Pade mi na pamet kako je onaj Bustura pisao raznorazne stvari kad bi mu se "desile" 
, pa rekoh valjda i ovo moje vredi nesto... To je ovo:
Jutros sam video najlepsu devojku u svom dosadasnjem zivotu!
Ne foliram se, stvarno tako mislim, a ako vi mislite da to nije neka velika stvar, ok onda!
Ovo gore je bilo ono najbitnije, a sada cu ispricati ceo dogadjaj, pa kog interesuje, neka cita...
Usao sam u voz (gradski prevoz je u pitanju) i potrazio mesto da sednem. Kako je bio pun, malo sam se smucao levo desno i pronasao sam jedno mesto i tu se zavalio. Pogledao sam ispred sebe i boooooom!!!
Prvo nisam ni shvatio sta konkretno... pa nisam shvatio nista ustvari, samo sam blenuo... Odjednom su vizuelni objekti poceli da dobijaju imena u mom mozgu: prelepa duga plava kosa, prelepe sivo-plave oci, predivno isklesane jagodice za koju bi Majku Prirodu trebalo nagraditi... pa, mnostvom necega sto bi joj znacilo! Prelepo lice koje je bilo preslatko pa jos triput toliko... Ostatak tela nisam ni pogledao, njeno lice je bilo previse sebicno da bi mi dozvolilo tako nesto, drzalo je moje oci samo na njemu.
Iskonska Skandinavska lepota...
Ocenio sam da je otprilike '86-'87 godiste. Pricala je sa nekim preko telefona.
Nasmejala se...
Njene pune usne su nehajno otkrile dva reda blistavih zuba od kojih bi se i biseri postideli i zatvorili svoje skoljke od zavisti.
Zavrsila je razgovor...
Hteo sam nesto da joj kazem, ali to nisam uradio, s jedne strane sto slabo znam svedski , ali mogao sam nesto da kazem, mogao bih da zapocnem razgovor na svedskom, pa bih posle lagano prebacio na engleski, gde bih bio kao na domacem terenu. Hteo sam da joj pevam; hteo sam da joj pevam "Dust in the wind" od Kansas-a bez ikakvog ociglednog razloga za to! Sve vreme sam imao neki glupavo vedri izraz lica. Bilo je tu jos nekoliko razloga sto joj nisam nista rekao: jedan je taj sto sam jutros ustao u 6, putovao 45 minuta, cekao 2 sata u redu da kupim nesto sto se na kraju prodalo pre nego sto sam stigao na red; bio sam mrtav gladan i povrh svega, mnoooogo mi se islo u WC. Iz ovog se vidi da bas i nisam bio u najboljoj situaciji i da zadrzim prisebnost i da ne zaspim, a kamoli da pocnem pricu sa najlepsom devojkom na koju su moje oci imali hrabrosti da se spuste! Kasnije se ispostavilo da je moje nepricanje bila dobra odluka...
Blenuo sam u nju...
Pogledala je slucajno u mene i shvatila da je posmatram cim ne sklanjam pogled... Gledali smo se u oci, kao da smo igrali neku nevidljivu igru. Njeno lice je bilo smireno kao profesionalnom pokerasu! Posle malo vremena, sklonila je pogled nakratko, samo da bi ga vratila nazad da vidi da li je jos gledam. Da li sam pobedio u toj igri ocima? Definitivno ne, povratak njenih ociju na moje je samo trebalo da mi pokaze da sam izgubio cim smo i poceli tu igru. Ne znam jesam li i imao zelju da pobedim ili sam hteo da izgubim pa da kao porazen budem na milost i nemilost prepusten njoj u nadi da ce postupati lepo sa mnom.
Gledao sam je...
Opet je sklonila pogled. A tada su po prvi put moje oci uspele da se oslobode okova koje im je njeno lice nametnulo i poletele su slucajno ka putniku koji je sedeo pored nje. Neki decko... gledao me je... Brzo su mi se oci vratile na nju.
Progovorila je nesto!
Zbunjeno sam razmisljao kome to prica! Onaj decko od malopre joj je odgovorio. Ali i dalje sam gledao samo u nju. Njih dvoje se poljubilo...
Opet mi se mozak ispraznio kao da sam kliknuo "empty cache"!
