Koliko je realan rat na Korejskom poluostrvu?

Koliko je realan rat u Koreji?

  • Sasvim je realan

    glasova: 9 24,3%
  • Nije realan, ovo sve je "podizanje uloga"

    glasova: 15 40,5%
  • Rat će izbiti kroz izvesno vreme, ne ovom prilikom

    glasova: 13 35,1%

  • Ukupno glasova
    37
  • Anketa je zatvorena .
Možda će rat započeti SAD,a na Severnokorejskoj strani neće biti niko,tako da Severnoj Koreji nije do rata.

Od svih mogućih opcija ta je najmanje verovatna. SAD je razvučen vojnim resursima u Iraku i Afganistanu. Novi rat protiv jednog tako moćnog protivnika kao što je S. Koreja (da se razumemo, milionska vojska se već pola veka priprema za rat) bi totalno smanjio moć SAD-a da reaguje na nekim ostalim kriznim žarištima.

Osim toga, Rusija, Kina i Japan ne bi dozvolile da dođe do ekskalacije sukoba, što radi sopstvene bezbednosti (Japan), što radi mešanja u tuđu sferu interesa (Kina i Rusija).
 
Analiza Miroslava Lazanskog od pre par dana u Politici

Куба у Кореји


Свако тргује оним што има. Северна Кореја има атомске бомбе и ракете разних домета. То знају сасвим солидно да направе, а могу и да извезу. У данашњем свету силе и јаких, сасвим довољна монета за поштовање и трговину. Наравно, ако немате нафту, дијаманте, или доларе. Није баш утешно, али је тако.

Наравно да неће бити новог рата на Корејском полуострву, поготово неће бити нуклеарног рата, иако је Пјонгјанг једнострано отказао уговор о примирују којим је рат на том простору завршен још 1953. године. Зашто је онда Северна Кореја управо сада прибегла новој атомској подземној проби и серији лансирања својих ракета средњег и кратког домета? Одговор је, заправо, једноставан: Пјонгјанг демонстрацијом војне силе жели наставак преговора са Вашингтоном, преговора који би довели до дефинитивног скидања Северне Кореје са америчке црне листе „држава осовине зла”. Истовремено, Северна Кореја жели да тестира нову администрацију у Вашингтону, јер са претходне две није успела да истргује скидање санкција и економску помоћ у замену за одустајање од производње нуклеарног оружја и ракета средњег и великог домета. Северна Кореја је пре више од годину дана демонтирала свој нуклеарни реактор у Јонгбјону и остале нуклеарне центре отворила за међународне инспекторе. Но, са америчке „црне листе“ није била скинута.

Време је пролазило, режим Ким Џонг Ила неколико пута је упозоравао да ће обновити свој војни нуклеарни програм ако хитно не добије економску помоћ. Јер је очигледно да производња ракета и нуклеарног оружја несумњиво кочи економски развој Северне Кореје и због нуклеарно-ракетних амбиција режима становници имају мањи животни стандард. Режим Ким Џонг Ила видео је како је прошао Садам Хусеин без атомског оружја, па како Вашингтон не одбацује могућност овакве или онакве смене режима у Пјонгјангу, сваки се диктатор осећа несигурним ако нема атомску бомбу.

Дакле, Северна Кореја нема намеру да нападне Јужну Кореју, јер Пјонгјанг добро зна какав је војни однос снага. Без обзира на бројчано већу севернокорејску армију, јужнокорејске оружане снаге и америчка војска брзо би зауставили било какав продор ка југу. Претпоставља се и да нико у Пјонгјангу ипак није толико неодговоран да употреби атомско оружје, јер би америчка одмазда у том случају била страшна. Све је ово игра живаца и први озбиљан спољнополитички тест за Барака Обаму. Ако уведе поморску блокаду Северне Кореје, неће јој много нашкодити, јер већину оног што Пјонгјанг купује у иностранству добија копненим путевима из Кине. Поморска блокада могла би да буде нека врста репризе кубанске ракетне кризе, само још не знамо је ли Ким Џонг Ил заправо Никита Хрушчов, а Барак Обама нови Џон Кенеди... Који ће се на крају договорити.

Мирослав Лазански
http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Kuba-u-Koreji.sr.html
 
Analiza Miroslava Lazanskog od pre par dana u Politici

Куба у Кореји


Свако тргује оним што има. Северна Кореја има атомске бомбе и ракете разних домета. То знају сасвим солидно да направе, а могу и да извезу. У данашњем свету силе и јаких, сасвим довољна монета за поштовање и трговину. Наравно, ако немате нафту, дијаманте, или доларе. Није баш утешно, али је тако.

