Kafka - Metamorfoza

oziman

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.565
Velicina Kafkinog dela je neprocenjiva. Danas je Kafka jedan od najcenjenijih pisaca covecanstva. Ipak, takav duh je celog zivota bio skucen u maloj kancelariji nagnut nad birokratskim pisarskim poslovima. On je na svojoj kozi osetio vrednosti tkz. "savremenog sveta". Vrednosti gde se pod plastom apsurda materijalizma i pozitivizma, a koji se ljudima namece od detinjstva kao nekada crkvene dogme, covek zapravo polako pretvara u broj .. u masinu...u automat na fabrickoj traci.
Medjutim, ovde zelim da ukazem da Kafkin genije nije dodirnuo samo banalne povrsnosti dekadentnih drustvenih vrednosti savremenog sveta, vec je svojim delima dodirnuo i u duboka filozofska pitanja.

Covek jednog jutra pokusavajuci da ustane iz kreveta radi odlaska na posao, shvati da se pretvorio u veliku bubu.

kafkasilentmovie.jpg


Citajuci pripovetku "Metamorfoze" kao da sam citao Bergsonovu "Stvaralacku evoluciju". Opis borbe slobode i nuznosti. Sukob Elan vitala (zivotne sile) i inertnosti materije. Buba je zarobljena u oklop. i predstavalja "zarobljeni elan vital" ili potpadanje slobode pod teret nuznosti.

Ova iz dve recenice sastavljena parafraza Bergsonove filozofije odnosi se na metafizicka desavanja . na transcendentnu osnovu izvan pojave ali to je dovoljno da naslutimo ono sto Kafkina metamorfoza nosi u sebi. Nosi misticnu slutnju vecne transcendentne borbe izvan opazajnog sveta.Odraz te borbe mozemo primetiti i u sopstvenim individualnostima. Covek se krece od slobode ka nuznosti. Napor popusta,snaga slabi a polet mladosti polako ustupa mesto inertnosti starosti. Svaki dan sticu se navike koje se pretvaraju u automatizovane reakcije na nadrazaje. Svaki dan vezujemo sami sebe u okove automatizma sve dok jednog jutra ne shvatimo da smo se pretvorili u bubu...u simbol okovanosti.

Naša sloboda, samim pokretima kojima se potvrdjuje, zacinje navike koje bi je ugušile
kad se ne bi obnavljala jednim stalnim naporom: automatizam je vreba. Naša najživlja misao mrzne se u formuli koja je izražava. Rec se okrece protiv ideje. Slovo ubija duh. I naše najvatrenije oduševljenje, kad prelazi u akciju, steže se katkad tako prirodno u hladnu racunicu interesa i sujete, jedno uzima tako lako oblik drugog da bismo ih mogli zameniti jedno s drugim, sumnjati u svoju sopstvenu iskrenost, poricati dobrotu i ljubav, kad ne bismo znali da mrtvi cuva još neko vreme crte živog.

Bergson iz Stvaralacke evolucije
Kliknite za proširenje...

Dekadentno drustvo danasnjice je samo jedan pokazatelj necega sto potice sa mnogo dubljeg nivoa, iz same sustine svega.

Kako vi dozivljavate Kafkino delo i narocito pripovetku "Metamorfoza" posmatrajuci je sa filozofske strane ?
 
Vrednosti gde se pod plastom apsurda materijalizma i pozitivizma, a koji se ljudima namece od detinjstva kao nekada crkvene dogme, covek zapravo polako pretvara u broj .. u masinu...u automat na fabrickoj traci.
Kliknite za proširenje...
Dodao bih samo i lazne duhovnosti jer crkvene dogme posotje i danas.

Covek jednog jutra pokusavajuci da ustane iz kreveta radi odlaska na posao, shvati da se pretvorio u veliku bubu.
Kliknite za proširenje...

Zasto ljudi rade? Da bi zaradili novac, jer tako? Sta se tim novcem kupuje? Materijalno, a da li je ono neophodno? Samo ucestvovanje u sistemu cini te robom i bubom.
Mozemo li bez sistema, mozemo li da svako za sebe uzgaja zitarice, voce i povrce, a da se u slobodno vreme bavi u umetnuscu i folozofijom? Da li je taj sklop moguc? Zasto se ne otarasimo bespotrebnih radova, aktivnosti koji nas samo jos vise zarobljavaju?

Citajuci pripovetku "Metamorfoze" kao da sam citao Bergsonovu "Stvaralacku evoluciju". Opis borbe slobode i nuznosti. Sukob Elan vitala (zivotne sile) i inertnosti materije. Buba je zarobljena u oklop. i predstavalja "zarobljeni elan vital" ili potpadanje slobode pod teret nuznosti.
Kliknite za proširenje...

Svi mi imamo malog ili velikog reptila u sebi, ne bubu, buba je skoro pa bezopasna po okolinu. S druge strane tu je orao koji tog reptila tezi da unisti. To su dve suprostavljene strane i nimalo se ne vole.
Ono sta treba svako od nas da uradi je da oslobodi orla sa lanca kojim ga je svezao i pusti da unisti reptila.
Reptile u ostalim ljudima treba odstranjivati samo zracenjem orla iz sebe, nikako na silu.

