Значење имена Исус? Исус = Јехова је спас

Zmaj Ognjeni Vuk

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.264
Недавно сам се спорио са неким форумашима, они су тврдили да хришћански Бог нема име већ да се ословљава са Бог, Господ, Творац, Отац итд. а ја сам тврдио да је име Бога: Јехова или Јахве. Неки су опет тврдили да Јехова није име већ игра речи (ја сам онај који јесам) па би по тој логици и словенски Световид било не име Бога већ игра речи. (ја сам онај који све види)

Тим трагом кренуо сам у истраживање и дошао до закључка да чак и име Божијег сина Исуса на хребрејском значи: ЈЕХОВА ЈЕ СПАС.

http://www.behindthename.com/name/jesus

JESUS

Gender: Masculine

Usage: Theology, Biblical

Pronounced: JEE-zəs (English)

English form of Ιησους (Iesous), which was the Greek form of the Aramaic name יֵשׁוּעַ (Yeshu'a). Yeshu'a is itself a contracted form of Yehoshu'a (see JOSHUA). Yeshua ben Yoseph, better known as Jesus Christ, was the central figure of the New Testament and the source of the Christian religion. The four Gospels state that he was the son of God and the Virgin Mary who fulfilled the Old Testament prophecies of the Messiah. He preached for three years before being crucified in Jerusalem.


http://www.behindthename.com/name/joshua

JOSHUA

Gender: Masculine

Usage: English, Biblical

Pronounced: JAH-shə-wə (English), JAW-shwə (English) [key]
From the Hebrew name יְהוֹשֻׁעַ (Yehoshu'a) meaning "YAHWEH is salvation". Joshua was one of the twelve spies sent into Canaan by Moses in the Old Testament. After Moses died Joshua succeeded him as leader of the Israelites. As an English name, Joshua has been in use since the Protestant Reformation.

The name Jesus comes from a Greek translation of the Aramaic short form יֵשׁוּעַ (Yeshu'a), which was the real name of Jesus.
 
Ко каже да га негирају? Први хришћани су сви били Јевреји.
Хришћанство је настало еволуцијом од јудајизма и то свако зна.

Имаш и у календару СПЦ празник Обрезање Христово (у народу познато као Српска Нова година)
 
Ко каже да га негирају? Први хришћани су сви били Јевреји.
Хришћанство је настало еволуцијом од јудајизма и то свако зна.

Имаш и у календару СПЦ празник Обрезање Христово (у народу познато као Српска Нова година)

Наравно да је и ова а и римокатоличка Нова година празник Обрезање Христово које пада 7 дана после рођења према обичају јудаизма. Зове се и МАЛИ БОЖИЋ...

Најстрашније и најружније и најувредљивије ствари пишу новојудаисти у својим Светим књигама - погледај мало...
 
Хајде за промену да дискутујемо о теми.

Да ли се слажеш да име Исус на хебрејском значи: Јехова је спас?

Ако се не слажеш дај своје тумачње имена. Тако се дискутује.

ИСУС ХРИСТОС: име устаљено у Новом Завету, укључено у прво исповедање хришћанске вере (Филип. 2,5-11), да би се препознао Исус из Назарета као Месија, Син Божији, Господ и Спаситељ: "И да сваки језик призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца" (Филип. 2,11).


Име Исус јесте Спаситељево лично име (Мт. 1,21,25;
Лк. 1,31) које је грчки облик јеврејске речи Јошуах (Лк. 2,21), што значи "Господ је спасење", "Бог је спасење" или "Спаситељ" (Ис. 61, 11); на грчком то име значи "Онај који исцељује" а дала Му га је Његова Мајка, Пресвета Дјева Богородица, приликом доношења у старозаветни храм, подобно божанском обећању: "Родићеш Сина и надјени Му име Исус; јер ће Он спасти народ свој од гријеха њихових" (Мт. 1,21). Да би се разликовао од других са истим именом, уз Његово име додаје се географско одређење: Исус из Назарета Галилејског (Мт. 21,11; Мк. 1,9), Исус из Назарета (Јн. 1,45; 18,5,7; Дела 2,22,32, 36), или Исус Назарећанин (Мк. 1,24; 10,47; Лк. 24,19). Преко "тога Исуса" Апостоли јасно и недвосмислено указују на историјску личност Онога који им је био учитељ, а они Његови савременици, ученици и истинити сведоци од самог почетка (Јн. 1,1; Дела 8,35; 13,23,33; 19,4).