Наравно да неће бити новог рата на Корејском полуострву, поготово неће бити нуклеарног рата, иако је Пјонгјанг једнострано отказао уговор о примирују којим је рат на том простору завршен још 1953. године. Зашто је онда Северна Кореја управо сада прибегла новој атомској подземној проби и серији лансирања својих ракета средњег и кратког домета? Одговор је, заправо, једноставан: Пјонгјанг демонстрацијом војне силе жели наставак преговора са Вашингтоном, преговора који би довели до дефинитивног скидања Северне Кореје са америчке црне листе „држава осовине зла”. Истовремено, Северна Кореја жели да тестира нову администрацију у Вашингтону, јер са претходне две није успела да истргује скидање санкција и економску помоћ у замену за одустајање од производње нуклеарног оружја и ракета средњег и великог домета. Северна Кореја је пре више од годину дана демонтирала свој нуклеарни реактор у Јонгбјону и остале нуклеарне центре отворила за међународне инспекторе. Но, са америчке „црне листе“ није била скинута.

Време је пролазило, режим Ким Џонг Ила неколико пута је упозоравао да ће обновити свој војни нуклеарни програм ако хитно не добије економску помоћ. Јер је очигледно да производња ракета и нуклеарног оружја несумњиво кочи економски развој Северне Кореје и због нуклеарно-ракетних амбиција режима становници имају мањи животни стандард. Режим Ким Џонг Ила видео је како је прошао Садам Хусеин без атомског оружја, па како Вашингтон не одбацује могућност овакве или онакве смене режима у Пјонгјангу, сваки се диктатор осећа несигурним ако нема атомску бомбу.

Дакле, Северна Кореја нема намеру да нападне Јужну Кореју, јер Пјонгјанг добро зна какав је војни однос снага. Без обзира на бројчано већу севернокорејску армију, јужнокорејске оружане снаге и америчка војска брзо би зауставили било какав продор ка југу. Претпоставља се и да нико у Пјонгјангу ипак није толико неодговоран да употреби атомско оружје, јер би америчка одмазда у том случају била страшна. Све је ово игра живаца и први озбиљан спољнополитички тест за Барака Обаму. Ако уведе поморску блокаду Северне Кореје, неће јој много нашкодити, јер већину оног што Пјонгјанг купује у иностранству добија копненим путевима из Кине. Поморска блокада могла би да буде нека врста репризе кубанске ракетне кризе, само још не знамо је ли Ким Џонг Ил заправо Никита Хрушчов, а Барак Обама нови Џон Кенеди... Који ће се на крају договорити.

Мирослав Лазански
http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Kuba-u-Koreji.sr.html

To sam i pokušavao da nađem... Danas je istakao kako će Kina odigrati ključnu ulogu.
 
Analiza Miroslava Lazanskog od pre par dana u Politici

Куба у Кореји


. Северна Кореја је пре више од годину дана демонтирала свој нуклеарни реактор у Јонгбјону и остале нуклеарне центре отворила за међународне инспекторе. Но, са америчке „црне листе“ није била скинута.

]

ccccc...ti ameri, I njih su zaribali, kao i Radovana!:D
 
To sam i pokušavao da nađem... Danas je istakao kako će Kina odigrati ključnu ulogu.

Pročitao sam. Logično da hoće.
Kini je ovakva prilika čak i trebala (iako oni toga možda nisu ni svesni, ili to nisu očekivali) da bi pokazala svoju sposobnost i mehanizme uticanja na susede. Zaista, ovo se može smatrati svojevrsnim ispitom za rastuću velesilu. Ukoliko ima globalne ambicije Kina prvo treba da pokaže da je šef u lokalu.
E sada, treba biti jasno i to da mehanizmi Kine i SAD-a u rešavanju situacija nisu isti, čak ni slični. Može se vrlo lako desiti da Kina smiri malog wannabe velikog Kima bez dizanja prevelike prašine, kako to Ameri obično čine.
 
