vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Titovo kukavičje jaje!
Sve ono što se u posleratnoj istoriji smatralo legitimnom odlukom naroda, bilo je, zapravo, velika farsa. Na zasedanju AVNOJ-a „glasali" su i oni koji do Jajca nikada nisu stigli, a većinu odluka lično je doneo maršal
Nepoželjni Srbi
Slovencima i Hrvatima preporučeno je da dođu u punom sastavu, dok je od Srba traženo da pošalju tek nekoliko drugova
Decenijama se u nekadašnjoj Jugoslaviji, uz prasiće i jagnjiće, proslavljao 29. novembar kao Dan republike, ali i kao sećanje na Drugo zasedanje AVNOJ-a, održano 1943. godine u Jajcu. Tada su partizani, kako se govorilo, uspostavili legalna izvršna i zakonodavna tela, zabranili izbegličkoj vladi i kralju Petru Drugom Karađorđeviću povratak u zemlju i time potpuno zatvorili vrata „omrznutoj" ideji srpske monarhije.
U prošlom broju smo objavili nova dokumenta iz Titove tajne arhive koja pokazuju da je njegova vlast, sve do kraja 1945. godine, bila potpuno nelegitimna u Srbiji i da je kakvu-takvu podršku naroda uspeo da obezbedi tek nakon progona neistomišljenika i pogroma srpske omladine na sremskom frontu. Ovom prilikom otkrivamo da je Titova vlast bila nelegitimna ne samo u Srbiji, već i u celoj zemlji. Štaviše, cela priča o velikom zasedanju u Jajcu, na kojem su donete istorijske odluke, samo je još jedan od velikih mitova koje su nove vlasti širile nakon rata. Naime, novi dokumenti, donedavno skrivani u tajnim arhivama, nedvosmisleno ukazuju da je Drugo zasedanje AVNOJ-a bilo kranje fingirano, odnosno da je sve odluke napisao i usvojio sam Tito?!
Odluke bez kvoruma
Samo su delegacije Crne Gore i Bosne i Hercegovine došle u potrebnom broju, dok iz Makedonije nije bilo nikog
Pero Simić, autor knjige „Tito - tajna veka", otkrio je dokumenta koja pokazuju prepisku Tita i njegovih tadašnjih saradnika, koja dokazuje da više od polovine delegata, koji su navodno glasali na plenumu AVNOJ-a,
Uoči istorijskih događaja u Jajcu, Tito se više bavio poziranjem vajaru Antunu Augustinčiću, nego političkim odlukama koje je, uostalom, unapred već sam doneo
- U jesen 1943. godine, kada su partizanske jedinice kontrolisale jedva četvrtinu jugoslovenske teritorije, Tito je rešio da se kruniše za predsednika privremene vlade Jugoslavije. Početkom novembra se iz Jajca obratio svom prvom pretpostavljenom, predsedniku AVNOJ-a Ivanu Ribaru, koji je tada bio u Hrvatskoj, obaveštavajući ga da „najhitnije treba sazvati plenum AVNOJ-a". Tito je u toj poruci Ribaru već sastavio vladu i sam sebe izabrao za predsednika - kaže Simić.
U poruci koju je sastavio Tito pisalo je:
„Predsednik Nacionalnog komiteta oslobođenja i poverenik za narodnu odbranu Tito, potpredsednici Edvard Kardelj, Vladislav Ribnikar i Božidar Magovac, poverenik za spoljne poslove dr Josip Smodlaka, za unutrašnje poslove Vlada Zečević, za prosvetu Edvard Kocbek, za narodnu privredu Ivan Milutinović...". Tito je pismo završio rečima: „Molimo, šaljite mišljenje,
Mrtve duše
Nekoliko meseci posle zasedanja AVNOJ-a, Tito tvrdi je da je „na plenumu učestvovalo 240 delegata iz svih krajeva naše zemlje", iako ih je u stvarnosti bilo višestruko manje. Na ovu laž nasela je celokupna svetska javnost
odnosno pristanak".
