D:D:D
 
Shady MoB:
idem ja pijan,vracam se kuci,prolazeci kroz sumu drmne grom bas pored mene
ja se usro ziv,trcao sam ko budala
aj zabole me i da me udario,ali je roknulo glasno,preseklo me
Kliknite za proširenje...

Знам како је,на 100м од мене је ударио гром,једно 3 секунде ништа нисам видео,све је било бело око мене,као флешка на кантеру...:dash:
 
Nichelo94:
Знам како је,на 100м од мене је ударио гром,једно 3 секунде ништа нисам видео,све је било бело око мене,као флешка на кантеру...:dash:
Kliknite za proširenje...

u sto mrzim kad me flashnu,jednom rokno grom na 15 metara od moje kuce,svi televizori mi pocrkali....:(
 
Pre jedno godinu dana, ne secam se tacno kad legao sam da spavam...bio sam strasno umoran ali nisam mogao da zaspim...i konacno sam uspeo kad odjednom se cimnem (onaj trip kada padas pa se probudis)...i tako vise puta...onda napokon zaspim malo cvrsce i kao neki trip nesto me uhvatilo pod miske i podiglo...vidim burazera kako spava, vicem, derem se ali nikakav glas ne izlazi iz mene...i onda opet pad i probudim se....usro sam se samo tako...kasnije sam saznao da je to verovatno zbog stresa i da se to javlja kod mnogih ljudi...poremecaj sna, tako nesto...
 
Ja sam ondejm zasao u neku vukoje.binu, i iza sebe osetio vilenjake! Kada sam se okrenuo, nije bilo niecga, mada sam bio siguran da su to vilenjaci! Ili mozda hobiti............! :D:D:D[/QUOTE]

ne znam da l' se za*ebavas ili ne :) ali davno, davno sam gledao neku emisiju o vilenjacima na islandu...e sad da li neko zna gde bih mogao da skinem tu emisiju...ko je autor itd...zaboravan sam:rumenko:
 
Za početak, ovde ću preneti post koji sam ostavila na temi o najstrašnijim iskustvima:

Pre izvesnog broja godina, letovala sam u Umagu. Kišni dan, nigde kupača, a ja - zaljubljenik u kupanje po pljusku , plivajući, odmaknem malo dalje od obale. Pošto sam već dugo plivala, rešim da se odmorim tako što ću da "plutam" na leđima. Taman što sam se opustila, osetim jak udarac u leđa - toliko jak, da sam u trenutku pomisila da sam naletela na neku stenu (što nije bilo moguće na toj dubini, ali čoveku svašta padne na pamet u takvoj situaciji).
Mirovala sam neko vreme, a zatim polako krenula ka obali. Bol u leđima mi se širio zrakasto - u ruke i noge, pa sam do nje doplivala sa naporom. Kad sam izašla iz vode, primetila sam da mi niz noge klize kapljice krvi, i, obmotavši se peškirom, odjurila u hotelsku sobu. Tamo sam, na sopstveni užas, ustanovila da su mi cela leđa krvava.
Otišla sam kod lekara, koji mi je dezinfikovao kožu, a na moje pitanje šta se desilo, nije znao da odgovori. Povreda se sastojala iz niza malih, paralelnih i ravnomerno raspoređenih ogrebotina i njihove tragove sam godinama nosila na leđima.
Ali, ljudi - NIKO nije znao šta mi se desilo. Ili, možda, niko NIJE HTEO da mi kaže?
Jedan meštanin /vrlo, vrlo zgodan - što nema veze sa celom pričom, ali je ugodno setiti se nekih detaljčića, jer kao i u svakoj strašnoj priči, i ovde mora da ima malo elemenata romanse/ nagovestio mi je da sam se možda očešala o ražu (ili ona o mene), ali nije bio siguran.
Da li je zaista to bila raža? :shock:
Ronilac u bodljikavom ronilačkom odelu?
Neko misteriozno morsko biće?

Priča je autentična.
Ima li ko ideju šta je to moglo biti?
Kliknite za proširenje...
 
