GLASANJE ZA KONKURS!!!

1.

Toliko puta sam
već pisala
o jeseni
Ali bili su to dani
sitnih briga
i sitnih radosti
Sada mi treba
nešto crvenije
blatnjavije
vlažnije
Da me razbesni
da me uprlja
da po meni
mahovina izraste
Ne bih li
povećala ulog
Da napokon
moje kosti
dobiju partiju
protiv jesenjeg vetra.


2.

Rađanje Novembra

Tvrđava stara i vetar što mirise oktobra raznosi.
Pod rujnom krošnjom, na kamenu, dvojedan splet,
toplina kože i mesečev odraz u lepršavoj kosi.
Plamen ovaj po usnama što mili neka je proklet!

Suton, i hiljadu varki pred očima se stvara,
vizije i snoviđenja zvezde su u sklopljenim dlanovima.
Posle svakog dodira gube se, nestaju kao utvara
i veliki se pritajeni bes u grudima nadima.

Oktobar kroz lišće vrelo oluju najavljuje
zajedno sa njima ljubav bismo da vodimo, ludo,
dok Gromovnik ognjenu kišu na nas bljuje.
Upij se u mene i ćuti, najlepše Čudo!

Gle, to trava novim životom miriše
i stabla se ova čine mekša i mlađa.
Pst! Oslušni oblakov bat po nebu i ljubi me tiše.
Oktobar sada volšebno Novembar porađa...

3.

On i njegova senka
izmišljaju reči,
i starice
što ih kazuju dugo
usred večite dokonosti

u proleće zaborave sve.

Kada prve ptice
odlete u noć
negde u jesen,
on i njegova senka
ispod usana
ležaće sakriveni.

Jutro uzalud pokušava
od njih da nas leči
šapatom do bola.

Pogled
sa one strane oka
raznosi nadanja u nestvarno.
To se ljubav ponovljena
poigrava
danima dolazećim.

4.

Upijam ovaj dan
i iscrtavam ga na koži.
Puca prva svetlost Nje
na vrhovima vladajućeg leta.
Stabla nas vole.
Magija je napravila bezbroj vrata
od prelamanja života u njihovoj kori i godovima,
a vetar ih uz huk širom otvara.

Reka je danas tiho lečila.
Njeni odrazi čuvaju široke slike
tvojih zuba.
Najdraži,
imam polen na kolenu i žutu svetlost
pod nogama i iznad glave.
Pitam ovaj tren i parčiće sebe u njemu:
-Vi ste Jesen?

Prva pesma: Interesantna ideja o crvenijoj, blatnjavijoj i vlažnijoj Jeseni (podseća me na Antića, kao i motiv mahovine). Partija sa jesenjim vetrom i povećanje uloga deluju krajnje simpatično.

Druga pesma: Jedina rimovana. I to ne baš tako sjajno. Ali specifična leksika, motivi koji se provlače i inspiracija čine da mi je ova pesma draga.

Treća pesma: Jednostavno jeste Jesen. Nekako odiše poznatom jesenjom nostalgijom koja počinje kada prve ptice odlete u noć i kada on i njegova senka ispod usana leže sakriveni. Pesma je neverovatno jaka i zrela. Divno je što se završava nadom i onim nadolazećim...

Četvrta pesma: Najslikovitija pesma, nema sumnje. Baš mi se dopala. Tako je živa i magična sa tim prelamanjem života i svetlosti. Najdraži, imam polen na kolenu i žutu svetlost pod nogama i iznad glave - moj omiljeni deo.

evo i ja da se oglasim:

Još jedna o jeseni: najviše mi se sviđaju ritam i kompozicija. naročito kompozicija - bravo! ritam isto super, malo nervozan, iseckan. Kosti i ulog - ovo mi je malo otaljano, naročito ovo sa ulogom - slika je nejasna, ideja nije loša, ali malo možda da se razradi. što se kosti tiče - suviše mi liči na Vaska Popu. Završetak je vrlo interesantan, super!

Rađanje novembra: pohvala pre svega za leksičku inventivnost (rujan, dvojedan, varka). tematski kontrasti u okviru strofa su interesantni, mada mislim da je mesec kao motiv suvišan; isto i kosa; naročito: lepršava kosa - ne slaže se i malo je čak banalno. Treća strofa je super; lišće vrelo - inventivan spoj i uklapa se. Razvoj teme od početka do kraja je ok, što pokazuje iskusnog autora.

I meni deluje kao da ta jesenja partija u prvoj pesmi nije dovoljno oslikana. Lepo je Jelizaveta napisala - treba razraditi.

Jelizaveta, volela bih da vidim šta misliš i o ostalim pesmama.

P.S. Svi se uspavali. Hajde da komentarišemo malo pesme!

hoću, hoću, sledi nastavak nego sam u gužvi nešto, možda sutra

Dobro. Željno očekujem(o)...

nisam neki kritičar
najviše mi se sviđa poslednja pesma


"Reka je danas tiho lečila.
Njeni odrazi čuvaju široke slike
tvojih zuba."

izmenila sam anketu, produžila je za još sedam dana, da bismo mogli i neke kritičke osvrte da damo još, i naravno, zbog ove praznične atmosfere i zato što možda ljudi nisu bili u prilici da se bave forumom.

