Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 38

Tema: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

  1. #1
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.981
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Wink Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    VASILIJE Đ. KRESTIĆ

    DUHOVNI PROBLEMI SRPSKOG NARODA


    1999.




    VASILIJE KRESTIĆ
    • Rođen u selu Đala kod Krstura.
    • Član Prědsědništva SANU i sekretar Oděljenja istorijskih nauka postao je 1998 godine.
    • Njegovo naučno interesovanje vezano je za širi prostor južnoslověnskih zemalja u razdoblju od XVIII do XX věka.
    • Bavi se istorijom Srba i Hrvata, srpsko-hrvatskih odnosa i jugoslověnske ideje.
    • Autor 25 knjiga i 350 članaka.
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 30.03.2010. u 05:37



  2. #2
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.981
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    O UZROCIMA NAŠIH RAZDORA

    Duhovno jedinstvo danas je jedno od najznačajnijih pitanja srpskog naroda. Da ne bi bilo zabune, ističem da pod duhovnim jedinstvom podrazuměvam svěst o istoj nacionalnoj, věrskoj, kulturnoj i civilizacijskoj pripadnosti, svěst o istim težnjama, ciljevima i interesima, bez obzira na geografske prostore na kojima Srbi žive i ideološku i partijsko-političku pripadnost. Svaki iole objektivniji i obrazovaniji posmatrač nacionalno-političkih kretanja i zbivanja među Srbima u několiko proteklih decenija, moraće doći do zaključaka koji neće biti prožeti optimizmom. U mnogim oblastima života, i na razne načine, među Srbima su ispoljene razlike koje valja uočiti, o kojima trěba dobro razmisliti i pronaći načine i srědstva kojima bi se razlike, razmimoilaženja zaustavila, a svěst o jedinstvu ojačala. Da bi se mogao pronaći lěk kojim će bolest biti zaustavljena i izlěčena, moraju se razotkriti činioci koji su je izazvali. U najkraćim potezima pokušaću da ukažem na něke od tih činilaca, bez pretenzija da budem sveobuhvatan, da kažem sve što se o tome može i mora reći.

    Uvěren sam da je trenutak tako ozbiljan da se o problemu duhovnog jedinstva mora govoriti bez uvijanja, emocija, strasti i liceměrstva, otvoreno i objektivno, sa željom da se sagleda istina kako bi se ispravilo i dovelo u red ono što se da ispraviti. Na istinama moramo uobličavati mentalitet našeg naroda, jer se taj toliko ozbiljan i odgovoran posao ne može prěpustiti bolesno ambicioznim, slavohlepnim i sebičnim političarima i njima sličnim intelektualcima.

    Ispitivanjem uzroka koji su uticali i koji utiču na razbijanje duhovnog jedinstva srpskog naroda mogu se uočiti činioci koji su neodvojivi děo našeg nacionalnog bića i mentaliteta. Ti činioci su tokom istorije u nas usađeni pa su postali děo naše prirode i našeg načina življenja. Uz to, postoje činioci koji utiču na naše duhovno jedinstvo ali děluju spolja, mimo nas, naše volje i želje, čak i protiv naše volje. Dezintegracioni činioci, koji su u nama, čine děo naše prirode i utiču na naše ponašanje, nastali su kao rezultat specifičnog istorijskog razvoja. Jedna od tih specifičnosti je prěkid našeg duhovnog kontinuiteta.
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 30.03.2010. u 20:51

  3. #3
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.981
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Poslě propasti srpskih srědnjověkovnih država Srbi su se rasuli na širokom i međusobno udaljenom geografskom prostoru. Oni su dospěli pod tursku, austrijsku i mletačku vlast, gdě su živěli odvojeno u raznolikim ali neprijateljskim, međusobno suprotstavljenim, věrskim, civilizacijskim i kulturnim srědinama. Stotine godina življenja pod tuđinskom vlašću Turske, Austrije i Mletačke nije moglo ostati bez poslědica na izgrađivanje mentaliteta, karaktera i svěsti o duhovnom jedinstvu našeg naroda. Ako se i danas susrěćemo s razlikama u ponašanju, postupcima, pogledima, težnjama i ciljevima, moramo biti svěsni činjenice da je rěč o istorijski uslovljenim pojavama, koje će nestajati tokom vrěmena, drugačijim državno-pravnim okvirima, administrativno-političkim sistemima, podizanjem nivoa nacionalne svesti, znanja i obrazovanja.

    Druga vrlo važna specifičnost našeg istorijskog razvoja, koja je uticala i još uvěk utiče na naše duhovno jedinstvo jeste nepostojanje društvenog kontinuiteta. Srbi spadaju u red onih malobrojnih nacija Evrope koje nisu imale uslova da do kraja ižive feudalni sistem, da prođu faze njegovog razvoja i očuvaju društveni kontinuitet. Mi smo nacija bez društvenog kontinuiteta, a poslědice diskontinuiteta nisu male. Prodorom Turaka i propašću srpskih srědnjověkovnih država Srbi su brzo i u potpunosti izgubili onovrěmenu društvenu elitu — velikaše, nosioce vlasti, moći, bogatstva, znanja i ugleda. Obezglavljen još u srědnjem věku, srpski narod do danas nije uspěo da se oporavi, da uspostavi ravnotežu u sopstvenom društvu i da stekne istinsku elitu.

