Kada je vreme da se napiše... ?

... testament. Uopšte ne baksuziram i ne zezam se. Gledam pre neko veče "Raising Helen" sa Kejt Hadson i u tom filmu ona ima malo stariju rođenu sestru koja ima troje dece. Već na početku filma, ta njena sestra zajedno sa svojim suprugom doživi saobraćajnu nesreću i oboje poginu. Ispostavi se da je ta žena ostavila testament i da je za staratelja svoje dece odredila svoju rođenu sestru, tj. Kejt Hadson i sad kreće radnja filma, romantična komedija, tra la la... Ali, to me baš potaklo na razmišljanje kada je vreme da se napravi testament, po mišljenju ovde prisutnih? I koliko se zapravo plašimo da time "prizivamo", baksuziramo... I jesmo li kukavice ako to ne uradimo blagovremeno? Jesmo li sebični? Ne razmišljamo "a šta će biti posle" sa onima koje volimo. Tema jeste malko crnja, ali je realna, život nije uvek ružičast... i nikako beskonačan.

Ja to necu ni pisati
Nasledice moji najblizi po zakonu
Mislim, nisam ti bas adekvatna za ovu temu, zato sto je meni najprirodnije da posle mene ono sto je moje ostane mojoj porodici....

JauLJubavVerujem:

Ja to necu ni pisati
Nasledice moji najblizi po zakonu
Mislim, nisam ti bas adekvatna za ovu temu, zato sto je meni najprirodnije da posle mene ono sto je moje ostane mojoj porodici....

Kliknite za proširenje...

..isto..

Pa da... ali imaš dvoje dece, kome staranje... kuku, ne valjda državi!? doduše, kad bolje razmislim ima još načina da se deca obezbede materijalno. Teška tema. Ali nekako, zaista, na zapadu o svemu tome (testamenti, zaostavštine, smrt...) misle sa manje sujeverja ili mi se čini.

BettyBlue:

Pa da... ali imaš dvoje dece, kome staranje... kuku, ne valjda državi!? doduše, kad bolje razmislim ima još načina da se deca obezbede materijalno. Teška tema. Ali nekako, zaista, na zapadu o svemu tome (testamenti, zaostavštine, smrt...) misle sa manje sujeverja ili mi se čini.

Kliknite za proširenje...

..imam dvoje dece i ako bi se neshto nama oboma desilo,
ona ne idu drzavi vec najblizim srodnicima na staranje..
..ako oni to ne zele (shto ne mogu ni da zamislim),
onda ih preuzima drzava,
a u tom sluchaju (da ne zele), najveca greshka bi bila da ih ja
testamentom na to obavezem..

..a nasha imovina ide njima, po zakonu, sa testamentom ili bez njega,
i ko god im bio staratelj do punoletstva..
..idi bre, betty u pershun, shta te napade sa ovakvim razmishljanjima..

Mozda je sujeverje, ne znam, ali ja ga necu pisati
Nije ni moj otac, a meni iskreno pisanje testamenta deluje kao sebicluk
Ja za zivota cu vama da odredjujem kako da se ophodite prema meni da bih vam ostavila to i to.... to je vrlo cesto
Ako pak to nije slucaj, dakle ucena sopstvene porodice ili obezbedjivanje paznje i brige od strane trecih lica, onda cemu to?
Ljudi na zapadu su mnogo vise otudjeni od svoje porodice
P.S. nista licno, samo zapazanje

stari rimljani su smatrali da je, u najmanju ruku, neodgovorno ne ostaviti testament..jer time pokazujete i posle života brigu o vašem potomstvu i foljenima...sa testementom, ufek i svuda, sa tim da ne provredite pravo na n. deo...imovina vaša ide onome koje je naznačen u testamentu kao naslednik...tako da, verovatno biste voleli da vaša biblioteka pripadne onome u kući ko najviše čita, muz. instr. onome ko se bavi muzikom i ostalo....pravo vreme za pravljenje testamenta je sfako vreme jer on je vaša neosporiva izjava volje koju možte menjate koliko god hoćete puta....tako da, narafno, da ću sastaviti testament.... ( :

Sve je to lepo i krasno što pišete... Ali zaboravljate gde živimo... da se braća i sestre doslovno ubijaju
zbog komada zemlje, par kvadrata više... Da godinama ne govore jedni sa drugima zbog imovine koju ne mogu da podele...

Znam, niko od nas nije tako vaspitan niti će na takav način vaspitavati decu ali se takođe nikada ne zna, šta nosi dan a šta noć...