Mrtve duše
Nekoliko meseci posle zasedanja AVNOJ-a, Tito tvrdi je da je „na plenumu učestvovalo 240 delegata iz svih krajeva naše zemlje", iako ih je u stvarnosti bilo višestruko manje. Na ovu laž nasela je celokupna svetska javnost
Prema rečima Simića, samo ovo dovoljno govori o tome koliko je demokratije bilo u donetim odlukama i koliko je zabrana povratka u zemlju dinastiji Karađorđević bila zasnovana na pravnim postulatima.
Simić objašnjava da se Tito, uoči istorijskih događaja u Jajcu, više bavio poziranjem vajaru Antunu Augustinčiću, čija je bista postavljena upravo iza govornice Doma kulture u Jajcu, gde je trebalo da se održi „istorijski plenum".
- Skup na kome su donete istorijske odluke o ukidanju monarhije, uvođenju republike, formiranju šest federalnih jedinica i udaren kamen temeljac za uvođenje komunističke diktature u zemlji organizovan je na jedinstven način. U predsedništvu su bili bosanski lekar i političar Vojislav Kecmanović, crnogorski komunista Ivan Milutinović, hrvatski lekar Pavle Gregorić, slovenački književnik Josip Vidmar i bosanski pukovnik Sulejman Filipović, koji je te 1943. ustašku uniformu zamenio partizanskom. Tajna zaglušujućih aplauza i gromoglasnih uzvika, kojima je propraćen svaki predlog za donošenje najvažnijih odluka na ovom skupu, nalazila se na galeriji dvorane, u kojoj je „plenum" održavan. Tu su bili Titovi pratioci, njegova ljubavnica Davorjanka Paunović i najverniji građani Jajca, čiji je zadatak bio da u odgovarajućem trenutku udaraju Kako je Tito postao Srbin
Da su se komunisti tokom poslednjih godina rata više bavili farsama nego što su stvarali organe ozbiljne države, pokazuje i prvo zasedanje Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije, održano u novembru 1944. godine. Na ovom zasedanju, koje je nekoliko puta odlagano jer KPJ nije mogla da obezbedi dovoljnu podršku širom Srbije, jedan sveštenik iz Guče je rekao „da mi ne žalimo što se od onih srpskih boraca, koji su krajem 1941. godine krenuli sa Titom, malo njih vratilo, jer su se sa tim malim brojem vratila i naša braća Hrvati, naša braća Slovenci". A Titu je upravo na toj sednici, i u njegovom prisustvu, poslat telegram u kome mu je poručeno „da je postao najbolji sin našeg naroda".
dlanom o dlan i da napinju glasne žice - kaže Simić.Kako je Tito postao Srbin
Da su se komunisti tokom poslednjih godina rata više bavili farsama nego što su stvarali organe ozbiljne države, pokazuje i prvo zasedanje Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije, održano u novembru 1944. godine. Na ovom zasedanju, koje je nekoliko puta odlagano jer KPJ nije mogla da obezbedi dovoljnu podršku širom Srbije, jedan sveštenik iz Guče je rekao „da mi ne žalimo što se od onih srpskih boraca, koji su krajem 1941. godine krenuli sa Titom, malo njih vratilo, jer su se sa tim malim brojem vratila i naša braća Hrvati, naša braća Slovenci". A Titu je upravo na toj sednici, i u njegovom prisustvu, poslat telegram u kome mu je poručeno „da je postao najbolji sin našeg naroda".
Da je sve zaista bilo velika farsa dokazuju i dokumenti iz kojih se vidi da su samo dve delegacije na ovom skupu imale kakav-takav kvorum, pošto je samo iz Crne Gore došlo svih 16 najavljenih delegata, dok je iz BiH došlo 46 od 53 izabrana delegata. Iz svih drugih republika i Vojvodine, koja je bila posebno zastupljena, prisutno je bilo znatno manje od polovine izabranih delegata.
- Iz Hrvatske ih je bilo tek 37, iako je u zvaničnim dokumentima stajalo 78, dok su iz Srbije došla od 24 od 53. Iz Slovenije je došlo 17 od predviđena 42, iz Vojvodine dvoje od planiranih osam, dok iz Makedonije i Sandžaka nije došao niko - kaže Simić.
