Novi Primitivizam Globalne Ekonomije i Psihologije

loken

Zainteresovan član
Poruka
119
Novi Primitivizam Globalne Ekonomije i Psihologije

Robovi su podijeljeni u dvije vrste:
u jednu spadaju oni koji nastoje pobjeći na slobodu, a u drugoj su oni koji forsiraju "status quo", odnosno nastavak robovanja.
U normalnom svijetu ovakva situacija ne bi smjela postojati.

Na Golom Otoku siguro nitko nije bio sretan, naprotiv, netko je sigurno planirao bijeg.
Sada ćemo se malo prošetati vremenom, i iz Golog Otoka ući na velika vrata u zatvor današnjeg, dvadeset vjekovnog progresa, radni kamp.
Rob je konačno priveo kraju savršeni plan za bijeg.
Mislite li da će ostali robovi biti sretni gledajući jednog od njih, konačno slobodnog?
Mislite li da će mu netko pomoći u bijegu na slobodu?
Naprotiv!
Ovaj će se čovjek morati boriti protiv sebi sličnih prije nego sa čuvarima logora.

Zašto?
U današnjem modernom svijetu, ljudi su zaboravili reagirati, ne znaju više ni misliti ni disati bez da im netko drugi ne kaže i pokaže kako se to radi.
Ovako jadno i bijedno društvo nije postalo i nastalo samo od sebe, ovakvo psihičko i financijsko-ekonomsko stanje je bilo programirano unaprijed.
Ovakvi kakvi smo, bolji smo čuvari samih sebe i drugih od najboljih čuvara zatvora.
Čovjek koji nije više sposoban reagirati, namirisao je da nešto smrdi na robovlasništvo, ali ne smije to sam sebi priznati jer bi povrijedio sopstveno "dostojanstvo".
Praviti se da ne razumije je puno lakše.
Dopustiti drugima da misle i odlučuju umjesto njega, da ubiru plodove njegovog teškog i dugotrajnog, prekovremenog rada, zbog toga radije naziva demokracijom, modernom proizvodnjom i ekonomijom.
Zbog svoje nesposobnosti, nemogućnosti i izumrlog instinkta, rob podržava i hvali robovlasništvo.
Ako netko od robova slučajno i uspije pobjeći na slobodu, on će to popratiti ovim riječima:
"prije ili poslije će ga uhvatiti, i onda će biti još gore".
Vrlo vjerovatno, moderan rob će se zbog ovog bijega i uvrijediti, pa je navjerovatnije i da će komentirati na ovaj način:
"sada ćemo zbog njega svi mi morati platiti posljedice".
Ovo je samo zbog toga jer bjegunac predstavlja mentalnu represiju za roba i njegovu psihološku nesposobnost i nemogućnost.
Bjegunac je ogledalo njegovih strahova, jer je uspio u onome što robu nikada nije palo na pamet niti probati.

Naši su strahovi u biti dio mentalne manipulacije i dugogodišnjeg ispiranja mozgova.
Rezultati su očigledni:
"ne znam, ne mogu, ne želim i nemam hrabrosti, zbog toga nek se frigaju i svi ostali i neka ostanu trunuti skupa sa mnom u zatvoru".

Rob od spominjanja slobode u današnjim vremenima pada u paranoju, on slobodu vidi kao prijetnju.
Ovo je njegov klasičan i uvijek spreman odgovor, posuđen iz stvarnog, medijskog i virtualnog prostora bilo kojeg dijela svijeta:
"ja i ti tu ne možemo ama baš ništa,
(na ovaj način sigurno nikada nećemo moći ništa);
oduvijek je bilo ovako, sistem od pamtivijeka funkcionira na ovaj način i mi ne možemo ništa promijeniti,
(sistem funkcionira ovako samo zbog toga što dozvoljavamo drugima da odlučuju umjesto nas);
to nije istina,
(šta je istina? ako budeš čekao na ovu istinu iz medija,...);
to su kompiracijske teorije,
(da nema konspiracije, ne bi bili robovi. robovlasništvo je u potpunosti uspjelo kada rob samog sebe ubjeđuje da je slobodan);
a šta nam vi predlažete i šta hoćete da učinimo?,
(s tugom u sebi zamjećujem da si odlučio promijeniti gospodara)".


head-in-the-sand.jpg



U komunikaciji sa robom, on će kako bi samoga sebe uvjerio da je sve u redu i da je u stvari čovjek koji žudi za slobodom onaj koji ima ozbiljne probleme, uvijek pribjegavati ovakvim i bezbrojnim sličnim, gore opisanim konstatacijama.
Ono što je još gore, ako ste uporni, on će vas bojkotirati i napadati.
Ropstvo je tragično stanje ljudskog postojanja.

U principu, rob je u duši i duboko u sebi dobar čovjek, no na površini, on je i direktno i indirektno, postao zao i opak čovjek, i prema sebi i prema drugima.

Neznanje stvara strah, a strah stvara mržnju.
Uz zavist, ovo su glavne karike lanca sistema kojim se upravlja društvom, u kojemu se novac izdaje i stvara kao dug.