    Umesto domaće — srpske — feudalne aristokratije, koja bi svojim ugledom, imanjima i bogatstvom, pa i znanjem, mogla da uliva poštovanje, da utiče na nagrađivanje u feudalnom društvu karakterističnih odnosa nadređenih i podređenih, da bude regulator vrědnosnih kriterija, Srbi su za vlastodršce imali Turke, koji ne samo da im nisu imponovali nego su s njima bili u višestrukom i neprěstanom sukobu, ili su se nalazili ne u kmetskoj već u rajetinskoj potčinjenosti. Zbog svega rečenog nije slučajno što je nas Srbe snašla i što nas snalazi, (kako je zapazio Slobodan Drašković) ''Jedna od najgorih nevolja koja može snaći jedan narod a to je da nema vođstva, nema odgovornih, nema čelnih (...), nema jednog čověka ili několiko ljudi koji bi Srbe prědstavljali (...)". Baš zato što dugo nismo imali, što i danas nemamo, društvenu elitu čija bi se reč slušala, nemamo jedinstvena nacionalna měrila kakva postoje kod zapadnoevropskih naroda. Baš zato smo jednim dělom Srbi, drugim Jugoslověni, trećim Crnogorci, četvrtim Muslimani, petim Makedonci, potom smo internacionalisti i kosmpoliti, četnici i partizani, komunisti i antikomunnsti, republikanci i monarhisti, autonomaši i antiautonomaši, teisti i ateisti i tako redom, u nedogled.

    Imajući u vidu ovakvo stanje među Srbima, već je uočeno da kod nas ''svako ima svoju posebnu filozofiju, sopstvena měrila, svoje posebne račune''. Drugim rěčima, naša měrila najmanje su srpska, jer kod nas ''niko nikog ne sluša, niko ne određuje, niko ne naređuje, niko ne izvršava''. Takvi kakvi smo, nejedinstveni, razbijeni i međusobno zavađeni, mi nikome ne možemo biti i nismo uzor na koji se valja ugledati. Zbog toga i nemamo privlačne snage, ali ni otpornosti. Zato smo lakše asimilovani no što smo bili u stanju da druge asimilujemo. Na taj način smo lakše, brže i u većem broju postajali Hrvati, Albanci, Muslimani no što su oni postajali Srbi. Zbog toga i spadamo u grupu naroda, kao što su, na priměr, Jevreji i Jermeni koji su podložni masovnom uništavanju. Navikli da se borimo i ginemo za slobodu, mi nismo naučili da cěnimo život onako kako ga cěne drugi, kulturniji i civilizovaniji narodi. A kad sopstvene živote ne cěnimo ni sami, zašto bi naše živote cěnili oni koji nam ne žele dobro, kojima smetamo samom činjenicom što postojimo i što nastanjujemo one geografske prostore s kojih nas zbog etničke i věrske čistote žele protěrati?
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 30.03.2010. u 05:10

  4. #4
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.981
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Kad govorimo o teškim poslědicama društvenog diskontinuiteta po duhovno jedinstvo našeg naroda, potrěbno je ukazati na prěkid društvenog razvoja do kojeg je došlo napadom Hitlerove Němačke na Jugoslaviju i pobědom komunizma. Tim događajima i srpsko građansko društvo, poput feudalnog, sasěčeno je u trenutku kad je trěbalo da doživi pun uzlet. Nasilno prěsěcanje građanskog kapitalističkog razvoja društva i surov obračun s tim društvom, posebno s njegovim vodećim slojem naněli su srpskom narodu teške udarce od kojih će se, po svemu sudeći, morati oporavljati tokom několiko generacija. Tvorci novog tzv. besklasnog društva, nisu se zadovoljili samo fizičkim istrěbljivanjem vodećeg građanskog sloja. Revolucionarno-klasnom brutalnošću oni su nametnuli potpuno nova měrila ponašanja, morala, vrědnosti, trudeći se da u svemu raskinu vezu s onim što je prěthodilo i stvore čověka novog kova, koji po shvatanjima neće ličiti na klasno žigosanog građanina ili bogatijeg uglednog seljaka proglašenog za kulaka.

    Potpun raskid sa starim vrednostima — građenim na istoriji, kulturi, religiji, tradiciji i stolětnom životnom iskustvu pokidao je sve dotad postojeće integrativne spone srpskog naroda i doveo do njegovog duhovnog rasula. U velikoj měri izgubili smo nacionalni identitet. Izgubili smo i onu slabašnu društvenu elitu koja bi, možda, bila sposobna da preuzme kormilo naroda i države. Izgubili smo patriotska osećanja. Postali smo povodljivi, snishodljivi i potkupljivi. Stekli smo inteligenciju koja nikada nije bila brojnija a manje kreativna, koja se znatnim dělom otuđila od naroda dajući mu malo, a želeći da mu uzme sve. Duhovno razbijeni, mi danas ne znamo šta hoćemo i šta možemo. Kao poslě svakog nevrěmena, nama je na površinu izbio talog koji zagušuje tok matice.

  5. #5
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.981
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    JUGOSLOVĚNSTVO KAO DEZINTEGRACIONI ČINILAC

    Prěd našim očima događa se nova sěča srpske društvene elite. Zbog okolnosti u kojima se našla zemlja, na stotine hiljada najškolovanijih i najkreativnijih stanovnika napustilo je domovinu za sva vrěmena, ili na duže rokove. Kako je sasěcanje našeg društva periodično, teško je oteti se uvěrenju da ti ritmovi nisu uslovljeni i geopolitičkim položajem.

    Da bismo se oslobodili taloga, da bismo znali koji su naši putevi i ciljevi, da ne bismo ponavljali grěške koje su nas skupo stajale, kao kolektiv moramo biti svěsni najbitnijih istorijskih činjenica koje su nas učinile ovakvima kakvi jesmo. Moramo sebe dobro upoznati sa svim vrlinama, o kojima ovdě namerno neću ništa reći ali i s brojnim manama. jugoslověnska ideja, jugoslověnska politika i Jugoslavija kao država, kako prva tako i druga, razorno su dělovale na duhovno jedinstvo srpskog naroda.

