Хрватски злочини у Другом светском рату

http://www.carsa.rs/dragoslav-bokan-srpski-jevrejski-generali-u-ndh/

У НДХ је било 13 генерала Срба и чак 28 генерала Јевреја.

Сваки трећи усташки генерал је био или Јеврејин или Србин, и то у вампироликој земљи са најстрашнијим конц-логорима за Јевреје и Србе у овом делу Европе и света.

А да не говорим о државним министрима Независне државе Хрватске и пропагаторима екстремног усташтва у сред рата – такође Србима и Јеврејима.

Чак су тројица (од тих 13) Срба генерала „због заслуга“ понела и титулу „витеза“ (највиши ранг у усташкој војци). Међу „Тринаесторицом“ су били: и војни аташе НДХ у Берлину током Другог светског рата, и командант артиљерије, и главни официр ваздухопловства…, а двојица од њих били су, веровали или не, ГЛАВНИ КОМАНДАНТИ ПАВЕЛИЋЕВИХ ОРУЖАНИХ СНАГА У РАТУ.

Невероватно, али истинито!

С друге стране, неки од Хрвата су били високи четнички официри (посебно код војводе Момчила Ђујића) на командним положајима „Динарске четничке дивизије“ у вихору Другог светског рата, а ту је и један од најпознатијих и најхрабријих Дражиних војвода – који је по националности био Хрват: војвода Звонимир Вучковић (Пркић), познат и као „Феликс“ (ратни командант Тополског одреда и Првог равногорског корпуса), а син потпредседника Хрватске сељачке стране, Владимир Предавец био је запажени учесник Равногорског конгреса у селу Ба…

Чудна је ратна тајна која и данас прекрива нама – из ове перспективе – апсолутно неразумљиве ствари.

П.С.
Ево нек остану забележена имена ових српских издајника, непоменика (генерала Срба, православно крштених, у усташкој војсци):

Ђуро витез Грујић
Емил Узелац
Лавослав Милић
Федор витез Драгојлов
Ђуро Драгичевић
Милан витез Десовић
Мирослав Опачић
Душан Палчић
Милош Ожеговић
Јован Прибић
Јован Искрић

КАКАВ УЖАС!

Такви бездушници тешко да су (и пре и после Другог светског рата) уопште постојали у нашем народу!

П.П.С.
Велико хвала бјеловарском и новосадском адвокату и историчару Ненаду Вукадиновићу на темељној и поузданој провери података и дугогодишњем истраживању ове паклено необичне теме (резултат тога је читава једна интригантна књига. „Срби генерали НДХ 1941-1945“)…

sve te zločine kojih su se gadili i njemački oficiri je ledeni ćopo abolirao zataškao i pokrio opasnom simetrijom ustaše - četnici = jasenovac - foča. dakle rvatske zločine koji su jedini u svjetu imali dečiji logor je pokrio izejdnačivši odgovornost njihovu ko i srpsku, i ako su srbi najviše činili partizane prkeo 70 %...

sjetimo se klanja i kladjenja ustaša mejdusobono ko će više preklat srba u noći, bilo je i po 3000 da je ustaša pojeidnačno zaklo za noć...

dakle, genocid nad srpskim narodom je planski zataškan i izbegla se odgovornost nacističkog šupka hrvatske, a ljigavost hrvata je i danas njihova odlika, da genocidaši pavelićevi kmeče o tobož srpsko četničkoj agresiji u poslednjem ratu...

1992 su u bios brod upali iz sl broda i krneuli širom posavine u klanje srpskog naroda, učinili su to sa regularnom ovjske hrvatse iz rijeke i osijeka , o tome je dokaz isproučene azre bašić azra dva noža, iz amerike je isporučena u bosnu na sudjenje , koja je kao pripadnik riječke bojne klala srbe odsecala uši polne organe i urezivala četri slova s...


o njoj i njenim saradnicima koj isu zločine činili po školama, i javnim ustanovama koje su pretvorili u logore govore mnogi dokazi...

ušli su iz hrvatske u gradove posavine i ukopali se pogotovo u derventi i onda ada su srbi uzvratili kako bi spasili pokolj , onda je usledio potop , prebeg i priče o toboz neduznim rvatima proteranim iz posavine...



to je činila regularna hrvatska vojska iz rijeke i osijeka koja je u bosnu upala u martu 1992 dakle daleko prije dana koji se vodi ko početak rata i otvorenih sukoba sa jna u aprilu i maju 1992...

i to nije agresija hrvatske na drugu državu?

naravno da jeste, a ustaška bagra i dalje priča o tudjoj agresiji...



ista priča ko oko vukovara... u proleće i rano leto 1991 su pobili 200 - 300 srba i bacili u dunav, hvatajući ih na poslu, na putu do kuće i odvodeći od kuće, a potom kad ni to nije bilo dovoljno da izazovu otvoren sukob sa jna onda su krajem leta napali da ubijaju vojnike jna po gradu i kasarni i odbili svesno ultimatum jna da deblokiraju kasarnu i prkeinu napade, pa su psotavili odbranu u gradu ukopali se ko pacovi i otvorili vatru na kolonu jna koja je krenula da deblokira svoju kasarnu što ima pravo po ustavu... do tad nije jna ni jedan projektil ispalila iz topova dok nisu ustaše iz grada gadjali tenkove koji su krenuli u deblokadu...

ista priča, upadnu daleko pre otvorenog sukoba kolju , i posle se kmeče čude se i optužuju drugog za agresiju...

malo smo ih tukli!!!

trebalo je da kamen na kamenu ne ostane

moonja..:

http://www.carsa.rs/dragoslav-bokan-srpski-jevrejski-generali-u-ndh/
У НДХ је било 13 генерала Срба и чак 28 генерала Јевреја.
Сваки трећи усташки генерал је био или Јеврејин или Србин, и то у вампироликој земљи..

Kliknite za proširenje...

Па и остале да им пребереш, ко је ко од њих појединачно , словенизирани Германи и Мађари , кроатизовани Чеси и Арбанаси и сл., наћи ће се само да је Хрват она чувена комбинација Словенац+Српкиња родитељи или обратно Словенка+Србин родитељи.
Чуди ме тако велики број Јевреја у ратним вештинама, мислила сад да су они махери превасходно у трговинском умећу.

Такви бездушници тешко да су (и пре и после Другог светског рата) уопште постојали у нашем народу!... ове паклено необичне теме

Kliknite za proširenje...

Ма није то тако необично, кроз целу историју се провлачи проблем Срба који су радили и живели у аустријским, угарским и аустро-угарским зонама.Ћесарије не би ни било да је нису бранили Срби . Јел им одбранише Срби Беч од Турака у одсудној бици , и песме спеваше о томе?