'0 Ο Ηριστος, превод јеврејске речи Машијах, означава "помазаника Божијег" - Месију; то није лично име него назив који се односи на порекло и божанску Исусову мисију, нарочито на Његово служење као свештеника (Реч Христос јавља се у Новом Завету 529 пута, од тога 379 у Павловим Посланицама). У Старом Завету израиљски цареви и првосвештеници помазивани су освећеним уљем када су примали одређену службу, те су се стога називали и "помазаницима Господњим" (Зах. 4,14). У ширем смислу, Месија -Помазаник јесте Онај коме је Бог поверио мисију да ослободи избрани народ и Којег су Јевреји очекивали на крају времена (Свети Кирило Јерусалимски каже да је у многим погледима Исус син Навинов био пралик Исуса Христа - Катихеза X, 11). У свом исповедању код Кесарије Филипове, Петар је Месију - Христа препознао у Јошуа - Исусу из Назарета: "Ти си Христос, Син Бога живога" (Мт. 16,16). Сам Исус поистовећује Себе са Помазаником Господњим - Месијом, Којегје Дух Господњи помазао да проповеда спасење (Лк. 4,18; Дела 4,26-27). Синедрион Га шаље Пилату под оптужбом да Себе сматра Месијом. И био је распет као Месија, "Христос, цар Израиљев" (Мк. 15,32).
 
Врло често се Јехова преводи са Господ, али у хебрејском оригиналу стоји Јехова.

Pronounced: YAH-wah [key]
A name of the Hebrew God, represented in Hebrew by the tetragrammaton ("four letters") יהוה (Yod Heh Vav Heh), transliterated into Roman script Y H W H. Because it was considered blasphemous to utter the name of God it was only written and never spoken. This resulted in the original pronunciation being lost. The name may have originally been derived from the old Semitic root הוה (havah) meaning "to be" or "to become".
 
Исто тако се помињу Елохим и Адонаи. Елохим је сродан термин са арапским Алах, које се опет преводи као Бог, или оставља у оригиналу.

А тим пре што је ЈХВХ било "име које се не изговара". При читању светих текстова на јеврејском, реч ЈХВХ се никад није изговарала, већ је замењивана са Адонаи, Господ. Назив Јехова је популаран, али се заправо не зна како је ово име читано. Ја сам га сад приказао ћириличним словима, као ЈХВХ, док је Ј заправо јеврејски "јод" који може бити и Ј и И, Х "хе", које може бити и Х и Е, а В "вау" које може бити и У и В. С тим што је у јеврејском изостављање самогласника дозвољно, па тако ЈХВХ може бити и Јехова, и Јахве... па чак и ако бисмо се играли са словенском митологијом и родоверјем - ЈАВ. У складу са тим, неко би чак могао да тврди да име значи и "Јав је спас".

А око самог имена је испреден такав вео мистерије, да се веровало да ако би неко изговорио Божје име, да би загосподарио неслућеним моћима. Као тзв. "тетраграматон", Божије име од четири слова, такође и један од централних мотива многих езотеричких учења од средњег века до данас. У сваком случају, није реч о "јеврејском имену", већ о звучној формули за коју се заиста веровало да осликава суштину и представља име ентитета који је створио читав космос, сав видљиви и невидљиви свет и који је творац људске расе.
 
Иначе, о вези Исуса и Јешуе. Од имена Јешуа, како се верује да је било оригинална верзија имена, због различите транскрипције слова ХЕ у латинско E и грчко Н (ета, које се чита као И), добијамо варијанте Јесус и Јисус. Немамо Јешус и Јишус, јер се јеврејско "шин" (Ш) транскрибује у латинско S и грчко "сигма" (Σ, такође читано као С). Тако је и у словенским и српским текстовима од IИСОУСЪ (где је ОУ диграф који означава глас У) постало IИСУСЪ (такође читано "Јисус"), а како речи "Јисус" (без наглашеног Ј) и "Исус" када се изговоре звуче исто, Вуковом реформом је и IИСУСЪ сведено на ИСУС.
 
