- Poruka
- 24
(Nisam ni jednom rekao da mislim da je *****, niti sam uopste ikad izrazio interesovanje da mi ona priča o njenoj firmi ili odnosu sa kolegama, a kada mi je o radnom mestu pričala, tada nisam komentarisao. O odnosu sa kolegama je nikad nisam pitao ništa, niti sam komentarisao, jer pre mi o tome nije ni pričala, a nije me ni zanimalo toliko da bi ta tema stigla da dođe na red od mnogih drugih. )
Ona je navodno zbog jedne moje izjave sa pravom ili bez prava i sa logikom ili bez logike zaključila da ja mislim da je *****, ali da želim da sakrijem od nje to da to mislim, te je nastupila ovako:
"Misliš li ti stvarno da sam ja neka *****? Evo, sada su u hodniku dva radnika iz iste firme u kojoj i ja radim, vidim ih kroz prozor svoje kancelarije, imaju uniforme iste te firme, prvi put ih vidim, misliš li ti da ću ja sad da ih spopadnem, da počnem priču sa njima... neću, čak im se neću ni javiti."
Želim da znam šta bi vi pomislili da ovako, ako će te se složiti, žalosno pitanje + još žalosniji primer kojim mi objašnjava ono što je u stvari htela da pita može da znači, osim toga da se odmah izvlači implikacija kako je htela da mi saopšti da joj je na neki magijski način "primer" neophodan da objasni šta je u stvari zanima i što želi da joj ja kažem dao baš isti taj trenutak u kome je to htela da pita... odnosno, implicira saopštenje da da se nisu sad našla ova 2 radnika ispred njene kancelarije ona ne bi imala (čak ni pri upotrebi sećanja na iskustvo ili imaginacije) bolji primer kojim bi objasnila šta je to u stvari baš tad htela da pita. Da objasnim, slaganje sa ovim "impliciranim saopštenjem" bi glasilo "Da, da, ... dobar primer, sva sreća da su se za neko divno čudo baš sad našla ta dva radnika tu, jer u protivnom ti ne bi imala tako dobar primer kojim bi mi objasnila šta si u stvari htela da me pitaš, jer, složićeš se, čovek kad daje primere uvek gleda da da baš onaj najbolji, dakle, ti misliš da je ovo sa 2 radnika najbolji mogući primer koji ti možes da daš za objašnjenje toga što si htela da pitaš, a ja se slažem da je izvrstan".
Moje mišljenje je da bi takva osoba pre trebala da se zapita šta je to sa njom pa ne ume da da primer bolji od baš toga koji trenutno i sad dok to pita opaža... pre nego što se baci na brigu oko toga šta ja mislim o njoj, ali želim da čujem i suprotna mišljenja, jer je situacija opako zanimljiva, pošto poznajući ljude mislim da će mnogi dogmatski pokušati da tvrde kako je sa primerom i izborom primera sve u redu...
Ona je navodno zbog jedne moje izjave sa pravom ili bez prava i sa logikom ili bez logike zaključila da ja mislim da je *****, ali da želim da sakrijem od nje to da to mislim, te je nastupila ovako:
"Misliš li ti stvarno da sam ja neka *****? Evo, sada su u hodniku dva radnika iz iste firme u kojoj i ja radim, vidim ih kroz prozor svoje kancelarije, imaju uniforme iste te firme, prvi put ih vidim, misliš li ti da ću ja sad da ih spopadnem, da počnem priču sa njima... neću, čak im se neću ni javiti."
Želim da znam šta bi vi pomislili da ovako, ako će te se složiti, žalosno pitanje + još žalosniji primer kojim mi objašnjava ono što je u stvari htela da pita može da znači, osim toga da se odmah izvlači implikacija kako je htela da mi saopšti da joj je na neki magijski način "primer" neophodan da objasni šta je u stvari zanima i što želi da joj ja kažem dao baš isti taj trenutak u kome je to htela da pita... odnosno, implicira saopštenje da da se nisu sad našla ova 2 radnika ispred njene kancelarije ona ne bi imala (čak ni pri upotrebi sećanja na iskustvo ili imaginacije) bolji primer kojim bi objasnila šta je to u stvari baš tad htela da pita. Da objasnim, slaganje sa ovim "impliciranim saopštenjem" bi glasilo "Da, da, ... dobar primer, sva sreća da su se za neko divno čudo baš sad našla ta dva radnika tu, jer u protivnom ti ne bi imala tako dobar primer kojim bi mi objasnila šta si u stvari htela da me pitaš, jer, složićeš se, čovek kad daje primere uvek gleda da da baš onaj najbolji, dakle, ti misliš da je ovo sa 2 radnika najbolji mogući primer koji ti možes da daš za objašnjenje toga što si htela da pitaš, a ja se slažem da je izvrstan".
Moje mišljenje je da bi takva osoba pre trebala da se zapita šta je to sa njom pa ne ume da da primer bolji od baš toga koji trenutno i sad dok to pita opaža... pre nego što se baci na brigu oko toga šta ja mislim o njoj, ali želim da čujem i suprotna mišljenja, jer je situacija opako zanimljiva, pošto poznajući ljude mislim da će mnogi dogmatski pokušati da tvrde kako je sa primerom i izborom primera sve u redu...
) ? To je neki bash tezak greh, jel'? E, sada, ti zaboravi sve prethodno napisano, i zamisli da si chuo samo dve poslednje rechinice. Shta bi pomislio? Zashto sam ja to rekao? Shta hocu da " objasnim " ? Shta to govori o meni?
Shto se mene tiche, ne bi bio u pravu. 