Узми пример из прошлих времена, Светозар Боројевић
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Светозар_Боројевић

- Fascinantno je koliko su Srbi doprineli austrougarskoj vojnoj moći, ali nije ni čudno ako se ima u vidu da je vojska praktično bila jedino polje na kojem su mogli da se afirmišu - ocenjuje vojni publicista Aleksandar Radić, dodajući da je tu do izražaja došla „krajiška ratnička tradicija“.

Kliknite za proširenje...

moonja..:

http://www.carsa.rs/dragoslav-bokan-srpski-jevrejski-generali-u-ndh/
У НДХ је било 13 генерала Срба и чак 28 генерала Јевреја.

Kliknite za proširenje...

Проблем је то што они да би уопште били то што јесу себе никако нису смели да сматрају Србима или Јеврејима него Хрватима, углавном су и сви прешли на католичанство.
Дакле пре ће бити да су ти људи пореклом Срби док својим избором и деловањем свакако то нису.

Па и један Мирослав Филиповић познат као фратар кољач је пореклом Србин а било их је још, чак и за самог Павелића то кажу.

Ameriki istoričar na ovu temu:

http://www.index.hr/vijesti/clanak/...ji-je-cilj-bio-istrebljenje-srba/1030121.aspx

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене

Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак.

– Црна легија Јуре Францетића је, према немачким подацима, поклала 6.000 Срба, искључиво цивила, а о том злочину се после рата није смело говорити – каже Ћебић. – Гледао сам групе девојака које у самртном загрљају скачу са стене у Дрину покривену њиховим дугим косама и белим кошуљама. И родитеље који држећи децу за руке идући у смрт у подивљалој реци да би избегли усташко иживљавање. Ко није скончао у Дрини, масакриран је.

Срби у источној Босни су до почетка 1942. одолевали усташким нападима. Одбрану су организовали и предводили предратни официри.

– Наредника Радомира Нешковића народ је изабрао да буде командант српске одбране, јер су муслимани већ били у усташким униформама. Српска територијална одбрана, која нас је сачувала у почетку рата, постала је део Југословенске војске у отаџбини. Партизана није било. Само ми, Срби. Отац ми је погинуо у јесен 1941, бранећи село од усташа.

Власти НДХ су у пролеће 1942. покренуле офанзиву за истребљење Срба, од Сарајева до Дрине. Десетине хиљада избеглица из Фоче, Зворника, Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова и Пала сливале су се у колону која је покушавала да дође до Србије.

– Путеви су били закрчени стоком и запрегама које су носиле сав иметак и нејач. Италијани, који су чували вишградски мост, тражили су да се људи одвоје од кола, да се наводно не би загушио пролаз. Они који су их послушали одведени су у немачки логор на Старом сајмишту који се налазио у НДХ, а не, како појединци данас причају, у Недићевој Србији.

Српски збег је очајнички почео да тражи други излаз. Прочуло се да из Старог Брода, уског простора између Дрине и планина, чамци превозе људе на другу обалу реке.

– До Брода је водила уска стаза по планинској литици клизавој од кише којом ни овце нису хтеле да иду – сећа се Ћебић. – Ми смо некако прошли са оним што смо имали на себи и стигли на плато прекривен хиљадама бедних и промрзлих људи који су се од јаке кише скривали испод шатора од грања и ћебади. Маса се тискала у блату крај Дрине покушавајући да уђе у чамце. Србе који су имали злато да плате превозили су и немачки војници у својим гуменим сплавовима.

Они који га нису имали скакали су у Дрину и покушавали да је пређу држећи се за конопац који је опасивао сплав. Немачки војници су их ударали веслима по главама док се не би удавили. Када су се усташе приближиле, Немци су забранили прелазак Дрине.

– Део збега упутио се ка селу Милошевићи, одакле нико није живу главу изнео. Стриц који је некако прешао на другу страну Дрине успео је да нас спасе у задњи час. Давао је немачким војницима по дукат из невестинске ниске своје жене за сваку главу коју пребаце чамцем.

На десној обали Дрине, Ћебићева породица се придружила невољницима око ломача који су покушавали да се загреју и осуше. Немци су држали збег на обали, да гледа како усташе и муслиманска милиција изводе крвави пир.

– Заклано је тада и 25 Ћебића. Клање је потрајало до мрака, а онда се све утишало. У зору се појавио усташки командант Јуре Францетић на белом коњу, и покољ је почео изнова. Касније су се појавили немачки војни моторни чамци из Вишеграда. Пуцали су у ваздух и викали: „Усташе цурик“. После смо сазнали да је Недић умолио Немце да зауставе покољ. Масакр у Старом Броду је прекинут, а Францетић је рекао преживелима да се слободно врате у своја села. То је била лаж, сви су побијени на путу. Тада је заклано и 72 мојих рођака. Најмлађи је имао само седам дана.

Српским избеглицама на десној обали које су узбегле усташку каму запретила је глад.

– Спровели су нас до напуштених кућа у околним селима. Мајка је дала велики златни ланац за џачић кукуруза који је самлела, а нас децу послала да беремо јагорчевину. Данима смо јели проју од кукурузног брашна помешаног с том биљком. Убрзо је и тога нестало, мислили смо да ћемо помрети од глади. А онда је стигла храна из Србије. Били смо спасени. Недић је успео да од Немаца добије одобрење да нас прими у Србију.

Родитељи, суочени с крајњом бедом, давали су децу Комесаријату за избеглице који их је одвео у Матарушку Бању, први сабирни центар за српске малишане из НДХ.

– У Бањи смо добили чисту одећу, јели и спавали у топлом и били сигури. А онда је почело да стиже још српских сирочића, на стотине сваког дана. Бања је ускоро била препуна деце, требало је нахранити хиљаде уста, и храна је постајала све скромнија. Српски домаћини узимали су децу у своје куће, али и они су живели у беди. Онда су избиле епидемије. Мој млађи брат и његова васпитачица умрли су истог дана од заушака.

Ћебићева мајка је дошла да сахрани сина и повела са собом осталу децу. Милорад је као најстарији, са 12 година, одређен да са стричевима иде у печалбу, на бербу кукуруза у Банату.

– Домаћин из Лајковца кога смо упознали у возу убедио је стричеве да ме оставе код њега. Добри човек је желео да ме усвоји. Код њега сам дочекао и ослобођење 1944, а мајка није долазила, иако је обећала – прича сузних очију Ћебић. – Мој домаћин крио је од мене да су ми мајку комунисти усмртили кундацима јер јој је брат био у Дражиној војсци. Срби у Подрињу, који су бранили свој народ, прогањани су и убијани без суда. Нико од муслимана који су листом били у усташама није одговарао за злочине.

Ћебића су из хранитељске породице одвели у дом из кога је отишао на занат. После војске остао је у Србији, запослио се у Трстенику. У родно село Бранковиће одлазио је само по неколико дана годишње, док му је деда био жив.

