Monadologija
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 65

Tema: Monadologija

  1. #1
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Monadologija

    O monadama se govori od vremena predsokratovaca ali je tek Lajbnic taj koji je sistematski obradio temu i monade uveo na velika vrata u filozofiju. Za njih su verovatno svi culi, ali sta su zapravo monade ?
    Monada, o kojoj ćemo ovde govoriti, nije ništa drugo do prosta supstancija, koja ulazi u sastave (les composes), prosta, što će reći, bez delova.
    Tesko je govoriti o Lajbnicovim monadama jer je u pitanju nesto sto je dostupno samo intuiciji, ne i opazanju.
    Iz ove prve recenice Monadologije mozemo videti da su monade proste supstancije ili ono sto nema delova. Ono sto nema delova nije opazljivo. Opazaj mora biti u prostoru ,a sve sto je u prostoru mora zauzimati odredjenu povrsinu, mora biti deljivo i imati oblik, dok je monada sve suprotno od toga ..nedeljiva prosta supstancija.
    Iz ovoga je jasno da na objektivan nacin o Lajbnicovoj monadologiji ne mozemo raspravljati a da se ne zaglibimo u raspravu o opazajima u prostoru gde, ma koliko trazili, necemo naci MONADU.
    Dakle jedini put razumevanja Monadologije jeste unutrasnji i osvrtanje na neposredne cinjenice svesti.
    Ako tako uradimo, to je vec druga stvar. U sebi cemo itekako naci monadu i to u obliku necega sto nije prostor a to je intuicija trajanja ili u obliku unutrasnjeg opazanja VOLJE. Volja u nama jeste monada. Kao takva, ona je nedeljiva. Ona nije skup mnostva delova u prostoru vec je ona jedna i to ne na nacin jednog uzetog kao suprotnost mnostvu, vec kao nesto sto je izvan principiuma individuationis ili izvan prostora i kauzaliteta a samim tim i podele. Monada je jedna u metafizickom smislu.

    Ovaj primer sa ribom je izneo Bom prilikom objasnjenja necega drugog, ali je on veoma pogodan za objasnjenje i Lajbnicovih monada:
    Zamislite akvarijum u kome je jedna riba. Zamislite takođe da niste u mogućnosti da vidite akvarijum direktno nego vaše saznanje o tome šta akvarijum sadrži dolazi od dve televizijske kamere, od kojih je jedna usmerena na prednju stranu akvarijuma, a druga sa strane.

    Kada gledate na dva televizijska monitora, možda pretpostavite da su ribe koje vidite na svakom od ekrana odvojeni entiteti. Nakon svega, zbog toga što su kamere postavljene iz različitih uglova, svaka slika će malo da se razlikuje. Ali, nakon što nastavite da gledate ribu, postajaćete sve više svjesni činjenice da postoji neka povezanost među njima. Kada se jedna okrene, druga pravi malo drugačiji, ali ipak odgovarajuće sličan pokret. Ako kojim slučajem ostanete nesvjesni uvida u kompletnu situaciju, možda čak zaključite da ribe momentalno komuniciraju jedna sa drugom, što ovdje očigledno nije slučaj.
    Lajbnic kaze:
    Prolazno stanje, koje obuhvata i pretpostavlja mnoštvo u jedinstvu i u prostoj supstanciji, nije ništa drugo do ono što se zove percepcijom.
    1) Ako percepcijom nazovemo pojedinacnu sliku koju stvara svaka od kamera
    2 ) Kameru uzmemo kao simbol intelekta.
    3) A monadu uzememo kao ribu u akvarijumu.

    Ali takodje moramo prosiriti ovu analogiju i reci:
    4) da je ova riba u akvarijumu takodje ona koja posmatra sebe kroz ove dve kamere...

    Na ovaj nacin dobicemo analogiju koja moze pokazati transcendentno jedinstvo izvan prostora, gde je svaka monada ogledalo celog univerzuma i gde svaka ,osim sto je ogledalo, sadrzi i ceo univerzum.
    Svi mi smo ona riba u akvarijumu i svi smo zapravo JEDNO.
    Mnostvo monada sjedinjenih u apsolutu,(Bogu kako kaze Lajbnic) a percepcija (opazanje) je ono sto unosi mnostvo.

    Ali nema boljeg primera za ovo od Bergsonove recenice gde on ukazuje na nesto sto su sigurno svi bar jednom doziveli:
    Najbizarniji snovi u kojima se dve slike poklapaju i u isti mah pokazuju dve razlicite osobe, koje su ipak samo jedna , ti snovi ce dati slabu ideju o medjusobnom prozimanju nasih predstava u budnom stanju.
    Bergson



