- Poruka
- 125
Znadete, ja stvarno nikad ništa ne pišem što meni samome nije zanimljivo, po tom kriteriju, isti sam ko moj pokojni “drug” Čarls Bukovsky.
Evo šta večeras imam zanimljivoga da Vam pišem:
Čitao sam podosta našu svekoliku istorijografiju, svašta tamo ima zanimljivoga i pomalo interesantnoga…
Čitao sam ovih dana takodje ponovo Nušiča, i šta sam zapazio:
Ljud, nećete verovati, duh našeg naroda, karakter, maniri, mentalni sklop se kod nas nije promenio ni za miliPromil za poslednjih sto godina.
Do suza su me dovodili citati nekih tekstova od pre bezmalo stotinak godina, kada sam čitao, da su naši seljaci, pa i politički prvaci na čelu sa tadašnjim radikalima…sve uradili ne bi li zaustavili gradnju železnice kroz tadašnju Srbiju, štaviše ležali su po trasama gde su trebale da se polože šine i pragovi, ne bi li sprečili neimare da postave iste.
Pojedini seljani i političari tog doba, lokomotive i Vagone su poistovećivali sa sotonom i djavoljim poslom, i kažem danima su opstruirali izgradnju tih pruga tada.
Medjutim, naidjem na još tragi-komičniji stav, ponašanje naših gradjana u sred centra ondašnjeg Beograda, evo o čemu se radi:
Jedan ugledni Beogradski poslovni čovek onog vremena pre 85-godina otprilike, ponudio je skupštini grada Beograda, da im uvede telefone, to isto je kasnije ponudio i gradjanima…
Hm, na opšte zaprepašćenje, ovu ponudu niko nije hteo da prihvati, pogotovu nadležne vlasti u skupštini grada, znate zašto ?
Zato što posao oko prenosa pošte, podataka, informacija, poruka, tada su obavljali konji-koji su bili “parkirani” tik iza zgrade skupštine Beograda…
Takvih konja je bilo oko 10-komada, i naravno iste je jahalo isto toliko ljudi, to jest poštara zaposlenih u državnoj službi.
E kad su ti jahači čuli da tamo neki čovek hoće da uvede komunikaciju preko žice, a da zbog toga oni izgube posao, pobunili su se i samo što čoveka nisu linčovali.
Kako vidite otpori prema inovaciji, prema produktivnosti je u Srbiji bio jak i pre sto godina, isto kao dan danas.
Ljudi da bi zadržali svoje radno mesto , u stanju su da i dan-danas da proizvode crno-bele EI-televizore, samo da ostanu u radnom odnosu.
Eto zašto je Srbija danas tehnološki i inovativno na nivou Bangladeša, a što se kataktera i mentaliteta tiče još smo u Nušićevom : sumnjivom licu.
Sumnja li neko u ovo .
Evo šta večeras imam zanimljivoga da Vam pišem:
Čitao sam podosta našu svekoliku istorijografiju, svašta tamo ima zanimljivoga i pomalo interesantnoga…
Čitao sam ovih dana takodje ponovo Nušiča, i šta sam zapazio:
Ljud, nećete verovati, duh našeg naroda, karakter, maniri, mentalni sklop se kod nas nije promenio ni za miliPromil za poslednjih sto godina.
Do suza su me dovodili citati nekih tekstova od pre bezmalo stotinak godina, kada sam čitao, da su naši seljaci, pa i politički prvaci na čelu sa tadašnjim radikalima…sve uradili ne bi li zaustavili gradnju železnice kroz tadašnju Srbiju, štaviše ležali su po trasama gde su trebale da se polože šine i pragovi, ne bi li sprečili neimare da postave iste.
Pojedini seljani i političari tog doba, lokomotive i Vagone su poistovećivali sa sotonom i djavoljim poslom, i kažem danima su opstruirali izgradnju tih pruga tada.
Medjutim, naidjem na još tragi-komičniji stav, ponašanje naših gradjana u sred centra ondašnjeg Beograda, evo o čemu se radi:
Jedan ugledni Beogradski poslovni čovek onog vremena pre 85-godina otprilike, ponudio je skupštini grada Beograda, da im uvede telefone, to isto je kasnije ponudio i gradjanima…
Hm, na opšte zaprepašćenje, ovu ponudu niko nije hteo da prihvati, pogotovu nadležne vlasti u skupštini grada, znate zašto ?
Zato što posao oko prenosa pošte, podataka, informacija, poruka, tada su obavljali konji-koji su bili “parkirani” tik iza zgrade skupštine Beograda…
Takvih konja je bilo oko 10-komada, i naravno iste je jahalo isto toliko ljudi, to jest poštara zaposlenih u državnoj službi.
E kad su ti jahači čuli da tamo neki čovek hoće da uvede komunikaciju preko žice, a da zbog toga oni izgube posao, pobunili su se i samo što čoveka nisu linčovali.
Kako vidite otpori prema inovaciji, prema produktivnosti je u Srbiji bio jak i pre sto godina, isto kao dan danas.
Ljudi da bi zadržali svoje radno mesto , u stanju su da i dan-danas da proizvode crno-bele EI-televizore, samo da ostanu u radnom odnosu.
Eto zašto je Srbija danas tehnološki i inovativno na nivou Bangladeša, a što se kataktera i mentaliteta tiče još smo u Nušićevom : sumnjivom licu.
Sumnja li neko u ovo .