Svaki dan sticu se navike koje se pretvaraju u automatizovane reakcije na nadrazaje. Svaki dan vezujemo sami sebe u okove automatizma sve dok jednog jutra ne shvatimo da smo se pretvorili u bubu...u simbol okovanosti.
Kliknite za proširenje...

Okovan je orao a reptili mu se penju uz noge. Nekima je orao mutirao u reptila pod uticajem zmijskih ujeda, ponovo postao zelen, otpalo perje, porasle krljusti, otpala krila... Svi znamo da su ptice daleki rodjaci dinosaurima tj reptilima. Unutrasnja je to, nevidljiva, ili kako Oziman rece izvan opazajnog sveta, borba u svakom od nas

Slovo ubija duh. I naše najvatrenije oduševljenje, kad prelazi u akciju, steže se katkad tako prirodno u hladnu racunicu interesa i sujete, jedno uzima tako lako oblik drugog da bismo ih mogli zameniti jedno s drugim, sumnjati u svoju sopstvenu iskrenost, poricati dobrotu i ljubav, kad ne bismo znali da mrtvi cuva još neko vreme crte živog.
Kliknite za proširenje...

Za drugacije razmisljanje mora se promeniti sistem jer ne moze trgovac da bude "dobar" ako ne laze ili ako ne ubacuje iluzije kroz reklamne spotove. Ne moze to ni politicar. Koje je onda zanimanje ono koje ne stvara izuluzije razmisljao sam. Umetnost i to samo deo, filozofija i ratarstvo, vocarstvo i povrtarstvo, tekstilna proizvodnja i to samo u uzem smislu... Voleo bih kad bi neko nabrojao jos nesto.

Dekadentno drustvo danasnjice je samo jedan pokazatelj necega sto potice sa mnogo dubljeg nivoa, iz same sustine svega.
Kliknite za proširenje...

Iz korena sistema po kom svi zivimo. Kao sto je Neo shvatio da kasika ne postoji i da mu jedino tako sistem ne moze nista tako i mi treba da se oslobodimo. Jedino sto je Neo imao gde da ode i bude slobodan a imamo li mi? Ima li tog mesta na planeti na kom mozes da budes slobodan ili su sve razgrabili i nametnuli poreze.

Kao sto znate sistem je hranio Nea dok je bio u matrixu i to cime nego ostacima umrlih. Isto to radi i vama sadasnji sistem samo sto meso nije ljudsko vec zivotinjsko. Podsetio bih da su svi veliki filozofi bili vegeterijanci.

Kako se ovoga osloboditi? Tako sto cete podici svest i shvatiti da kasika ne postoji. Sve ostalo je lako. Odbacite sva pravila, pustite te budale. Vreme je da nasavis dalje, ostavi senke proslosti, ne dozvoli da te love zauvek. Hodaj svojim snovima, ovo je tvoja sansa, i nikada ne odustaj.


Kako vi dozivljavate Kafkino delo i narocito pripovetku "Metamorfoza" posmatrajuci je sa filozofske strane ?
Kliknite za proširenje...

Eto napisao sam svoje misljenje, mnogi ce reci savete ali oni to nisu. Nemojte da se ljutite sto vam tako to izgleda, znam da ljudi ne vole kada im se daju saveti. Onda poput deteta kazu ko si ti da meni pricas, pogotovo sto si polupismen, ne znas ni pravopis, sto su mi par puta i zamerili. Ne znam da li je ovo moje pisanje pravopisno ni ti me interesuje. Moze sargarepa da bude i cudnog oblika ali oni vitamini unutra ostaju isti.

Sloboda, to je ono sta nam je potrebno. Sloveni su najvise poznati kao narod koji je voleo slobodu ziveci u sumama bez vladara i poreza, bez hladnog veceg oruzja, sem luka i strele i sl. Bili su ratari, pomagali jedni drugima, bavili se umetnoscu.. Jos da su upoznali filozofiju, mada im je ona prozeta kroz religiju, mozda bi bili potpuni. Sta je to potrebno coveku da bude srecan? Jeli to moc? Ako je moc sve ovo sto sam napisao moze da se potpoi u hladnu vodu i pusti da odnese neka brza reka. Neke snove oduvaju vetrovi, druge odnose reke.
 
Poslednja izmena:
U književnom ekspresionizmu, kome pripada i Kafka, sve je moguće: nema cenzure empirije, realnost se meša sa metaforičkim vizijama ili snovima. Simbolika je moguća, ali ne i obavezna. Kafkinom delu se i danas pristupa kroz mitologiju, psihoanalizu, religijsku psihologiju i strukturalnu analizu. Činjenica je da njegov celokupan opus ima hermetičku auru – ponekad teško razumljivu i naizgled hladnu, i opisuje svet koji nije mimetički, već je potpuno podvrgnut sopstvenoj logici. Svet je shvaćen kao velika klopka, a sve ono neobično i košmarno što se dešava jeste kulminacija besmisla kao rezultata otuđenih ljudskih odnosa. Ljudi se ponašaju poput marioneta – prihvataju ono što im se dešava, ali ne pitaju za uzroke i motive.