Evo iz postovanja prema postavljacu teme,moj najjstrasniji dozivljaj.....Jutro...Prolece 1999g.....Bio sam u jutarnjoj patroli u jednom kanjonu....Seli smo da malo odmorimo...Sledeci prizor koji smo videli bio jeovakav: Strazar rece"Pogledajte"....Kroz kanjon, prema nama isla je KRSTARECA RAKETA trazeci ciljl.....Nismo imali kudi....Litice strme i gladke...Gledali smo smrt u oci....Polako se priblizavala..Sta coveku tada prodje kroz glavu.....Pa verjute,jedino sto tada mislite jeste-da li ste dovoljno iskoristili zivot....Setite se dragih soba, lepih prozivljenih trenutaka i pomirite se sa sudbinom.....Dostojastve no smo ceali kraj.....Ili smo uz tu kolicinu adrnalina u sebi to tako dozivljavali sebe....Kada je raketa vec bila poprilicno blizu, jedno stavno se ugasi motor i ona je pala na zemljlju....Kasnije smo saznali da su to rakete sa ubacenom memorijom, i onaje trazila cilj koji nije nasla i tada se motor ugasio.....TE TRENUKE DOK JE ISLA KA NAMA NIKAD NECU ZABORAVITI........:eek:
 
Poslednja izmena:
evo, imam ja da ispricam jedan dogadjaj, mozda i ne bas mnogo interesantan, ali je ipak misterija....To se dogodilo pre 10 godina. Vracala sam se sa drugaricom kasno nocu iz grada (oko 2h). Malo mi je bilo frka sto se vracamo tako kasno, pa sam je molila da krene samnom do moje kuce i da prespava kod mene, kako bismo isle zajedno. medjutim, ona je to odbila. Kada mi je naisao autobus, pozdravile smo se, ja sam usla u bus, a ona je otrcala da uhvati svoj autobus, jer je stanovala na drugom kraju grada. U trenutku dok sam je gledala kako odlazi, jedan glas u glavi mi je rekao: "napasce je manijak sa nozem" i u tom trenutku sam videla sliku toga - manijaka sa rascupanom crnom kosom, u crnom, kako drzi noz u ruci i ide prema nekome. Onda sam svesno rekla sebi: "izbaci te gluposti iz glave" i odmahnula sam glavom kako bih prestala da razmisljam o tome. Ali ipak, cele te noci nisam imala mira. Uspela sam da srecno stignem kuci, ali nisam mogla mnogo da spavam svega 3-4 sata, jer me je stalno budila misao da li je ona dobro. Oko pola devet ujutro sam morala da je pozovem, nisam mogla vise da cekam. javio se njen otac i rekao mi da spava, ali ja sam i dalje osecala potrebu da moram da je cujem i da mi ona kaze da je dobro. Pozvala sam ponovo oko 10h i ponovo se javio njen otac. tada je odgovor bio: "Ne moze sada da se javi." Pitala sam ga da li je ona dobro, a on je zacutao za trenutak i malo zatim rekao: "reci ce ti ona..." Najezila sam se i srce je pocelo da mi udara iz sve snage. Ostavila sam poruku da mi se javi i ona me je pozvala nakon sat vremena sva konfuzna. na pitanje sta se dogodilo sam dobila odgovor: "napao me je manijak sa nozem." Zatim je krenula prica i objasnjavanje kako. To sada necu prepricavati, ali je pomenula da je imao crnu periku, crni duks, noz. na kraju je zavrsila pricu sa: "Kako si znala ?" iako joj nisam rekla da mi se to javilo, rekla sam da samo zovem da proverim da li je dobro stigla kuci, ali valjda je bilo ocigledno da sam nesto naslutila cim zovem uporno od pola devet ujutro, a kasno smo se vratile iz grada.
Eto, to je to.
 
Ja ću biti baš u fazonu natpripodnih pojava i misterija i ispričaću vam jedan svoj doživljaj... prilično jeziv i neverovatan...