Međutim, u originalnom zapisniku zasedanja stoji da je posle uvodne ceremonije za govornicu izašao izvestilac Verifikacione komisije, bosanski student Todor Vujasinović, koji je rekao:
- Moj bi predlog bio da mi, pored 142 podnesena punomoćja prisutnih delegata, verificiramo ne samo svih 108 odsutnih, već da većnicima smatramo kako 11 odsutnih drugova iz Sandžaka, tako i 42 odsutna iz Makedonije!
Ovu virtuelnu odluku o proglašavanju većine odsutnih delegata AVNOJ-a Tito je izgleda shvatio bukvalno, pa je ubrzo počeo u izveštajima da beleži kao da su u sali zaista bili svi prisutni. Nekoliko meseci posle zasedanja, u jednom velikom članku tvrdi se da je „na plenumu učestvovalo 240 delegata iz svih krajeva naše zemlje". Ovaj članak je prosleđen preko Moskve i objavljen u Americi i Velikoj Britaniji, da bi ga Sovjeti preveli i štampali na ruskom, bugarskom, albanskom i nizu drugih jezika, čime je celokupna parodija prihvaćena u svetu kao veliki pokazatelj uspešne borbe jugoslovenskih partizana.
U suštini, cela ideja zasedanja bila je u tome da se vežu noge „srpskom elementu", što najbolje ilustruju pozivne depeše koje je Tito slao svojim izvestiocima u republičkim organima partije. Dok je „Vojvođanima", Crnogorcima i Srbima slao poziv da se pošalje „nekoliko drugova" za plenum AVNOJ-a, Slovencima i Hrvatima je poslato: „Na put za plenum idite odmah u što većem broju" i „Delegati neka budu u što potpunijem broju". Zanimljivo je i da je Ivan Ribar, koji je na prvom zasedanju AVNOJ-a bio predstavnik Hrvatske, u Jajcu upisan kao predstavnik Srbije.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/113813/Titovo+kukavičje+jaje!.html
Sve ono što se u posleratnoj istoriji smatralo legitimnom odlukom naroda, bilo je, zapravo, velika farsa. Na zasedanju AVNOJ-a „glasali" su i oni koji do Jajca nikada nisu stigli, a većinu odluka lično je doneo maršal
Nepoželjni Srbi
Slovencima i Hrvatima preporučeno je da dođu u punom sastavu, dok je od Srba traženo da pošalju tek nekoliko drugova
Decenijama se u nekadašnjoj Jugoslaviji, uz prasiće i jagnjiće, proslavljao 29. novembar kao Dan republike, ali i kao sećanje na Drugo zasedanje AVNOJ-a, održano 1943. godine u Jajcu. Tada su partizani, kako se govorilo, uspostavili legalna izvršna i zakonodavna tela, zabranili izbegličkoj vladi i kralju Petru Drugom Karađorđeviću povratak u zemlju i time potpuno zatvorili vrata „omrznutoj" ideji srpske monarhije.
U prošlom broju smo objavili nova dokumenta iz Titove tajne arhive koja pokazuju da je njegova vlast, sve do kraja 1945. godine, bila potpuno nelegitimna u Srbiji i da je kakvu-takvu podršku naroda uspeo da obezbedi tek nakon progona neistomišljenika i pogroma srpske omladine na sremskom frontu. Ovom prilikom otkrivamo da je Titova vlast bila nelegitimna ne samo u Srbiji, već i u celoj zemlji. Štaviše, cela priča o velikom zasedanju u Jajcu, na kojem su donete istorijske odluke, samo je još jedan od velikih mitova koje su nove vlasti širile nakon rata. Naime, novi dokumenti, donedavno skrivani u tajnim arhivama, nedvosmisleno ukazuju da je Drugo zasedanje AVNOJ-a bilo kranje fingirano, odnosno da je sve odluke napisao i usvojio sam Tito?!
