gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Samo u poslednjih nekoliko godina na pojedinim privatnim fakultetima u Srbiji odbranjeno je od 150 do 200 doktorskih disertacija. Koliko se daleko otišlo, najbolje govori primer studenta koji je 2005. godine magistrirao, već sledeće godine odbranio doktorsku disertaciju, a nakon dve godine postao je mentor na doktorskim studijama.
Ovakva hiperprodukcija doktoranata vodi potpunoj degradaciji visokog obrazovanja jer oni vrlo brzo prelaze u nastavu, stav je rektora Beogradskog i Kragujevačkog univerziteta. Samo na Fakultetu za menadžment iz Novog Sada, koji je u postupak akreditacije ušao u sastavu Alfa univerziteta, u poslednje tri godine odbranjeno je 33 doktorata i 101 magistarska teza. Prof. Dušan Ristić je za četiri godine bio čak 14 puta mentor. Rekordna mu je bila 2005. godina u kojoj je pod njegovim mentorstvom odbranjeno pet disertacija. U razgovoru s univerzitetskim profesorima saznali smo da svaki nastavnik tokom radne karijere maksimalno deset puta može da bude mentor doktorima nauka i da se pod njegovim mentorstvom u toku jedne godine može odbraniti maksimalno dve disertacije. Mentorstvo je naporan rad i traje uvek četiri-pet godina. Osim toga, postoji jasan pravilnik ko može da bude mentor, mora da ima objavljene naučne radove u stranim naučnim časopisima. Osim odbrane pred komisijom, doktorat mora da bude priznat i u stručnim krugovima. Sve ovo je na većini privatnih fakulteta izostalo.
Prof. Ristić kaže da je do velikog pritiska kandidata na njihov fakultet došlo posle usvajanja Zakona o visokom obrazovanju, po kom oni koji su završili magistarske studije moraju da odbrane doktorate po starom programu do 2012. godine. Novi program predviđa doktorske studije koje traju tri godine. – Te 2005. godine i naredne dve-tri godine imali smo malo veći pritisak kandidata. Branilo se po sedam-osam doktorata godišnje. Međutim, niko od kandidata disertaciju nije radio manje od godinu dana. Sada smo smanjili, tako da imamo četiri-pet doktorata godišnje – objašnjava za „Blic nedelje“ prof. Dušan Ristić. Nije posebno želeo da komentariše izbor mentora, ali kaže da je to na njihovom fakultetu uvek timski rad. Ristić ne skriva da je Komisija za akreditaciju pokušala da ospori validnost dve doktorske disertacije koje su odbranjene na njihovom fakultetu. Kandidati su, kako kaže, pravdu potražili na sudu i presuda je glasila da su „diplome važeće“.
– Čitava priča oko doktorskih disertacija nastala je zbog poremećenih odnosa na privatnim fakultetima – smatra Ristić.
Na Evropskom univerzitetu u prethodne tri godine odbranjeno je 30 doktorskih disertacija, a čak kod 14 je mentor bio osnivač i rektor ovog univerziteta prof. dr Milija Zečević. I tu nije kraj. U poslednjih deset godina bio je mentor kod čak 29 odbranjenih disertacija. Posebno uspešna bila mu je prošla godina, kada je pod njegovim mentorstvom čak devet kandidata odbranilo doktorate.
– Ozbiljan doktorat se radi od tri do pet godina, jer je reč o naučnom radu. Jedan profesor može najviše deset doktoranata da izvede tokom svoje radne karijere, jer osim doktorata ima i magistre, studente na osnovnim studijama, bavi se i sam naučnim radom – kaže prof. Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta.
On objašnjava da postoji jasan pravilnik ko može da bude mentor budućim doktorima nauka. Pravilnikom je definisano da on mora da ima naučne radove objavljene u stručnim stranim časopisima sa SCI liste.
Ovakav izbor mentora daleko je od onog što nude pojedini privatni fakulteti. Tako su, recimo, jednom od mentora na doktorskim studijama jedine reference bile osam radova objavljenih u domaćem časopisu „Direktor“. A često se dešava da su profesori objavljivali radove iz jedne oblasti, a mentorstvo se odnosi na potpuno drugu oblast.
Rektor Kragujevačkog univerziteta prof. Slobodan Arsenijević kaže da se ovoj hiperprodukciji doktora nauka mora stati na put.
– Prevedeno u realan život, to znači da imamo veliki broj doktora nauka koji ubrzo prelaze u nastavu, a posle imamo loš kvalitet nastave i loše studente. Ova ekspanzija doktorata posebno je izražena u društvenim naukama. Tu je najgora situacija – tvrdi Arsenijević.