Osmi razred osnovne škole...zimska ekskurzija na Divčibarima...sneg, vejavice i loše vreme, tako da smo više vremena provodili po sobama nego napolju..

Btw...Jedne noći sanjam neki put u ravnici uz koji ide dugačka povorka, svi u crno odeveni..okolo sve sivo, maglovito i jezivo...sa jedne strane puta srušena crkva i ja se izdvajam iz povorke i idem ka toj crkvi, prilazim jednom srušenom kamenom stubu i razgovaram sa nekim (ne znam s kim) o tome dal mogu da podignem bar jedan kamen sa tog stuba...ja se hvalim da mogu i pokušavam da podignem kamen ali mi ne polazi za rukom...san je bio toliko upečatljiv da sam mogla svaki detalj vidjen u njemu da nacrtam...
Običan san, reći će neko...medjutim, sutradan me zovu od kuće i kažu da moram hitno nazad...
Pretpostavljate da je neka tragedija u pitanju..da, bila je tragedija..tetka mi je nestala, netragom...nisu mogli danima da je pronadju..svi su tražili, i policija i rodbina i meštani...preorali su celu bližu i dalju okolinu, ali ništa...
Brzo sam sve to povezala sa snom i pokušavala starijima da ga ispričam ali niko me nije slušao..trudila sam se i vrebala svaki slobodan momenat da ih podsetim na svoj san ali avaj, govorili su da prekinem s tim..
Prolazili su dani, meseci a od nje i dalje ni traga...pretpostavljali su da je ubistvo ili samoubistvo u pitanju ali niko nije mogao ništa da dokaže..
Ja sam već odustala od pokušaja da ispričam svima svoj san ali me je svaki put jeza hvatala kad ga se setim i sve sam više bila ubedjena da ima nečeg u tom snu..
Jednom smo se tako porodično okupili i naravno krenula je priča i o tom slučaju i ja skupim hrabrost i pitam ih onako pažljivo i oprezno da ne dobijem opet grdnje, dal u blizini tog mesta odakle je tetka ima neka srušena crkva..

-"Ima jedna stara crkvica van mesta, na poljani, napuštena, nije srušena ali srušice se sama"...reče neko..

Onda me je uhvatila neka hrabrost i euforija te najzad progovorim šta mi je na duši..

-"Tetka je tamo"..

Znam, smešno jeste ali...
Uspela sam...čuli su me, sad me zapitkuju: gde, kako itd..bila sam srećna...jedva sam čekala da učine i sledeci korak i odu na to mesto..ma, mogla sam da im kažem tačno mesto gde da traže...

Pogadjajte..jesu li je našli?...:confused:
 
LBarbara:
Ja ću biti baš u fazonu natpripodnih pojava i misterija i ispričaću vam jedan svoj doživljaj... prilično jeziv i neverovatan...

Osmi razred osnovne škole...zimska ekskurzija na Divčibarima...sneg, vejavice i loše vreme, tako da smo više vremena provodili po sobama nego napolju..

Btw...Jedne noći sanjam neki put u ravnici uz koji ide dugačka povorka, svi u crno odeveni..okolo sve sivo, maglovito i jezivo...sa jedne strane puta srušena crkva i ja se izdvajam iz povorke i idem ka toj crkvi, prilazim jednom srušenom kamenom stubu i razgovaram sa nekim (ne znam s kim) o tome dal mogu da podignem bar jedan kamen sa tog stuba...ja se hvalim da mogu i pokušavam da podignem kamen ali mi ne polazi za rukom...san je bio toliko upečatljiv da sam mogla svaki detalj vidjen u njemu da nacrtam...
Običan san, reći će neko...medjutim, sutradan me zovu od kuće i kažu da moram hitno nazad...
Pretpostavljate da je neka tragedija u pitanju..da, bila je tragedija..tetka mi je nestala, netragom...nisu mogli danima da je pronadju..svi su tražili, i policija i rodbina i meštani...preorali su celu bližu i dalju okolinu, ali ništa...
Brzo sam sve to povezala sa snom i pokušavala starijima da ga ispričam ali niko me nije slušao..trudila sam se i vrebala svaki slobodan momenat da ih podsetim na svoj san ali avaj, govorili su da prekinem s tim..
Prolazili su dani, meseci a od nje i dalje ni traga...pretpostavljali su da je ubistvo ili samoubistvo u pitanju ali niko nije mogao ništa da dokaže..
Ja sam već odustala od pokušaja da ispričam svima svoj san ali me je svaki put jeza hvatala kad ga se setim i sve sam više bila ubedjena da ima nečeg u tom snu..
Jednom smo se tako porodično okupili i naravno krenula je priča i o tom slučaju i ja skupim hrabrost i pitam ih onako pažljivo i oprezno da ne dobijem opet grdnje, dal u blizini tog mesta odakle je tetka ima neka srušena crkva..