    Srbi su prihvatili jugoslověnsku ideju i zalagali se za politiku zasnovanu na toj ideji, uvěreni da je to najbolji i najbezbědniji put ne samo za njih već i za ostale jugoslověnske narode, na osnovu koje mogu izgraditi državu u kojoj će živěti zajedno. Zbog takvih naměra Srbi su se lako odricali svoje nacionalne posebnosti, uvěreni da će slično njima činiti i ostali partneri u jugoslověnskoj državnoj zajednici. Obavljena ispitivanja pokazuju da su Srbi, u svim krajevima bivše Jugoslavije, najviše, najbrže i u najvećem broju postali Jugoslověni, da ostali jugoslověnski partneri ni približno Srbima nisu bili spremni da se odreknu svoje nacionalne posebnosti za ljubav jugoslověnskog imena, jugoslověnske ideje i Jugoslavije. Jugoslověnska ideja i politika, i Jugoslavija kao država, tako su postale podesan instrument za rasrbljavanje, lako otpadanje od srpskog korěna i stabla, ali i brzo utapanje u něko drugo nacionalno tkivo, posebno hrvatsko i muslimansko.

    Pored toga što je jugoslověnstvo biološki iscrpljivalo i slabilo Srpstvo, ono je na našu naciju dělovalo kao moćan dezintegracioni činilac. Za mnoge Srbe, pristalice jugoslovenskog oprěděljenja, ideja jugoslovenstva bila je primarna. Srpska misao za njih ne samo da je bila kao nevažna odbacivana, već je i demonizovana kao opasna, neprijateljska, ona koja prěti i ugrožava. Tako je jugoslověnstvo samo po sebi za Srbe postalo razorno, jer su se oni, takvi kakvi su, isključivi i borbeni, u oprěděljenjima za i protiv njega, međusobno pocěpali i sukobili.
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 30.03.2010. u 05:39

  6. #6
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.981
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    OPASNOSTI MONDIJALIZMA


    Znatan doprinos duhovnom razbijanju srpskog naroda dao je komunistički internacionalizam. Poput jugoslověnske ideje, i ideja internacionalizma privukla je znatan děo Srba na svim prostorima bivše Jugoslavije. Stoga što je srpska nacija od Kominterne i Komunističke partije Jugoslavije bila proglašena za ''ugnjetačku'' i ''hegemonističku'', srpski komunisti su, za razliku od ostalih komunista, koji su pripadali tzv. '''ugnjetenim nacijama'', najlakše, najbrže i najbezbolnije prihvatali ideju internacionalizma. To nisu činili samo zbog istinske nacionalne širine, već u prvom redu zato što su želěli da iskažu svoju partijsko-političku pravověrnost, što su osěćali potrěbu da se od nje, kao pripadnici žigosane nacije, distanciraju i poběgnu. Běžanjem od sopstvěnih korěna i stupanjem pod barjak internacionalizma, srpski komunisti su htěli da skinu sa sebe ''ljagu'' koju nisu stekli někim svojim činjenjem ili nečinjenjem ili někom svojom krivicom, već rođenjem. U svakom slučaju, komunistički internacionalizam u srpskoj srědini širio se poput zaraze. On je postao děo jedne snažne i opsěnjujuće ideologije, a potom i vladajućeg sistema. Postalo je ne samo pomodno već i poželjno odreći se sopstvene nacije i proglasiti se internacionalistom. Zavisno od stava prema ideji internacionalizma u dobroj měri bila je i ocěna o tome da li je neko ''naprědan'' ili ''nazadan''. ''Naprědnima'' je bila obezběđena karijera pa je tako i svojevrsnom korupcijom jačala ideja internacionalizma u srpskoj srědini na račun srpstva koje je slabilo. Prividno niža svěst, nacionalna, zaměnjena je jednom prividno višom svěšću, internacionalnom. Nacionalni ideal je poništen jednim internacionalnim idealom.

    Tokom 19. i početkom 20. věka ulagali su višestruke napore svi odgovorni činioci države i društva da se prěvaziđu, smanje i nestanu istorijski stečene razlike među Srbima rasějanim po širokom području Balkana da se oni što više međusobno približe i duhovno postanu jedinstveni. U ratnom periodu (1941-1945), a naročito u poslěratnom, do danas procesi su išli, i još uvěk idu, u obrnutom směru. Činjeno je sve da se srpski narod duhovno razbije i razjedini, da se biološka veza obezvrědi, a njoj nasuprot ojača veza po klasnoj, ideološkoj i partijskoj pripadnosti.

    Već sam rekao da su kao droga dělovali razorno na duhovno jedinstvo Srba komunistički internacionalizam i od države i vladajuće partije forsirani jugoslavizam. Tih opijuma nismo se još oslobodili a već nam je stigla nova droga oličena u mondijalizmu. Kao što je komunistički internacionalizam proglašavan za progresivnu i elitnu misao — tako se danas mondijalističke ideje predstavljaju kao ideje budućnosti najnaprednijeg i najcivilizovanijeg děla čověčanstva. Te ideje, pogubne za duhovno jedinstvo Srba, imaju moćnu moralnu i materijalnu podršku inostranstva, a slabu otpornu moć unutar naše države, tim slabiju što se pristalice ideja komunističkog internacionalizma i jugoslavizma u mnogo čemu podudaraju sa mondijalistima u ignoraciji, nebrizi, pa čak i u odioznosti prema srpskoj naciji.