Bizarni preobražaj ne mora značiti da se glavni junak, Gregor Samsa, oslobodio ili zarobio, kao što ne mora značiti ni da je konačno metamorfozirao u ono što je oduvek iznutra bio; osim privikavanja na kretanje u novom obliku, čini se da nije ni srećan, ni nesrećan … a to nije bio ni u prethodnom obličju. Kao ekspresionistički prototip Čoveka Mase, Gregor je skoro pa ravnodušan … ili pomiren sa situacijom. Ako se Samsin život pre preobražaja svodio na maršrutu kuća-kancelarija, sada se svodi na ustajanje i leganje, što je – u neku ruku – isti ritam životarenja: u prvom je na nivou nazovi-socijalnog (mrav), u drugom na nivou biološkog (izvrnuta buba kojoj je teško da se obrne na pravu stranu i ustane iz kreveta). Zanimljivo je da je, onog trenutka kada je izgubio moć govora, Gregor postao bolji posmatrač sveta oko sebe. S druge strane, njegov oblik i nemogućnost da komunicira udaljavaju ga od porodice, iako ih on i dalje voli na sasvim "human" način. (Ton priče nagoveštava da je oduvek bio usamljen a dalji tok nam otkriva i da se njegovo bivstvovanje u ljudskom obličju svodilo na težak rad kojim je roditeljima i sestri obezbedio lagodan život i luksuzne potrepštine.) Na pitanje da li to znači da nas i naši najvoljeniji odbacuju kada se ispostavi da nismo ono što bi oni želeli da jesmo (oslobođeni ili zarobljeni … whatever), odgovor bi mogao dati samo Kafka lično.

Zanimljivo je da je u jednom svom eseju Nabokov tvrdio da je Samsa bio insekt sa krilima, ali da nije umeo da leti. Mislite o tome. Možda u tom grmu ... švrćka buba.
 
Borac za prava zivotinja
Zanimljivo je da je u jednom svom eseju Nabokov tvrdio da je Samsa bio insekt sa krilima, ali da nije umeo da leti. Mislite o tome. Možda u tom grmu ... švrćka buba.
Kliknite za proširenje...

Interesantno zapazanje. Oklopljena buba sa krilima je oduvek bio mocan simbol sam po sebi. Egipatski skarabej je upravo to. Skoro otelovljena sfinga. Opet tesko se moze uklopiti u Kafkine metafore.
Samsovo pretvaranje u bubu jeste pad a ne napredak. To je silazna linija kojom svi padamo od slobode ka nuznoscu. A opet u svemu tome gradimo i nesto sto prkosi entropiji.Nesto sto napreduje uprkos svoj inertnosti. U pravu si! Dve sile vladaju u transcendentnoj osnovi svega. Sila nepregnutosti i sila otpustenosti volje . Elan vital i materija. Pretvaramo se u bube od drustva do pojedinaca ali nam ostaju i krila u svoj toj oklopljenosti. Ostaje nam obecanje budjenja..jer sto je usnulo probudice se. U svoj afimraciji Janga postoji Jin kao tacka. U svoj afrimaciji Jina postoji Jang
 
Citao sam ovih dana Kafkino "Pismo ocu". Radi se o pravom opisu formiranja covekove licnosti prepustene na milost i nemilost vaspitanju roditelja. Nismo ni svesni koliko vaspitanje iz ranog detinjstva, kao i iz detinjstva uopste, utice na ceo kasniji zivot. Mehanizmi koje telo stvara u susretu sa entropijom ovoga sveta formiraju se celog zivota, ali sam njihov temelj je u detinjstvu a oni koji ga oblikuju jesu pre svega roditelji. Ne mozemo mnogo uticati na stvaranje tih mehanizama pa samim tim ni birati vrstu bube koja cemo postati. Jedino nam ostaje da vucemo tu bubu sa sobom sve dok konacno poput Gregora Samse toga ne postanemo svesni. Neko je doduse imao srece pa moze tada shvatiti da je zivot od njega formirao leptira a neko opet uvidece da se pretvorio u rovca.

Uzgred.. Kafkini opisi tog doba ili odnosa izmedju tadasnjih ljudi, njega i njegovog oca , njegovih sestara, osecanja izneta na videlo svom snagom genija a koja su delovala u vremenu koje vise ne postoji, i medju ljudima kojih vise nema, sve to deluje nekako neopisivo... slicno osecanju prilikom posmtranja starih fotografija. Zato sam se zainteresovao i raspitao o sudbini tih ljudi, pre svega Kafkinih sestara. I ono sto sam primetio jeste da su sve njegove tri sestre Eli,Vali i Otla umrle za vreme drugog svetskog rata. Sta mislite zbog cega?
Koncetracioni logori.!!!
Upravo tako. Otla je zavrsila u gasnoj komori sa pedesetak dece kojima je pomagala kao volonter.