  2. #2
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Monadu objektivno mozemo razumeti kao centar sila ili kao tacku odakle polaze linije dejstva u svim pravcima.
    Centri sila iz kojih linije sila poticu u svim pravcima od svih centara i upravljaju na svaki centar uticaj celokupnog materijalnog sveta.
    Bergson
    Ako pokrenem ruku taj dogadaj uzrokovace promene u dejstvu sila celog univeruzma (ma kako infetizimalno slabe one bile) a te promene protegnuce se na najudaljeniju galaksiju. Neko ko bi posmatrao spolja ceo svemir video bi da je to sto sam ja pokrenuo ruku izmenilo poredak i nacin dejstvovanja sila u celini. On bi mogao da izdvoji jedan bilo koji mali deo tog univerzuma i da na osnovu njega , njegove promene koje je pretrpeo time sto sam ja pomerio ruku, sazna za taj dogadjaj. Jer ako nista, to sto sam ja pomerio ruku izmenilo je prostorni odnos moje ruke i tog nasumicno odabranog dela univerzuma koji je posmatrac izdvojio. Univerzum nije vise isti pre i posle pomeranja ruke. Iz ovoga nam moze biti voeoma jasna Lajbnicova analogija da je svaka monada ogledalo celog univerzuma.
    Dalje .. iz ovoga mozemo na objektivan nacin dobiti predstavu sta je monada i kako percepcija stvara mnostvo tako sto iz jedinstva svega izdvaja pojedinacnu stvar ..opazaj.
    У томе сложене ствари симболички прсдставлају просте. Пошто је, наиме, све испуњeно, услед чега је сва материја повeзана, и пошто у пуноћи свако кретање дејствује на удаљена тела, сразмeрно растојању, тако да на свако тело дејствују не само она која га додирују и на неки начин се осeћају са свим оним што се њима догађа, него и преко њих се осећају они који их прво додирују, од којих је непосредно додирнуто - онда произлази да се ова повезаност пружа на свако произвољно растојање. Према томе, свако тело осећа све оно што се дешава у васељени, тако да би онај, који види све, могао у сваком да чита оно што се свуда дешава, чак и оно што се збило и што ћс се збити. Примећујући у садашњости оно што је удалено по времену и по месту. Мсђутим, једна душа у себи самој може да прочита само оно што је у њој јасно представљeно. Она не би могла да изложи одједном све своје кутиће, јер они иду у бесконачност.
    Lajbnic iz Monadologije
    Ako sada SILE koje deluju, svaka na svaku, nazovemo , poput Sopenhauera, njihovim pravim imenom a to je VOLJA ( ono sto je objektivno linija sila, subjektivno je volja) zakljucicemo da je monada isto sto i stepen objektivacije volje, i ono u cemu se ogleda ceo univerzum i ono sto jeste ceo univerzum... sve spojeno na nacin transcendentnog jedinstva ili kvalitativne mnozine - Melodije ..simbolicki receno. Iz ovoga je Lajbnic izveo svoje ucenje o prestabliranoj harmoniji. On se u tome umnogome presao, jer je ovaj svet pre jedna ogromna disharmonija nego harmonija, ali sto se tice sustine, pogodio je pravo u centar.
    Pojedinacne stvari su note, monade su melodije, a skup svih melodija je praosnovna supstancija ili "Bog" kako kaze Lajbnic.

  3. #3
    Veoma poznat
    Učlanjen
    04.09.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.443
    Reputaciona moć
    258

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Ovo mu dođe kao neki monolog?

  4. #4
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Citat Original postavio jelen.co Pogledaj poruku
    Ovo mu dođe kao neki monolog?
    Nije monolog vec su tema Lajbnicove monade. Ako imas nesto reci o tome izvoli ?

  5. #5
    Veoma poznat
    Učlanjen
    04.09.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.443
    Reputaciona moć
    258

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Citat Original postavio oziman Pogledaj poruku
    Nije monolog vec su tema Lajbnicove monade. Ako imas nesto reci o tome izvoli ?
    Monolog u smislu otvorio si temu i samo ti postuješ na njoj.
    @ Lajbnic smara.......

  6. #6
    Ističe se Black_star (avatar)
    Učlanjen
    23.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    glecheri jezera michigen!
    Poruke
    2.579
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    86

    Podrazumevano Re: Monadologija

    exquisit point of view..!
    do, insist...

  7. #7
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Arhetip deteta provlaci se kroz bezbrojne mitove i kolektivnu svest covecanstva noseci u sebi svoju numinoznu prirodu koju je poneo iz sveta ideja, iz sveta poznatijeg kao Jungovo kolektivno nesvesno. Cesto se susrecemo sa prikazom tog arhetipa. On je svuda oko nas. Kada god vidimo Bogorodicu sa bozanskim detetom u rukama, gledamo upravo u arhetip deteta. Kada god vidimo prikaz patuljka, hobita ,gnoma po popularnim filmovima, gledamo u taj arhetip, a narocito su interesantni svi oni horor filmovi gde je dete u centru strave, koja treba da nas zaplasi. Odakle detetu tolika numinoznost ?
    Jung je davao svoja objasnjenja, koja su naravno izuzetna, ali arhetip deteta nosi u sebi nesto sto nam je mogla pribliziti samo filozofija a sto cu ovde i pokazati.