    Donedavni predsednik francuske vlade, Eduar Baladir, u svojoj knjizi ''Mode i uběđenja,'' kritički se osvrnuo na mondijalizam u srcu Evrope. O tome je, između ostalog, napisao: ''Sa ljudskog stanovišta, a to će reći sa stanovišta věkova koji dolaze, nacije će ostati bitna činjenica internacionalnog života. Već dugo vrěmena pokušavaju nas uvěravati da je rěč o fenomenu koji pripada prošlosti. Da organizacija ljudskog društva ne mora više počivati na naciji, koja je primitivno optužena kao něšto dekadentno, něšto što će internacionalizam, socijalizam i regionalizam u potpunosti zaměniti..." Ako Baladir može tako da misli i ocěnjuje značaj nacije, iz Pariza, sa stanovišta razvoja koje je dostiglo francusko društvo, onda se sa puno razloga može postaviti pitanje zašto naši pomodni internacnonalisti, kakvi su mondijalisti, na stepenu razvoja našeg društva, koje se ne može měriti sa francuskim, i sa okruženjem koje imamo, žele da zbrišu srpsku naciju? Kako to da se oni, ako vode računa o narodu i zemlji čiji su pripadnici i državljani, ne zapitaju, zašto se i nama susědni narodi ne opreděljuju za, kako ga naziva Baladir, pomodni internacnonalizam? Tu nama susedni narodi, naprotiv, kao i svi vodeći narodi Evrope, pridaju dužno poštovanje i značaj svojim nacijama, a mi se spremno i raskalašno odričemo svojih korěna, iako je izvěsno da je to samoubilački put, put koji vodi zatiranju.

    Ako je to tako, a izvěsno je da jeste, onda se postavlja pitanje kome služe mondijalisti? Možda ne bi bilo pogrěšno odgovore na ovo pitanje potražiti u ustanovama iz inostranstva koje finansijski stoje iza svih akcija duhovnog razbijanja srpskog naroda, nudeći mu, poput beskrupuloznih dilera, najopasnije droge, posle čijeg korišćenja nema povratka zdravom životu. U poslědnjih několiko godina (članak pisan 1999. prim. Mrkalj), neodgovornost i nemar prema duhovnom jedinstvu srpskog naroda pokazala je partija na vlasti. Od partije koja je verbalno, često i prěnaglašeno, svoju politiku gradila na nacionalnim osnovama, ona se, poslě povezivanja s jugoslověnskom levicom, prětvorila u organizaciju s neodređenim i anemičnim nacionalnim ciljevima. Sve to skupa, u situaciji ratnih poraza, gubitaka teritorija, masovnog izběglištva, široko rasprostranjene demonizacije, ekonomskih sankcija, opšteg osiromašenja, lopovluka i kriminala, děluje deprimirajuće i uveliko dezorijentiše šire slojeve naroda, koji u materijalnoj bědi jedva egzistiraju.

    Duhovno razbijen, sa poljuljanom i oslabljenom nacionalnom svěšću a ojačalim regionalnim i partikularnim osěćanjima, srpski narod izgubio je otpornu moć. On je do te měre zbunjen da ne zna šta je patriotizam, šta nacionalizam a šta šovinizam. Nisu rětki slučajevi da se pri samoj nacionalnoj identifikaciji, pri samom pomenu o srpskoj pripadnosti, ljudi odmah pravdaju da ''jesu Srbi al nisu nacionalisti''. Srbima je jednom perfidnom i duboko smišljenom antisrpskom politikom utisnut žig opakih nacionalista.

    Dugo vrěmena, između dva světska rata, cilj čitavog obrazovnog sistema bio je da něguje jugoslověnski patriotizam, najprě na temelju nacionalnog a potom i državnog unitarizma. Posle Drugog světskog rata něgovan je socijalistički i samoupravni patriotizam. O sopstvenoj naciji srpski đaci u osnovnim i srědnjim školama saznavali su više o ''velikosrpskim težnjama'', ''Velikoj Srbiji'' i ''srpskom hegemonizmu'' nego o světlim trenucima borbe svog naroda. Zbog takvog, skroz pogrěšnog, antisrpskog vaspitanja, mnoge generacije đaka izašle su iz škola s trajno oštećenim osećanjem nacionalne pripadnosti, s okrnjenom svěšću o duhovnom jedinstvu srpskog naroda. U obrazovnom sistemu poněšto se izměnilo ali ne toliko da bi iz naših škola izlazili ljudi s jasnim znanjima, ponosni što pripadaju jednom malom ali poštovanja vrědnom narodu.

    Ako se želi ojačati nacionalna svest i reafirmisati duhovno jedinstvo našeg naroda, ideologizovani i politizovani obrazovni sistem mora prětrpěti temeljne izměne. Obrazovni sistem nije jedini krivac za našu nisku nacionalnu svěst i prigušeno osěćanje duhovnog jedinstva. Za to glavnu krivicu snosi zvanična politika, kako ona za vlade Josipa Broza, tako i politike koje su slědile poslě njegovog odlaska. Sasvim je prirodno da sve što je pretěrano, žestoko, izazovno i netrpeljivo ne samo da nije dobro već je štetno i opasno. Prema tome, svaki nacionalizam koji dobija osobine šovinizma, bez obzira na to gdě se pojavi, morao bi biti obuzdavan i suzbijan. Međutim, mi Srbi, zbog sklonosti da u svemu pretěrujemo, u obračunu s ekskluzivizmom i šovinizmom, ugušili smo i zdravo nacionalno i patriotsko osěćanje. Nismo imali měre u ocěnama i procěnama šta je Srpstvo; šta je srpski patriotizam i srpsko rodoljublje, šta su srpska istorija, tradicija i kultura. Sve smo to, olako, nedotupavno i grubo odbacivali i žigosali kao srpski nacionalizam i šovinizam. Apsolutna prědnost svugdě je davana klasnoj svěsti, partijskoj pripadnosti, ideološko-socijalističkoj samoupravnoj oprěděljenosti, najnovijoj istoriji koja se ticala narodnooslobodilačkog rata i narodnooslobodilačke borbe, tzv. bratstvu i jedinstvu a potom zajedništvu s ostalim narodima i narodnostima bivše Jugoslavije. Rezultat tog prětěrivanja i zastranjivanja, posmatran sa stanovišta srpskog patriotizma i duhovnog jedinstva više je nego porazan. Za razliku od svih ostalih naroda bivše Jugoslavije, Srbi su, kako sam već rekao, najlakše i najbrže postajali Jugoslověni. Oni su bili najmanje otporni, jer su se najlakše prětapali i utapali u druge nacije i najmasovnije transformisali u novokomponovane nacije.