Sta reci na ovo?? Da Kafka nije umro od tuberkuloze verovatno bi i on zavrsio u gasnoj komori.
Toliko je jak uticaj jos jedne prepreke ovoga sveta ili vladavine tupavih rezima i debilnih vladara. Kada vidim slike Hitlera ili pre svega Staljina, ne mogi da se nacudim da su milioni njih klicali tim kreaturama kao bozanstvima. Pogled na Staljina cini da se osecam iznervirano.

Ako nista barem su se na recima, ako ne na delima, ljudi danas oslobodili tog mehanizma koji nas takodje oblikuje u bubu, ili klanjati se nekoj kreaturi na vlasti kao i vladarima uopste. Nikada vise. Cetiri godine na vlasti i mars iz fotelje! To je jedno od velikih dostignuca demokratije nezavisno od svih njenih slabosti u koje necu da ulazim.

Ako se nekom treba klanjati to nisu politicari vec ljudi poput Kafke ..njima i njihovom znanju.
 
Још једна Кафкина приповетка под називом „ Извештај академији“ ослања се на нит повучену у Метаморфози. Док Метаморфоза описује борбу елан витала против материје, слободе против нужности где је циљ достићи слободу упркос свој нужности овога света или циљ ослободити елан витал, доћи до спасења и просветљења у метафизичком смислу. Са друге стране, Извештај академији описује исту ситуацију али лажни пут ка ослобођењу.
Ради се о мајмуну који се преобразио у човека и који описује ту своју трансформацију од хватања у џунгли Африке, затварања у кавез на броду где налази да је изгубио слободу и да мора нешто учинити да до слободе дође.

image.jpg


Временом схвата да до слободе може доћи једино ако се прилагоди људима, ако их опонаша и постане један од њих. Тако почиње са мукотрпним учењем при чему му најтеже пада да опонаша алкохоличара итд.итд. Да би на крају коначно говорио са позиције човека који има свој посао, уред…па чак и кућног љубимца шимпанзу.

Многи су се ломили одгонетајући ову Кафкину приповетку али она је јасна. Она се наставља на Метаморфозу само што сада описује лажни човеков пут ка ослобођењу на коме нема воље већ само опонашања. Човек заправо невољно опонаша друге стичући своја звања кроз живот.. све тежећи том „идеалу“ у коме неко постаје „успешан“ у животу.
Али то је лажан пут. Такав човек мисли да је успео а заправо је далеко од ослобођења.
То је мајмун који глуми човека а и даље је мајмун. Од еволуционе степенице није се удаљио ни за корак.
Дуг је пут од животињког до човечјег а многи мисле да су дошли до краја тог пута иако нису заправо ни кренули. О томе Кафка говори.

пс. Размишљајући о овој Кафкиној приповеци и отворивши форум, прво што сам угледао јесте ова илустрација доле у спојлеру а која је постављена на једној другој теми. :think: То посматрам као синхронистички догађај и пренећу је зато и овде.

evolucija.jpg
 
Jedna tema na ovom pdf će mi posle posta ovde biti obaveza (moralna-naravno)...Radi se o tome da sam sa šesnajst ili sedamnajst pročitao "Zamak","Preobražaj" i ostale i odmah oformio mišljenje o tom pisanju ekspresionističke fantastike I NISAM GA MENJAO (e to je za onu temu...)
Jednostavno mi je sinulo da su pisac i Bog u priči,pesmi,romanu, jedna ista ličnost!Pisac može da napiše šta namisli i stvori svet (poput Boga) kakav želi ili po svojoj volji! Ko nije napisao neku pesmu,priču,poemu,roman...i ne može ZNATI kakva je to MOĆ! To je,skoro,neograničena moć.
Koja zna da i iscrpljuje i čini čoveka skoro zgađenim (Zlozi je to pominjala)...
Kafka je "samo" oslobodio Furiju...Pokazao neslućene mogućnosti i moć pisca da svojom imaginacijom prebira po nebrojenim SUPERPOZICIJAMA...
I.Hrist bacio anatemu i na književnike svestan da Bogu otimaju žezlo...
 
Ako je neko primetio:
Kafka je "Metamorfozu" podelio na tri dela. Samsina porodica ima trojicu slugu. Do njegove sobe vode troja vrata (takođe, vrata se provlače kroz celu priču, tj njihovo otvaranje i zatvaranje). Tri podstanara, tri brade, tri pisma. Ostatak njegove porodice broji tri člana.

Ima li taj broj neko simbolično značenje u pripoveci?

p.s. U originalnom nemačkom tekstu, spremačica naziva Samsu (zapravo - Zamzu) "matorim balegarom". Međutim, čak nije ni važno koja je vrsta bube u pitanju, ako je jasno da su članovi njegove porodice - paraziti.
Neko se očajnički trudi da se uklopi u svet i bude voljen i prihvaćen. Ali u svetu parazita prihvaćenost je samo eufemizam za sisanje krvi.
 