Тај тетраграматон се помиње у Библији хиљадама пута. Значи да је у питању општеприхваћено име Бога. Што се тиче изговора, код Словена (а вероватно и код Јевреја, нисам их детаљно проучавао) је владало мишљење да Божије име не треба узимати олако и да Богови не воле када их тек тако ословљавају по имену, зато су постојали надимци Вид за Световида, Даба за Дабога, Пера за Перуна итд. Тако су настали и људски надимци, из религијских схватања, јер се веровало да не треба свако да зна твоје право лично име, јер ти може наудити.
 
Да, то је корен свега, то веровање у магијско својство имена заједничко за све људске културе и цивилизације, и које највероватније потиче из времена најранијих људских заједница, а одржава се чак и до данас. Тетраграматон и јесте општеприхваћено име Бога, али не име у контексту личног имена, или националног имена којим један народ назива "свог" бога, већ управо у том мистичном контексту звучне формуле која одражава суштину творца Универзума. Јеврејски бог јесте у неку руку био и национални бог, али је у суштини био и нешто далеко изнад и изван тога, и нешто што има универзални карактер. То је Бог који нема своје очеве и свог творца (паралела са европским врховним богом громовником, Зевсом, Јупитером, Перуном, и са друге стране код Германа и зап. Словена врховним богом ратником Одином и Световидом, који сви имају своје претке и очеве), и не само то, него бог који уједно господари и народима који не верују у њега, и чији богови су му чак не ни подређени, што је увек случај са сударањима различитих митологија, него до краја лажни и нестварни. Један концепт тоталног монотеизма универзалног за читав Космос и читаво човечанство.
 
Један дискутант ме скоро подсетио да је библијски Бог исписао својом руком 10 заповести на хебрејском језику урезавши их прстом у камен. Какав је то Бог који се служи хебрејским писмом него национални Бог? Да не помињем оно што свако зна, да су Јевреји изабрани Божији народ по Библији.
 
Могуће је да је избачено из употребе током средњег века због општеприсутног антисемитизма, па би европским хришћанима сметало да им Бог носи јеврејско име. Није им сметао Христ пошто је чињеница да су га Јевреји разапели још више појачавала "аргументацију" антисемита нарочито римокатолика, али већ да Бог Отац буде са јеврејским именом - било би много и било би на неки начин тада недопустиво глорификовање Јевреја.
 
YHWH-Jahve od hebrejskog glagola
hawáh הוה biti,Postati
ehjéh ašér ehjéh אהיה אשר אהיה -exod.3:14

-Isus
יְהוֹשׁוּעַ; יְהוֹשֻׁעַ (Jehōsūah); יֵשׁוּעַ (Jēsūah)-spasenje je YHWH (Jehovino)
-Hristos
Hebr.Mesijah משיח (Masíah“)
Gr. χριστός -cristós -Hristos

ISUS znaci "spasenje je YHWH (Jehovino ili Jahvino)" Iz ovog se jasno moze vidjeti da su ISUS i JHWH tj JEHOVA odvojene osobe.Zato zato sto sam Isus nosi Bozlje Ime.

sam Bog(JHWH) je preko andjela Gabriela odredio kako ce se zvati .

Isus Hrist je Bozji sin, a ne jedna te ista osoba sa Jehovom kako to neki tvrde :confused:

Jehova Bog je Stvoritelj svega , vrhovni Bog, a Isus je njegov sin. kao zaseba duhovna osoba i nizeg je ranga od Jehove.

..:cao:
 
Један дискутант ме скоро подсетио да је библијски Бог исписао својом руком 10 заповести на хебрејском језику урезавши их прстом у камен. Какав је то Бог који се служи хебрејским писмом него национални Бог? Да не помињем оно што свако зна, да су Јевреји изабрани Божији народ по Библији.

Ово је све тачно што си написао, и то је само разрада онога што сам и ја написао, да је у оном историјском контексту Бог уједно и национални бог Јевреја, са нагласком на оно "и". То је једна страна приче која се може разрадити до самих танчина. Друга страна приче односи се на његов универзални карактер, а то је оно што сам само дотакао другим делом свог поста, а о чему се такође може написати много тога.

Isusovo ime sadrzi Bozje ime , a Bozje ime Jehova su mnogi izbacili iz upotrebe sto je apsurdno i sto govori samo o njihovoj veri :neutral:

Божје име није име у смислу личног имена, оно се не изговара и чак се не може са сигурношћу рећи да је уопште било изговарано као Јехова, а не као Јеова, Јахве, Јахвех, Јеховах, Ихуа и слично.

На пример, како се изговара на енглеском, да ли је Џехова, или Џехоува, и ако је име звук, како се то Џ (или Ђ) може уклопити у нашу Ј-варијанту. Видим да се на италијанском пише Geova, не знам само како се чита.
 
Природно да је нижег ранга када је створен Јеховином вољом.
tacno . samo sto to nece da priznaju ovi sto zastupaju crkvu jer veruju u trojstvo pa izjednacavaju Jehovu Boga sa Isusom Hristom tj njima je to jedna te ista osoba a takodje veruju da je sveti duh osoba ... sto nema veze sa time kako Biblija objasnjava Boga ni Isusa... a ni duh...

jer prema definiciji trojstva sve tri osobe koje su deo trojstva moraju biti iste velicine i vaznosti i znacenja...

jednostavno crkva je preuzela pagansku doktrinu o trojstvu 325 na Nikejskom saboru, koja se nikako ne moze uklopiti u hriscanski koncept Boga on je oduvek JEDAN i SVEVISNJI a ne trojedan... Nigde ga u starom zavetu nesete naci u kontekstu zajedno da sinom i duhom... a BOg se ne menja... a ni trojstvo se ne spominje u Bibliji...

i u novom zavetu pise Bog je jedan. a ne trojedan...

A Bozji sin je Jehovina tvorevina i nizeg je ranga.. time...

:cao:
 
Poslednja izmena:
Бог (библијски, хришћански) постаје универзалан тек после Константинових одлука. Све до тада првобитни хришћани су углавном Јевреји и углавном се хришћанство шири око јеврејских насеобина или у социјално угроженим слојевима. Када је Константин ударио песницом о астал и одредио какво ће учење црква да заступа од тада можемо говорити о универзалном Богу.
 
Могуће је да је избачено из употребе током средњег века због општеприсутног антисемитизма, па би европским хришћанима сметало да им Бог носи јеврејско име. Није им сметао Христ пошто је чињеница да су га Јевреји разапели још више појачавала "аргументацију" антисемита нарочито римокатолика, али већ да Бог Отац буде са јеврејским именом - било би много и било би на неки начин тада недопустиво глорификовање Јевреја.

Ц, јок. То слободно одбаци, нема ту неке посебне мудрости. Име је избачено из употребе још код Јевреја у време Старог завета. По инерцији је преписивано, али никад није читано, већ би се при читању, кад би се наишло на ЈХВХ увек читало АДНИ, тј. Адонаи, Господ. Тако се и у ранохришћанском периоду ова пракса наставља, и касније продужава кроз цркву, а касније и кроз цркве и деноминације.

А друго, код хришћана нема правог антисемитизма, већ једино антијудаизма. Тај антујудаизам се данас често представља као антисемитизам, мада је више него очигледно да овај вид дискриминације није био усмерен према Јеврејима као народу, већ једино према јудаизму. Прави антисемитизам постоји код оних којима Јевреји као такви сметају, због њихове расе, народности и етничког порекла, а тако нечег нема у овом контексту јер се са једне стране свим прогоњеним Јеврејима нуди прелазак на хришћанство, а са друге се употребљавају јеврејска имена као имена водећих људи у Библији, чак се и та имена популаришу као лична имена: Јован (Џон, Жан, Јохан, Ђовани), Павле (Пол, Паул), Адам, Ева (Ив), Аврам (Абрахам), Давид (Дејвид, Давидо), Јосиф (Џозеф, Јозеф, Ђузепе), Марија (Мери, Мариа) и многа друга. Чак и име Исус, које се обично избегава као превише "опасно", веома је популарно код Шпанаца и у латиноамеричком свету у форми Хесус. Нема никаквог разлога да се име Бога избегава због тога. Као прво, због тога што то није јеврејско име, у смислу личног имена.

Коначно, а опет интересантно за тему, видех једно тумачење ЈХВХ као "онај који одлучује да постане", у смислу, онај који је одлучио да се манифестује. Шта је ЈАВ, и шта је јава, ако не манифестација и појава нечега у стварном свету? :)
 
Бог (библијски, хришћански) постаје универзалан тек после Константинових одлука. Све до тада првобитни хришћани су углавном Јевреји и углавном се хришћанство шири око јеврејских насеобина или у социјално угроженим слојевима. Када је Константин ударио песницом о астал и одредио какво ће учење црква да заступа од тада можемо говорити о универзалном Богу.

Пази, веома сам прецизан, а и ти наводиш ствари које су 100% тачне, али не изводиш потпун закључак. Ако је овца са једне стране црна, можемо посматрати, сликати и чупкати свако појединачно бело влакно са њене беле стране, али је то неће учини искључиво белом, већ и црном и белом у исто време.

Овде о чему говориш може бити једино реч о томе када је Бог заувек изгубио својство јеврејског националног бога, али не и када је почео његов универзалан карактер. А тај универзалан карактер је уткан у саму дефиницију јудаизма.
 
Poslednja izmena:
Ц, јок. То слободно одбаци, нема ту неке посебне мудрости. Име је избачено из употребе још код Јевреја у време Старог завета. По инерцији је преписивано, али никад није читано, већ би се при читању, кад би се наишло на ЈХВХ увек читало АДНИ, тј. Адонаи, Господ. Тако се и у ранохришћанском периоду ова пракса наставља, и касније продужава кроз цркву, а касније и кроз цркве и деноминације.

А друго, код хришћана нема правог антисемитизма, већ једино антијудаизма. Тај антујудаизам се данас често представља као антисемитизам, мада је више него очигледно да овај вид дискриминације није био усмерен према Јеврејима као народу, већ једино према јудаизму. Прави антисемитизам постоји код оних којима Јевреји као такви сметају, због њихове расе, народности и етничког порекла, а тако нечег нема у овом контексту јер се са једне стране свим прогоњеним Јеврејима нуди прелазак на хришћанство, а са друге се употребљавају јеврејска имена као имена водећих људи у Библији, чак се и та имена популаришу као лична имена: Јован (Џон, Жан, Јохан, Ђовани), Павле (Пол, Паул), Адам, Ева (Ив), Аврам (Абрахам), Давид (Дејвид, Давидо), Јосиф (Џозеф, Јозеф, Ђузепе), Марија (Мери, Мариа) и многа друга. Чак и име Исус, које се обично избегава као превише "опасно", веома је популарно код Шпанаца и у латиноамеричком свету у форми Хесус. Нема никаквог разлога да се име Бога избегава због тога. Као прво, због тога што то није јеврејско име, у смислу личног имена.

Коначно, а опет интересантно за тему, видех једно тумачење ЈХВХ као "онај који одлучује да постане", у смислу, онај који је одлучио да се манифестује. Шта је ЈАВ, и шта је јава, ако не манифестација и појава нечега у стварном свету? :)

Поменуо сам могући мотив зашто су преводиоци реч Јехова замењивали са Господ. Значи, није реч о изговору већ о намери да се не препише изворни текст.

Антисемитизам је (слажем се, без разлога) коришћен као синоним за реч антијудаизам. А можда и зато што су неки Јевреји под притиском, формално постајали хришћани да би се првом приликом враћали у стару веру. Али то је данас усвојен термин, и шта могу, важно је да се зна на шта се мисли.

Јахова = Јава? Не знам какав је однос индоевропских и семитских језика, али се плашим да полако клизимо на деретићевски терен, Мухамед=муха+мед и сличне догодовштине неустрашивог Сербона Карановића. :)
 
Bogart :)

Izvini Jehovini Svedoci veruju da je Isus Sin Bozji A Jehova Bog vrhovni Bog jednostavno je :)

a ne kako si ti napisao :neutral:

I Bog se ne menja, on se prvo Javio Jevrejima sto ne znaci da je on Jevrejski Bog, on je Bog svih ljudi jer je sve ljude stvorio.. .. i njegova sustina se ne menja, on nikada nije bio trojedan niti ce biiti...

i nije mala verska zajednica ona koja deluje u 235 zemalja sveta... :)
 
Овде о чему говориш може бити једино реч о томе када је Бог заувек изгубио својство јеврејског националног бога, али не и када је почео његов универзалан карактер. А тај универзалан карактер је уткан у саму дефиницију јудаизма.

Било у Новом, било у Старом завету, не постоји ниједан пример да се Бог обраћа целом човечанству. Сам Исус се никада није обраћао целом човечанству већ искључиво свом народу.
 

Back
Top