I da: RTS je sinoć javio da su američki avioni F-22 raspoređeni u Japanu. To ne znači NIŠTA osim male igre: F-22 je ispao iz operativne upotrebe pre dva meseca, koristi se u potpunosti F-35 umesto njega. Evo i dolaza sa en.wikipedije: "The Lockheed Martin/Boeing F-22 Raptor is a fifth-generation fighter aircraft that uses stealth technology. It is primarily an air superiority fighter, but has multiple capabilities that include ground attack, electronic warfare, and signals intelligence roles. Lockheed Martin Aeronautics is the prime contractor and is responsible for the majority of the airframe, weapon systems and final assembly of the F-22. Program partner Boeing Integrated Defense Systems provides the wings, aft fuselage, avionics integration, and all of the pilot and maintenance training systems.

The aircraft was variously designated F-22 and F/A-22 during the years prior to formally entering US Air Force service in December 2005 as the F-22A. Despite a protracted and costly development period, the United States Air Force considers the F-22 a critical component of the US strike force, and claims that the F-22 cannot be matched by any known or projected fighter aircraft.[1] Air Chief Marshal Angus Houston, Chief of the Australian Defence Force, said in 2004 that the "F-22 will be the most outstanding fighter plane ever built."[5] In April 2009 the US Department of Defense proposed to cease placing new orders, subject to Congressional approval, for a final procurement tally of 187 Raptors.[6]".
Naravno, to ne isključuje prodaju drugoj zemlji: to je možda dugo najavljivana prodaja ovih aviona Japanu: http://www.defenseindustrydaily.com/f22-raptors-to-japan-01909/
 
Ma treba im nesto da zaposli vojnu industriju SAD da se cupaju iz kriza.
To je jedino što uvek ide u prilog ratnoj opciji... Ima i ovakve mogućnosti (naravno, bez referenci):
1) Kim Džong Il zapravo više i ne kontroliše Severnu Koreju: došlo je do tajnog puča. Neka neko dokaže suprotno.
2) Nova vlada je znatno fanatičnija i militaristički raspoloženija od prethodne: zapravo, njih finansiraju SAD, koje sa Obaminom administracijom ne žele da prve počnu rat, već da ga neko drugi počne kako bi se oni ubrzo umešali i time pokrenuli ratnu privredu. Rat bi bio regionalnog karaktera: SAD bi bile prinuđene i da brane Japan, kao i naravno, Južnu Koreju.
3) Rat je prilika da se, ako već ne upotrebi, proda F-22 drugim zemljama, da se uvede u upotrebu F-35, kao i borbene bespilotne letelice.
4) Nastavlja se "okruživanje" Rusije...
 
To je jedino što uvek ide u prilog ratnoj opciji... Ima i ovakve mogućnosti (naravno, bez referenci):
1) Kim Džong Il zapravo više i ne kontroliše Severnu Koreju: došlo je do tajnog puča. Neka neko dokaže suprotno.
2) Nova vlada je znatno fanatičnija i militaristički raspoloženija od prethodne: zapravo, njih finansiraju SAD, koje sa Obaminom administracijom ne žele da prve počnu rat, već da ga neko drugi počne kako bi se oni ubrzo umešali i time pokrenuli ratnu privredu. Rat bi bio regionalnog karaktera: SAD bi bile prinuđene i da brane Japan, kao i naravno, Južnu Koreju.
3) Rat je prilika da se, ako već ne upotrebi, proda F-22 drugim zemljama, da se uvede u upotrebu F-35, kao i borbene bespilotne letelice.
4) Nastavlja se "okruživanje" Rusije...

Besmislica...Jos jedna teorija zavere :thumbdown:
 
To je jedino što uvek ide u prilog ratnoj opciji... Ima i ovakve mogućnosti (naravno, bez referenci):
1) Kim Džong Il zapravo više i ne kontroliše Severnu Koreju: došlo je do tajnog puča. Neka neko dokaže suprotno.
2) Nova vlada je znatno fanatičnija i militaristički raspoloženija od prethodne: zapravo, njih finansiraju SAD, koje sa Obaminom administracijom ne žele da prve počnu rat, već da ga neko drugi počne kako bi se oni ubrzo umešali i time pokrenuli ratnu privredu. Rat bi bio regionalnog karaktera: SAD bi bile prinuđene i da brane Japan, kao i naravno, Južnu Koreju.
3) Rat je prilika da se, ako već ne upotrebi, proda F-22 drugim zemljama, da se uvede u upotrebu F-35, kao i borbene bespilotne letelice.
4) Nastavlja se "okruživanje" Rusije...

A jes vala malo sutra....
 

Back
Top