Ne vidim zašto je pisanje testamenta sebičluk? Ono što imam, želim da ravnomerno i ravnopravno podelim naslednicima, kako se ne bi međusobno optuživali nakon što me nema... Normalno je...
Bilo bi divno da steknem puno toga što bih mogla da podelim, verujem da će im biti žalije što me nema
nego šta sam im ostavila.

este, feel....naravno, zbog pijeteta pema precima i ljoobafi prema bližnjima smatram to sfojom dužnošću.....

Nisam razmišljala o pisanju testamenta nikad ..... mada, ne mislim da je loša stvar. Kod mene to nije stvar sujeverja, nego osećaja da ''još nije vreme''....da sam još mlada za to.


Da imam neku ludu imovinu, sigurno bih je testamentom podelila .....Ovako, pošto živim u zemlji Srbiji i pitanje je da li ću ikada imati svoj stan .... ne razmišljam o klasičnom testamentu....

Ja imam strah za svoje uspomene, knjige, dnevnike, albume sa slikama ... za sve one sitnice koje meni u životu znače..... volela bih da to jednom neko sačuva ..... da se ne razbaca .... da ostane ''u kući'' .... i eto, jedino bih time zaveštala svoju sestru .....

Feelgooood:

Ne vidim zašto je pisanje testamenta sebičluk? Ono što imam, želim da ravnomerno i ravnopravno podelim naslednicima, kako se ne bi međusobno optuživali nakon što me nema... Normalno je...
Bilo bi divno da steknem puno toga što bih mogla da podelim, verujem da će im biti žalije što me nema
nego šta sam im ostavila.

Kliknite za proširenje...

Naslednici će i sudski dobiti podjednako, ravnomerno i ravnopravno ..... ali, opet ponavljam, OK je kada se neko odluči da to uradi pre svoje smrti.

Feelgood, u pravu si, ali ih testament nece spreciti da se pokolju zbog porcelanske vaze. Najverovatnije im nece pasti na pa met da je to poslednja volja ostavioca koja zbog toga mora biti postovana - jer je poslednja.

Postoji jedan lep institut u nasem pravu a to je podela imovine za zivota, ako vec zelite da odredjene stvari imaju odredjeni ljudi iz vase porodice, a da se zbog toga ne zakrve kad vas ne bude.

Sta ja znam sad, necu da pisem testament...

NatasaNatasa:

Ja imam strah za svoje uspomene, knjige, dnevnike, albume sa slikama ... za sve one sitnice koje meni u životu znače..... volela bih da to jednom neko sačuva ..... da se ne razbaca .... da ostane ''u kući'' .... i eto, jedino bih time zaveštala svoju sestru .....

Kliknite za proširenje...

..ako njoj znache, ili joj znachi shto su tebi znachile, sachuvace ih svakako..
..ako joj ne znache, ili (shto mi je teshko da zamislim) joj ne znachi shto tebi znache,
samo ce biti obavezana na neshto shto ne zeli..

Sudski se imovina podeli, to je tačno... Ali bi mi bilo draže, što kaže Nataša, da neke stvari koje posedujem a recimo se dopadaju mojoj kćerci, ne dobije npr. moj brat...

Nekako, lepo je kad imaš šta da podeliš a ono što imaš nekome znači i želi da poseduje.
Ne govorim o nekretninama, automobilima i slično.. O nekim ličnim stvarima kao što su knjige,
šarene kutije sa gomilom sitnica unutra, brdo cipela od kojih neke nikada nisu nošene, i taaako...

Bilo bi mi žao da odem a da se razveje ono što je bilo deo moje ličnosti, da nestane tek tako...
Zbog toga bih volela da testamentom ostavim nekome ko bi o tome vodio računa..

Užas, tek sada vidim koliko ovo samoljubivo zvuči, a nije trebalo

Mozda ovako razmisljam posto nemam sta posebno da im ostavim, ko zna.....
Da imam veliku imovinu i vise dece, verovatno bih smatrala za potrebno i korisno da njihov odnos unapred regulisem posle moje smrti....
Ne znam, dosta u duhu vere posmatram smrt i ne pravim od toga famozno pitanje..... vi ste u pravu, korisno je i ne moze da skodi, ali nas zakon o nasledjivanju je to uredio onako kako bih ja napisala testament, pa prema tome, nema zasto da ga pisem....