-"Ima jedna stara crkvica van mesta, na poljani, napuštena, nije srušena ali srušice se sama"...reče neko..

Onda me je uhvatila neka hrabrost i euforija te najzad progovorim šta mi je na duši..

-"Tetka je tamo"..

Znam, smešno jeste ali...
Uspela sam...čuli su me, sad me zapitkuju: gde, kako itd..bila sam srećna...jedva sam čekala da učine i sledeci korak i odu na to mesto..ma, mogla sam da im kažem tačno mesto gde da traže...

Pogadjajte..jesu li je našli?...:confused:
Kliknite za proširenje...

Brrrr....jesu, ali u kakvom stanju? :(

Usput rečeno, uvek ću se setiti Borkine prie kada god uđem u vodu :eek:.
 
Borac za prava zivotinja:
Na NPiM je svojevremeno postojala jedna simpatična tema o najstrašnijim iskustvima. Da je ne bismo vraćali sa drugog mesta na kome je fino pustila korenje, krenućemo ispočetka. Dakle - omaž nekada ovde vrlo popularnoj temi, i, takoreći - Part Two.
U obzir dolaze svi vaši neobični ili strašni doživljaji koji su vam se urezali u sećanje, ili dogodovštine koje ste čuli od nekog drugog a želite da podelite sa nama.

Izvolite, počnite ...
Kliknite za proširenje...

Sećam se te teme, zbog nje sam postao svojevremeno redovan na NPIM :D

Moje najstrašnije iskustvo desilo se sinoć! Gledamo sestra i ja neki horor, i usput prepričavamo babine priče koje su strašnije od bilo kog filma, i naravno, u takvim situacijama apravi se atmosfera straha. Ogladnim ja oko pola 3, krenem u kuhinju da uzmem nešto za jelo. Samo što sam dohvatio kvaku, počnem da otvaram vrata i presvisnem od straha! Iza vrata počinje da se pojavljuje neka bela traka, nečija ruka u belom, a znam da u kuhinji nema nikog, još gledao film i pričao o svakakvim glupostima! Viknem, ostanem bez daha, krenem nazad... crkavam, ne znam gde sam od straha! Sestra dotrčava da vidi šta je, i kako je naglo otvorila vrata od predsoblja, promaja skroz otvori vrata od kuhinje, i imam šta da vidim - na vratima okačena kevina kecelja, pa se rukav i traka za vezivanje provukli na ovu stranu vrata! :hahaha: ajoj kako sam se isprepadao :hahaha: od kecelje :hahaha:
 
Hihi Recke, to me podseća na jedan moj događaj :).

Još kao klinka sam se interesovala za okultizam, misterije ..omiljena rabota bila mi je prizivanje duhova, i imala sam običaj da pozovem par drugarica, te smo zajedno komunicirale sa duhovima (mislim, pokušavale :lol: ), prizivale, "bacale čini" i slično :lol: .

Jedno veče se ponovo tako okupimo, namestimo aparaturu za komunikaciju sa duhovima (to je najčešće bila čaša vode i kevina burma o koncu (umesto viska)) i prizivamo.. "duh" nam daje odgovore i slično..
I onda se moja drugarica snašla da traži od duha "da joj da konkretan znak svog prisustva!"