    Ono sto prati sve prikaze bozanskog deteta jesu reci :
    Manje od manjeg i vece od veceg.
    Pa sta to moze kazivati ova kontradiktorna recenica?
    Prica o Svetom Hristoforu kao i osvrt na Lajbnicovu Monadologiju i Sopenhauerovu filozofiju volje moze to pojasniti:

    Sveti Hristofor
    Pre nego što je postao hrišćanin, Hristifor se zvao Oferus. Bio je to div od čoveka, duha veoma tromog. Kada je sazreo, on krete da putuje, govoreći da bi hteo da služi najvećeg kralja na zemlji. Poslaše ga na dvor jednog moćnog kralja koji je bio radostan da ima tako snažnog slugu. Jednog dana, slušajući kako neki pevač izgovora ime đavolovo, kralj sa užasom učini znak krsta. 'Zašto si to uradio?', odmah zapita Hristifor. 'Jer se bojim đavola', odvrati kralj. 'Ako ga se bojiš, znači da nisi tako moćan kao on! Onda odoh da služim đavola.' Iz tih stopa otide.
    Posle dugog pešačenja u potrazi za tim moćnim vladarem, on vide kako mu u susret dolazi velika grupa jahača odevenih u crveno. Njihov vođa je bio u crnome i reče mu: 'Šta tražiš?' 'Tražim đavola da mu služim.' 'Ja sam davo; sledi me.' I tako Oferus bi uvršten u pratnju Sotoninu. Jednog dana dok su brzo jahali, paklena grupa naiđe na krst na ivici druma; đavo naredi da okrenu. 'Zašto si to učinio?', zapita Oferus uvek rad da nešto nauči. 'Zato što se bojim slike Hristove.' 'Ako se bojiš slike Hrista, manje si moćan od njega; onda ću da uđem u službu Hristovu.' Oferus sam prođe pored krsta i nastavi svoj put. Srete dobrog pustinjaka i zapita ga gde bi mogao da nađe Hrista. 'Svuda', odgovori pustinjak. 'Ne razumem', reče Oferus, 'ali ako govorite istinu, u čemu bi mogla da mu posluži ovako snažna i silna ljudina poput mene?'
    'Možete mu služiti', reče pustinjak, 'molitvom, postom i bdenjima.' Oferus načini grimasu. 'Nema li nekog drugog načina da mu bude prijatno?', zapita on. Samotnik razumede s kim ima posla i, uzimajući ga za ruku, odvede ga na obalu plahog potoka, koji je tekao s visoke planine, pa mu reče: 'Siromasi koji su prelazili ovu vodu davili su se. Ostani ovde i na svojim jakim plećima prenosi one koji ti to zatraže. Ako to činiš iz ljubavi prema Hristu, on će te priznati za svoga slugu.' 'Radiću to iz ljubavi prema Hristu', odgovori Oferus. Tako on sagradi kolibu na reci i danonoćno je prenosio putnike koji bi ga za to zamolili.
    Jedne noći, slomljen umorom, duboko je spavao. Probudiše ga udarci o vrata i on ču glas deteta koje ga pozva triput imenom. Ustade, uze dete na svoja široka ramena i kroči u bujicu potoka. Stigavši do sredine, vide kako se odjednom potok pomami, talasi narastoše i obrušiše se na njegove noge da bi ga srušile. On je odolevao što je bolje mogao, ali dete je bilo teško kao ogromno breme. Onda on, u strahu da ne ispusti malog putnika, iz korena iščupa drvo da se o njega osloni. No, bujica bivaše sve goropadnija, a dete sve teže i teže.

    U strahu da se ono ne udavi, Oferus podiže glavu prema njemu i reče: 'Dete, zašto si tako teško? Izgleda mi da nosim ceo svet.' Dete odgovori: 'Ne da nosiš svet, već onoga koji ga je stvorio. Ja sam Hristos, tvoj Bog i tvoj gospodar. Kao nagradu za tvoju pregornu službu krstim te, u ime svoga Oca i sina i u ime Svetoga duha. Ubuduće ćeš se zvati Hristifor.'
    Od toga dana, Hristifor putovaše po zemlji da bi širio rečHristovu."
    Pa da li ovako nesto mozemo igde naci? Da li ovako nesto postoji. Manje od manjeg i vece od veceg?
    Odgovor je POSTOJI.. i to mozemo naci veoma blizu. Svuda oko nas bolje reći. Svaki spoljasnji opazaj osim sto je objekat ili "stvar za nas", jeste i stvar za sebe ili "stvar po sebi". Kao stvar za nas on je manji od manjeg ,nesto nistavno u poredjenju sa univerzumom iz koga smo ga izdvojili , medjutim kao stvar po sebi ., kao Lajbnicova monada ...kao egzistencija izvan opazanja, bilo koja stvar je SVE I SVJA... egzistencija izvan formi opazanja razuma ili prostora , vremena i kauzaliteta, i samim tim kao takva ne samo veca od celog poznatog svemira nego sama sustina svega poznatog i nepoznatog koja sadrzi u sebi ceo univerzum u potenciji.
    To je upravo Lajbnicova monada. Mali delic opazajnog sveta koji u sebi , po sebi sadrzi citav svemir.

    Ali nema nista bolje od Sopenhaurove filozofije da nam priblizi vece od veceg i manje od manjeg ..

    1) Ja saznajem spoljnji svet , pri cemu sam ja subjekat a ispred mene je objekat....opazaj -slika.

    2) Ja saznajem unutrasnji svet svoje svesti i tamo nalazim volju...ali i u samosvesti ja sam onaj koji saznaje, a volja je ono sto je saznato. Medjutim pri ovome se desava jedno pravo čudo, jer dolazi do stapanja subjekta saznanja sa subjektom htenja, gde sam ja onaj koji saznaje, a u isto vreme i onaj ko je saznat, ili onaj ko hoce.
    Posto je ovo neposredna cinjenica svesti, a koja je nemoguca u empiriskom svetu gde bi bila protivurecnost, Sopenhauer ju je nazvao čudom.
    Identitet subjekta htenja sa subjektom spoznavanja, po kojemu rec JA oba ukljucuje, jeste cvor sveta, a stoga je i neobjasnjiv. Samo su nam odnosi izmedju objekata shvatljivi; ali medju njima mogu dva biti jedan, ukoliko su delovi jednog celog. Ovde naprotiv gde je govor o subjektu, ne vrede vise pravila za spoznavanje objekata, a istinski identitet spoznavajuceg sa onim, sto se spoznalo kao htenje , dakle identitet subjekta sa objektom , neposredno je dat. Ko sebi neobjasnjivost toga identiteta pravo predoci , taj ce ga sa mnom nazvati čudom svoje vrste.
    Sopenhauer . iz dela "O nacelu razloga"
    Ovo je pravo otkrovenje jednog čuda, i niko ne bi tek tako smeo da predje preko ovakvog otkrica . Ako obratimo paznju na to preklapanje subjekta i objekta koje nalazimo u sebi , na to filozofsko čudo, videcemo da kada spoznajemo volju kao subjekti saznanja, ona je manja od manjeg ...ona je opazaj naspram subjekta slican nekoj stvari, jer ja saznajem a volja je saznata . Ali u isto vreme kao volja, ona je izvan podele na subjekat i objekat, i izvan bilo koje forme opazanja razuma ..prostora i vremena. Kao takva, ona je veca od veceg, jer je potpuno izvan bilo kakvih ogranicenja . A isti princip koji primenjujemo prilikom opazanja volje u samosvesti vazi i prilikom opazanja spoljasnjeg empirijskog sveta ,jer je on objektivacije te iste volje.
    Ova protivurecnost na delu. Ovo preklapanje najmanjeg i najveceg, moze nam na tanjiru pruziti ono sto arhetip bozanskog deteta predstavlja.
    Moze nam objasniti zasto je dete (volja) koga nosimo na ramenima... toliko teško.

  8. #8
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Lajbnicova monadologija umnogome moze dodirnuti pitanje Fejmenovih paralelnih istorija tako da cu ti odogvoriti ovde:

    Citat Original postavio hrabra krojačica Pogledaj poruku
    гледала сам ту тему, и знам за то још одавно
    да, овде је реч о mwi теорији
    не мислим да се ово може објаснити чисто експериментисањем без помоћи филозофије, не мислим уствари да се ишта може објаснити без филозофије
    па сам зато и хтела да потегнем то питање на овом подфоруму
    Fejmenove paralelne istorije zvuce stvarno fantasticno kada se cuju a to znanje izvire iz eksprimenta kvantne fizike kao cinjenica .
    Kada govorimo o tome, bavimo se transcendentnim.. I sva ona dostignuca filozofije posle Kanta a koja su otisla u pravcu objasnjenja transcendentnog, mogu biti i objasnjenje paralenih istorija. Jedino neposredno u sebi mozemo naci "mesto" gde su suprotnosti izmirene, gde protivrecnost nije protiuvurecnost.
    U tome ..u toj monadi postoje na nacin prozimanja ne samo proslost i buducnost ovoga sveta, nego svi svetovi..kao mogucnsot...kao potencija. Sve je u nama u jednoj tacki ..i znano i neznano.

    Monada sadrzi sve svetove.

  9. #9
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.05.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    39.658
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Monadologija

    хвала

  10. #10
    Drevna Kornjača sanja* (avatar)
    Učlanjen
    25.03.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    6.470
    Tekstova u blogu
    167
    Reputaciona moć
    171

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Citat Original postavio oziman Pogledaj poruku
    Monadu objektivno mozemo razumeti kao centar sila ili kao tacku odakle polaze linije dejstva u svim pravcima.
    .. bog te tvoj ..
    .. a to je moguće videti .. te linije .. ili ne ..?
    .. šta kaže lajbnic ..?
    Čim neko pokuša da mi se uvuče u dupe, ja pomislim da ima neke zadnje namere...

  11. #11
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Citat Original postavio sanja* Pogledaj poruku
    .. bog te tvoj ..
    .. a to je moguće videti .. te linije .. ili ne ..?
    .. šta kaže lajbnic ..?
    Ako vidis gresku u tome iznesi je bez ironije.
    Objektivan put posmatranja monada izneo sam samo jer su ga spomenuli kako Lajbnic tako i Bergson, a jedino subjektivan osvrt na neposredne cinjenice svesti moze objasniti zapravo sta je monada.
    Ako se drzimo objekta u prostoru bavimo se simbolom. Umesto sile bavimo se linijom. Umesto kretanja, nepokretnoscu.
    "Od intuicije idemo inteligenciji ali obrnuto nije moguce." Bergson

    Tako da povezanost svega sa svime mozes predstaviti linijama sila ..samo kao simbol necega sto je nepredstavljivo..