– Село је опустело, готово сви су били побијени или расељени. О злочину у Старом Броду се ћутало. Тек 2007. нас неколицина преживелих из Србије и Аустралије подигли смо спомен-капелу жртвама из Бранетића. После освештања обратио сам се званицама: „Срам нас било Срби, срам вас било председници општина од Сокоца до Дрине, стидите се владике и Цркве кад сте заборавили 6.000 покланих Срба на Старом Броду који ни крст немају.“ Већина тих младих људи је била запањена, јер није ни чула за страшни злочин. Годину касније, у Старом Броду подигнут је споменик, а затим и капела. Надам се да ће неко такву капелу подићи и на Старом сајмишту, где су страдале десетине хиљада Срба из НДХ.

КУНДАЦИМА ПО УДОВИЦИ

Кад су се у Бранковићима 1941. појавили наоружани људи с петокракама на капама, нико није знао каква је то војска, каже Милорад Ћебић.

– Партизани су били из неких других крајева, међу њима није било наших људи. Са оружјем су по кућама тражили храну. Викали су на мајку која је кроз плач говорила: „Људи, ја сам удовица, мужа ми убише усташе, имам петоро деце, не остављајте их гладне.“ Претукли су је кундацима.

ЦРНОКОШУЉАШИ ОТИМАЛИ СРПСКУ ДЕЦУ

Срби из Бранковића први окршај са усташама имали су на Малу госпојину 1941. године.

– Црнокошуљаши су изненадили скоро сву децу из села окупљену на ливади око стоке и убацили их у два камиона. Стајао сам на оближњем брегу укочен од страха. Гледао сам усташу како наслања пушку на ограду и нишани у мене. Два метка су ме промашила, трећи ме је окрзнуо, и пао сам у несвест. Људи из села су чули пуцњаву и, предвођени наредником Нешковићем, направили заседу и ослободили децу.

ТАЈНА ГРОБНИЦА

Шума у Борикама била је склониште за 65 српска официра и подофицира који су одбили да се предају после Априлског рата. Ту су чекали да им Дража Михаиловић одреди распоред, да се боре против окупатора, открива Ћебић. -Партизани су дошли из правца Жепе, из муслиманских села, и похватали те људе на спавању, без метка. Одвели су их до оближње јаме и живе у њу побацали. Нисам сигуран да је икада очитано опело над том гробницом.

Покољ у Глини преживео је само један младић, Љуба Једнак, родом из Селишта.

Салваторе Лои, млади поручник Италијанске армије у Лици, у својој књизи „Југославија 1941” писао је: „Србин је ... био ’крив’ за један огромно сраман злочин, тај што се родио као Србин”.

Италијански извор наводи и да су у Вељуну (општина Слуњ) усташе ухапсиле српског свештеника Бранка Добросављевића и наредили су му да ископа јаму за свог сина Стефана, студента. Кад је то урадио, довели су његовог сина и почели да га бичују пред оцем.

Кад се онесвестио, одсекли су му руку, скинули кожу са главе и коначно га убили ударцем чекића по глави. Тада је отац био присиљен да пева православни опело своме сину. Током опела, отац се онесвестио три пута, али је био бичеван док није завршио. Коначно, и он је убијен ударцем чекића...
http://www.politika.rs/scc/clanak/373517/Култура/Шта-су-Италијани-и-Немци-писали-о-логорима-у-НДХ



Branko Dobrosavljević (4. januar 1886 — 7. maj 1941. ) je bio protojerej SPC i paroh u Veljunu. Rođen je u Skradu kraj Vojnića. Bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima 1908., a rukopoložen je 1909. Bio je paroh u Buvači, Radovici i Veljunu. Dobio je orden Svetoga Save i Orden jugoslovenske krune. ..proglašen je za sveštenomučenika i unet u Imenoslov Srpske crkve kao sveti i obeležava se 7. maja.

Ustaša iz Veljuna Ivan Šajfor je organizovao hapšenje 500 Srba iz Veljuna, Cvijanović Brda i Poloja. Zatvorili su ih i mučili u žandarmerijskoj stanici. Posebno su mučili protinog sina, pa su sledećeg dana naterali protu da živom sinu očita opelo. Svih 500 Srba su pobili 7. maja 1941. kod Hrvatskog Blagaja u šumi „Kestenovac“, u događaju poznatom pod nazivom Veljunski pokolj.

Kliknite za proširenje...

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Бранко_Добросављевић

Jedini koji je uspio pobjeći s tog masovnog gubilišta u Hrvatskom Blagaju i to iznad same "Popove jame", svega pedesetak metara udaljene od katoličke crkve bio je Dušan Nikšić iz Donjeg Poloja koji je ispričao:
http://www.angelfire.com/planet/genocid/DusanNiksic.html

Из књиге "Рат и деца Козаре" Драгоја Лукића
http://srbinaokup.info/wp-content/uploads/2014/07/Rat-i-deca-Kozare.pdf

NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA
KOTARSKA OBLAST PRIEDOR
Broj: Taj – 878/42
25. listopada 1942. g.

Predmet: Ubijanja-klanje-nevinih osoba pravoslavnih, od strane ustaša u občini Palančište, kotar Priedor.

KABINETU GOSPODINA MINISTRA DR. TURINE BANJA LUKA
VELIKOJ ŽUPI SANA I LUKA BANJA LUKA
NOJ OBLASTI BANJA LUKA

Oružnička postaja u Priedoru pod taj. br. 505 od danas dostavlja:

„Dana 23. listopada t. g. (oktobra tekuće godine – nap. I. B.) po javnom pogovaranju doznalo se je da je u Palančištu velikom, občina ista, kotar Priedor poubijano mnogo građana bez razlike pola i starosti. O ovome bila je obavještena i Njemačka Komanda Vojske i oružništva u Priedoru, pa je dana 24. listopada t. g. pošao radi provjere na lice mjesta jedan njemački častnik, a kao pratnja sa njime bio je i potpisani sa 6 oružnika.

Pri našem dolasku na mjesto zv. ‘Brdo’ doznali smo od jedne žene, da je u noći 22-23 o. mj. od strane Ustaša poubijano svo stanovništvo iz svih kuća do kojih je doprla vojska – odnosno Ustaše, pa je dotični njemački častnik pošao na samo mjesto i tamo ispod pomenutog brda na jednoj njivi – prijavio mu je jedan njemački vojnik, da je tu prošle noći ubijeno i zakopano oko 65 žena i djece, a mnogo veći broj muških da je ubijeno na drugom mjestu u jednoj dolini. Vođenim ispitivanjem ustanovilo se je, da su sva lica koja su zatečena kod svojih kuća, te su pokupljena sa napomenom, da će biti odvedena u sabirni logor, pa kada su ih sve prikupili, onda su bili poubijani, navodno iz strojnice i to odvojeno žene i djeca a odvojeno muškarci.