I mi krenemo:

"Duše, dajjj znakkkk"
"Duše, dajjj znakkkk"
"Duše, dajjj znakkkk"!! (sad zamislite kako podižemo glas dok ovo izgovaramo)

Kad se odjednom čulo BAAAM!!
Mi smo, naravno, vrisnule i pohrlile iz sobe, zaglavile smo se na vratima koja će pre izaći :rotf: ..

Kad sam se vratila u sobu, a ono se roletna smotala naglo uz prasak (to su one starinske roletne koje se spuštaju vučenjem na dole, a ako hoćete ponovo da je urolate, morate prvo malo na dole da je povučete, a onda ona krene sama na gore da se rola). Odglavila se i uz tresak se naglo smotala nazad.

Dakle, prestravismo se zbog roletne :rotf: .
 
Rechke:
Sećam se te teme, zbog nje sam postao svojevremeno redovan na NPIM :D

Moje najstrašnije iskustvo desilo se sinoć! Gledamo sestra i ja neki horor, i usput prepričavamo babine priče koje su strašnije od bilo kog filma, i naravno, u takvim situacijama apravi se atmosfera straha. Ogladnim ja oko pola 3, krenem u kuhinju da uzmem nešto za jelo. Samo što sam dohvatio kvaku, počnem da otvaram vrata i presvisnem od straha! Iza vrata počinje da se pojavljuje neka bela traka, nečija ruka u belom, a znam da u kuhinji nema nikog, još gledao film i pričao o svakakvim glupostima! Viknem, ostanem bez daha, krenem nazad... crkavam, ne znam gde sam od straha! Sestra dotrčava da vidi šta je, i kako je naglo otvorila vrata od predsoblja, promaja skroz otvori vrata od kuhinje, i imam šta da vidim - na vratima okačena kevina kecelja, pa se rukav i traka za vezivanje provukli na ovu stranu vrata! :hahaha: ajoj kako sam se isprepadao :hahaha: od kecelje :hahaha:
Kliknite za proširenje...

:zcepanje:
kako sam ti rekla ko si ti i kako si provaljen, odmah te sve to spopalo :zcepanje:
 
LBarbara:
Ja ću biti baš u fazonu natpripodnih pojava i misterija i ispričaću vam jedan svoj doživljaj... prilično jeziv i neverovatan...

Osmi razred osnovne škole...zimska ekskurzija na Divčibarima...sneg, vejavice i loše vreme, tako da smo više vremena provodili po sobama nego napolju..

Btw...Jedne noći sanjam neki put u ravnici uz koji ide dugačka povorka, svi u crno odeveni..okolo sve sivo, maglovito i jezivo...sa jedne strane puta srušena crkva i ja se izdvajam iz povorke i idem ka toj crkvi, prilazim jednom srušenom kamenom stubu i razgovaram sa nekim (ne znam s kim) o tome dal mogu da podignem bar jedan kamen sa tog stuba...ja se hvalim da mogu i pokušavam da podignem kamen ali mi ne polazi za rukom...san je bio toliko upečatljiv da sam mogla svaki detalj vidjen u njemu da nacrtam...
Običan san, reći će neko...medjutim, sutradan me zovu od kuće i kažu da moram hitno nazad...
Pretpostavljate da je neka tragedija u pitanju..da, bila je tragedija..tetka mi je nestala, netragom...nisu mogli danima da je pronadju..svi su tražili, i policija i rodbina i meštani...preorali su celu bližu i dalju okolinu, ali ništa...
Brzo sam sve to povezala sa snom i pokušavala starijima da ga ispričam ali niko me nije slušao..trudila sam se i vrebala svaki slobodan momenat da ih podsetim na svoj san ali avaj, govorili su da prekinem s tim..
Prolazili su dani, meseci a od nje i dalje ni traga...pretpostavljali su da je ubistvo ili samoubistvo u pitanju ali niko nije mogao ništa da dokaže..
Ja sam već odustala od pokušaja da ispričam svima svoj san ali me je svaki put jeza hvatala kad ga se setim i sve sam više bila ubedjena da ima nečeg u tom snu..
Jednom smo se tako porodično okupili i naravno krenula je priča i o tom slučaju i ja skupim hrabrost i pitam ih onako pažljivo i oprezno da ne dobijem opet grdnje, dal u blizini tog mesta odakle je tetka ima neka srušena crkva..