    A sta je Lajbnic rekao o tome vec sam citirao.
    У томе сложене ствари симболички прсдставлају просте. Пошто је, наиме, све испуњeно, услед чега је сва материја повeзана, и пошто у пуноћи свако кретање дејствује на удаљена тела, сразмeрно растојању, тако да на свако тело дејствују не само она која га додирују и на неки начин се осeћају са свим оним што се њима догађа, него и преко њих се осећају они који их прво додирују, од којих је непосредно додирнуто - онда произлази да се ова повезаност пружа на свако произвољно растојање. Према томе, свако тело осећа све оно што се дешава у васељени, тако да би онај, који види све, могао у сваком да чита оно што се свуда дешава, чак и оно што се збило и што ћс се збити. Примећујући у садашњости оно што је удалено по времену и по месту. Мсђутим, једна душа у себи самој може да прочита само оно што је у њој јасно представљeно. Она не би могла да изложи одједном све своје кутиће, јер они иду у бесконачност.
    Lajbnic iz Monadologije

  12. #12
    Drevna Kornjača sanja* (avatar)
    Učlanjen
    25.03.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    6.470
    Tekstova u blogu
    167
    Reputaciona moć
    171

    Podrazumevano Re: Monadologija

    .. zašto nastojiš čitati između redova tamo gde nema ničega između redova ..?
    .. nema nikakve ironije .. priča mi se dopada ..
    .. u početku mi se nije dopadala jer mi se učinilo da se ide na puki materijalizam .. na nedeljivu materijalnu česticu ..
    .. ali .. posle sam videla da nije ..

    .. pitala sam te ozbiljno ..
    .. ja sam kao mala .. u određenim momentima .. znala videti svet u takvim linijama .. linijama veza .. svega sa svim .. a te su linije bile nešto kao tokovi .. jebi ga .. teško za objasniti ..
    (.. s tim što "videti" možda nije baš adekvatna reč .. al valjda ćeš razumeti ..)
    Čim neko pokuša da mi se uvuče u dupe, ja pomislim da ima neke zadnje namere...

  13. #13
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Razumem te. Lajbnicova Monadologija koliko je slavna toliko je neshvatljiva jer intelekt malo sta moze tu kontemplirati kada mu se iznese ovako nesto:

    Ovaj detalj treba da obuhvata mnoštvo u jedinstvu ili u prostom: jer, pošto se svaka prirodna promena vrši stupnjevito, nešto se menja i nešto ostaje; i, tome dosledno, treba da u prostoj supstanciji ima mnoštvo afekcija i odnosa, iako nema delova.
    Obrati paznju na poslednju recenicu. Mnostvo afekcija i odnosa u prostoj supstanciji koja nema delova.
    Ako nema delova onda nema ni odnosa.??? Sta intelekt moze uraditi sa time osim primetiti protivurecnost?

    Cak je i Sopenhauer o Lajbnicovoj Monadologiji izjavio ovo:

    Međutim, osnivač sistemskog optimizma jeste Lajbnic, čije zasluge za filozofiju ne želim da poričem, iako nikad nisam uspeo da proniknem u pravi smisao monadologije, prestabilirane harmonije i identitasa indiscernibiliuma
    iz cetvrte knjige Skvip 1
    Medjutim, upravo njegova filozofija volje, kao i Bergsonova filozofija intuicije moze pojasniti Lajbnicove monade.

    Pogledaj treci paragraf Monadologije:
    A onda gde nema delova, nema ni rasprostrtosti, ni oblika, ni moguće deljivosti. I ove Monade su istinski Atomi prirode i, jednom reči, Elementi stvari.
    Elementi bez oblika i bez rasprostrtosti nisu u prostoru jer nemaju dimenzija.. NULA a ipak grade ceo prostorni univerzum ulazeci u "slozene stvari"?
    Ma koliko gradili nulama na kraju cemo imati nulu. ?
    Ali druga je stvar kada imamo na umu da Lajbnic govori o izvanprostornom,
    Radi se o nicemu drugom do o kvalitativnoj mnozini, pri cemu imamo mnostvo u nedeljivom. Mnostvo ne na nacin poredjanosti u prostoru vec na nacin prozimanja. Stepeni ali ne i mnostvo.

    Posto dakle u Bozijoj ideji postoji bezbroj mogucih svetova a kako samo jedan može postojati, treba da pri Božijem izboru postoji dovoljan razlog, koji ga određuje za jedan pre nego za koji drugi.
    I taj razlog se može naći samo u saglasnosti ili u stupnjevnima savršenstva koje ovi svetovi nose u sebi; 53

    I kao što jedan isti grad gledan sa raznih strana izgleda sasvim drukčiji, i kao da je u izgledu umnožen; isto tako se događa usled beskonacnog mnoštva prostih supstancija, da postoje isto toliko razliciti kosmosi, koji su ipak samo izgledi jednog jedinog prema razlicitm gledistima svake monade. 57 Lajbnic

  14. #14
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Лајбницово учење о монадама а кога анализом налазимо као најчистију противуречност, заправо је сушта истина ако га третирамо као ствар непосредног искуства, јер оно што је у анализи противуречност у непосредном искуству је просто. Рецимо, ако посматрам повлачење једне линије покретом руке и ако сада уз помоћ анализе пожелим објаснити шта се десило, имаћу пред собом безброј тачака пређене линије, али самим тим и немогућност поимања како је рука могла доспети из тачке а у тачку б када је ето имала проћи бесконачно много тачака. Таквом анализом сударамо се са свом снагом Зеноновог парадокса.

    Али, у непосредном искуству покретање руку је једноставан недељив акт воље, који нема везе са линијом, са тачкама, са положајима. Тај акт је трајање, воља, интуиција ..он се не може анализирати..

    Исто је и са Лајбницовим монадама. Анализом их налазимо као противуречност, али непосредном искутву оне су чињеница. У себи назирем "маглвиту ресу" свега што постоји , што је постојало и што ће постојати. Налазим сопство само које је монада. Најмање од најмањег и највеће од највећег.
    Poslednji put ažurirao/la oziman : 13.03.2011. u 00:15

  15. #15
    Primećen član
    Učlanjen
    23.02.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    634
    Tekstova u blogu
    10
    Reputaciona moć
    31

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Citat Original postavio oziman Pogledaj poruku
    Лајбницово учење о монадама а кога анализом налазимо као најчистију противуречност, заправо је сушта истина ако га третирамо као ствар непосредног искуства, јер оно што је у анализи противуречност у непосредном искуству је просто. Рецимо, ако посматрам повлачење једне линије покретом руке и ако сада уз помоћ анализе пожелим објаснити шта се десило, имаћу пред собом безброј тачака пређене линије, али самим тим и немогућност поимања како је рука могла доспети из тачке а у тачку б када је ето имала проћи бесконачно много тачака. Таквом анализом сударамо се са свом снагом Зеноновог парадокса.

    Али, у непосредном искуству покретање руку је једноставан недељив акт воље, који нема везе са линијом, са тачкама, са положајима. Тај акт је трајање, воља, интуиција ..он се не може анализирати..

    Исто је и са Лајбницовим монадама. Анализом их налазимо као противуречност, али непосредном искутву оне су чињеница. У себи назирем "маглвиту ресу" свега што постоји , што је постојало и што ће постојати. Налазим сопство само које је монада. Најмање од најмањег и највеће од највећег.
    Kog jarca sam ti i spominjao monade Lajbnicove...
    Jasno da te gnjavi zatvaranje u fil.dok.18.veka,pa tražiš izlaz.
    Izlaz nisu Lajbnicove monade i njihov kauzalni odnos...Vrhovna monada je sve IDEALNO uspostavila i nema potrebe da mi u našim monadama (koje odslikavaju svet!)bilo šta...Ako si ikad učio diferencijalni i integralni račun,koji su Lajbnicova
    Tvorevina (opasna apriorna medicina bledolikog,ha),tada ti je valjda jasno da je učenje o monadama materijalizacija te matematičke genijalnosti...
    Nažalost,ali i na sreču,stvari su daleko složenije,jer kako ni diferenciranjem i integraljenjem ne možeš rešiti mnoga DEŠAVANJA,tako su i monade,a posebno prejednostavni kauzalni logos,nedostatni,ne samo za objašnjenja,več i za predviđanje događaja,a šta je ljudima od vitalnog(egzistencijalnog)značaja.
    Valjače ti,ako nisi,da se pozabaviš ozbiljnom matematikom,da shvatiš i kako ova sprava funkcioniše (bez kvantne-šipak net!)i štošta još u modernom svetu ljudi kako ne bi ostao u toj (za poštovanje,ali u muzejima)prošlosti...
    Probaj malo da se igraš računom verovatnoće,algoritmima-priličan ti je IQ i ne vidim što se maješ oko eksponata...

  16. #16
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Не пада ми на памет да се позабављам математиком коју сматрам антиподом филозофије. Математика се бави формама чисте чулности а потпупо превиђа садржај искуства. Она се бави само формама без садржаја. Као таква, не може ни прићи суштини света и живота која је управо у садржају а не у форми које су средство њене објективације у појави.

    Или јасније речено, математика се бави односима ствари а не самим стварима. Рецимо, она барата непокретностима, кретање и трајање не улазе у њен рачун. Пошто си наивни манириста или мислиш да филозофска дела затаревају, ето ти онда Бергсон. Филозоф двадесетог века. Неко ко је антипод Раселу и коме Расел није ни до малог прста. Распитај се шта је он мислио о математици и њеном методу, иако се и сам једно време бавио њоме.

    Али немам шта ја теби то објашњавати и рвати се са тобом око гупости на свакој теми.

    Тема су монаде. Монаде су ПОЈАМ, ако ниси знао. Тај појам нешто означава и то нешто му даје разлог истинитости! Појам који нема разлог истинитости било у посредном било у непосредом исксутву јесте празан појам, празно блебетање.
    Питање теме јесте ШТА означава појам МОНАДА ? Лајбниц је то објаснио наравно, али то обајшњење чиста је противуречност ако га применимо на искуство....на појаву. Али као што сам објаснио, сасвим друга је ствар ако га применимо на непосредно искуство.
    Лајбниц наравно да није имао то знање кроз које сам пропустио његовоу филозофију на овој теми. али то знање исту објашњава и на исту се наставља. Бављење формом појаве указује на садржај појаве. Лајбниц се бавио формом али је, био светан тога или не, указао посредно на садржај...на ствар по себи. На сопство само.. које монада јесте.

  17. #17
    Primećen član
    Učlanjen
    23.02.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    634
    Tekstova u blogu
    10
    Reputaciona moć
    31

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Ama brate mili-ko ti šta brani...
    Sugerišem ti samo da ne smaraš više s tim UMOVANJEM UNUTAR UMA ne nalazeći ni na kraju te aktivnosti VOLJE I SNAGE da bar dotakneš KONKRETAN problem...
    Nemoj sve nas na pdf učiti da mislimo (no mene možda još treba doučiti...),misaoni procesi postoje i s tobom i bez tebe i sa Spinozom i bez njega.
    I ti idealisti...To je zabijanje glave u pesak-po njima nauka nije moguća jer se bavi stvarima po sebi koje ne možemo nikako spoznati!!!PA DAJ IM ,OZI,VEČU DIOPTRIJU,one pepeljare od naočara od 5 kg.
    Evo ima nekoliko lepih tema...
    Predlažem ti da se pozabavimo njima,pa makar se svađali oko njih!
    Gledaj ti očima idealiste,a ja recimo lokal šoviniste (u najboljem mom i mojih komšija interesu),ali o problemima SVOJOM PAMEĆU koliko je to pored usvojenih obrazaca moguće...

  18. #18
    Aktivan član
    Učlanjen
    28.02.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.036
    Reputaciona moć
    35

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Za mnoge istine potrebno je vreme da budu ustolicene, a mnogo manje vremena da budu skinute. Problem u sagledavanju je najcesce potpuno zanemarivanje osnova novih misli i apriori odbacivanje kao zastarelih jer su stigle iz vremena kada su vladala druga razmisljanja , a najcesce je dovoljan samo drugaciji vizir i naravno, sposobnost i volja.

  19. #19
    Primećen član
    Učlanjen
    23.02.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    634
    Tekstova u blogu
    10
    Reputaciona moć
    31

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Citat Original postavio Metronom Pogledaj poruku
    Za mnoge istine potrebno je vreme da budu ustolicene, a mnogo manje vremena da budu skinute. Problem u sagledavanju je najcesce potpuno zanemarivanje osnova novih misli i apriori odbacivanje kao zastarelih jer su stigle iz vremena kada su vladala druga razmisljanja , a najcesce je dovoljan samo drugaciji vizir i naravno, sposobnost i volja.
    Vidi,nemam uopšte problem da se složim s tim rezonom.
    Zahvaljujući kopernikanskom obrtu idealista (Barkli,Hjum,Kant...) kojim se obrće umni proces-psihologija i usvaja-shvata proces REFLEKSIJE bez kog kao moderna društvena nauka još uvek nebi razumela što-šta...To je direktni doprinos tih doktrina. Indirektan je na osmišljavanju kasnijih modernih i savremenih filozofskih shvatanja i čak aktivnosti u naukama...
    Nemam ja problem da prihvatim i taj "unutrašnji"rakurs,inače je i moje mišljenje refleksivno uostalom,ali bez konkretizacije ili objektivizacije misaonog procesa isti ostaje uzaludan i čak izlišan.Đane krečili...

  20. #20
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Експерименти квантне физике одавно су додирнули трансценденнто али и даље су то експерименти физике уместо да се одговори потраже у филозофији.

    Овај видео износи проблем на начин неког чуда , попут неких обичних занимљивости, иако експеримент додирује саму суштину света. Лајбницове монаде, Шопенхауеорву вољу, Бергсонову интуицију.



    А ова демонстрација хипотетичног дводимензионалног света показује како би дводимензионална бића реаговала на тродимензионалност која је изван могућности њиховог поимања.

    Poslednji put ažurirao/la oziman : 26.05.2011. u 23:20

  21. #21
    Poznat
    Učlanjen
    30.03.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.681
    Tekstova u blogu
    47
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Monadologija

    I koje je tvoje pitanje? Šta ti od svega toga nije jasno?
    Stalno hoću da te pitam:kako uspevaš da svoj svet ideja,svojom voljom transportuješ (nama) na Krstu...Ili je to i dalje samo tvoj svet ideja i dalje samo u tvom umu-stvari po sebi nisi ni koristio-jer njih ne znaš?

  22. #22
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Citat Original postavio coviax1 Pogledaj poruku
    I koje je tvoje pitanje? Šta ti od svega toga nije jasno?
    Stalno hoću da te pitam:kako uspevaš da svoj svet ideja,svojom voljom transportuješ (nama) na Krstu...Ili je to i dalje samo tvoj svet ideja i dalje samo u tvom umu-stvari po sebi nisi ni koristio-jer njih ne znaš?
    Kaко шта ми није јасно? Није ми јасно како то да ако је брзина светлости највећа могућа брзина два електрона на супротним крајевима свемира комуницирају тренутно... независно од удаљности на којој су?



    Зашто после тог експеримента званична догма и даље гласи да је брзина светлости највећа могућа брзина и да су ствари одвојене измећу себе а не метафизички једно што овај експеримент показује.

    Како трилионима севтлосних година две одвојене ствари могу сихроно реаговати једна на другу ако нису заправо једно на начин рибе у акваријуму:

    Zamislite akvarijum u kome je jedna riba. Zamislite takođe da niste u mogućnosti da vidite akvarijum direktno nego vaše saznanje o tome šta akvarijum sadrži dolazi od dve televizijske kamere, od kojih je jedna usmerena na prednju stranu akvarijuma, a druga sa strane.



    Kada gledate na dva televizijska monitora, možda pretpostavite da su ribe koje vidite na svakom od ekrana odvojeni entiteti. Nakon svega, zbog toga što su kamere postavljene iz različitih uglova, svaka slika će malo da se razlikuje. Ali, nakon što nastavite da gledate ribu, postajaćete sve više svjesni činjenice da postoji neka povezanost među njima. Kada se jedna okrene, druga pravi malo drugačiji, ali ipak odgovarajuće sličan pokret. Ako kojim slučajem ostanete nesvjesni uvida u kompletnu situaciju, možda čak zaključite da ribe momentalno komuniciraju jedna sa drugom, što ovdje očigledno nije slučaj.
    И шта је то ЈЕДНО ако не нешто метафизичко а што као такво није у области научног метода истраживања већ филозофског.

  23. #23
    Poznat
    Učlanjen
    30.03.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.681
    Tekstova u blogu
    47
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Citat Original postavio oziman Pogledaj poruku
    Kaко шта ми није јасно? Није ми јасно како то да ако је брзина светлости највећа могућа брзина два електрона на супротним крајевима свемира комуницирају тренутно... независно од удаљности на којој су?



    Зашто после тог експеримента званична догма и даље гласи да је брзина светлости највећа могућа брзина и да су ствари одвојене измећу себе а не метафизички једно што овај експеримент показује.

    Како трилионима севтлосних година две одвојене ствари могу сихроно реаговати једна на другу ако нису заправо једно на начин рибе у акваријуму:



    И шта је то ЈЕДНО ако не нешто метафизичко а што као такво није у области научног метода истраживања већ филозофског.
    Ama nije sporno to šta kažeš.ali ne reče odakle i kome se javljaš! Govoriš li ti to sebi,svom umu,ili nekom NAPOLJU kog ne znaš i KOJIM putem te mi (vid čuda)UOPŠTE ČITAMO,ako i mi( s ove strane STVARI PO SEBI?) NISMO MOŽDA SAMO TVOJE MISLI U TVOM UMU?

  24. #24
    Poznat
    Učlanjen
    30.03.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.681
    Tekstova u blogu
    47
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Monadologija

    A inače što se eksperimenta tiče-u čemu je problem?Šta je tu nejasno:da ne postoje "odvojene" "stvari"?Da vakuum nije "ništa"odnosno da je "nešto" i to ne makar šta...? Pa kad si krenuo u fiziku-nastavi da objašnjavaš kako dolazi do interakcije kvarkova i leptona,kako u tom smislu tumačiš gravitaciju,jaku i slabu silu,entropiju itd.ili je i to samo u tvojim mislima,ako je...

  25. #25
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Monadologija

    Citat Original postavio coviax1 Pogledaj poruku
    Ama nije sporno to šta kažeš.ali ne reče odakle i kome se javljaš! Govoriš li ti to sebi,svom umu,ili nekom NAPOLJU kog ne znaš i KOJIM putem te mi (vid čuda)UOPŠTE ČITAMO,ako i mi( s ove strane STVARI PO SEBI?) NISMO MOŽDA SAMO TVOJE MISLI U TVOM UMU?
    Ja као индивидуа говорим теби као индивидуи. А ја као воља(или оно што налазим у самасвести и зовем воља а што је најближе ЈА) исто је оно што ти налазиш у себи и зовеш воља а што је најближе твом ја. Иако смо у појави у представи одвојени и комуницирамо једни са другима у својој суштини, као ствари по себи, метафизички смо једно.

    Шопенхауер је дао добру аналогију за то о којој сам већ писао na jednoj другој теми. Пренећу исто и овде:

    Moram nesto pojasniti u vezi gore iznetog. Napisao sam da pitanje solipisizma ne dotice podelu na pojavu i stvar po sebi, i upravo to moze pojasniti problem i razresiti zbunjenost u koju svako ko se zapita da li je zivot san upada.

    Sve sto je postalo opazajem osim sto je predstava mora imati svoju egzistenciju izvan predstave. Svaki objekat mora imati subjekat kao svoj neodvojivi korelat. Tako da subjekat koji zovem "JA" jeste subjekat kako mene tako i svakog opazaja , predstave ispred mene.
    To je slicno morskom polipu ,zivotinji koja ima mnostvo glava a zajednicko telo i koja je veoma dobra analogija.



    Uzmimo ovde da svaka glava poseduje individualnu saznajnu svest i pita se o realnosti ostalih glava oko nje. Pita se da li te glave postoje kada ih ona ne saznaje ili ne, da li je ta jedna glava jedina realna i sanja ove ostale? Lako se moze iz ove analogije uvideti resenje.

    Kada ova glava koja se pita pogleda u sebe naci ce subjekat ili ovo zajedinicko telo. Ali isto to telo naci ce i svaka druga glava koja to isto ucini.
    Subjekat ili ono jedino realno ...jeste zajednicki svim predstavama . Pitanje je jedino da li su ostala bica u mogucnsti da skrenu pogled sa zida u Platonovoj pecini i obrate paznju na njega u sebi ili ne. A sustinski kada kazem "JA" ...mislim na istu imanentnu ..transecendentnu sustinu unutar sebe ..kao i unutar svih ostalih. To je jedno bice. Jedno u metafizickom a ne matematickom smislu. A interesanto da upravo u snovima mozemo naslutiti kako to zapravo izgleda. Kada sanjamo nekog drugog koji je u isto vreme ja. Verovatno je svako od vas to doziveo u snovima. Mozda je to nesto najblize sto nam moze pokazati sta smo mi zapravo , sta je nasa sustina....sta nas ceka posle smrti. Ceka nas takvo JA. KOJE JE SVACIJE I NICIJE.

    Pa ipak, za saznanje koje volja nije podmitila nema prirodnijeg pitanja nego što je ovo: beskrajno vreme proteklo je pre moga rođenja, šta sam ja bio za sve to vreme? - Metafizički, možda bi se moglo odgovoriti ovako: „Ja sam uvek bio ja, to jest svi koji su za sve to vreme govorili ja bili su upravo ja."
    Artur Sopenhauer

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •