Проблематичне амбасадорске поруке

Пресретач

Buduća legenda
Poruka
36.527
Проблематичне амбасадорске поруке


Познаваоци прилика у дипломатији готово су једногласни у оцени да се амбасадори великих сила у нашој земљи понашају „много слободније” него остали дипломатски представници.

-----------------------------------------------------------
Случај Цобел
Дипломата који је својом изјавом изазвао најоштрије реакције у нашој земљи свакако је бивши немачки амбасадор Андреас Цобел. Ово је уједно и једини пут да је амбасадор (накнадно) признао да је рекао нешто што није став државе коју представља. Цобел, који је убрзо после тога напустио Србију, иако званично не због овог инцидента, рекао је априла 2007. године да би „инсистирање на Косову као делу Србије дестабилизовало Србију и вероватно довело до ескалације насиља а онда би могло да буде отворено питање Војводине и Санџака…”

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Problematichne-ambasadorske-poruke.sr.html
 
Они само јавно преносе налоге својих влада и инструкције нашој Власти како да се понаша ...

Ми у ствари и немамо праву Владу,
имамо послушнике који су доведени након окупације
да спроводе вољу окупатора ...

slazem se 100 %

cist kafka, kao sto su nemci terali jevreje, u logorima i u varsavi, da `upravljaju` jevrejima
 
Значи да нешто мора да се мења у Министарству спољних послова.

Pocev od Svilanovica i Draskovica pa do dan danas mrak nase diplomatije nikada da prestane-jedini im je uspeh da iskukaju neki dinar duga a zato nam zemlju prodadose zlikovci jedni,I jedan i drugi su isli samo na dorucak kod amera preseo im za ceo zivotZalagali se za unistenje Srbije.Znali su na koga mogu da se oslone da im odradjuju prljave poslove,pa i dan danas-sve dok me neko ne razuveri u moje misljenje.:rtfm:
 
Проблематичне амбасадорске поруке


Познаваоци прилика у дипломатији готово су једногласни у оцени да се амбасадори великих сила у нашој земљи понашају „много слободније” него остали дипломатски представници.

-----------------------------------------------------------
Случај Цобел
Дипломата који је својом изјавом изазвао најоштрије реакције у нашој земљи свакако је бивши немачки амбасадор Андреас Цобел. Ово је уједно и једини пут да је амбасадор (накнадно) признао да је рекао нешто што није став државе коју представља. Цобел, који је убрзо после тога напустио Србију, иако званично не због овог инцидента, рекао је априла 2007. године да би „инсистирање на Косову као делу Србије дестабилизовало Србију и вероватно довело до ескалације насиља а онда би могло да буде отворено питање Војводине и Санџака…”

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Problematichne-ambasadorske-poruke.sr.html

Па зато..што смо их пустили...једино код нас..амбасадаори упадају у скупштину, владу и код ел президентеа..како им се ћефне...у свакој другиј држави би их лансирали...у матичну земљу!
 
Па зато..што смо их пустили...једино код нас..амбасадаори упадају у скупштину, владу и код ел президентеа..како им се ћефне...у свакој другиј држави би их лансирали...у матичну земљу!

Jeste...probalo se i to, pa su roknuli premijera :think: ...sledeci predlog :whistling:
 
Они само јавно преносе налоге својих влада и инструкције нашој Власти како да се понаша ...

Ми у ствари и немамо праву Владу,
имамо послушнике који су доведени након окупације
да спроводе вољу окупатора ...
Ovo je po meni celokupna poenta, ovo je uzrok i posledica ovoga ko smo i gde smo kao zemlja. :dash:
 
Све је лепо рекао Срђа Трифковић и то је суштина ствари.

........................
Као прво, Срби су до даљњег престали да постоје као иоле самостални актери на међународној сцени. Њихов је статус презреног објекта а не респекта вредног (па макар и омраженог) субјекта балканских процеса. Носиоци политичке моћи у Београду можда су се надали да ће изручењем себи обезбедити статус вазала спољних ментора. Ни толико им није пружено, јер Западу су Срби били потребнији као монета за поткусуривање него као послушни партнери. Вазалски однос подразумева и известан степен заштите неких националних и државних интереса подређене стране, а то је Србији после Милошевићеве предаје било тврђе ускраћено него до тада. Његовим изручиоцима јасно је стављено до знања да могу да буду само сатрапи, беспоговорни извршиоци, који не могу ни да се претварају да на ма шта имају права, већ морају бити захвални за оно шта им се и ако им се додели.

Као друго, Видовданом 2001. завршен је деветомесечни период током којега је Србија имала шансу да развију стратегију повратка у свет на бази заштите националних и државних интереса, самопоштовања и достојанства. До Видовдана је било места некој нади да ће у датом тренутку Коштуница своју тада још постојећу латентну снагу преточити у стварну моћ и спречити даље харање ДОС-овских гаулајтера. После тог датума за такав преокрет је било прекасно, без обзира на Коштуничин долазак на чело владе две и по године касније. Са Милошевићевим изручењем поражена је нада у демократски препород Србије: уместо варљивих идеала 5. октобра, још тврђе је завладао општи цинизам који додатно да утире пут западњачком нихилизму. Повратак Срба у тзв. Европу на бази самопоштовања, одгођен је у недоглед.
............................................................
 

Back
Top