-"Ima jedna stara crkvica van mesta, na poljani, napuštena, nije srušena ali srušice se sama"...reče neko..

Onda me je uhvatila neka hrabrost i euforija te najzad progovorim šta mi je na duši..

-"Tetka je tamo"..

Znam, smešno jeste ali...
Uspela sam...čuli su me, sad me zapitkuju: gde, kako itd..bila sam srećna...jedva sam čekala da učine i sledeci korak i odu na to mesto..ma, mogla sam da im kažem tačno mesto gde da traže...

Pogadjajte..jesu li je našli?...:confused:
Kliknite za proširenje...

Ovo me podseti na jedan moj san iz detinjstva - sanjam ja jedno veče kako ulazim u babinu i dedinu kuću u selu, i na zidu vidim lovački trofej, prepariranu medveđu glavu, koje inače tamo nema. Pitam dedu odakle im to, a on mi kaže kako ju je našao na groblju, ijavidim sliku kako moj deda nalazi tu medveđu glavu na grobu mog pradede oglavljenu u nadgrobni spomenik, kako je uzima i donosi kući. Budim se, pričam mojima san, i samo što sam ispričao to, zvoni telefon i javljaju iz sela da je umrla prababa, žena onog pradede na čijem je grobu u snu deda našao medveđu glavu
 
Valeria:
Hihi Recke, to me podseća na jedan moj događaj :).

Još kao klinka sam se interesovala za okultizam, misterije ..omiljena rabota bila mi je prizivanje duhova, i imala sam običaj da pozovem par drugarica, te smo zajedno komunicirale sa duhovima (mislim, pokušavale :lol: ), prizivale, "bacale čini" i slično :lol: .

Jedno veče se ponovo tako okupimo, namestimo aparaturu za komunikaciju sa duhovima (to je najčešće bila čaša vode i kevina burma o koncu (umesto viska)) i prizivamo.. "duh" nam daje odgovore i slično..
I onda se moja drugarica snašla da traži od duha "da joj da konkretan znak svog prisustva!"

I mi krenemo:

"Duše, dajjj znakkkk"
"Duše, dajjj znakkkk"
"Duše, dajjj znakkkk"!! (sad zamislite kako podižemo glas dok ovo izgovaramo)

Kad se odjednom čulo BAAAM!!
Mi smo, naravno, vrisnule i pohrlile iz sobe, zaglavile smo se na vratima koja će pre izaći :rotf: ..

Kad sam se vratila u sobu, a ono se roletna smotala naglo uz prasak (to su one starinske roletne koje se spuštaju vučenjem na dole, a ako hoćete ponovo da je urolate, morate prvo malo na dole da je povučete, a onda ona krene sama na gore da se rola). Odglavila se i uz tresak se naglo smotala nazad.

Dakle, prestravismo se zbog roletne :rotf: .
Kliknite za proširenje...

nikada to nisam radio, suviše sam se plašio :)
Ali uvek je bilo onih koji su to radili, naročito na ekskurzijama, i uvek se završi slično kao u tvom slučaju. Slučajno? :D
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Ajmo geniji da vas cujem :D
2 3 4
Odgovora
81
Pregleda
1.384
limunada
limunada
Grom_sa_neba!
Dodela holivudskog Oskara na mlad Mesec i trijumf filma "Openhajmer" o "Ocu atomske bombe"... - Koju prediktivno programirajucu poruka nam šalju?
2
Odgovora
29
Pregleda
578
DarkMoon
DarkMoon
Grom_sa_neba!
Zasto masovni ritualni teroristicki napadi u datumu desavanja cesto imaju ili 11. i 22.?
Odgovora
8
Pregleda
297
teletabis56
T

Back
Top