Njemački častnik ustanovio je, koja je Ustaška jedinica ova nedjela radila jer se ista i sada nalazi u Palančištu na položaju.
U koliko sam saznao Njemački častnik, bio je mišljenja, da se lješine poubijanih lica otkopavaju i ustanovi na kakav način odnosno kakvim sredstvom su pojedini ubijani. Nije mi točno poznato, da li će se ovo otkopavanje zaista izvršiti i kada, ali je rečeno da će to biti 25. o. mj.

Ima nekoliko žena koje su sa bodovima izbodene i izmrcvarene ostavljene žive, od takvih se jedna nalazi u selu Orlovcu kod Slavka Butonje a jedna u selu Vel. Palančištu, kod Munjize, prva se zove Dara Banović a druga Marija Milosavljević. Pomenute žene nađene su od strane seljana i odvezene gore navedenim kućama kod njihove rodbine.

Prednje podnašam naslovu s molbom na znanje.
Zapovjednik, Oružnički časn. namjesnik Janez Mihaljić

Potpisati je ispitivao šta se je sve dogodilo, te sam ustanovio, da je Njemačka Komanda – preko svojih vojnika – jednu rupu otkopala i iz iste izvadila 65 lješeva žena i djece, koji su svi poklani, raznim mukama mučeni, u tijelo im drva zabadana, ženskinju sise rezane, oči vađene i drugim mukama ih patili. Ni jedno u toj rupi nije ubijeno iz puške nego na ovakav način. Druge rupe Nijemci nisu otkopavali, ali se računa, da su ih pobili 300 osoba. Ostalo se je sve razbježalo, niko ni za koga ne zna, sela ostala potpuno pusta i na sve strane se pljačka. Stoka kao i ostalo ostalo je bez ikakvih čuvara, te ista tumara – Juče su ustaše natovarili 6 vagona stoke i otjerali za Banja Luku – svinja, ovaca i goveda.

U selu Jutrogošću, obćine Brezičani – popaljeno je žita – zobi, pšenice i kukuruza, kao i ostale stvari.
Prednje se dostavljalo Naslovu radi znanja.
Za Dom Spr. Kotarski predstojnik

http://www.intermagazin.rs/jezivi-z...drva-zabadana-zenama-sise-rezane-oci-vadjene/

Из књиге "Фратри у усташе кољу", Лазар Лукајић
https://www.rastko.rs/cms/files/books/4972146a885cf

Сребрена:

Покољ у Глини преживео је само један младић, Љуба Једнак, родом из Селишта.

Kliknite za proširenje...

to je moj kordun ............

istina živa, glinska crkva je najgori primer stradanja srba na kordunu, lici i baniji

proka:

to je moj kordun ............

istina živa, glinska crkva je najgori primer stradanja srba na kordunu, lici i baniji

Kliknite za proširenje...

Kada je 12. avgusta 1941. Svetozar Vukmanović Tempo dobio pismo Đure Pucara o pokolju 650 ljudi, žena i dece u okolini Prijedora, posle čega se očekivalo da će Nemci uzeti Srbe u zaštitu i ukinuti ustašku vlast, on je odgovorio:

Mnogo više me je zabrinula vijest da su okupatori išli na ukidanje ustaške vlasti u Prijedoru i da je čitavu vlast u gradu preuzela regularna vojska NDH. Ukoliko okupator počne stvarati stanje u kome će se prema Srbima primenjivati neki pravedniji zakoni, to može da pokoleba veliki dio seljačkih masa i da ugrozi razvoj oružane borbe."

Svetozar Vukmanović Tempo, Revolucija koja teče, strana 210.

Zločin u Gudovcu

početak je masovnih progona srpskog stanovništva. Plan koji se tu počeo ostvarivati nastao je još među pripadnicima ustaške emigracije u Italiji. Odmah poslije preuzimanja vlasti, pripadnici ustaškog pokreta na čelu sa dr. Makancem počeli su zauzimati sve položaje vlasti u Bjelovaru. Šef gradskog redarstva Alojz Čukman odmah je donio naredbu da pripadnici pravoslavne vjeroispovijesti moraju nositi na lijevom rukavu crvenu traku sa natpisom "Srbin"-"Serbe". O tome imamo svjedočanstvo Pavla Gregorića, člana CK KPH koji je 15. travnja doputovao u Bjelovar radi pregleda situacije i razgovora sa lokalnim komunistima:
"Prolazeći Bjelovarom od stanice prema Šenoinoj ulici, primjetio sam među stanovništvom prilično veliki broj ljudi koji su nosili ako se ne varam, na lijevom rukavu iznad nadlaktice crvenu traku na kojoj je bilo odštampano crnim slovima "Srbin", a ispod toga na njemačkom "Serbe". Bio je sajmeni dan i Bjelovar je bio pun seljaka, među kojima dosta sa crvenim trakama. U parku sam sreo dvije mlade seljanke s istim oznakama. Hrabro, Srpkinje! – rekao sam im u prolazu. Mi se gospodine i ne bojimo – glasio je odgovor."

Zločin u Gudovcu započeo je rano ujutro 28. travnja 1941. godine – akcijom "čišćenje terena". Ustaše su masovno hapsile Srbe do podne u samom Gudovcu, a poslijepodne i u selima gudovačke općine – Velikom i Malom Korenovu, Prgometu, Bolču, Klokočevcu, Tuku, Staničićima i Brezi. Vrlo brzo u gudovačkoj općinskoj zgradi našlo se oko 200 ljudi. Među njima su se nalazila i tri pravoslavna svećenika. Uskoro su svi uhićenici usmjereni prema rijeci Plavnici u blizini Gudovca. U pratnji kolone (četverored) se nalazilo oko 80 zaštitara – ustaša.

Od ukupno 200 uhićenih (199 Srba i jednog Hrvata) dovedenih na gubilište, 195 je ubijeno na mjestu, dvojicu ranjenih u koloni ustaše hapse i kasnije u bolnici ubijaju, a trojica su nekim čudom preživjela: Ostoja Sekulić, Ilija Jarić i Milan Margetić. Mrtva tijela su ustaše prelile vapnom, te ih pokrile tankim slojem zemlje. (Popis imena svih pobijenih možete naći na galeriji desno od članka)



Poslije dva dana došla je njemačka komisija koja je dala nalog da se leševi iskopaju i fotografiraju, te je tada izbrojano 187 leševa. Tom prilikom je spašen još jedan preživjeli koji je dva dana ležao na gubilištu.Njemačka vojska je uskoro uhapstila ustaše koji su sudjelovali u pokolju, sprovela ih u Bjelovar i zatvorili u bjelovarsku gimnaziju. Njemačka je komanda djelomično preuzela civilnu i vojnu vlast u gradu i objavila proglas u kojemu se naglašava da "takozvane akcije čišćenja od strane hrvatske vojske i zaštitnih jedinica treba spriječiti snagom njemačke vojske. Ako hrvatska vlada za takve poslove ima opravdan razlog onda ona treba da dobije odobrenje od Nijemaca od Generalne komande. U slučaju da se ovakvo odobrenje dobije, ove akcije treba stalno da se izvode pod nadzorom njemačke vojske." Uskoro su svi uhićenici pušteni, nitko od ustaša nije snosio nikakve posljedice, a Nijemci su u Bjelovaru i okolici proturili letak pisan ćirilicom u kojemu se upozoravaju Srbi da će za jednoga ubijenog njemačkog vojnika biti streljano 100 Srba. Tim postupkom njemačko zapovjedništvo dao je podršku novouspostavljenoj vlasti tzv. NDH.