  7. #7
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.981
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    TREĆA JUGOSLAVIJA ILI SRPSKA DRŽAVA


    Politički sistemi prožeti ekskluzivnom lěvom ideologijom naneli su štetu duhovnom jedinstvu našeg naroda. Pobědnici u ratu i revoluciji obračunali su se s pripadnicima poražene strane brutalnim metodama klasno-revolucionarne borbe. Nacija je ne samo raspolućena već i teško antagonizovana. Bilo je nade da će vrěme i opasnosti koje su zaprětile Srbima u trenucima kriza i raspada Jugoslavije dělovati lěkovito, da će ublažiti međusobne sukobe i smanjiti tenzije, da će razum nadvladati strasti. Međutim, bile su to samo želje dobronamernih, mržnjom neopterećenih istinskih patriota, kojima nije stalo do ovih ili onih grupnih, već globalnih nacionalnih interesa.

    Uměsto duhovnog objedinjavanja, nacionalnog sabiranja i okupljanja, ponovo se začuo borbeni poklič: nema pomirenja i neće ga biti ni za stotinu godina, ni za hiljadu godina. Na tako kratkovido plitkoumno razmišljanje, suprotstavljena strana, željna revanša, uzvratila je nimalo razboritim usklikom ''Bando crvena!'' Tako su nam ponovo došli na scenu partizani i četnici, petokraka i kokarda, ideološki simboli surovog građanskog obračuna. Uměsto da su ti simboli i taj nesrěćni građanski obračun postali prědmet istorijskog izučavanja, oni su ponovo postali prědmeti nacionalnog raskola i mogućeg krvavog sukoba. Odgovornost za vraćanje na staro, već viđeno, stanje snose obe strane, ali više oni koji su na vlasti nego oni u opoziciji. Očigledno je da dobre volje i mudrosti nije bilo ni na jednoj strani. Vlastodršci su po svaku cěnu i svim raspoloživim srědstvima želěli da sačuvaju vlast i da se ponašaju kao pobědnici, koji su nepomirljivi i neporecivi. To, u mnogočemu bahato i primitivno ponašanje, umišljanje da je jednom postignuta poběda věčna, dělovalo je izazovno, pa nije slučajno što je u ovom trenutku duhovno jedinstvo samo željeni cilj onih koji uviđaju svu tragediju nesrěćno sukobljenih a bolesno ambicioznih i zakrvljenih suparnika.

    Za temu o kojoj raspravljam nije bitno ko je prvi obnovio sukob, ko je više a ko manje kriv za tako netrpeljivo ideološko, politički i stranačko konfrontiranje. Istorija će o tome dati svoj sud. Bitno je da sukob postoji, da se ne smiruje, već, na protiv, iz dana u dan raste i prěti krvavim obračunom. Duhovno jedinstvo srpskog naroda veoma je razoreno dugogodišnjim militantnim komunističkim ateizmom. Jedan děo naroda se, pod pritiskom, iz oportunizma ili uvěrenja, priklonio zvaničnoj ateističkoj politici a drugi je ostao privržen svojoj crkvi i svojoj věri. Tako je i po věrskoj osnovi naprslo nacionalno jedinstvo. Ono ne bi bilo toliko bolno da između jedne i druge strane postoji više uzajamnog poštovanja, manje izazovnog primitivizma i rigidnosti. Kako to nije slučaj, nacija je, po osnovi ateizma i teizma, ozbiljno pocěpana.

    U svoje vrěme, naročito tokom 19. věka, Srpska pravoslavna crkva duhovno je objedinjavala naciju po věrskoj — pravoslavnoj osnovi, jer je Srbe identifikovala po věrskoj pripadnosti. Zbog toga su od srpstva otpadali pripadnici katoličke i muslimanske veroispověsti. Osim ne tako rětkih izuzetaka, kakvih je bilo, Srbe su po pravilu činili samo pripadnici pravoslavne veroispověsti. Ako su se Srbi ''spasli'' děobe po věrskoj osnovi, nisu uspěli da se odupru děobi po osnovi ateizma i teizma. Ta děoba, ako se kultiviše, ako se ne shvati i ne prihvati osnovno ljudsko pravo na slobodu savesti, može u određenom trenutku postati kamen spoticanja unutar srpskog naroda.

    Ozbiljno pitanje, koje može da izazove nepotrěbne nacionalne potrese, je pitanje oblika državnog uređenja. Jedan deo naroda je za republiku, drugi za monarhiju. Tenzije zbog rata rastu, strasti se raspaljuju i ako se ovako nastavi gotovo je sigurno da ćemo se uskoro děliti na republikance i monarhiste, koji će, u skladu sa našim nesrěćnim adetima, ukrstiti koplja. Raskol koji je na pomolu treba kanalisati u mirne tokove i omogućiti narodu da se, u pogodnom trenutku, referendumom izjasni da li želi monarhiju ili republiku.