Borac za prava zivotinja:
Ako je neko primetio:
Kafka je "Metamorfozu" podelio na tri dela. Samsina porodica ima trojicu slugu. Do njegove sobe vode troja vrata (takođe, vrata se provlače kroz celu priču, tj njihovo otvaranje i zatvaranje). Tri podstanara, tri brade, tri pisma. Ostatak njegove porodice broji tri člana.

Ima li taj broj neko simbolično značenje u pripoveci?
Meni se pre čini da je Kafka pisao priču iz dva ili čak tri puta,prerađujući prethodnu verziju nadograđujući je naknadnim idejama koje su se prosto rojile nakon primarnog pisanja u njegovoj imaginaciji...Toliko sam ubeđen u to,da me je teško razubediti...Još neke priče nose pečate prerade pisca...Zaboravio sam naslov priče o lekaru koji kreče noču zaprežnim kolima da bude uz porodilju koja treba da porodi-u njoj su ti obrti veoma vidljivi i namerni,racionalno iskonstruisani na prvobitnoj priči...
Bilo bi,ustvari,najlepše da je Kafka živ i da nam da intervju o svom pisanju...
Iako najpoznatija "Metamorfoza",meni su sve njegove priče neverovatni "događaj" udenut u njegovo vreme kao da su iz naših vremena vremeplovom stigle tamo...
Kliknite za proširenje...
 
Borac za prava zivotinja:
Ako je neko primetio:
Kafka je "Metamorfozu" podelio na tri dela. Samsina porodica ima trojicu slugu. Do njegove sobe vode troja vrata (takođe, vrata se provlače kroz celu priču, tj njihovo otvaranje i zatvaranje). Tri podstanara, tri brade, tri pisma. Ostatak njegove porodice broji tri člana.

Ima li taj broj neko simbolično značenje u pripoveci?

p.s. U originalnom nemačkom tekstu, spremačica naziva Samsu (zapravo - Zamzu) "matorim balegarom". Međutim, čak nije ni važno koja je vrsta bube u pitanju, ako je jasno da su članovi njegove porodice - paraziti.
Neko se očajnički trudi da se uklopi u svet i bude voljen i prihvaćen. Ali u svetu parazita prihvaćenost je samo eufemizam za sisanje krvi.
Kliknite za proširenje...
Meni se čini da je Kafka naknadno "nadograđivao"svoje priče novim idejama i racionalisanjem-otud bi mogao biti i broj tri i mogla biti ubačena indicija o opnokrilcu...Kao da se malo poigravao nakon primarnog pisanja "na dah"...
 
Koviaks
Bilo bi,ustvari,najlepše da je Kafka živ i da nam da intervju o svom pisanju...
Iako najpoznatija "Metamorfoza",meni su sve njegove priče neverovatni "događaj" udenut u njegovo vreme kao da su iz naših vremena vremeplovom stigle tamo...
Kliknite za proširenje...

Па каква је то толико велика разлика између нашег и његовог времена? Иста је олиграхија владала тада, која влада данас, исте вреднсоти су наметане људима тада као и данас. Кафка описује ово време! Наше "вредности" зато је актуелно. А посматрајћи његово дело са вишег филозофског становишта ,што је овде и тема, биће актуелно док је човека.

Што се тиче броја три које се провлачи кроз Метаморфозу не бих рекао да ту има свесне намере. Прави уметници не рефлектују много над оним што пишу,већ дело настаје као објективација области духа које превазлиазе индивидуу.

Uistinu Arhiloh je samo usplamteli covek sto voli i mrzi, samo vizija genija koji vise nije Arhiloh, vec genije sveta.
Mi kao saznavaoci nismo jedno i istovetno sa bicem koje, kao jedini tvorac i gledalac komedije umetnosti , priedjuje sebi vecito uzivanje.
Nice iz Rodjenja tragedije.
Kliknite za proširenje...

Тако да се у таквим делима објективишу нуминозни архетипи трансценднтног баш као у сновима. Три представља свето тројство ... а ради се заправо о симболу самог сопства..саме трансценденције.

Кафка није тај симбол свесно пренео у дело. Већ и за писце важи оно што важи за композиторе.

Kompozitor otkriva najdublju sustinu sveta i tu najdublju mudrost izgovara jednim jezikom koji njegov razum ne shvata"
Sopenhauer
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja rečenica o Šopenhauerovoj konstataciji navodi da on,Artur to shvata...Sve dotle je tvoj post u skladu s mojim MOGUĆIM shvatanjima o tom pitanju...
Naime,kauzalnost priznajem samo u jeziku,dalje se nešto drukčije odvijaju događanja...Dalje stremim mom saznajnom horizontu,odakle mi NAJBOLJI VIDICI,dok Ti na istoj tački razlaza zaranjaš u sebe tražeći pravilne strukture...
Ma ne činimo mi bitno drukčije:konačno se nađemo tamo negde gde se istine vijore poput zastava i gde svako nosi svoju drukčijih boja...Ali su koplje i platno od istih majstora...
A inače je u pravu da književnici,a i kompozitori bacaju u lice publike metafizičke fragmente i sami zadivljeni njihovom neobičnom lepotom,ne razumevajući ih pri tom...Ipak,Kafka je dosta i razumeo od onog šta je pisao...:)
 
Kafka je samo jedan od nesretinka koji nije mogao da uživa privilegije sistema u kojem je živio, a koji ni danas nije bitno drugačiji. Inače bi bio gnjida ko' i mnogi drugi. Jesenjin je bio marka!
 
wihor:
jedan dobar viruscic u psihu i eto ti mutacije.lol
Kliknite za proširenje...
:DOtprilike kao da nas ugrize metilj za prednji režanj...:hahaha:
Dug period je prošao dok Kafkine priče nisu "otkrivene"...
I ja sam malo "testirao" blogere na Krsti jednom mojom expres crticom i prema očekivanju je naišla na slab prijem,bolje reči nikakav.Jedini komentar je bio Faraonov koji čak znao i poreklo pisanog,ali on je posebna priča u našoj poeziji.
Svi smo mi s ovih prostora,ne realni,več prizemni čak.Sebe ne amnestiram...:hahaha::(
 
Rodis se kao kopija, vaspitavaju te uzorima kopijama, uce te da kopiras, odrastas kao kopija, sto si bolja kopija vise ces biti nagradjen. Imamo kopirane knjige, kosulje, hamburgere, zelje.
Oni koji nisu kopije su
1. retardirani koji ni pored ulozenog truda nisu uspeli da postanu kopija. Oni nece postati ni original, nesposobni su da postanu bilo sta.
2. buntovnici i otpadnici, probudjeni, koje sistem proganja i lovi kao zveri, stavljajuci ih ispred izbora: kopija ili smrt odbacivanjem.

Pogledaj svoju sliku, pogledaj slike predaka, izadji na ulicu i shvatices da si kopija. cak iako mene sretnes, ma koliko se toga uzasavao.
Kafka samo konstatuje stanje, ali ne predlaze resenje. Resenje je najveci ljudski tabu: odreci se dostojanstva. Tada gubimo sve osobine kopije, i ozbiljno je pitanje da li ce ista ostati od jedinke. Ako i ostane, bice to covek bez generacijama gradjenih mehanizama odbrane, bez zastite, slab, emotivan i ludo hrabar. Takav nece preziveti ni najmanji sukob sa kopijom.

Vaspitanje stvara klonove, a ne slavoljubivi naucnici.
 
hakim bej:
Rodis se kao kopija, vaspitavaju te uzorima kopijama, uce te da kopiras, odrastas kao kopija, sto si bolja kopija vise ces biti nagradjen. Imamo kopirane knjige, kosulje, hamburgere, zelje.
Oni koji nisu kopije su
1. retardirani koji ni pored ulozenog truda nisu uspeli da postanu kopija. Oni nece postati ni original, nesposobni su da postanu bilo sta.
2. buntovnici i otpadnici, probudjeni, koje sistem proganja i lovi kao zveri, stavljajuci ih ispred izbora: kopija ili smrt odbacivanjem.

Pogledaj svoju sliku, pogledaj slike predaka, izadji na ulicu i shvatices da si kopija. cak iako mene sretnes, ma koliko se toga uzasavao.
Kafka samo konstatuje stanje, ali ne predlaze resenje. Resenje je najveci ljudski tabu: odreci se dostojanstva. Tada gubimo sve osobine kopije, i ozbiljno je pitanje da li ce ista ostati od jedinke. Ako i ostane, bice to covek bez generacijama gradjenih mehanizama odbrane, bez zastite, slab, emotivan i ludo hrabar. Takav nece preziveti ni najmanji sukob sa kopijom.

Vaspitanje stvara klonove, a ne slavoljubivi naucnici.
Kliknite za proširenje...
:klap::klap::klap:IMITACIJE FALSIFIKATA-IMITATORI FALSIFIKATORA...:mrgreen:
 
Ja lično Kafku , nemogu niti da stavim u neki određen kalup , tipa kao što Hese mogu da podvedem pod - lepršavo , pitka misao , ili Dostojevskog kao - duboka psihoanalitička mudrost . Kafku tako nemogu da dočaram , jedan od najčudniji pisaca , sa najspecifičnijim stilom pisanja !
Jednom sam piskarajući , ređao sve umetnike , meni poznate , iz svih sfera stvaralaštva ..., po sličnost njihovih senzibiliteta ,i vrste estetike .
Te sam tako uz Kafku , stavio Dejvida Linča , bend The Rezidents (ako slučajno neznaš , rade oko 30g.,kultan bend , i niko nezna kako izgledaju , bili su pre 7,8 g. u Kolarcu) , od umetnika s platnom , Ešer (grafičar , postmodenizam neki) . I tako sam jedino pravio neku analogiju između svih njih .
A meni je možda i bolja priča Umetnik na Trapezu ... u svakom slučaju odnos individue , i društva je Proces , i svako jače izraženo osobenjaštvo , danas prolazi kao Jozef K .
Slobodni smo , onoliko koliko smo svesni , bukagija , nametnutih od strane sistema , a koje nosimo za sobom ...
 