Izvor: djelovi znanstvenog članaka „Slučaj Gudovac“ 28. travnja 1941.,Prof. Željko Karaula
http://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/spomenici/9/U_Gudovcu_je_zapoceo_ustaski_genocid/156/

ČUVENI AMERIČKI ISTORIČAR: NDH i Nedićeva Srbija nisu isto
NovostiOnline | 06. mart 2018. 20:44 |
Američki istoričar mađarskog porekla Ištvan Deak autor je hvaljene knjige „Evropa na suđenju“ koja se bavi „kolaboracijom, otporom i odmazdom tokom Drugog svetskog rata“



Američki istoričar mađarskog porekla Ištvan Deak autor je hvaljene knjige „Evropa na suđenju“ koja se bavi „kolaboracijom, otporom i odmazdom tokom Drugog svetskog rata“.

Reč je o istoriografskoj sintezi koja se bavi time kako su se različiti evropski i narodi i države odnosili prema nacistima tokom Drugog svetskog rata, koju je kritika opisala briljantnom, a prevedena je i objavljena i na više svetskih jezika.

Devedeset dvogodišnji Ištvan Deak danas je živahan starac koji penzionerske dane provodi u Kaliforniji, a tokom svog dugog života bio je i profesor istorije na poznatom američkom Univerzitetu Kolumbija. Rođen je 1926. u Mađarskoj, u porodici asimilovanih Jevreja koji su prešli u katoličanstvo, piše „Indeks“.

*U knjizi pišete i o NDH. Kako gledate na NDH, koja je bila saveznik Adolfa Hitlera u Drugom svetskom ratu?

— Kolaboracija je pojava s mnogo različitih strana koju nije lako definisati. Za neke zemlje u Hitlerovoj Evropi ne koristim izraz „kolaboracija“ i njegove izvedenice, a među njima je i fašistička NDH. Kolaboraciju definišem kao saradnju i pomaganje okupacijskim trupama. Nemačke, italijanske i druge trupe su bile stacionirane u Hrvatskoj, ali su vrlo retko nametale svoju volju vlastima u Zagrebu, koje su imale mnogo slobodnog prostora za svoje poteze.

NDH je proglašena u aprilu 1941. dok su nemačke trupe osvajale Jugoslaviju, a mnogi su Hrvati — iako ne svi — bili oduševljeni proglašenjem nezavisne hrvatske države. Samoimenovani lider NDH Ante Pavelić, čije su prve političke veze išle ka italijanskom fašizmu, 1941. je potpuno gledao u pravcu nacističke Nemačke, s čijom se ideologijom potpuno slagao. Pavelić je NDH čvrsto povezao s Trećim rajhom, ali njegova Hrvatska nije bila kolaboracionista niti vazalna država. Umesto toga, sporazum između Hitlera i Pavelića se odlikuje savezništvom i međusobnim divljenjem dva zla nacistička režima. Nemačka je očito bila snažniji partner u tom savezništvu, ali NDH je pokazivala mnogo nezavisnosti u unutrašnjim poslovima, pa čak i u spoljnoj politici.



Na primer, pred kraj rata je i ustaškim liderima postalo jasno da Nemačka gubi, pa su članovi ustaške vlade inicirali tajne razgovore s britanskim predstavnicima kako bi NDH eventualno promenila stranu u ratu. Istina, zaverenici su razotkriveni i pogubljeni, ali pitanje je koliko je Pavelić bio protiv takvih očajničkih poteza.

Kada govorimo o vazalnoj državi, Srbija generala Nedića je mnogo bolji primer, jer u njoj nemački okupatori nisu lokalnim vlastima prepustili nikakvu moć. Vođstvo NDH imalo je mogućnost da određuje vlastiti politički smer, a to je ponekad činilo i nasuprot željama SS i nemačkog vojnog vođstva. Zbog svega toga smatram da je pogrešno, kao što neki pokušavaju, prebaciti odgovornost za ustaške zločine na Nemce.

*Kakva je bila politika NDH prema Jevrejima i Srbima?

— Za početak, moramo biti svesni da je cela Evropa 1939. i 1940. godine, sa samo nekoliko izuzetaka, sprovodila antijevrejsku politiku. To se odnosi i na neutralnu zemlju poput Švajcarske, koja je godinama odbijala da prihvati jevrejske izbeglice iz ostatka Evrope, čime su pomagali Nemcima u njihovim ratnim ciljevima. Skoro nijedna evropska zemlja nije bila spremna da prihvati jevrejske izbeglice, pa čak ni Danska. Ona je tokom rata hrabro zaštitila danske Jevreje od nacista, ali pre rata nije uopšte puštala jevrejske izbeglice u svoju zemlju.

Evropske i američka vlada su bile negativno nastrojene prema Jevrejima, i NDH nije bila izuzetak u svom učešću u njihovom istrebljenju. Zapravo, za razliku od konzervativnih krugova u mojoj rodnoj Mađarskoj i polufašističkoj Rumuniji, Jevreji nisu bili glavni neprijatelj u NDH. To su bili Srbi, tako su naglašavali fašistički lideri Hrvatske. Zato Srbi pravoslavci čine najveći broj žrtava u logoru smrti Jasenovac i na drugim stratištima u NDH. To, naravno, nije zaustavljalo ubice u Jasenovcu da masakriraju i Jevreje i Rome. Ali glavna briga za ustaše su bili Srbi, koje je trebalo ili prisilno pokrstiti ili etnički očistiti ili poubijati. To je jedan od jedinstvenih događaja u Drugom svetskom ratu — u Hrvatskoj su civili i vojnici, katolički laici i sveštenici bili uključeni u progon, premlaćivanje, pljačku, prisilno pokrštavanje i ubijanje stotina hiljada nekatoličkih hrišćana.

*U tom smislu, kako komentarišete ponašanje Katoličke crkve u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata?

— Katolička crkva načinila je svuda ustupke u odnosu na fašizam, i to na temelju principa koje je izrazio i praktikovao kardinal Paceli, koji je kasnije postao papa Pije XII. Prema njemu, nacizam je bio nova antihrišćanska religija koju dobri katolici ne mogu da prihvate, ali kada dođe do izbora između antihrišćanskog nacizma i bezbožnog, ateističkog materijalizma, onda katolici moraju da favorizuju nacizam. Uostalom, nacizam se bori i protiv kapitalističke i protiv komunističke verzije materijalizma. Kapitalizam i boljševizam su moralni neprijatelji Svete rimske crkve jer poriču postojanje boga, isključuju Crkvu iz obrazovanja i odbacuju sve hrišćanske vrednosti.