    Nesporazumi unutar našeg naroda postoje oko toga da li je poslě razbijanja druge Jugoslavije trebalo stvarati treću, ili je, uměsto nje trebalo obrazovati srpsku državu. Sa tim u vezi nesaglasnosti postoje i oko toga da li naša država trěba da bude nacionalna ili građanska, kao da nacionalna država ne može u isto vrěme biti i građanska.

    Poslědnji nesrěćni rat sa tragičnim poslědicama, iznuđena blokada na Drini, posebno ideološko-politička propaganda vođena iz Běograda protiv Srba u Republici Srpskoj i njenog rukovodstva, dělovali su pogubno po duhovno jedinstvo našeg naroda. Isto tako, razorno děluje odnos naše vlasti prema izběglicama i izběgličkom pitanju. Istina je da većina naroda živi u siromaštvu, ali država se nije dovoljno, na odgovarajući i pametan način, pobrinula da se siromaštvo poděli, da se beskućnici ne osěćaju kao nezvani gosti, kao građani bez elementarnih građanskih prava, kao apatridi u sopstvenoj domovini. Izgubivši ognjišta, izběglice su, sasvim prirodno, potražile utočište u Srbiji, a Srbija ih nije dočekala kao majka, već kao maćeha. Poněla se prema njima kao prema krivcima, a ne kao prema unesrěćenim žrtvama. Time im je zadala nove rane, teško zalěčive, iza kojih ostaju neuklonjivi ožiljci. Tih ožiljaka nije bilo poslě nesrěćne běžanije 1941-1945. godine, kada se Srbija nalazila pod okupacijom i u materijalnim nedaćama gorim od ovih koje nas danas pritiskaju.

    Duhovno jedinstvo ne može se graditi političkim floskulama, nepromišljenim potezima i uvrědljivim izjavama, ksenofobičnim ponašanjem i tvrdičlukom. Ono se gradi dobro osmišljenim kulturno-prosvětnim, društvenim, ekonomskim i političkim projektima i akcijama, kao i nesebičnim materijalnim ulaganjem. U slučaju sa izběglicama, i kad je bilo dobre volje, bilo je malo mudrosti a mnogo improvizacija, ružnog politikanstva i šarlatanstva.


    Ovom tekstu nije zadatak da bilo koga osuđuje, niti oslobađa odgovornosti. Njime sam izněo svoje viđenje stanja našeg duhovnog jedinstva sa željom da, neopterećen bilo kakvim ideologijama ili partijskim pripadnostima, ukažem na probleme, kako bi bili uklonjeni, ili, bar, ublaženi. Moguće je da neka od pitanja nisam postavio kako valja, a da sam, izvěsna, zanemario i zaobišao. U svakom slučaju, to nisam učinio svěsno. Usudio sam se javno da iskažem ono što mislim o jednom, po mom shvatanju, izuzetno važnom pitanju za našu naciju i državu. Učinio sam to stoga što sam uvěren da nismo toliko brojni i jaki da bismo imali pravo na suludo rastakanje snaga kojima raspolažemo. Nemam iluzija da ću ovim pisanjem zalěčiti staru srpsku boljku koja se naziva nesloga i děoba, ali njime želim da podstaknem sve dobronaměrne i one koji uměju da misle da se angažuju, i, koliko mogu, doprinesu što tešnjem povezivanju našeg naroda, kako bi porasla njegova otporna snaga prema svima neprijateljskim naletima, dolazili oni spolja ili iznutra. Ako Srbi ne rěše suštinska pitanja koja se tiču njihovog duhovnog jedinstva, sa sigurnošću se može reći da naprětka neće biti, da im tada neće biti potrěbni spoljašnji neprijatelji, već da će oni sami sebe dovoljno zavezati u nerazmrsivo klupko, iz kojeg neće uspeti da se ispetljaju u doglednoj budućnosti.
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 30.03.2010. u 06:33

  8. #8
    Elita Konstantin Veliki (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    23.545
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    308

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Mrki imam dve zamerke, al da se neljutis.

    Covek je trebo da napise vladalisu Sloveni i Albanci muslimanske ispovest.

    I SPC nije kriva sto nema srba katolika i muslimana vec sam srpski narod i njegov mentalitet.

  9. #9
    Primećen član dadel (avatar)
    Učlanjen
    19.08.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    U Becu
    Poruke
    979
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Čak su i Austrijanci zapazili.
    60.tih godina dolaskom gastarbajtera kada su naše ljude pitali koje su nacije
    80 % srba su jednostavno odgovarali –Jugo – Jugosloven, dok su se ostali predstavljali svojom nacionalnom pripadnošću.

  10. #10
    Poznat vujadin (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.641
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    145

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Citat Original postavio dadel Pogledaj poruku
    Čak su i Austrijanci zapazili.
    60.tih godina dolaskom gastarbajtera kada su naše ljude pitali koje su nacije
    80 % srba su jednostavno odgovarali –Jugo – Jugosloven, dok su se ostali predstavljali svojom nacionalnom pripadnošću.
    Па тако је писало у пасошу. И тако су морали, али је било и оних који су истицали националност. Ја још увек имам југословенско држављанство уписано у мојим документима и ако га немам од 1945.

  11. #11
    Buduća legenda Владан (avatar)
    Učlanjen
    11.09.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.030
    Reputaciona moć
    965

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Препоручујем књигу: Знаменити Срби о Хрватима
    Василије Крестић

  12. #12
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.981
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Ovu temu dižem zbog kolege Ličkog Gusara, da brzo uvidi vidi o kakvom se profilu humaniste i naučnika radi kad je reč o akademiku Krestiću.