Kako je glad postajala ozbiljnija, tako se te lepe slike postepeno rasplinuše, i ja sam uskoro, pošto su me brzo ostavili i fantazija i ganutost, ostao potpuno sam sa glađu koja mi je palila utrobu.
"To je glad", govorio sam sebi onda bezbroj puta, kao da sam hteo da uverim sebe kako smo glad i ja i dalje različiti i da je se mogu otresti kao neke dosadne ljubavnice, ali u stvari, na krajnje bolan način, bili smo jedno isto, i kad sam ja govorio sebi: "To je glad", to je, zapravo, govorila glad i podsmevala mi se.

Franc Kafka, "Istraživanja jednog psa"
Kliknite za proširenje...

Ово Кафкине речи су ме подсетиле на сопствене неуспешне покушаје да контролишем вољу. Бити сведок, равнодушни посматарач афекција сопствене воље! То лепо звучи и можда је могуће у теорији, али у пракси је далеко од остваривог.

Јер, воља је метафизичка основа свега, ја сам воља и свака њена афекција доживљава се непосредно, не могу се одвојити од своје воље. Ту се сусрећемо са оним "чвором света" где реч ЈА укључује и субјекат сазнавања и оно што се сазнаје као воља, чудо своје врсте.

Identitet subjekta htenja sa subjektom spoznavanja, po kojemu reč JA oba uključuje, jeste čvor sveta, a stoga je i neobjašnjiv. Samo su nam odnosi između objekata shvatljivi; ali među njima mogu dva biti jedan, ukoliko su delovi jednog celog. Ovde naprotiv gde je govor o subjektu, ne vrede više pravila za spoznavanje objekata, a istinski identitet spoznavajuceg sa onim, što se spoznalo kao htenje, dakle identitet subjekta sa objektom, neposredno je dat. Ko sebi neobjašnjivost toga identiteta pravo predoči, taj će ga sa mnom nazvati čudom svoje vrste.

Šopenhauer , iz dela "O načelu razloga"
Kliknite za proširenje...

Кафка ово знање вероватно није имао у теорији, али га је, како видимо, искусио у пракси, као и многи други.
 
stan - svet
iscekivanje dolaska seke, majke koji ga ne poznaju - svi ljudi koji se sa godinama menjaju
da plasi nekoga, da se skriva - bezi od sebe od svojih primarnih poriva...

Kafka ... majstor reci ... jedan od omiljenih pisaca mog mozga
 
oziman:
Ово Кафкине речи су ме подсетиле на сопствене неуспешне покушаје да контролишем вољу. Бити сведок, равнодушни посматарач афекција сопствене воље! То лепо звучи и можда је могуће у теорији, али у пракси је далеко од остваривог.

Јер, воља је метафизичка основа свега, ја сам воља и свака њена афекција доживљава се непосредно, не могу се одвојити од своје воље. Ту се сусрећемо са оним "чвором света" где реч ЈА укључује и субјекат сазнавања и оно што се сазнаје као воља, чудо своје врсте.



Кафка ово знање вероватно није имао у теорији, али га је, како видимо, искусио у пракси, као и многи други.
Kliknite za proširenje...

Šta misliš o ovim Teslinim zapisima iz svoje autobiografije, o tome kako je on uspeo da ukroti volju i nakon ogromnih napora je dovede pod svoju kontrolu:

До осме године мој карактер је био слаб и колебљив. Нисам имао ни снаге ни одважности да донесем било какву чврсту одлуку. Осећања су ми надолазила у великим и малим таласима и непрестано осциловала између две крајности. Изгарао сам од жеља и оне су се умножавале попут хидриних глава. Био сам обузет размишљањем о болу у животу, смрти, и верском страху.

Мноме је овладало сујеверје и живео сам у сталном страху од злог духа, од утвара, од дивова, људождера и осталих нечасних чудовишта мрака. А онда је, одједном, настала велика промена која је изменила читав мој живот.

Књиге сам волео највише. Мој отац је имао велику библиотеку и кад год сам могао, покушавао сам да задовољим своју страст за читањем. Отац ми то није дозвољавао и побеснео би када би ме ухватио на делу. Када би приметио да потајно читам, скривао би од мене свеће. Није желео да кварим очи. Али ја сам добављао лој, правио фитиље, изливао танке штапове лојаница, и сваке ноћи док су остали спавали, пошто бих запушио све кључаонице и пукотине, читао бих све до зоре када је мајка већ започињала свој мукотрпни дневни посао. Једном приликом сам наишао на роман под насловом ”Abafi” (Абин син), српски превод познатог мађарског писца Јожике (Josika). Ово дело је некако пробудило моју слабу вољу и почео сам да вежбам самосавлађивање. У почетку се моја решеност топила као априлски снег, али сам убрзо савладао своју слабост и осетио задовољство као никад до тада да радим оно што хоћу. Временом је та напорна духовна вежба постала моја друга природа. У почетку сам морао да потискујем своје жеље, међутим, постепено су жеља и воља постајале једно. Неколико година после оваквог овладавања умним, моралним и физичким способностима, потпуно сам загосподарио собом, тако да сам се поигравао страстима које би уништиле и неке много снажније људе. У одређеном узрасту обузела ме је манија коцкања, што је моје родитеље веома бринуло. Картање је за мене представљало ужитак над ужицима. Мој отац који је водио узоран живот, није могао да нађе оправдања за тако бесмислено траћење времена и новца коме сам се одао. Био сам јако одлучан али нисам добро расуђивао. Говорио сам оцу: ”Ја могу да прекинем кад год хоћу али вреди ли се одрећи нечега што не бих мењао за све рајске радости.“ Отац је, за разлику од моје мајке, често давао одушка својој срџби и свом презиру. Мајка је разумела мушку природу и знала је да човек може да се спасе само властитом вољом. Сећам се, једно поподне, кад сам изгубио сав новац и страсно жудео за игром, она је дошла к мени са свежњем новчаница и рекла ми: ”Иди и забављај се! Што брже изгубиш све што имамо, то боље. Знам да ће те то проћи.“ Била је у праву. Тога трена сам победио своју страст, и једино сам зажалио што није била стотину пута јача. И не само да сам је савладао већ сам је из свог срца ишчупао тако да није остао ни траг од жеље за њом. Отад сам према свакој коцки равнодушан, као према чачкању зуба.

Касније сам претерано пушио и довео своје здравље у опасност. Али, онда се моја воља потврдила и не само што сам престао да пушим већ сам угушио сваку наклоност према пушењу. Пре много година, патио сам од срчаних тегоба све док нисам открио да су оне последица невине шољице кафе коју сам пио сваког јутра. Одмах сам прекинуо, мада ми, признајем, то није било нимало лако. На тај начин сам контролисао и зауздавао све навике и страсти и не само што сам тако сачувао живот већ сам извукао огромно задовољство из онога што би већина људи сматрала лишавањем и жртвом.
Kliknite za proširenje...
 
Richard III:
Šta misliš o ovim Teslinim zapisima iz svoje autobiografije, o tome kako je on uspeo da ukroti volju i nakon ogromnih napora je dovede pod svoju kontrolu:
Kliknite za proširenje...

Сећам се тих речи из Теслиног дела "Моји изуми". Ништа он ту није укротио. Ми немамо, док смо у овој врсти егзистенције, слободу воље у деловању. Каква је нечија воља он открива из искуства, буквално експериментом, а када тако открије шта његову вољу привлачи, а шта је одбија, то је то, завршена прича. Открио је слику у појави његовог интелигибилног карактера и нема ту више мењања. Свом карактеру човек може једино да сведочи, на и да га мења.

Што се тиче тих Теслиних примера са коцком, пушењем, кафом. Управо је раније на теми о слободи воље неко поставио слично питање:

A kako ces onda objasniti promenu volje nakon prestanka pusenja, ne odmah naravno nego nakon 3 meseca ako se volja nikad ne menja?
Kliknite za proširenje...
Одговор гласи да је у тим случајевима испред човека искрсао неки противмотив, а није се променила његова воља. Он и даље жели осећај пријатности који пружају цигарете, тај мотив није промењен. Једино је спречено његово деловање јер га је потиснуо јачи противмотив.

Уопште, једини начин, да бар донекле, контролишемо своју вољу, а све у оквиру непромењивог интелигибилног карактера, јесте да пред њу износимо противмотиве, при чему ће јачи мотив спречити испољавање слабијег.

Како то функционише у пракси, на споменутој теми сам објаснио овим примером:

Једино што можеш јесте да пред мотивима који те покрећу призовеш свести противмотиве. који ће те спречити да делујеш у правцу тих мотива али ти вољу неће променити. Мотив је и даље привлачан само си противмотивом спречио деловање у том смеру.

Рецимо. Пролазиш поред банке и видиш у њој новац. То је веома привлачан мотив. Замисли које би све жеље испунио тим новцем. Међутим одједном пред твоју свест исксрава против мотив у виду запрећене казне, у виду затвора и тебе иза решетака. Тај против мотив те спречава да уђеш у банку и узмеш новац али не мења твоју вољу не уклања привлачност мотива. Ти и даље желиш тај новац. Он је и даље мотив који покреће твоју вољу. Немаш слободу то мењати.
Једино што можеш јесте да пред мотивима који те покрећу призовеш свести противмотиве. који ће те спречити да делујеш у правцу тих мотива али ти вољу неће променити. Мотив је и даље привлачан само си противмотивом спречио деловање у том смеру.
Kliknite za proširenje...

Погледај ову тему:
https://forum.krstarica.com/threads/sloboda-volje.286498/
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top