Na današnji dan razapet Isus Hrist

[Meliot]

Kako sam ja uspeo da sračunam i povežem istorijske činjenice na današnji dan 05. aprila 30. n.e. razapet je naš Gospod Isus Hrist Sin Božji. Naime ako se vratimo duboko u prošlost i verujemo svetim jevanđeljima Poslednja večera se dogodila u četvrtak prvog dana jevrejske Pashe (15. dan meseca Nisana). Kada sam upotrebio aplikaciju koja jevrejske datume konvertuje u datume po Gregorijanskom kalendaru dobio sam moguće godine Hristovog raspeća a to su 27. godina, 30. godina i 37. godina nove ere. Na osnovu izveštaja iz svetih jevanđelja i drugih istorijskih podataka ostaje samo 30. godina nove ere kao godina Hristovog raspeća i vaskrsenja.

 

[Meliot]

P.S. A baš se pogodilo ove godine da to bude baš u petak.

 

[Manga Hilux]

Astronomski proračuni koriste treću referentnu tačku: sva četiri jevanđelja tvrde da je Isus razapet u vreme jevrejske Pashe, i da je preminuo nekoliko sati pre Sabata, koji počinje u petak uveče, izlaskom Meseca. Po jevrejskom kalendaru, ritualno klanje jaganjaca trajalo je od 15.00 do 17.00 sati, 14. dana meseca nisana; izlazak punog Meseca značio je početak 15. nisana i pashalne večere.

No izvesne razlike između Jovanovog jevanđelja i tri sinoptička, stvaraju nedoumicu, da li se raspeće odigralo 14. ili 15. nisana; to bi moglo biti posledica toga, što su Isus i njegovi učenici možda koristili stariji kalendar (pa se Poslednja večera, kao pashalna, odigrala u sredu), a ne onaj reformisani koji je nastao tokom vavilonskog ropstva, koji su koristili prvosveštenici.


Elem, za rešenje problema naučnicima je bilo potrebno da utvrde, kada je tokom guvernerovanja Pontija Pilata 14. i 15. nisan pao u petak. Isak Njutn je 1733. izračunao, da se petak poklapa s 3. aprilom 33. godine, i uslovno 23. aprilom 34. (ako su jevrejske vlasti dodale prestupni mesec da bi kompenzovale odlaganje setve zbog meteoroloških uslova).

Njutn je favorizovao drugu mogućnost, ali su naučnici danas naklonjeniji prvom datumu. U međuvremenu, u opticaj su ušla još dva: 7. april 30. te 11. april 27. godine, ali je potonji moguć samo ako su jevrejske vlasti pomerile Pashu jer zbog oblaka nisu golim okom videle Mesec (njihov kalendar nije bio utemeljen na astronomskim kalkulacijama već na osmatranju).

Međutim, 27. godina se ne uklapa u ostale događaje opisane kod Luke, dok neki 34. smatraju malo verovatnom iz perspektive Pavlovog preobraćenja, do kojeg bi onda moralo doći 35. godine, mada se teoretski i to uklapa, samo je na ivici.

Djela apostolska takođe aludiraju na pomračenje Meseca („Sunce će se pretvoriti u tamu i mjesec u krv prije nego dođe veliki i slavni Dan Gospodnji”). Zanimljivo, i zaprepašćujuće, 3. aprila 33. godine zaista je došlo do delimičnog pomračenja Meseca, koje je iz Jerusalima bilo vidljivo u 6.20 sati, vrlo verovatno u vidu „crvenog ugriza” na gornjoj levoj strani punog Meseca.

 

[Meliot]

Po jevrejskom kalendaru, ritualno klanje jaganjaca trajalo je od 15.00 do 17.00 sati, 14. dana meseca nisana; izlazak punog Meseca značio je početak 15. nisana i pashalne večere.

,,U prvi dan beskvasnih hlebova". Tako piše u jevanđeljima. Znači Pasha je već počela kada je Gospod Isus Hrist poslao učenike da mu pripreme Pashalnu večeru. A kako je odmah sutra razapet, a to je petak, onda proizilazi da se sve to dogodilo u četvrtak, a to je 15. meseca Nisana.