    - - - - - - - - - -

    Besplatna literatura:

    Vasilije-Krestic-Zbornik-O-Srbima-U-Hrvatskoj-Knjiga-1 https://www.scribd.com/document/67553517/Vasilije-Krestic-Zbornik-O-Srbima-U-Hrvatskoj-Knjiga-1

    Vasilije Krestic - Notabiliteti i Njihova Politika u Ugarskoj i Hrvatskoj https://www.scribd.com/doc/274303588/Vasilije-Krestic-Notabiliteti-i-Njihova-Politika-u-Ugarskoj-i-Hrvatskoj


    Genocidom Do Velike Hrvatske Vasilije Krestic https://www.scribd.com/document/54740737/Genocidom-Do-Velike-Hrvatske-Vasilije-Krestic

  13. #13
    Veoma poznat Лички гусар (avatar)
    Učlanjen
    08.04.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.572
    Reputaciona moć
    240

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Фала Мркаљу.
    Волио би се тиме позабавити, само да је времена (и здравља).
    "Свијетом иде, свуђе кавгу тражи,
    Ђе је кавге, да се онђе нађе ..."

  14. #14
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.981
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Vasilije Krestic Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji 1848 1914 https://www.scribd.com/document/57852368/Vasilije-Krestic-Istorija-Srba-u-Hrvatskoj-i-Slavoniji-1848-1914

    Vasilije Krestić: Viktor Novak - Magnum Crimen - Dva izostavljena poglavlja iz knjige https://www.scribd.com/document/326162587/magnum-crimen-dva-poglavlja-vasilije-krestic-pdf

  15. #15
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.118
    Reputaciona moć
    404

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Podsetimo se kako osuo po Čedomiru Antiću: http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSI_89.pdf (Nedozvoljivi propusti u srpskoj istoriji Čedomira Antića) od nedavno inače zaposlenog na Filozofskom fakultetu u Beogradu, osvrćući se, nakon što je odustao od poduhvata da piše prikaz te knjige, izanalizirao segmente o Srbima u Habzburškoj monarhiji.
    Poslednji put ažurirao/la Slaven777 : 07.02.2017. u 00:17
    "Narod jer pučina i ne pamti niti zna išto, to je skup poluidiota koje svaka budala zafrkava i vuče za nos." --FORMICA

  16. #16
    Primećen član
    Učlanjen
    12.04.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    586
    Reputaciona moć
    27

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Čude me one žalopojke za feudalnom aristokratijom. Odakle dolaze? Na osnovu čega nastaju? Što? Na prvi pogled nema nikakvog smisla, a opet se javljaju na svakom ćošku. Evo i kod Krestića, koji je respektabilan istoričar, ali i inače.

    Taj je sloj skoro svugde igrao parazitsku ulogu i vodio parazitsko-izdajničku politiku prema svom državnom organizmu. Feudalna aristokratija (i to domaća) je sahranila Poljsku, dovela Rusiju na rub potpune propasti...pa i u samoj Srbiji Nemanjića je napravila ogroman i koban rusvaj.

    Turska osvajanja su nam nanela ogromnu štetu, ali uhvatiti se baš za nestanak feudalne aristokratije, od milion većih i gorih problema...

  17. #17
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.981
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Citat Original postavio Plastun Pogledaj poruku
    Čude me one žalopojke za feudalnom aristokratijom. Odakle dolaze? Na osnovu čega nastaju? Što? Na prvi pogled nema nikakvog smisla, a opet se javljaju na svakom ćošku. Evo i kod Krestića, koji je respektabilan istoričar, ali i inače.
    Ovaj tvoj komentar potvrđuje koliko je Krestić pogodio suštinu problema. Mentalitet nam je takav da se međusobo poimamo kao da smo svi jedni drugima ravni, da su na vlasti uvek lopovi i da bi svako, kada bi došao na vlast, vladao bolje od onih koji su na vlasti. Da bi doživeo o čemu govori Krestić, potrebno bi bilo da provedeš makar godinu dana unutar sistema neke zapadnoevropske zemlje koja je iživela feudalizam. Ako ne u onoj u kojoj se prave kuku-satovi i dobra kola, onda u Sloveniji ili Češkoj.

  18. #18
    Elita Konstantin Veliki (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    23.545
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    308

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Da je Milos uveo "hrscanske" spahije narod bi ga ubio.

    Jer je ukidanje spahiluga bilo ono za sta se prosecan srpski seljak borio.

    Inace celu teoriju ne pije vodu, sta je za Bosnom ili je ona u boljem stanju jer feudalizam ziveo do 1919, a tek je totalno nestao za Titom.

    Inace Rumunija je imala svoj feudalizam i vidimo koliko su uredniji.

  19. #19
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.981
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Citat Original postavio Konstantin Veliki Pogledaj poruku
    Inace celu teoriju ne pije vodu, sta je za Bosnom ili je ona u boljem stanju jer feudalizam ziveo do 1919, a tek je totalno nestao za Titom.
    Jeste, u mnogo boljem stanju, i to u boljem od Krajine, iz poznatih razloga, ali je ogroman broj srednjovenkovnih Bosanaca emigrirao prema Dalmaciji (Bunjevci) i Slavoniji (Šokci), tako da Bosnom dominiraju Srbi doseljeni iz Raške (ijekavci).

  20. #20
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.118
    Reputaciona moć
    404

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Jeste, u mnogo boljem stanju, i to u boljem od Krajine, iz poznatih razloga, ali je ogroman broj srednjovenkovnih Bosanaca emigrirao prema Dalmaciji (Bunjevci) i Slavoniji (Šokci), tako da Bosnom dominiraju Srbi doseljeni iz Raške (ijekavci).
    Mislim da se to može ustanoviti samo za manji deo te populacije.
    "Narod jer pučina i ne pamti niti zna išto, to je skup poluidiota koje svaka budala zafrkava i vuče za nos." --FORMICA

  21. #21
    Iskusan Lamasu (avatar)
    Učlanjen
    01.08.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.096
    Reputaciona moć
    65

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    "Duhovni problemi srpskog naroda"

    Za trenutak sam pomislio da je tema za psihologiju.

  22. #22
    Ističe se Pravi Vlah (avatar)
    Učlanjen
    28.04.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.762
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Citat Original postavio Lamasu Pogledaj poruku
    "Duhovni problemi srpskog naroda"

    Za trenutak sam pomislio da je tema za psihologiju.
    А није?

  23. #23
    Iskusan
    Učlanjen
    28.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.136
    Reputaciona moć
    186

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Citat Original postavio Lamasu Pogledaj poruku
    "Duhovni problemi srpskog naroda"

    Za trenutak sam pomislio da je tema za psihologiju.
    Vecinu ovdasnjih tema treba tamo prebaciti ili na Politiku.

  24. #24
    Primećen član
    Učlanjen
    12.04.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    586
    Reputaciona moć
    27

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Ovaj tvoj komentar potvrđuje koliko je Krestić pogodio suštinu problema. Mentalitet nam je takav da se međusobo poimamo kao da smo svi jedni drugima ravni, da su na vlasti uvek lopovi i da bi svako, kada bi došao na vlast, vladao bolje od onih koji su na vlasti. Da bi doživeo o čemu govori Krestić, potrebno bi bilo da provedeš makar godinu dana unutar sistema neke zapadnoevropske zemlje koja je iživela feudalizam. Ako ne u onoj u kojoj se prave kuku-satovi i dobra kola, onda u Sloveniji ili Češkoj.
    Stvar i nije u tome što (ni)smo svi jedni drugima "ravni"; to bi bilo odvojeno i mnogo šire pitanje. Stvar je baš u parazitskoj ulozi i mentalitetu krupnog feudalstva kao specifičnog sloja i fenomena.

    Što se ne kuka za, recimo, prerano prekinutom samodržavnom tradicijom Dušanovog carstva i Despotovine? To bi imalo mnogo više smisla. Nego baš za nestankom feudalne aristokratije.

    Stvar je utoliko čudnija time što je feudalna aristokratija, slabeći i sakateći srpsku centralnu vlast - počinila, u suštini, samoubistvo iz zasede. Kao što će ga malo kasnije počiniti u Poljskoj, i svojski se potruditi da ga počini u Rusiji.

    Teško je izvesti neku direktnu vezu između blagostanja zapadne Evrope i feudalizma. Nisu samo zapadnoevropske zemlje imale tu privilegiju da ga ižive; dugo se održao i u istočnoj Evropi, Rumuniji, Bosni...vrlo raznolika skupina. Ili kako narod kaže: sve moj do mojega. Ovamo kuku-satovi, ali onamo jeftine prostitutke i zagoreli ćevapi.

  25. #25
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.981
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Podrazumevano Re: Vasilije Krestić: Duhovni problemi srpskoga naroda

    Citat Original postavio Plastun Pogledaj poruku
    Stvar i nije u tome što (ni)smo svi jedni drugima "ravni"; to bi bilo odvojeno i mnogo šire pitanje. Stvar je baš u parazitskoj ulozi i mentalitetu krupnog feudalstva kao specifičnog sloja i fenomena.

    Što se ne kuka za, recimo, prerano prekinutom samodržavnom tradicijom Dušanovog carstva i Despotovine? To bi imalo mnogo više smisla. Nego baš za nestankom feudalne aristokratije.

    Stvar je utoliko čudnija time što je feudalna aristokratija, slabeći i sakateći srpsku centralnu vlast - počinila, u suštini, samoubistvo iz zasede. Kao što će ga malo kasnije počiniti u Poljskoj, i svojski se potruditi da ga počini u Rusiji.

    Teško je izvesti neku direktnu vezu između blagostanja zapadne Evrope i feudalizma. Nisu samo zapadnoevropske zemlje imale tu privilegiju da ga ižive; dugo se održao i u istočnoj Evropi, Rumuniji, Bosni...vrlo raznolika skupina. Ili kako narod kaže: sve moj do mojega. Ovamo kuku-satovi, ali onamo jeftine prostitutke i zagoreli ćevapi.
    Ne vidim bitnu razliku između Dušanovog carstva i feudalne aristokratije.

    Već kod kajkavaca imaš mentalitet koji zna da kaže popu pop a bubu bob. Nemam vremena da elaboriram razlike u odnosu na autoritet, u odnosu na poimanje pojmova kao što su proletarijat i komunizam kod Srba i kod kajkavaca na primer. Ali, koga zanima neka ode malo u Varždinske ili Tuheljske toplice, pa neka popriča s ljudima da oseti taj mentalitet koji je u odnosu na naš kao da živimo na antipodima Zemljine kugle.

Slične teme

  1. KO JE SRBIN I SRPSKOGA RODA, A NE DOŠO.....
    Autor adaggio u forumu Politika
    Odgovora: 131
    Poslednja poruka: 15.02.2007., 20:35
  2. Ds i njihova briga oko Srpskoga naroda.
    Autor -Dimitrije- u forumu Politika
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 06.12.2005., 00:16
  3. ISTINA,film o stradanju srpskoga naroda postavljen na sajt..
    Autor KRAJINA FOREVER u forumu Politika
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 26.07.2005., 19:01

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •