strawbbery_city
Iskusan
- Poruka
- 6.580
Stručnjak za međunarodno pravo i vodeći ekspert za teritorije pod međunarodnom upravom, Britanac Ralf Vajld, izjavio je da je deklaracija o nezavisnosti Kosova ravna nezakonitoj secesiji
Albanci nemaju pravo na samoopredeljenje, Kosovo nije nezavisna država, rekao je dr Vajld, konsultant pojedinih vlada i međunarodnih organizacija, član pravnog fakulteta Londonskog koledža i profesor na Džordžtaun univerzitetu.
"Nova država, po međunarodnom pravu, može da se formira od dela teritorije postojeće i njeno nastajanje i priznavanje od drugih država biće zakonito ako se to dešava uz pristanak 'roditeljske' države", kazao je Vajld.
On je istakao da, "da bi deklaracija o nezavisnosti i svako priznanje tako proglašene države bilo zakonito, onda, mora da se nađe neko posebno zakonsko pravo".
"U suprotnom, to je kršenje prava država da budu slobodne da odrede međunarodni pravni status svoje teritorije. To pravo su sve ostale države zakonski obavezne da poštuju kroz opštu obavezu neintervencije", rekao je Vajld.
Prema njegovim rečima, Albanci na Kosovu nemaju pravo na samoopredeljenje, pa samim tim ni ovlašćenje da proglašavaju državu.
"Međunarodno pravo je iziskivalo da u slučaju ako se do rešenja dođe bez saglasnosti obe strane ili bez obavezujuće Rezolucije Saveta bezbednosti, da ono uključuje očuvanje suvereniteta Srbije nad Kosovom. Deklaracija o nezavisnosti Kosova ravna je nezakonitoj secesiji. To je ono što se ovde desilo", kazao je Vajld.
On je naglasio da "države koje priznaju Kosovo kao nezavisno neizostavno krše svoju obavezu da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije".
"Priznanja mogu da imaju konstitutivnu ulogu, ali samo ako je reč o značajnom broju država. Isto tako, ako značajan broj država poriče Kosovu pravo na državnost, to ima konstitutivnu 'negativnu' ulogu po pitanju njegove državnosti. Zato je neizvesno da li je Kosovo država, čak i ako ga neke države tako tretiraju, a što, kažem, njih stavlja u poziciju kojom krše međunarodno pravo u delu koji se tiče obaveza prema Srbiji", rekao je profesor Vajld.
On je naveo da "glavni pravni kriterijum za državnost u suštini podrazumeva praktičnu održivost nekog entiteta, što znači da ima teritoriju, stanovništvo i vladu, i da je nezavistan od spoljne kontrole". "Glavni problem Kosova tu je što nije nezavisno od spoljne kontrole. Ono ostaje polje pod nadzorom UN i NATO. Problem je što je po Rezoluciji SB 1244 i Mirovnom planu dogovoreno da se takva kontrola obavlja na osnovu toga što je Kosovo deo Srbije, a ne nezavisna država", kazao je Vajld.
"Zbog kontinuiranog međunarodnog prisustva u pokrajini, Kosovo ostaje protektorat, a zbog njegovog pravnog statusa, ono ostaje državna teritorija pod protektoratom", zaključio je Vajld.
Albanci nemaju pravo na samoopredeljenje, Kosovo nije nezavisna država, rekao je dr Vajld, konsultant pojedinih vlada i međunarodnih organizacija, član pravnog fakulteta Londonskog koledža i profesor na Džordžtaun univerzitetu.
"Nova država, po međunarodnom pravu, može da se formira od dela teritorije postojeće i njeno nastajanje i priznavanje od drugih država biće zakonito ako se to dešava uz pristanak 'roditeljske' države", kazao je Vajld.
On je istakao da, "da bi deklaracija o nezavisnosti i svako priznanje tako proglašene države bilo zakonito, onda, mora da se nađe neko posebno zakonsko pravo".
"U suprotnom, to je kršenje prava država da budu slobodne da odrede međunarodni pravni status svoje teritorije. To pravo su sve ostale države zakonski obavezne da poštuju kroz opštu obavezu neintervencije", rekao je Vajld.
Prema njegovim rečima, Albanci na Kosovu nemaju pravo na samoopredeljenje, pa samim tim ni ovlašćenje da proglašavaju državu.
"Međunarodno pravo je iziskivalo da u slučaju ako se do rešenja dođe bez saglasnosti obe strane ili bez obavezujuće Rezolucije Saveta bezbednosti, da ono uključuje očuvanje suvereniteta Srbije nad Kosovom. Deklaracija o nezavisnosti Kosova ravna je nezakonitoj secesiji. To je ono što se ovde desilo", kazao je Vajld.
On je naglasio da "države koje priznaju Kosovo kao nezavisno neizostavno krše svoju obavezu da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije".
"Priznanja mogu da imaju konstitutivnu ulogu, ali samo ako je reč o značajnom broju država. Isto tako, ako značajan broj država poriče Kosovu pravo na državnost, to ima konstitutivnu 'negativnu' ulogu po pitanju njegove državnosti. Zato je neizvesno da li je Kosovo država, čak i ako ga neke države tako tretiraju, a što, kažem, njih stavlja u poziciju kojom krše međunarodno pravo u delu koji se tiče obaveza prema Srbiji", rekao je profesor Vajld.
On je naveo da "glavni pravni kriterijum za državnost u suštini podrazumeva praktičnu održivost nekog entiteta, što znači da ima teritoriju, stanovništvo i vladu, i da je nezavistan od spoljne kontrole". "Glavni problem Kosova tu je što nije nezavisno od spoljne kontrole. Ono ostaje polje pod nadzorom UN i NATO. Problem je što je po Rezoluciji SB 1244 i Mirovnom planu dogovoreno da se takva kontrola obavlja na osnovu toga što je Kosovo deo Srbije, a ne nezavisna država", kazao je Vajld.
"Zbog kontinuiranog međunarodnog prisustva u pokrajini, Kosovo ostaje protektorat, a zbog njegovog pravnog statusa, ono ostaje državna teritorija pod protektoratom", zaključio je Vajld.