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=121774
Korucija nas ubrzano uništava i na obrazovnom planu.S obzirom da ovu državu vode pravnici i ekonomisti,diplomci sa fakulteta koji su najviše propali,loše nam se piše.Trulež i propast uz sveopšte neznanje o bilo čemu korisnom što treba da se radi.
Ovakva hiperprodukcija doktoranata vodi potpunoj degradaciji visokog obrazovanja jer oni vrlo brzo prelaze u nastavu, stav je rektora Beogradskog i Kragujevačkog univerziteta. Samo na Fakultetu za menadžment iz Novog Sada, koji je u postupak akreditacije ušao u sastavu Alfa univerziteta, u poslednje tri godine odbranjeno je 33 doktorata i 101 magistarska teza. Prof. Dušan Ristić je za četiri godine bio čak 14 puta mentor. Rekordna mu je bila 2005. godina u kojoj je pod njegovim mentorstvom odbranjeno pet disertacija. U razgovoru s univerzitetskim profesorima saznali smo da svaki nastavnik tokom radne karijere maksimalno deset puta može da bude mentor doktorima nauka i da se pod njegovim mentorstvom u toku jedne godine može odbraniti maksimalno dve disertacije. Mentorstvo je naporan rad i traje uvek četiri-pet godina. Osim toga, postoji jasan pravilnik ko može da bude mentor, mora da ima objavljene naučne radove u stranim naučnim časopisima. Osim odbrane pred komisijom, doktorat mora da bude priznat i u stručnim krugovima. Sve ovo je na većini privatnih fakulteta izostalo.
Prof. Ristić kaže da je do velikog pritiska kandidata na njihov fakultet došlo posle usvajanja Zakona o visokom obrazovanju, po kom oni koji su završili magistarske studije moraju da odbrane doktorate po starom programu do 2012. godine. Novi program predviđa doktorske studije koje traju tri godine. – Te 2005. godine i naredne dve-tri godine imali smo malo veći pritisak kandidata. Branilo se po sedam-osam doktorata godišnje. Međutim, niko od kandidata disertaciju nije radio manje od godinu dana. Sada smo smanjili, tako da imamo četiri-pet doktorata godišnje – objašnjava za „Blic nedelje“ prof. Dušan Ristić. Nije posebno želeo da komentariše izbor mentora, ali kaže da je to na njihovom fakultetu uvek timski rad. Ristić ne skriva da je Komisija za akreditaciju pokušala da ospori validnost dve doktorske disertacije koje su odbranjene na njihovom fakultetu. Kandidati su, kako kaže, pravdu potražili na sudu i presuda je glasila da su „diplome važeće“.
– Čitava priča oko doktorskih disertacija nastala je zbog poremećenih odnosa na privatnim fakultetima – smatra Ristić.
Na Evropskom univerzitetu u prethodne tri godine odbranjeno je 30 doktorskih disertacija, a čak kod 14 je mentor bio osnivač i rektor ovog univerziteta prof. dr Milija Zečević. I tu nije kraj. U poslednjih deset godina bio je mentor kod čak 29 odbranjenih disertacija. Posebno uspešna bila mu je prošla godina, kada je pod njegovim mentorstvom čak devet kandidata odbranilo doktorate.
– Ozbiljan doktorat se radi od tri do pet godina, jer je reč o naučnom radu. Jedan profesor može najviše deset doktoranata da izvede tokom svoje radne karijere, jer osim doktorata ima i magistre, studente na osnovnim studijama, bavi se i sam naučnim radom – kaže prof. Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta.
On objašnjava da postoji jasan pravilnik ko može da bude mentor budućim doktorima nauka. Pravilnikom je definisano da on mora da ima naučne radove objavljene u stručnim stranim časopisima sa SCI liste.
Ovakav izbor mentora daleko je od onog što nude pojedini privatni fakulteti. Tako su, recimo, jednom od mentora na doktorskim studijama jedine reference bile osam radova objavljenih u domaćem časopisu „Direktor“. A često se dešava da su profesori objavljivali radove iz jedne oblasti, a mentorstvo se odnosi na potpuno drugu oblast.
Rektor Kragujevačkog univerziteta prof. Slobodan Arsenijević kaže da se ovoj hiperprodukciji doktora nauka mora stati na put.
– Prevedeno u realan život, to znači da imamo veliki broj doktora nauka koji ubrzo prelaze u nastavu, a posle imamo loš kvalitet nastave i loše studente. Ova ekspanzija doktorata posebno je izražena u društvenim naukama. Tu je najgora situacija – tvrdi Arsenijević.
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=121774
Korucija nas ubrzano uništava i na obrazovnom planu.S obzirom da ovu državu vode pravnici i ekonomisti,diplomci sa fakulteta koji su najviše propali,loše nam se piše.Trulež i propast uz sveopšte neznanje o bilo čemu korisnom što treba da se radi.