Odluke bez kvoruma
Samo su delegacije Crne Gore i Bosne i Hercegovine došle u potrebnom broju, dok iz Makedonije nije bilo nikog
Pero Simić, autor knjige „Tito - tajna veka", otkrio je dokumenta koja pokazuju prepisku Tita i njegovih tadašnjih saradnika, koja dokazuje da više od polovine delegata, koji su navodno glasali na plenumu AVNOJ-a,
Uoči istorijskih događaja u Jajcu, Tito se više bavio poziranjem vajaru Antunu Augustinčiću, nego političkim odlukama koje je, uostalom, unapred već sam doneo
- U jesen 1943. godine, kada su partizanske jedinice kontrolisale jedva četvrtinu jugoslovenske teritorije, Tito je rešio da se kruniše za predsednika privremene vlade Jugoslavije. Početkom novembra se iz Jajca obratio svom prvom pretpostavljenom, predsedniku AVNOJ-a Ivanu Ribaru, koji je tada bio u Hrvatskoj, obaveštavajući ga da „najhitnije treba sazvati plenum AVNOJ-a". Tito je u toj poruci Ribaru već sastavio vladu i sam sebe izabrao za predsednika - kaže Simić.
U poruci koju je sastavio Tito pisalo je:
„Predsednik Nacionalnog komiteta oslobođenja i poverenik za narodnu odbranu Tito, potpredsednici Edvard Kardelj, Vladislav Ribnikar i Božidar Magovac, poverenik za spoljne poslove dr Josip Smodlaka, za unutrašnje poslove Vlada Zečević, za prosvetu Edvard Kocbek, za narodnu privredu Ivan Milutinović...". Tito je pismo završio rečima: „Molimo, šaljite mišljenje,
Mrtve duše
Nekoliko meseci posle zasedanja AVNOJ-a, Tito tvrdi je da je „na plenumu učestvovalo 240 delegata iz svih krajeva naše zemlje", iako ih je u stvarnosti bilo višestruko manje. Na ovu laž nasela je celokupna svetska javnost
odnosno pristanak".
Mrtve duše
Nekoliko meseci posle zasedanja AVNOJ-a, Tito tvrdi je da je „na plenumu učestvovalo 240 delegata iz svih krajeva naše zemlje", iako ih je u stvarnosti bilo višestruko manje. Na ovu laž nasela je celokupna svetska javnost
Prema rečima Simića, samo ovo dovoljno govori o tome koliko je demokratije bilo u donetim odlukama i koliko je zabrana povratka u zemlju dinastiji Karađorđević bila zasnovana na pravnim postulatima.
Simić objašnjava da se Tito, uoči istorijskih događaja u Jajcu, više bavio poziranjem vajaru Antunu Augustinčiću, čija je bista postavljena upravo iza govornice Doma kulture u Jajcu, gde je trebalo da se održi „istorijski plenum".
- Skup na kome su donete istorijske odluke o ukidanju monarhije, uvođenju republike, formiranju šest federalnih jedinica i udaren kamen temeljac za uvođenje komunističke diktature u zemlji organizovan je na jedinstven način. U predsedništvu su bili bosanski lekar i političar Vojislav Kecmanović, crnogorski komunista Ivan Milutinović, hrvatski lekar Pavle Gregorić, slovenački književnik Josip Vidmar i bosanski pukovnik Sulejman Filipović, koji je te 1943. ustašku uniformu zamenio partizanskom. Tajna zaglušujućih aplauza i gromoglasnih uzvika, kojima je propraćen svaki predlog za donošenje najvažnijih odluka na ovom skupu, nalazila se na galeriji dvorane, u kojoj je „plenum" održavan. Tu su bili Titovi pratioci, njegova ljubavnica Davorjanka Paunović i najverniji građani Jajca, čiji je zadatak bio da u odgovarajućem trenutku udaraju Kako je Tito postao Srbin
Da su se komunisti tokom poslednjih godina rata više bavili farsama nego što su stvarali organe ozbiljne države, pokazuje i prvo zasedanje Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije, održano u novembru 1944. godine. Na ovom zasedanju, koje je nekoliko puta odlagano jer KPJ nije mogla da obezbedi dovoljnu podršku širom Srbije, jedan sveštenik iz Guče je rekao „da mi ne žalimo što se od onih srpskih boraca, koji su krajem 1941. godine krenuli sa Titom, malo njih vratilo, jer su se sa tim malim brojem vratila i naša braća Hrvati, naša braća Slovenci". A Titu je upravo na toj sednici, i u njegovom prisustvu, poslat telegram u kome mu je poručeno „da je postao najbolji sin našeg naroda".