_26420_egypt_child_labour.jpg
 
Из другог угла

ЗДРАВО ДРУШТВО БОЛЕСНИХ ЉУДИ

Фармацеутска индустрија шаље агресивну и јасну поруку – са светом је све у реду, са вама и вашом биохемијом није, а ми имамо лек

Децембра 1987. године, тачно пре 20 година, у САД је одобрена употреба „прозака”, револуционарног антидепресива чија појава обележава почетак нове епохе у фармацеутској индустрији. „Прозак” је најпознатији из серије „магичних” лекова који обећавају да ће „излечити” депресију, а да при томе неће довести до зависности. Појава овог лека се поклапа са тријумфом неолибералне мисли и означава почетак дискретног савезништва неолибералне идеологије, с једне, и фармакологије, с друге стране.

Неких годину и по дана после појаве „прозака”, амерички политички теоретичар Франсис Фукујама објавио је свој познати есеј „Крај историје?”. Неолиберална мисао тиме је прогласила крај идеолошких борби, победу капитализма и тријумф неолибералне државе.

Како се ради о идеалном облику људског организовања (тако мисли Фукујама), како се више нема шта поправљати, историја је завршена. Свет је ушао у зону савршенства, бар када је о систему и држави реч. Отуда, сви психички проблеми и незадовољства кроз која човек може пролазити – депресија, туга, страхови – само су болести (или коректније, поремећаји) и биохемијског су порекла.

Моћне фармацеутске компаније, део медицинског естаблишмента и део медија, индиректно сугеришу да на психичке проблеме не утиче лоша стварност, обесмишљени живот, распад породице, или егзистенцијална несигурност коју систем креира. Све је много једноставније – проблеми су у вези са хемијом мозга и поремећајем у функционисању супстанце (можданог преносника) која се зове серотонин. Фармацеутска индустрија тако шаље агресивну и јасну поруку – са светом је све у реду, са вама и вашом биохемијом није, а ми имамо лек.

Ова порука се сјајно уклопила у процес „производње” нових дијагноза у психијатрији, са кулминацијом у периоду између 1980. и 1994. године, када је дошло до вишеструког повећања новооткривених поремећаја. Фармацеутска индустрија није пропустила да овакве трендове претвори у профит.

Наравно, фармакологија није измислила болести. Психичких обољења и поремећаја заиста има много, и они свакако захтевају и лечење и лекове. Проблем настаје применом олаке дијагностике и брзих решења. Велики број граничних случајева се одмах подводи под болест и све већи број људи се усмерава ка лековима. При томе, ствара се и лажна слика о магичној моћи лекова који нуде ефикасно лечење и трајно излечење, а фармацеутске куће улажу огроман напор како би сакриле њихове бројне и опасне нежељене ефекте.

Дете, до јуче карактерисано као „немирно” или „живо”, данас се може подвести под поремећај озбиљног назива – хиперактивност и дефицит пажње. Наравно, и за то постоји лек – „риталин”. У САД је током деведесетих број корисника овог лека повећан за 700 процената и премашио је цифру од четири милиона. Како се не ради о инфективној болести, овај пораст се не може рационално објаснити. Фармацеутска индустрија тако добија одане потрошаче, а родитељи и школа дрогирану децу која их неће гњавити, захтевати пажњу и стварати проблеме. Родитељи се могу посветити најважнијем од свих послова – раду и зарађивању. У новом концепту родитељства, детету као да нису потребни љубав, пажња и васпитање, већ лекови и новац.

Под утицајем истраживања која фармацеутска индустрија финансира и популарише, све више људи себе подводи под неки од поремећаја, да би затим у лековима тражили спас. Ако се пажљивије погледате, нећете умаћи некој од многобројних дијагноза, које захтевају макар лек, ако баш не и лечење.

Да би се овакве или сличне поруке одаслале, највеће фармацеутске компаније троше на маркетиншку промоцију износе који су готово једнаки вредности српског БДП-а. Све ово не би било могуће без активног учешћа и подршке дела медицинске струке. Фармацеутска индустрија је довољно вешта да такву помоћ обезбеди. Кроз наручена и добро плаћена истраживања, кроз финансирање стручних путовања, кроз спонзорства за конференције и конгресе итд. лако се придобијају послушни експерти. Корупција је глобални феномен, мада су степени суптилности различити.

Све ово би могла бити само илустрација корпоративне грамзивости и неодговорности на коју данас, у духу новог времена, свако има право. Нажалост, социјалне импликације феномена о којима је овде реч преозбиљне су и далекосежне.

Велики број аутентичних људских емоција све чешће се третира као болест. Социјално незадовољство се потискује, проглашава за поремећај и неприлагођеност, а потом сузбија лековима. Фармакологија прети да постане, свесно или несвесно, ефикасан инструмент друштвене контроле, и нека врста биохемијског гулага. Данашња ситуација помало подсећа на време тоталитарних режима, који су своје противнике проглашавали болеснима и трпали у азиле за умоболне. На крају историје, ове методе постају све рафинираније и дакако, све „научније”.

