25. април 1357. године, у Призрену
Цар Урош потврђује Дубровчанима повластице.
Повеља почиње на српскословенском језику али доцније преовладава народни српски језик са покојим упливима црквенога језика
Пар редака ове повеље беше и раније постављано.
По неизреченому милосрдију и чловĕкољубију владики мојего слаткаго ми Христа, по извољенију и милости и всемилостивному јего призрĕнију јеже на царству ми, јакоже и на првих светих православних цар такожде и благодĕт прĕсветаго својего духа и на царствĕ ми показа, јакоже излија на светије своје ученики и апостоли, рек им : идĕте в всу всељенују, проповĕдите славу мојего бож'ства по всехвалимĕј јего милости.
Таковије дари и царству ми дарова, и постави ме господина всему стежанију от'ч'ства мојего, реку же земљи српској и грчкој, поморију и западним странам. Милостију Божијеју и неизреченим јего промишљенијем с'држешту ми сија вса благовĕрному и Богом постављеному Стефану Урошу цару всегда васелешту ми се о Бозĕ и држешту ми скифтрос царствија по прĕданију же и уставу господина и родитеља царства ми светаго цара Стефана, јакоже јест уставил и узаконил записовати хрисовуље словесе царска.
И прво светим и бож'ств'ним црквам, потом властелом и властеличићем и иним прочим, и ничемуже неврĕждену бити, изволи же и царство ми по томужде образу даровати и записати сизи хрисовуљ и милост, како придоше к царству ми сизи поштени властеле а поклисарије дубров'чци : Марин Бунић и Живе, Николе Гундулића син, и Живе Чрĕвић, и обрĕтоше царство ми у Призрĕнĕ с ч'стијом и с даром. И вса јелика трĕбоваше и просише у царства ми, този им все дарова и записа царство ми.
И успоменуше царству ми о записани и о милостех, што им јест записал прадĕд, и дĕд и родитељ царства ми, господин светопочивши цар, о законĕх и о всакојаких правинах, и огледав царство ми тази вса прва записанија, и не потворих, н[a] и оште бољше и крĕпцĕ потврдих, и записах по томужде образу.
Што јест в'с град Дубровник, да греду својими главами иманијем својим, и њих трговци с купљом свободно без всаке забаве по земљи царства ми. Да им никто ништо не узме ни забави посилијем, ни властелин царства ми, да ни кто-љубо ин, ни мал, ни велик в земљи царства ми, т'кмо да ходе свободно.
Ако ли се обрĕте кто уз'м посилијем што-љубо њих у земљи царства ми, все този да плати царство ми ономзи кому буде што узето, а тогази кривца да иште царство ми и да узме на њем кто буде узел и учинил зло које.
И њих трговци с тргом - кто љуби ити у ину земљу с тргом и с купљом, да греде прĕз земљу царства ми свободно без всаке забаве, т'кмо оружија да не носит ни у Бугаре, ни у Басарабину земљу, ни на Угре, ни у Босну, ни у Грке, ни инамо камо-љубо у туђу земљу, т'кмо у земљу царства ми. Кто ли се обрĕте понес оружија у ину земљу, да му се все този оружије узме. И кто греде у Дубровник и из Дубровника, да им се не узима царина на Трĕбини, да ни на једном пути, ни на броду, т'кмо всаки да ходи свободно без всаке забаве.
И оште трговци Дубровчане, који се обрĕтају по трговĕх царства ми, што им се случа који-љубо суд, да се суде прĕд цариником и кнезем, а или прĕд ћепалијом који буде града тогази, законом родитеља и прародитеља царства ми.
И за сијези да греду прĕд царство ми на суд: за крв, и за земљу, и за провод, и за чловĕка и за свод, а за ино ни за што.
И к'ди при Латинин Србљина, да да Латинин Србљину половину Латин[a] а половину Србљ[a] свĕдоке. Такожде и Србљин к'ди при Латинина, да му даје свĕдоке половину Србљ[a] а половину Латин[a], по закону како су имале у родитеља, и прародитеља царства ми и у светаго краља.
И где кому даје Дубровчанин свој добит'к кому годĕ трговцу, тере му од њега у б'х ударит, да се клне Латинин за този, да буде вĕрован по закону, како су имале у родитеља и у прародитеља царства ми.
И који тргов'ц купи коња на тргу и плати за њ' царину, да рече цариник душом, јере јест тогази коња купил и за њега платил царину, а тати не зна, да му за този свода нĕст. Ако ли га такози на оправи цариник, да да свод, у кога јест купил. А који-љубо тргв'ц доведе коње купив из туђе земље, а познало се, да се клне т'зи тргов'ц сам други, јере га јест купил у туђеј земљи, и не зна тати ни гусара, да не даје свода за този. Да ако си узљуби сизи, који си га познава, узети коња, да си га узме, а ономузи трговцу да пода цĕну што буде подал за њега.
Ако да царство ми проходи у трг, да ме почитују и дарују својом вољом, како јест подобно цара почитати, а посилнога дара и узетија да им нĕст.
И ако се царство ми свади с Дубробником, што се обретају Дубровчане по земљи царства ми, да им се постави рок за 6 мĕсец, да се испрате свободно без всаке забаве, и да походе, а с градом да се ратује царство ми.
И што се разбије дрĕво Бенет'чко и Добров'чко, што утече у земљу царства ми, да јест свободно и да се не узме ништо.
И који трговци греду по земљи и по трговĕх царства ми, да плаћа всаки царину по закону, како су давали у родитеља и прародитеља царства ми.
И оште, ш њими сикози ут'к'ми царство ми, што се обрĕтају људије царства ми, који буду пришли у Стон потоли к'ди га јест дал Дубровчаном господин цар, светопочивши родитељ царства ми, тези људи царства ми Дубровчане да одженут.
И што буду прĕузели земљу царства ми прĕз међу, како јест била међа у родитеља и у прародитеља царства ми и у светаго краља, ако буду и винограде насадили прĕз међу, все да ми поврате.
И за судове и за всако оправданије, како су имале у родитеља и у прародитеља царства ми такози и од дн'с напрĕда да имају, и за все да јест на Желĕзној Плочи суд, како јест и от прежде било.
И за Млĕт, да не имајут печали ни за што, т'кмо да јест царства ми, како јест и от прĕжде било у родитеља и прародитеља царства ми. И от сели напрĕда, да не прĕиме ни узме никто залоге, ни от властелина царства ми, ни от којего-љубо од државе царства ми. Кто ли се обрĕте уз'м, да залогу тузи поврати опет, а што јест прĕјел, да му се тази купља упаднет.
И оште, како јест углавил ш њими родитељ царства ми, господин светопочивши цар, што су залоге заложене кога-љубо мала и голĕма и земље царства ми, да се ишту судом и правдом.
И потврди им царство ми законе и повеље, што су имале у родитеља и прародитеља царства ми, како да јест ништо непотворено.
И симзи образом записа и потврди царство ми сизи златопечатни хрисовуљ царства ми, јако да прĕбивајет в всаком утврждени и свободнĕ чистĕ.
И сије извĕстноје и всенастојештеје слово царства ми записа се и утврди знаменијем царским в лĕто 6865, ендиктион 10, мĕсеца априла 25. д'н, под Призрĕном на Рибнику.
Стефан Урош в христа Бога благовĕрни цар Србљем и Грком.
http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/13570425_%E2%80%93_car_Uro%C5%A1_1/charter
~Ф. Миклошич, Споменици српски, стр. 160–164, бр. 145~