Ukratko, Katolička crkva je smatrala kako je potrebno praviti kompromise s nacističkom Nemačkom, ali nije pokazivala entuzijazam za Hitlera i njegov pokret. U Hrvatskoj je situacija bila značajno drugačija, jer je hrvatska Katolička crkva pomogla u stvaranju ustaške fašističke države. Istina, crkveni lideri nisu bili podjednako entuzijastični prema ustašama — kardinal Alojzije Stepinac je u tom pogledu bio oprezniji od sarajevskog nadbiskupa Ivana Šarića, koji je otvoreno pozivao na istrebljenje pravoslavaca i Jevreja. Ipak, hrvatski lideri Katoličke crkve podržali su Pavelićev režim. Moramo se setiti i da je Vatikan pomogao mnogim monstruoznim ustaškim liderima, uključujući i Pavelića, da pobegnu iz Evrope nakon rata.

Da je NDH 1941. stvorena kao humana i tolerantna država, koja je razumela da mnogi njeni stanovnici nisu ni katolici ni Hrvati, ali da se prema svima treba odnositi jednako, onda je moguće zamisliti da bi takva NDH preživela Drugi svetski rat. Ali s ustašama je na vlast došao najviše radikalno netolerantan element političke scene u zemlji, pa su njihova klanja izazivala očaj čak i kod Hajnriha Himlera, esesovaca prisutnih u Hrvatskoj i kod visokog predstavnika Trećeg rajha u Zagrebu, generala Glajsa fon Horstenaua. Oni su čak pokušavali da intervenišu kako bi spasli neke manjine, jer su videli da ustaška klanja dovode do rasplamsavanja etničkog rata i komunističke revolucije. Neki od njih su se u pismima Hitleru žalili kako nemaju dovoljno vojne moći da intervenišu i zaustave ustaše.

U svakom slučaju, nema nikakve sumnje da lideri fašističke NDH nisu zaslužili da vladaju, niti danas treba da se održavaju komemoracije ili svete mise u sećanje na njih.

*Progovorimo na kraju i o temi kazne, odnosno odmazde nad kolaboracionistima i saveznicima nacista. Koji su ključni zaključci vaše knjige o tome?

Zemlje koje su bile saveznici Nemačke su po sporazumima o prekidu rata bile obavezne da sude svojim ratnim zločincima, i neke su to učinile s više angažmana od zemalja koji su imale pokret otpora protiv nacista. Hoću reći, oko odmazdi se ne može generalizovati.

Jedna je stvar sigurna — proporcionalno gledajući, najmanji broj nacističkih zločinaca osuđen je i kažnjen u Zapadnoj Nemačkoj. A većina masovnih ubica nalazila se tamo. Razlog tome je što je nemačka javnost smatrala da su na suđenjima u Nirnbergu osudili sve ratne zločince i da su tako i Nemci oslobođeni krivice. Još jači razlog za tu apsurdnu situaciju bio je Hladni rat, koji je Britance i Amerikance usmerio na blisku saradnju s nemačkim kancelarom Konradom Adenauerom, a on je tražio da se ratni zločinci ostave na miru. I zaista, oni su zajedno s nemačkim narodom postali uzorne demokrate.

Da pokušam da sumiram: pravda u većini slučajeva nije bila zadovoljena, niti su svi ratni zločinci završili na sudu i bili pravedno osuđeni, ali mnogi od njih su ipak bili kažnjeni i dobili šta su zaslužili. To se ne može reći ni o ranijim ni o kasnijim ratovima. Samo se setite koliko je Amerikanaca osuđeno za zločine počinjene u Vijetnamskom ili Iračkom ratu.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...CKI-ISTORICAR-NDH-i-Nediceva-Srbija-nisu-isto

Смиља Аврамов:

- Пошто сам обишла све велике стране институте, архиве, војне и државне, нигде нисам пронашла одељак - геноцид над Србима. А геноцид су вршили Бугари 1914. до 1918. на југоистоку Србије, Аустријанци и Немци у Мачви. Такође, од 1941. Немци у Краљеву, Крагујевцу, Београду, Мађари у Срему и Бачкој, Хрвати у Хрватској, БиХ и Срему. Нестало је преко милион Срба у Првом светском рати и више од милион у Другом светском рату.
Што је још горе, о тим геноцидима српска деце не уче у школама.

- Успели су у томе, па је преко српских комуниста у Србији била озакоњена забрана причања у школама о геноциду над Србима. То се може видети и на мом примеру. Године 1947. била сам запослена у Јавном тужилаштву Београда и затражила сам од шефа да ме пусти три дана како би у Загребу решила питање наследства као једина преживела после усташког покоља.
Одбрусио ми је: доста о Јасеновцу, да твог оца нису заклале усташе ми бисмо га убили јер је био буржуј. Ипак, отишла сам у Загреб, а по повратку чекао ме је отказ. И данас се у Србији на сличан начин поступа.

http://borbazaveru.info/content/view/2173/33/

У Глини 1941.године усташе су носиле са собом срце убијеног и измрцвареног Србина, тражећи где да га припреме за јело .





http://www.muzejgenocida.rs/images/izdanja/Aralica, Djuro, Ustaski pokolji Srba u glinskoj crkvi.pdf

Мапа злочина над Србима у НДХ, може да се увелича

Dobar članak
https://hrcak.srce.hr/196775

ФРАГМЕНТИ ИЗЈАВЕ ХИЛМИЈЕ БЕРБЕРОВИЋА,
КОЉАЧА СРБА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ
(Историјски архив Београда УГБ ИВ ИВ-146/32)

Убијање је вршено на тај начин што смо неке ударали право у срце, неке клали преко врата, а неке ударали гдје стигнемо. Ако неки Србин не би био од првог ударца смртно погођен, тога усташе приклали ножем. За вријеме клања није горјела свјетлост у цркви, већ су били одређени специјални војници који су рукама држали батеријске електричне лампе и тиме нам освјетљивали простор. У више махова десило се да је неки Србин налетио на нас песницом, или пак да је некога ударио ногом, али је тај био одмах искасапљен. За вријеме овога клања била је у цркви велика галама. Присутни Срби викали су „Живио Краљ Петар“, „Живјела Југославија“, „Живјела Краљица Марија“, „Живјела Србија“, „Доле усташе“, „Доле Павелић“, итд. Клање је почињало у 22 сата увече, а трајало је до два сата (по поноћи). За све вријеме док је посљедњи Србин био жив, ове су манифестације трајале. Овако клање у цркви десило се седам до осам пута, а ја сам учествовао три пута. За вријеме клања сви смо били толико упрљани крви, да се униформа није могла очистити, већ смо је замјењивали у магацину, а касније се прала. Црква је послије сваког клања прана. Кад се клање завршило, долазили су камиони и носили лешеве…“