dlanom o dlan i da napinju glasne žice - kaže Simić.Kako je Tito postao Srbin
Da su se komunisti tokom poslednjih godina rata više bavili farsama nego što su stvarali organe ozbiljne države, pokazuje i prvo zasedanje Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije, održano u novembru 1944. godine. Na ovom zasedanju, koje je nekoliko puta odlagano jer KPJ nije mogla da obezbedi dovoljnu podršku širom Srbije, jedan sveštenik iz Guče je rekao „da mi ne žalimo što se od onih srpskih boraca, koji su krajem 1941. godine krenuli sa Titom, malo njih vratilo, jer su se sa tim malim brojem vratila i naša braća Hrvati, naša braća Slovenci". A Titu je upravo na toj sednici, i u njegovom prisustvu, poslat telegram u kome mu je poručeno „da je postao najbolji sin našeg naroda".
Da je sve zaista bilo velika farsa dokazuju i dokumenti iz kojih se vidi da su samo dve delegacije na ovom skupu imale kakav-takav kvorum, pošto je samo iz Crne Gore došlo svih 16 najavljenih delegata, dok je iz BiH došlo 46 od 53 izabrana delegata. Iz svih drugih republika i Vojvodine, koja je bila posebno zastupljena, prisutno je bilo znatno manje od polovine izabranih delegata.
- Iz Hrvatske ih je bilo tek 37, iako je u zvaničnim dokumentima stajalo 78, dok su iz Srbije došla od 24 od 53. Iz Slovenije je došlo 17 od predviđena 42, iz Vojvodine dvoje od planiranih osam, dok iz Makedonije i Sandžaka nije došao niko - kaže Simić.
Međutim, u originalnom zapisniku zasedanja stoji da je posle uvodne ceremonije za govornicu izašao izvestilac Verifikacione komisije, bosanski student Todor Vujasinović, koji je rekao:
- Moj bi predlog bio da mi, pored 142 podnesena punomoćja prisutnih delegata, verificiramo ne samo svih 108 odsutnih, već da većnicima smatramo kako 11 odsutnih drugova iz Sandžaka, tako i 42 odsutna iz Makedonije!
Ovu virtuelnu odluku o proglašavanju većine odsutnih delegata AVNOJ-a Tito je izgleda shvatio bukvalno, pa je ubrzo počeo u izveštajima da beleži kao da su u sali zaista bili svi prisutni. Nekoliko meseci posle zasedanja, u jednom velikom članku tvrdi se da je „na plenumu učestvovalo 240 delegata iz svih krajeva naše zemlje". Ovaj članak je prosleđen preko Moskve i objavljen u Americi i Velikoj Britaniji, da bi ga Sovjeti preveli i štampali na ruskom, bugarskom, albanskom i nizu drugih jezika, čime je celokupna parodija prihvaćena u svetu kao veliki pokazatelj uspešne borbe jugoslovenskih partizana.
U suštini, cela ideja zasedanja bila je u tome da se vežu noge „srpskom elementu", što najbolje ilustruju pozivne depeše koje je Tito slao svojim izvestiocima u republičkim organima partije. Dok je „Vojvođanima", Crnogorcima i Srbima slao poziv da se pošalje „nekoliko drugova" za plenum AVNOJ-a, Slovencima i Hrvatima je poslato: „Na put za plenum idite odmah u što većem broju" i „Delegati neka budu u što potpunijem broju". Zanimljivo je i da je Ivan Ribar, koji je na prvom zasedanju AVNOJ-a bio predstavnik Hrvatske, u Jajcu upisan kao predstavnik Srbije.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/113813/Titovo+kukavičje+jaje!.html
Svetska klasa. 
)
Nekima ništa nije sveto.