Gledao sam ih kako se ljube, diskretno, ali ipak, odmah ispred mog nosa. Nisam zamisljao sebe na njegovom mestu, ne, zamisljao sam nju i sebe na potpuno drugom mestu! Na nekoj pesackoj stazi izvan grada, osvetljenoj samo proredjenim ulicnim svetiljkama.
Prestali su...
I dalje sam gledao u nju, ona je, malo pognute glave, vrlo nezno presla preko svojih usana palcem i na samo jedan vrlo kratak trenutak pogledala u mene. Ja sam opet pogledao u onog decka, koji je ocigledno bio njen decko, a on je gledao u mene nekim cudnim "jbg-brate-video-si-da-je-zauzeta-i-mozda-bi-najbolje-bilo-da-gledas-svoja-posla-za-promenu" pogledom.
Potpuno sam to ignorisao, ali kada je on poceo da prica sa nekim potpuno drugim deckom koji je sedeo levo od mene, za kog sam vrlo brzo shvatio da mu je ortak, po prvi put sam se zabrinuo za svoju bezbednost. Ali ostavio sam brige na stranu i opet zagledao u ono sto mi je podsticalo lucenje endorfina, dopamina ili cega vec.
Stali smo na jednu od mnogobrojnih stanica...
Odjednom, njen decko i njegov ortak su ustali, on se pozdravio sa njom i otisli! Ja ne znam da li bi to ikad uradio da sam bio na njegovom mestu u toj situaciji!
Voz je opet krenuo...
U tom separeu, samo ona i ja, jedno preko puta drugog. Voz se ljuljuskao sto je bilo krajnje imbecilno od njega, pa, u bilo kom trenutku, ali on je ocigledno voleo to da radi. Gledao sam je... i cutao. I ona je gledala u mene i vidi cuda, takodje cutala. Opet joj nisam nista rekao iz vec navedenih razloga, a mozda, nisam imao ni mooda! Ne znam ni sam.
Voz je stao, a ona je ustala i krenula ka izlazu. Po prvi put mi je palo na pamet da pogledam kakvo telo ima... bilo je sasvim ok... lepa figura...
Voz je posao...
Verovatno je vise nikad necu videti, pomislio sam.
Ako neko misli da sam idealizovao ovu devojku, samo nek proba da mi kaze to u lice!
A da, bilo je suncano...
, pa rekoh valjda i ovo moje vredi nesto... To je ovo:Jutros sam video najlepsu devojku u svom dosadasnjem zivotu!
Ne foliram se, stvarno tako mislim, a ako vi mislite da to nije neka velika stvar, ok onda!
Ovo gore je bilo ono najbitnije, a sada cu ispricati ceo dogadjaj, pa kog interesuje, neka cita...
Usao sam u voz (gradski prevoz je u pitanju) i potrazio mesto da sednem. Kako je bio pun, malo sam se smucao levo desno i pronasao sam jedno mesto i tu se zavalio. Pogledao sam ispred sebe i boooooom!!!
Prvo nisam ni shvatio sta konkretno... pa nisam shvatio nista ustvari, samo sam blenuo... Odjednom su vizuelni objekti poceli da dobijaju imena u mom mozgu: prelepa duga plava kosa, prelepe sivo-plave oci, predivno isklesane jagodice za koju bi Majku Prirodu trebalo nagraditi... pa, mnostvom necega sto bi joj znacilo! Prelepo lice koje je bilo preslatko pa jos triput toliko... Ostatak tela nisam ni pogledao, njeno lice je bilo previse sebicno da bi mi dozvolilo tako nesto, drzalo je moje oci samo na njemu.
Iskonska Skandinavska lepota...
Ocenio sam da je otprilike '86-'87 godiste. Pricala je sa nekim preko telefona.
Nasmejala se...
Njene pune usne su nehajno otkrile dva reda blistavih zuba od kojih bi se i biseri postideli i zatvorili svoje skoljke od zavisti.
Zavrsila je razgovor...