Uglavnom ste već sve rekli, lepše i bolje no što bih ja. Samo da kažem kako je meni, premda su sve zanimljive, ipak najbolja br. 3.

Delimo mišljenje...

Zbog jednakog broja glasova između druge i treće pesme , produžavam konkurs...

Ujedno pozivam sve vas čarobne i raspoložene da damo kritički osvrt na sve pesme...

Hm, interesantna pojava... Moraće autori 2. i 3. pesme da se časte međusobno.

Ma, moraću ja sve vas da okupim jednom, čarobnjaci...

Hm... Evo, malo jezikom arhitekture...
Br. 2. je lepa, ali ipak, nekako "barokna". Br. 3. spada u "modernu", svedenija, "jednostavnija", ali opet snažna i lepa. Ja više volim modernu nego barok. (Možda je, eto, opet sve i samo stvar ukusa. )

Treca daleko najbolja, moje skromno misljenje

Ja mislim da je suludo produžavati anketu. Treća pesma je nesumnjivi pobednik. Da li ste saglasni sa tim?

Još jedna o jeseni - u ovim stihovima oseća se želja autora da nešto promeni u svojoj jeseni, da se ona razlikuje od dosadašnjih... Treba joj ''nešto crvenije, blatnjavije, vlažnije''... A da se sva ta igra završi - pobedom nad jesenjim vetrom - interesantan je ovaj tihi dvoboj između lirskog subjeta i jeseni, koji nije negativan...
Želim joj da dobije partiju protiv jesenjeg vetra!

Rađanje novembra - ova pesma nosi u sebi atmosferu jeseni, i za razliku od ostalih, ona je više okrenuta ka deskriptivnom, i tek kroz pojedine stihove mi otkrivamo da ipak neka osoba sve to posmatra, svu tu transformaciju prirode i kretanje u kosmosu, i da to proživljava, na njoj znani način... U stvari, osoba je svugde prisutna, ona je isprva besna, ali njen ton se pretvara u želju za toplinom, možda baš zbog oluja i kiša u oktobru, tako da se ona kroz stabla oseti i mlađom i mekšom, i kaže: ''Pst... ljubi me tiše''... To je trenutak prelaska oktobra u novembar, to su one sitne vibracije koje možemo osetiti samo pokretanjem izuzetnih čula...
Da, možda je rima malo bolja mogla da bude, ali ima leksičke invetivnosti koja to nadomešćuje.

... negde u jesen... Iz nekog, meni nepoznatog razloga, čitajući ovu pesmu nekoliko puta, svaki put bih zaplakala... ''On i njegova senka'' - ove reči kao da mi dodiruju damare još od samog početka pesme... oni izmišljaju reči - koja volšebna mističnost, budi u meni neke neverovatne slike, praslike... Pomen starica koje kazuju je neobičan, ali stvaraju mi atmosferu onih baka koje pričaju neke priče iz naroda, anegdote, bajke... Možda je On ono što bi nazvali ''Bogom'' - on daje reči... Ali zašto ''usred večite dokonosti''? Ovaj stih otvara nebrojeno pitanja i mogućnosti za tumačenje.
... ''na proleće zaborave sve''... Kao da me je odsekao ovaj stih... Šta se desilo sa staricama?
Nije potrebno reći da me je stih gde se pominju ptice i njihov odlazak - ne na jug, već u noć (!) - dirnuo...
''Šapat do bola''... ali ipak pokušava, takav, nas da izleči... uzlalud... Ovu strofu smo svi morali da u nekom obliku i trenutku - proživimo...
Naročito kada se ponovljena ljubav ''poigrava danima dolazećim''.

Jesenja magija - pesma je kao da sam je ja pisala ...Mislim da je to dovoljna pohvala autoru , što je doživljavam kao da je iz mene potekla... I ovde se spominje neko lečenje - opet tiho (Rađanje novembra), opet nekim šapatom (... negde u jesen...) - sigurno je da nas sve jesen ranjava... Vetar, glavni saputnik jeseni, u isto vreme je i naš protivnik, ali i onaj ko donosi ne samo novo doba (i to hladno, ogoljeno), već otvara vrata koja treba videti... mudrim očima...
Završnica pesme je divna, genijalna, taj neverovatan obrt, kada shvatimo da je Jesen možda ono u nama, tren raspukao u parčiće... Kao i prvi stihovi, gde se dan upija, a potom iscrtava na koži, i u pretposlednjem stihu, reči na mene deluju kao da ih osećam nekom neotkrivenom Mene...

POHVALE SVIMA!

Sokolica_M:

Jesenja magija - pesma je kao da sam je ja pisala ...Mislim da je to dovoljna pohvala autoru , što je doživljavam kao da je iz mene potekla...!

Kliknite za proširenje...

Kad sam je čitala po prvi put i mislila sam da si je ti napisala. Neverovatna sličnost u odabiru reči i osećanja koja se stalno provlače kroz vaše pesme.

Kasnim puno,ali druga pesma nije loša...Ne volim mnogo apstraktnost,a ni nešto lišće,drveće...Da sam pisao o jeseni to bi bio,mrak,hladnoća,jeza,strah...