Psihijatar???

The Last Unicorn:
Jeee,nisam jedina....taman sam pocela da mislim da sa mnom nesto nije u redu.
Kliknite za proširenje...
Nisi jedina :lol: :lol:
Inace svako ima te "muke". Svako ima nesto sto treba da kaze, a ne zna kome ce. Sto je najgore ne moze to reci ni najboljem drugu/drugarici.
Moj savet baci se na pisanje bice ti lakse, ili se dopisuj s nekim preko neta (koga ne poznajes uzivo) i reci mu muke. Bice ti sigurno lakse.
 
Ijao... koliko toga bih imala da mu ispricam... Cak i kad pomislim da to stavim na papir (a stvarno sam dobra u pisanju, mada to ovde nema nekakve veze), automatski odustanem jer ne znam gde bi mi bio kraj!
 
The Last Unicorn:
Da li ste nekad osetili potrebu da svoje muke,strahove,strepnje,itd. poverite nekome(strucnom) za koga 100% znate da nece nikome reci,pa cak ni vasim roditeljima,nekome ko vas nece osudjivati!?
Kliknite za proširenje...

pa onda idi kod boga pa mu se javi, on nece da osudjuje, a psih je samo chovek ;) mene je kritikovala shto nemam sex. bar sam ja tako shvatila
nisu ni oni idealni ali treba probati :I
 
nikada nisam tako nesto pozelela, ne znam kako bi mi ona pomogao ako ne umem sama sebi. al mislim da to nije nista nenormalno. moja drugarica je isla, jer je davala izjave tipa "radije cu da zivim u domu nego kod mame" itd. al mislim ne moras da budes u tako losem stanju da bi otisao tako negde...samo pazi da te ne oderu to sigurno nije jeftino :wink:
 
Pa kada mi je potrebno strucno misljenje u vezi nekog problema, idem. Redovno. Naravno to ne znaci da ne umem sama da resavam svoje probleme, ali u neki trenucima moram da budem sigurna da ne pravim gresku i potrebno mi je misljenje nekoga sa strane...
 
Htela sam,negde u oktobru prosle godine,to je bio jedan uzasan deo mog zivota...sta vise,hteli su i moji da me vode...ali,nisam otisla,to je sve nekako proslo...mozda bi proslo brze da jesam.

Mada,sad kad razmisljam o tome,mislim da ne bih otisla. Ni malo mi se ne svidja ideja da svoje strahove i probleme pricam osobi koju ne poznajem i koja ce mi za to uzeti novac. Jednostavno,nadam se da mi nikad nece zatrebati...
 
mortishaaa:
Shinoda:
The Last Unicorn:
Jeee,nisam jedina....taman sam pocela da mislim da sa mnom nesto nije u redu.
Kliknite za proširenje...

To sto nisi jedina na mora da znaci da je s tobom sve u redu, nego da smo svi mi jedna poremecena nacija, kad SVI hoce (ili moraju) da idu(ili vec idu kod psihijatra)... :wink:
Kliknite za proširenje...
hehe.. evo ja ne :P
Kliknite za proširenje...

Svaka cast izuzecima!!!!! :D :wink:
 
Normalno je da dodju takvi momenti,kada jednostavno moramo da izbacimo sve iz sebe.To se moze uraditi na ovaj ili onaj nacin......ali kazu da je razgovor najbolji!
sto se mene tice,ja licno ne mogu da se preterano 'otvorim'i nekome pruzim na tacni sva moja osecanja,strahove i patnje!
pogotovu ne nekom koga prvi put vidim.
Tako da ja to.......prebrodim nekako,ali mislim da nije dobro sve 'gutati' :lol:
 
Shinoda:
mortishaaa:
Shinoda:
Svaka cast izuzecima!!!!! :D :wink:
Kliknite za proširenje...
:oops: ali ozbiljno.. ja nikad nisam osetila potrebu da me nesto toliko muci pa moram da pricam sa nekim :(
Kliknite za proširenje...

Mislim da bi trebalo da budes zahvalna sto nisi imala takvih problema i da se nadas da ih neces imati ni ubuduce :wink:
U svakom slucaju sve najbolje... :D :wink:
Kliknite za proširenje...
hvala i tebi :wink:
ma ne znam sta mi je trebao ":(" na kraju posta :wink:
 
Isla bih kod psihijatra da bi mi pomogao, ne da bi me saslusao.
Ne znam bas da li bih sve ispricala potpuno nepoznatoj osobi + verovatno nesto ne bih htela da odgovorim ili bih slagala = koja poenta odlaska, ako ne bih bila iskrena ili ako bih nesto precutala :?:
+ jos mi samo fali da neko (psihijatar) nesto pogresno protumaci (i strunjak moze da omane, "ljudski je gresiti") i da me posle spakuje i posalje tamo negde....gde god; ili da mojim roditeljima siprica sve i svasta.
Nekada pomislim da ni psihijatri nisu bas.....kako da kazem...."sasvim svoji".

P.S.-Isla sam 1om kod psihologa. Treci osnovne. Oterala sam nastavnicu na sred casa u p*m*.
 
QchCK*a:
Isla bih kod psihijatra da bi mi pomogao, ne da bi me saslusao.
Ne znam bas da li bih sve ispricala potpuno nepoznatoj osobi + verovatno nesto ne bih htela da odgovorim ili bih slagala = koja poenta odlaska, ako ne bih bila iskrena ili ako bih nesto precutala :?:
+ jos mi samo fali da neko (psihijatar) nesto pogresno protumaci (i strunjak moze da omane, "ljudski je gresiti") i da me posle spakuje i posalje tamo negde....gde god; ili da mojim roditeljima siprica sve i svasta.
Nekada pomislim da ni psihijatri nisu bas.....kako da kazem...."sasvim svoji".

P.S.-Isla sam 1om kod psihologa. Treci osnovne. Oterala sam nastavnicu na sred casa u p*m
Kliknite za proširenje...

ja sam isla kod psihologa u petom jer smo ja i moji drugovi pokrenuli neki kao casopis u kome smo prozivali sve i svakog, i kad je izasao recimo treci cetvrti br. ukinuli su ga i odveli nas kod psihologa...mos misliti! ovde pricaju o kreativnosti a onde guse svaki njen pokusaj...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top