ne mož dobije ttfoj brat zakonski..... .. ( :
ništa nije sebično, misim, to sad kao izgleda otkrivamo prirodu prema materijalnim i stvarima koje su nam xtra bitne kad odemo nonaj sfet....al sfe to nismo sami stvorili i sfe to ..da se ne bi naši vukli po ostavinskim sudovima i trljali glave kako i zašto, svađali se, sudili se......mnogo im olakšavamo stvari nakon nas..da nemaju problema..
e, da...i pre nego šo umrete...grobno mesto ako ste kupili..to isto da regulišete ko tu može, a ko ne može i tako...pola srbije se tuži oko grob. mesta ..
ša ti je naš narod ( :

moonja:

ne mož dobije ttfoj brat zakonski..... .. ( :
ništa nije sebično, misim, to sad kao izgleda otkrivamo prirodu prema materijalnim i stvarima koje su nam xtra bitne kad odemo nonaj sfet....al sfe to nismo sami stvorili i sfe to ..da se ne bi naši vukli po ostavinskim sudovima i trljali glave kako i zašto, svađali se, sudili se......mnogo im olakšavamo stvari nakon nas..da nemaju problema..
e, da...i pre nego šo umrete...grobno mesto ako ste kupili..to isto da regulišete ko tu može, a ko ne može i tako...pola srbije se tuži oko grob. mesta ..
ša ti je naš narod ( :

Kliknite za proširenje...

Sve bi to bilo super da testament jeste sveto slovo na papiru .... ali nije. Ne bih volela da neko od mojih naslednika dokazuje na sudu posle moje smrti da nisam bila pri sebi kad sam ga sastavljala. I ne bih volela da moj testament bude "seme razdora". Vise bih volela da jednostavno, dok sam ziva, poklonim neke od mojih stvari onima kojima su namenjene, obavestim ostale naslednike i tacka...

..roditelji mm su za zivota prepisali imovinu na ravne chasti, taksativno pobrojano, svojoj deci..
..moji roditelji ce uraditi isto, chim budu znali shta osim onoga shto su sami stekli
treba da dele..poshto njihovi roditelji svojim testamentima ucenjuju svoju decu..
..ruzna i tuzna pricha..

a ne, to nije ugovor o dož izdržavanju..al to je ugovor koji DECI pada na pamet... testament je najjača forma..
dobro, može i tvoj predlog o raspodeli imovine za života, ali to baš moraš da se rešiš i raščištiš mnoge stvari i odnose. mož da bude bolno i da patiš za života šo ti se naslednici ne vole zbog kamp prikolice ( :
e, naši roditelji su poklonom sve preneli na nas..čak i takve gluposti kao što su telefon, struja..na ime sve ..ufff....
ma, bolno je to kako god da ga ufatiš...nešto te gricka..

e jeste, bolno je. Ali mi je najbeskrajnije bolna pomisao da ce se neko svadjati oko moje volje kad mene vise ne bude.

Po pricama starijih nije bas tako laganica bilo pre 50ak godina..kazu da je sve ostavljano drzavi sto se ne prepise na vreme..moja dedovina stoji vec 20ak godina i ta ostavinska rasprava ili sta vec se razvlaci po sudovima..cekajuci po kojeg 16og naslednika da samo dodje do suda..da prihvati ili da se odrekne nasledstvaa najgore sto je deda bio svega i svakoga svestan..koga je voleo..s kim nije pricao uopste..ko mu je dolazio a koga nije vidjao decenijama zbog kojekakvih nesuglasica..i pored svega nije nikome nista prepisao..pantelija nasledio sam sebetako da mislim da smo najgori po tom pitanju i rodjena braca zarate zbog 100 pisljivih maraka

ja prvo treba još dosta toga da steknem da bih uopšte pisala testament
al ja sam za onu varijantu, kad se posle moje smrti, moja imovina podeli mojoj deci i mužu na ravne časti (tj mužu pola , deci po četvrtina valjda tako ide, zar ne)

Vexy...:

ja prvo treba još dosta toga da steknem da bih uopšte pisala testament
al ja sam za onu varijantu, kad se posle moje smrti, moja imovina podeli mojoj deci i mužu na ravne časti (tj mužu pola , deci po četvrtina valjda tako ide, zar ne)

Kliknite za proširenje...

da, ako ste imovinu ti i muz zajedno stekli. ako niste, onda po zakonu ide na ravne casti.

mirabel:

e jeste, bolno je. Ali mi je najbeskrajnije bolna pomisao da ce se neko svadjati oko moje volje kad mene vise ne bude.

Kliknite za proširenje...

Slazem se