Међу познатим глинским усташама били су по злу још познатији Францек Буторац, месар, Јосо Жинић, месар, Павао Калајџић, Антон Горшета, Финанц Живчић, браћа Стипо и Никица Видаковић, браћа Пајо, Стево и Никола Крешталица, Јанко Кихалић, Шиме Наглић! Неке усташе су, још за време мајских злочина у Глини, откривали свој примитивизам и „храброст“, брисањем окрвављених ножева – језиком, а у току јулске „Вартоломејске ноћи“ у православној цркви, браћа Крешталица и Јанко Кихалић вадили су срца из умирућих жртава и покушали да их испеку у кафани Љерке Зибар – што је она са гнушањем одбила да уради. Усташе Никола Липак Чукљо и Стево Мулац, такође су исказали свој канибалски порив према глинским жртвама. Уступили су своје оранице да се на њима ископају гробнице за поубијане Србе, да би се на њима удвостручили приноси. Том огавном случају намеће се један супротан пример са острва Вида из Првог светског рата. Јанус Јанулис, из села Агиос Матеос, пастир, али литургијски обожен, препоручио је својим синовима да не обрађују оно земљиште које покрива кости српских војника из Дринске дивизије, што су остале изван своје домовине.

https://facebookreporter.org/2015/04/01/драган-чубрић-момчило-крковић-страда/

Dan sećanja na genocid u Jasenovcu: Najveći zločin nad Srbima ikad

U Spomen-području Donja Gradina obeležen je danas Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina - genocida u koncentracionom logoru Jasenovac.

Donja Gradina, u Republici Srpskoj, najveće je stratište u sistemu ustaškog logora Jasenovac.

RTRS prenosi da su obeležavanju Dana sećanja u ime Republike Srpske (RS) prisustvovali predsednik Milorad Dodik, premijer Željka Cvijanović i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske (RS) Nedeljko Čubrilović.

Obeležavanju su u ime institucija Srbije prisustvovali predsednik Narodne skupštine Maja Gojković i ministar odbrane Aleksandar Vulin.

Navodi se da je Gojkovićeva izjavila da o stradanjima u Jasenovcu, jednom od najstrašnijih koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu, mora glasno da se govori i da na sadašnjim i budućim generacijama ostaje da o tome svedoče i upozoravaju čovečanstvo.

Ona je u obraćanju u Spomen-području "Donja Gradina" poručila da srpska strana neće dozvoliti da se negiraju, opravdavaju i zaborave ovi strašni zločini.

- Nezavisna Država Hrvatska (NDH) bila je držatvorni projekat čiji je krajnji cilj bio zatiranje čitavih naroda - Srba, Jevreja, Roma i ostalih koji drugačije misle. U temelju NDH bili su mržnja i rasizam, zlo koje nije potpuno nestalo sa urušavanjem te državne tvorevine. Svaki pokušaj oživljavanja ustaštva i fašizma ugrožava osnovna ljudska prava što se ne sme dopustiti, odnosno ne sme se dozvoliti da se vrate takve vrednosti - rekla je Gojkovićeva koja je u ime Srbije položila venac.

RTRS navodi da su vence položile i delegacije jasenovačkih logoraša iz Srbije i logoraša Drugog svetskog rata iz Republike Srpske, kao i delegacije Jevreja iz Izraela i jevrejskih zajednica iz Republike Srpske, te Roma iz Srbije i Srpske.

Na grobnom polju "Topole" u Spomen-području Donja Gradina venac su položili i specijalni predstavnik EU u BiH Lars Gunar Vigemark i predstavnici ambasada Rusije, SAD, Nemačke, Holandije, Slovenije i Velike Britanije u BiH, kao i predstavnici OEBS i Kancelarije Visokog predstavnika (OHR), kao i delegacija opštine Kozarska Dubica.

Podseća se da sistem koncentracionih logora Jasenovac predstavlja najveće stratište u Drugom svetskom ratu na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.

Na osnovu prvih ekshumacija koje je uradila državna komisija Federativne Narodne Republike Jugoslavije, a koje je potvrdio centar "Simon Vizental", zaključeno je da je u jasenovačkim logorima nestalo 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti.

Jame nisu bile dovoljno pune: Jadovno, Jasenovac, Knin i sve srpske - oluje

Međutim, u memorijalnom kompleksu Jasenovac, koji danas pripada Hrvatskoj, kao žrtve su navedeni samo oni koji su identifikovani, odnosno 83.145 ubijenih. Među stradalima, za 1.337 dana postojanja logora Jasenovac, bilo je više od 20.000 dece.

Logor Donja Gradina oformljen je 1942. godine u sistemu ustaškog logora Jasenovac, a bio je aktivan sve do završetka Drugog svetskog rata 1945. godine i sloma NDH.

https://www.srbijadanas.com/vesti/r...vcu-najveci-zlocin-nad-srbima-ikad-2018-04-15

BIVŠI ŠEF IZRAELSKE OBAVEŠTAJNE SLUŽBE PLAKAO U EMISIJI: Hrvati su palicama razbijali lobanje Srbima i bacali u reku, spaljivli ih u crkvama, Mladić je spasao Srbe u Bosni (VIDEO)

Jakov Kedmi govorio je o sukobima u bivšoj Jugoslaviji, a snimak je poslednjih dana postao veoma popularan na internetu


Jakov Kedmi, bivši šef izraelske obaveštajne službe "Nativ", osnovane radi povezivanja sa Jevrejima Sovjetskog Saveza i zemalja Istočne Evrope, ekspert za vojno-politička pitanja i međunarodnu politiku, gostovao je krajem godine na ruskoj televiziji "Rusija 1" u popularnoj emisiji "Veče sa Vladimirom Solovjovim" i govorio je o sukobima u bivšoj Jugoslaviji, a snimak je poslednjih dana postao veoma popularan na internetu.

- Jugoslavija je razbijena da bi se udarilo na Srbiju i da bi se sprečili budući, specijalni odnosi između Srbije i Crne Gore sa Rusijom. Glavni cilj je da Balkan ostane izvan ruskog uticaja - počeo je Kedmi.

On je izjavio da je raspad Jugoslavije (na Zapadu) dugo planiran i da su mu Slovenci koji su bili u vrhu obaveštajnih službi u Jugoslaviji, pričali o albanskim terorističkim akcijama na Kosovu, a onda se vratio na građanski rat u Jugoslaviji.

- Balkan je veoma komplikovan region, tamo pravednika nije bilo, bio je građanski rat i Srbi su dobro znali šta su im Hrvati uradili za vreme II svetskog rata! Hrvati su ubijali Srbe i Jevreje, milion ljudi su ubili samo zato što su Srbi - podsetio je Kedmi.

Na opasku drugog gosta u emisiji, da su to radile ustaše, a ne Hrvati, Jakov Kedmi je uzbuđeno odreagovao i rekao da misli na Hrvate, a onda se umešao i voditelj.

- Ja mislim da Jakov odlično zna šta govori i da dobro vlada ruskim jezikom da bi mogao da se izrazi kako želi – rekao je Solovjov.

Jakov Kedmi je potom počeo da opisuje ustaške zločine nad Srbima.

- Oni su vodili ka rekama muškarce, žene i decu, razbijali im lobanje ogromnim palicama, a onda ih bacali u reku! To je tradicionalna hrvatska egzekucija! I Hrvati su počeli raspad Jugoslavije – rekao je on.

Kedmi je rekao i da su Hrvati i Muslimani bili sledbenici Hitlera i dodao da su "90 odsto muslimanskog Hiterovog bataljona činili muslimani iz Bosne".

- Na njihovoj strani su devedesetih bili ljudi plaćeni i naoružani od strane Bin Ladena, ljudi iz Avganistani i Čečenci! Sav teroristički šljam sveta se skupio i ratovao protiv Srba u Bosni. Niko ne govori o Srbima koji su spaljivani u crkvama u Bosni i na Kosovu! To je bio građanski rat, nije bilo pravednika, ali za sve se krive samo Srbi – izjavio je Kedmi na ivici suza.

On je podsetio i na Hašku odluku da Milošević nije umešan u zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

- Ali, niko o tome ne govori – upozorio je Kedmi.

Potom, on je govorio o nečinjenju Madlen Olbrajt prilikom genocida u Ruandi, a dodao je i da je Rusija izdala Srbe i da oni zbog toga idu u NATO i u Evropu.

- Da je tada bila ova Rusija, ništa se ne bi desilo u Jugoslaviji i niko ne bi pipnuo ni Srbe, ni Hrvate, niti bilo koga – izjavio je on.

Na pitanje drugog gosta kako se on osećao u Hrvatskoj, Kedmi, koji je Jevrej, je izjavio da se tamo osećao "kao u Nemačkoj", posle toga je on krenuo da priča o genocidu Nemaca nad Jevrejima i nije više mogao da zadrži suze.

- Kad sam otišao u Austriju, prvo sam svog sina odveo da vidi Mauthauzen, a onda smo se zadesili na putu u Nemačkoj. Moj sin se probudio u autu i poželeo da izađe. Stali smo i pitao je:,,Gde smo mi? U Nemačkoj?" I, ja sam rekao:,,Da". I dečak je rekao – Neću da izađem, neću da budem u Nemačkoj! Imao je samo 6 godina – u suzama je ispričao Kedmi.

Na kraju je savršen zaključak iznela Jelena Guskova, ruski ekspert za Balkan, koja je rekla da Jevreji odlično pamte zločine koji su počinjeni nad njima od strane nacista, ali da to, nažalost, nije slučaj i sa Srbima.

Mladić je spasio Srbe u Bosni!

Kedmi je, u istoj emisiji, naveo i da je "Ratko Mladić spasio Srbe u Bosni i Republiku Srpsku i da nije bilo njega, ne bi bilo Srba u Bosni i ne bi bilo Republike Srpske".

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...u-crkvama-Mladic-je-spasao-Srbe-u-Bosni-VIDEO

Rad koji jke uzburkao Hrvatsku poslednjih dana.
Mirjana Kasapović, Genocid u NDH
https://hrcak.srce.hr/file/289941

Цајо му је био надимак, а звао се Фундук Самојло, из села Калебовац, где се родио, оженио, изродио шестеро здраве и веселе дјеце, и гдје је доживио своју дубоку и тужну старост.

Усташе су у II св. рату једног хладног јутра 17.Марта 1945, у једној кући у Калебовцу крај Коренице, учинили стравичан злочин. Запалили су живе његове најрођеније: жену и свих шестеро малољетне дјеце, са још неколико жена и дјеце из комшилука. Само једна зена, као живи свједок, је непримјетно успјела да се искраде из куће у пламену. Презивјела је, скривајући се од усташа и ватре, укопана у стајско ђубриво пуно пила, све док злочинци у својој помами не одоше даље у уходано, систематично паљење и уништавање остатка села.

Цајо, гоњен немиром бола, грозне јаве, осјећањем кривице, гријеха и безнађа сновиђења, годинама се будио посље првог сна у кошмару и бунилу црних ноћних мора. Одмах би устајао, облачио, излазио напоље, улазио у шталу, да свој мир и утјеху нађе у тимарењу и разговору са ждребади и кобилом.

Једно јутро, у рану зору, на дан страдања његове породице, несрећни човијек нађе у штали једно мало, живахно, црно ждријебе и због дивне зоре даде му име Зоран. Посветио му се у потпуности, гајио га, причао му као дјетету и временом се везао за њега својим мислима и осјећањима, тако да је постао диоо његовог живота и интиме. Котила су се нова ждријебад и он је морао да отуђи свог љубимца, вјерујући да ће га често и дуго сретати, ако га прода неком из сусједног села.

Као младић и одрастао човијек, неколико пута сам видио осећајног и тихог Цају како је, при сусрету са људима, на било које питање неодлучно одговарао “Живим”. Склањао се некако и од људи, и од живота, безуспјешно бјежао од сажаљења, питајући се ко су и какви су ти злочинци, звијери, који унистише његове најдраже. Живио је несрећни човјек непримјетно у својим мукама и болу. Вјероватно се тако непримјетно, слушајући крике своје дјеце и угасио, а многи су се, знајући шта му је све одредило живот, дивили његовој величини.



ПС. 10 година касније.

У књизи Котар Коренице и Удбине у НОР-у, налази се и списак деце Фундук Самојла

( Цаје ) спаљених у кући. За све њих пише да су убијена и спаљена у кући 17.03,1945 .

ФУНДУК Самојла МИЛКА (Беба),

1940. Убиле је усташе у Калебовцу

и спалиле у кући 17. 3. 1945.

ФУНДУК Самојла МИРКО, 1936.

Убиле га усташе у Калебовцу и спалиле

у кући 17. 3. 1945.

ФУНДУК Самојла НИКОЛА, 1935.

Убиле га усташе у Калебовцу и спалиле

у кући 17. 3. 1945.

ФУНДУК Самојла МИЦО, 1933.

Убиле га усташе у Калебовцу и спалиле

у кући 17. 3. 1945.

ФУНДУК Самојла ДУШАНКА,1931.

Убиле је усташе у Калебовцу и спалиле

у кући 17. 3. 1945.

ФУНДУК Самојла СМИЉА, 1930.

Убиле је усташе у Калебовцу и спалиле

у кући 17. 3. 1945.

Аутори књиге су, избјегавајући рећи - живи спаљени-, жељели из неког разлога да ублаже злочин. По неписаном правилу, Срби антифашисти, борци из II Св. рата, посље рата се додворавају хрватској партијској и државној врхушки и тако несвјесно, историјски ублажавају усташке злочине.

Kliknite za proširenje...

www.korenicani.com