Hteo sam nesto da joj kazem, ali to nisam uradio, s jedne strane sto slabo znam svedski
, ali mogao sam nesto da kazem, mogao bih da zapocnem razgovor na svedskom, pa bih posle lagano prebacio na engleski, gde bih bio kao na domacem terenu. Hteo sam da joj pevam; hteo sam da joj pevam "Dust in the wind" od Kansas-a bez ikakvog ociglednog razloga za to! Sve vreme sam imao neki glupavo vedri izraz lica. Bilo je tu jos nekoliko razloga sto joj nisam nista rekao: jedan je taj sto sam jutros ustao u 6, putovao 45 minuta, cekao 2 sata u redu da kupim nesto sto se na kraju prodalo pre nego sto sam stigao na red; bio sam mrtav gladan i povrh svega, mnoooogo mi se islo u WC. Iz ovog se vidi da bas i nisam bio u najboljoj situaciji i da zadrzim prisebnost i da ne zaspim, a kamoli da pocnem pricu sa najlepsom devojkom na koju su moje oci imali hrabrosti da se spuste! Kasnije se ispostavilo da je moje nepricanje bila dobra odluka...Blenuo sam u nju...
Pogledala je slucajno u mene i shvatila da je posmatram cim ne sklanjam pogled... Gledali smo se u oci, kao da smo igrali neku nevidljivu igru. Njeno lice je bilo smireno kao profesionalnom pokerasu! Posle malo vremena, sklonila je pogled nakratko, samo da bi ga vratila nazad da vidi da li je jos gledam. Da li sam pobedio u toj igri ocima? Definitivno ne, povratak njenih ociju na moje je samo trebalo da mi pokaze da sam izgubio cim smo i poceli tu igru. Ne znam jesam li i imao zelju da pobedim ili sam hteo da izgubim pa da kao porazen budem na milost i nemilost prepusten njoj u nadi da ce postupati lepo sa mnom.
Gledao sam je...
Opet je sklonila pogled. A tada su po prvi put moje oci uspele da se oslobode okova koje im je njeno lice nametnulo i poletele su slucajno ka putniku koji je sedeo pored nje. Neki decko... gledao me je... Brzo su mi se oci vratile na nju.
Progovorila je nesto!
Zbunjeno sam razmisljao kome to prica! Onaj decko od malopre joj je odgovorio. Ali i dalje sam gledao samo u nju. Njih dvoje se poljubilo...
Opet mi se mozak ispraznio kao da sam kliknuo "empty cache"!
Gledao sam ih kako se ljube, diskretno, ali ipak, odmah ispred mog nosa. Nisam zamisljao sebe na njegovom mestu, ne, zamisljao sam nju i sebe na potpuno drugom mestu! Na nekoj pesackoj stazi izvan grada, osvetljenoj samo proredjenim ulicnim svetiljkama.
Prestali su...
I dalje sam gledao u nju, ona je, malo pognute glave, vrlo nezno presla preko svojih usana palcem i na samo jedan vrlo kratak trenutak pogledala u mene. Ja sam opet pogledao u onog decka, koji je ocigledno bio njen decko, a on je gledao u mene nekim cudnim "jbg-brate-video-si-da-je-zauzeta-i-mozda-bi-najbolje-bilo-da-gledas-svoja-posla-za-promenu" pogledom.
Potpuno sam to ignorisao, ali kada je on poceo da prica sa nekim potpuno drugim deckom koji je sedeo levo od mene, za kog sam vrlo brzo shvatio da mu je ortak, po prvi put sam se zabrinuo za svoju bezbednost. Ali ostavio sam brige na stranu i opet zagledao u ono sto mi je podsticalo lucenje endorfina, dopamina ili cega vec.
Stali smo na jednu od mnogobrojnih stanica...
Odjednom, njen decko i njegov ortak su ustali, on se pozdravio sa njom i otisli! Ja ne znam da li bi to ikad uradio da sam bio na njegovom mestu u toj situaciji!
Voz je opet krenuo...
U tom separeu, samo ona i ja, jedno preko puta drugog. Voz se ljuljuskao sto je bilo krajnje imbecilno od njega, pa, u bilo kom trenutku, ali on je ocigledno voleo to da radi. Gledao sam je... i cutao. I ona je gledala u mene i vidi cuda, takodje cutala. Opet joj nisam nista rekao iz vec navedenih razloga, a mozda, nisam imao ni mooda! Ne znam ni sam.
Voz je stao, a ona je ustala i krenula ka izlazu. Po prvi put mi je palo na pamet da pogledam kakvo telo ima... bilo je sasvim ok... lepa figura...
Voz je posao...
Verovatno je vise nikad necu videti, pomislio sam.
Ako neko misli da sam idealizovao ovu devojku, samo nek proba da mi kaze to u lice!
A da, bilo je suncano...