Ако све ово депримира, можда су најбољи лек књиге Достојевског или музика Бетовена. Да је „прозак” измишљен који век раније, можда би овим великанима било боље, али би свет био ускраћен за дела која су они у својој „неадаптираности” створили. Понекад није лоше када спас мало окасни.

Финансијски консултант

Небојша Катић
[објављено: 27.11.2007.]
 
Шта има нејасно?

"Na Golom Otoku siguro nitko nije bio sretan, naprotiv, netko je sigurno planirao bijeg.
Sada ćemo se malo prošetati vremenom, i iz Golog Otoka ući na velika vrata u zatvor današnjeg, dvadeset vjekovnog progresa, radni kamp"
---------------------------

Данас нико не планира бег из глобалистичког тоталитарног логора.
Част изузецима.
 
:)
http://antiglobalizam.com/?lang=cyr&str=koncept/1

Примарни задатак је да се испирањем мозга човек лиши сопствене духовне и моралне индивидуалности, а секундарно се постиже нестајање чак и телесног и полног идентитета, људи се претварају у тесто погодно за мешење свих врста пецива. Добровољно се томе подврћи представља, вероватно, врхунац савременог мазохизма, раван некадашњем стављању главе у лављу чељуст. Најуспешнији је онај ко најбрже изгуби присуство самосвести, присебност, ко се темљито изолује од стварности, трансцендирајући у фантазију и колективну хистерију. Душевно здравље је неподносиво оптерећење, сувишан лускуз, док је добровољно распамећивање врлина која се највише цени. Живот је претворен у бесмислено клаћење и ваљање. Мелодија крикова и урлика у човеку буди праисконску звер, чији лик се појављује кроз гримасу сладострасног бола и хистеричног смеха. Усмерени зраци разнобојне светлости, који се емитују у ритму нормалном уху крајње непријатног звука, свему том изражавању анималних инстинката и нагона даје посебну драж, ако је мозак притом довољно алкохолисан или натопљен дрогом халуциногеног дејства. Није нимало случајно што су две најопасније и широко примењене дроге вештачког порекла, настале у лабораторијама бездушних господара света.
 
Jasno je.
Da li je i kada covek bio slobodan?
U prvobitnoj zajednici?
Pobeci iz "globalistickog totalitarnog logora" gde?U neki oblik autizma?U samocu, izolaciju, komunu, sektu...gde?
Al ti sve svatas bukvalno............pa nije nas niko ni zatvorio ,da bi bezali...............mi smo moderni ,slobodni robovi,fizicki...............ali nas um je rob,i osloboditi se robovlasnika,ne znaci bezati,nego samo vladati sam svojim umom
 
Al ti sve svatas bukvalno............pa nije nas niko ni zatvorio ,da bi bezali...............mi smo moderni ,slobodni robovi,fizicki...............ali nas um je rob,i osloboditi se robovlasnika,ne znaci bezati,nego samo vladati sam svojim umom

Ha, bukvalno? Zato imam tebe da mi objasnis.
Nemoj molim te.Dobro sam shvatila sta je napisano i shodno tome postavljam pitanje.
Mozda se ne slazem da mi je um "zarobljen", ali verovatno gresim jer takvi kao ti sve demantuju, pa i sebe:bye:
 
Ha, bukvalno? Zato imam tebe da mi objasnis.
Nemoj molim te.Dobro sam shvatila sta je napisano i shodno tome postavljam pitanje.
Mozda se ne slazem da mi je um "zarobljen", ali verovatno gresim jer takvi kao ti sve demantuju, pa i sebe:bye:
Naravno,sve si shvatila,osim jednog ,da si vec rob................sto se jasno zakljucuje iz tvojih pitanja,a gde pobeci? tj.time sto dovodis u sumnju mogucnost oslobadjanja
 
Novi Primitivizam Globalne Ekonomije i Psihologije

Robovi su podijeljeni u dvije vrste:
u jednu spadaju oni koji nastoje pobjeći na slobodu, a u drugoj su oni koji forsiraju "status quo", odnosno nastavak robovanja.
U normalnom svijetu ovakva situacija ne bi smjela postojati.

Na Golom Otoku siguro nitko nije bio sretan, naprotiv, netko je sigurno planirao bijeg.
Sada ćemo se malo prošetati vremenom, i iz Golog Otoka ući na velika vrata u zatvor današnjeg, dvadeset vjekovnog progresa, radni kamp.
Rob je konačno priveo kraju savršeni plan za bijeg.
Mislite li da će ostali robovi biti sretni gledajući jednog od njih, konačno slobodnog?
Mislite li da će mu netko pomoći u bijegu na slobodu?
Naprotiv!
Ovaj će se čovjek morati boriti protiv sebi sličnih prije nego sa čuvarima logora.



..............

''da li će sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj?
''



nije sve tako crno,
imamo razne reality s.,
pjeva, pleše, glumi ko stigne...

šta je sloboda pri zadovoljstvu živjeti tudji zivot ..
 

Back
Top