Bogumili

  • Začetnik teme Začetnik teme Jacob
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Rogato bice (Svarog?) u granama drveta zivota nad ulaznim vratima manastira Decani. Sve su prilike da ni Studenicu ni Decane nisu gradili Nemanjici, nego svetoslavci "poluvjerci" , a Nemanjici samo renovirali i malo podesili za sebe svojim freskama.

PS Narode, dajte malo diskusije, koji komentar, bilo sta, inace zatvorice mi temu pod izgovorom spamovanja. :sad2:
 

Stecak sa dva C oko suncanog krsta (Rogatica, Bosna)

Bozanski znak, od kojeg je postalo cirilicno C (ponekad stilizovano kao ognjilo) simbol je izvora zivota, simbol Sunca, tj. simbol Boga. Evo primjer iz Hilandara: po odezdi Isusa Hrista (fotografija je 20 po redu od pocetka na prilozenom sajtu sa linka i klikom na + iznad fotografije mozete uvecati sliku):


Hilandarska plastenica sa likom Isusa Hrista. Na odezdi su cetiri C, isti kao na slici ispod (Izvor: http://scc.digital.nb.rs/collection/hilandar-album )

28642957.jpg

Крывічы (Kriviči • Кривичи) i Vjatici (Vyatichi -Bя́тичи) iz VIII - XII vijeka. Dakle, ocila srbskih ("slovenskih") plemena Krivica i Vjatica iz danasnje Bjelorusije, savremenici ondasnjih balkanskih Srba. I sve sa ognjilima (C) istim kao na hilandarskoj plastenici.
 
Poslednja izmena:
Crkva Bosanska, bogumil - bogumili, stecak - stecci

Srpski 'Sinodik' ('Zbornik', XIV ili XV stoleće) nastao je na bazi helenskog predloška i bugarskog prevoda, uz niz prepisivačkih ubacivanja.

Tekst prevoda:

"Zli heretici, trikleti babuni, koji se zovu lažni krstjani i koji se rugaju našoj pravoj veri, uzimaju od knjiga 'Sveto Pisanije' i obraćaju ga na zloverje, i koji se odlučiše od svete pravoslavne crkve, i koji se rugaju svetome i časnome krstu, i koji se rugaju i ne klanjaju svetim ikonama, da budu prokleti.
Koji veruju u babunsku veru i njihovo učenje, i koji ih primaju i klanjaju im se, i koji drže veru njihovu, takvi da budu prokleti.
Koji znaju da je babunske vere, pa ih primaju u svoje zemlje i brane ih, takvi da budu prokleti.
Onaj koji ne proklinje svaku zlu heresu, a naročito heretike, koji se nazivaju babuni, da bude proklet.
I svima koji veruju u pravu veru, istinskim hristjanima i koji se klanjaju obrazu svetoga i časnoga krsta, i svetim ikonama, i svetim moštima, koji tako misle i veruju, večni pomen.
Savi jeromonahu večni pomen.
Crkva Bosanska, bogumili i stecci

I svaki babun da bude proklet.
I gromko velimo: mnoga leta carem.
I gromko velimo: Rastudije bosanski, i Radomir, i Dražilo, i Toljko, i Tvrtko, i Tvrdoš, \dodato: i Radin gost Hercegov, da bude proklet\, i svi koji se nazivaju krstjani i krstjanice, a ne klanjaju se svetim ikonama i krstu časnome, da budu prokleti." (Trebnik manastira Svete Trojice kod Plevlja, Spomenik Srpske Kraljevske Akademije, LVI. Izdao Ljubomir Stojanović)

Klanjanje krstu, klanjanje ikonama i klanjanje svetim mostima jesu odluke vaseljenskih sabora vizantijsko-rimokatolickog stila hriscanstva. Gospod Isus HristoH rece:

"I odgovarajući Isus reče mu: Idi od mene, Sotono; u Pismu stoji: Poklanjaj se Gospodu Bogu svom, i Njemu jedinom služi."
(Luka) 4:8

"Tada reče njemu Isus: Idi od mene, sotono; jer stoji napisano: Gospodu Bogu svom poklanjaj se i Njemu jedino služi."
(Mateju 4:10)
.
Dakle su "babuni" bili ispravniji hriscani id danasnjih grko-pravoslavaca (a rimokatolike da i ne pominjemo): stecci svjedoce da su imali i krstove i ikone, ali im se nisu klanjali i nisu nosali sa sobom kosti upokojenih (mosti).

Interesatni ti Babuni.
Nešto sličnoi kao Katari.
 
29971493486be1b4fa2d2.jpg

29971493486be1b4fa2d.jpg


Sa Trajanovog stupa: zaplijenjena ratna oprema Dacana i Sarmata sa solarnim simbolima C (ognjilima). Eto svima pred ocima: na sredini stita je simbolicno prikazano Sunce i oko njega cetiri C potpuno istog izgleda kao na stecku sa prethodnog priloga, isto kao na keltskim spomenicima (dole):

iircelticrocksm.jpg
iircelticrocksm.jpg


Trajanov stup podignut je neposredno nakon zavrsne bitke Rimljana sa Dacanima i njihovim susjedima saveznicima 106. godine nove ere. Gdje su tad bili Vizantijci sa svojim grbom? U p.m.!
 
Poslednja izmena:
Solarni simbol suncanog bozanstva Serbona, potonjeg Svetovida, potonjeg Hrista kod svih Skito-sarmatskih naroda koji su se rasirili Evropom, dijelom Azije i sjevernom Afrikom.


Uploaded with ImageShack.us

ROMANO-BRITISH ENAMELED BRONZE BROOCHES

From our extensive inventory of over 100 enameled and plain examples, many previously published, from the collections of Lord Alistair MacAlpine of West Green and Richard Hattatt.

1st-4th Century AD

$1,250-2,500

Izvor: http://www.royalathena.com/pages/under2500/Roman/Brooches.html
fibula09db0.jpg
nmnjj.jpg
imagesvenebo.jpg

To je to: C
33353l.jpg
36412.jpg
lt188480470bcmesalijagr.jpg
be344.jpg

Uploaded with ImageShack.us
Kao sto vidite ovo je stecak sa solarnim simbolima C

To je to, ovako ili onako ali je isto C
 
Poslednja izmena:
Sarmati i motivi stecaka

0206d.jpg

94211912.jpg
[/SPOILER]
scan0002wi.jpg


Sarmatski simboli i kolasta azdija iz Sopocana, te motiv sa cuvenog stecka iz Zgosce kod Kaknja (sada u Zemljskom muzeju u Sarajevu). Da li je podudarnost slucajna? Ne, nikako.
 
52982620.jpg

cingulum3inch.jpg

52982620.jpg


cingulum3inch.jpg


Znak na stecku br. 31 (donji lijevi ugao) i znak sa paradnog pojasa rimskog legionara su isti. Pojas je iz prvih vijekova hriscanstva i nemojmo zaboraviti da je u to vrijeme mnogo Skito-Sarmata bilo u rimskoj vojsci. Na pojasu je kao ukras solarni simbol C, simbol sa srbskog grba, kroz istoriju najrasprostranjeniji solarni simbol na kugli zemaljskoj.
 
Poslednja izmena:
Motivi stecaka i motivi krsnog hljeba (hleba) Srba centralne Bosne

krsnihljeb2004.gif


radimlja1.jpg


6c6d0959455bc512de9a9ac.jpg


vgth.jpg


4da736a445f5dd77b6c39dd.jpg


54b4fff4d63283543af60b8.jpg


61503756.jpg


00023v.jpg

krsnihljeb2004.gif


Solarni simboli na krsnom hljebu.

radimlja1.jpg


Solarni simboli na stecku

6c6d0959455bc512de9a9ac.jpg


vgth.jpg


4da736a445f5dd77b6c39dd.jpg


54b4fff4d63283543af60b8.jpg


61503756.jpg


00023v.jpg


Sveti simboli vjere predaka sacuvana su na krsnom hljebu svetoslavaca
 
Poslednja izmena:
G. Slobodan Jarčević "Istorijske skrivalice":

"СРПСКИ ПРАВОСЛАВЦИ НАЗВАНИ БОГУМИЛИМА
Др Васо Глушац, у својој књизи Истина о богумилима (Београд, Књижевне новине, 1992),
анализирајући све познате историјске документе и њихова тумачења о тзв. богумилима, закључио је да
у Бугарској никад није било богумилске секте и да се, сходно томе, није могла преселити у
средњевековну Босну и тамо устоличити себе, као званичну државну религију. Богумил је, у 10. веку,
био свештеник Бугарске православне цркве и присталица престолонаследника, који је изгубио битку за
очев престо.
Др Васо Глушац. на страни 248,једноставно објашњава како је политичком противнику -
губитнику, било лако прилепити етикету и о верској јереси: "Поменуо сам да је бугарски цар Симеон
имао два сина: старијег Михаила и млађег Петра. Михаило је био законски наследник престола, али је
цар Симеон одредио за наследника млађег Петра, јер је овај био ожењен грчком принцезом, па је
Михаила присилио да се закалуђери. Овакав царев поступак створио је опозицију, која је бранила
законита права престолонаследника Михаила. Опозицију је водио неки поп по имену Богумил, а цара и
државну власт бранио је презвитер Козма, жестоко нападајући, у својој " Беседи", опозицију и попа
Богумила. Како се у средњем веку, а и касније, свака борба сводила и на веру, противник се обеђивао
даје безбожник и јеретик и да не верује у праву хришћанску веру. Тако је и Козма обедио свог
противника попа Богумила и његове присталице да су јеретици, подмећући им догматично веровање
малоазијских манихеја".
Касније ће овај догађај, у политичку терминологију суседних држава, угурати термин "богумил",
који је садржавао појам верске јереси, а приписивао се сваком политичком противнику владара. Тако је
и Немања своје политичке противнике, присталице старијег брата, оптужио за богумилство и протерао
из Србије.
Наши историчари, углавном, за овај прогон кажу да је одлучујуће утицао на ширење богумилске
јереси у Босни и стварање "Босанске цркве", као јеретичке (богумилске).
Чудно је да српским историчарима није постала сумњива таква тврдња. Јер, немогуће је замислити
да у неку државу уђе неколико присталица, или поборника, неке нове религије и да њихово учење
прихвати и владар, и племство, и народ, и православно свештенство, а да сви заједно одбаце своју
дотадашњу веру.
Можда су због ове нејасноће наши историчари несигурни кад објашњавају "Босанску цркву". Не
изражавају се прецизно о њој, тако да читалац не може да закључи: ни како је, ни када је настала, ни
када је нестала богумилска вероисповест у босанској држави. Треба погледати лекције о "Цркви
босанској" у уџбеницима Републике Србије, па се уверити колико недоречености и нејасноћа оне
садрже. Ево једног дела из уџбеника историје за шести разред основних школа:
"Прошлост средњевековне Босне тесно је повезана са јеретичком црквом босанском. Бан Кулин је био
оптужен да пружа уточиште јеретицима из приморских крајева. Ови јеретици су називани патеренима.
У Босну су се склањали и богумили, које је Стефан Немања протерао из Србије. Учење богумила и
патерена одступало је од званичног учења католичке и православне цркве. Зато су називани
јеретицима. Патерени су сузбијани у Западној Европи, а богумили на Истоку".
Видимо да у нашем уџбенику нема ништа сем навођења да је босански бан Кулин пружао
уточиште патеренима и богумилима, који долазе из приморских градова и Србије.
За богумиле се каже да нису градила цркве, да нису користили крст, да нису поштовали оце Старог
завета, патријархе и пророке пре Христа, да су веровали у два бога, да поричу човечанску природу
Христа и да је Он имао зрачно тело, да је Блажена Марија била анђео, да се Христ није узнео на небо,
да Римску цркву сматрају црквом идола, да имају између себе онога који је Христов наследник, да
поричу крштење водом, да тврде да су људске душе демони итд.
Религију у средњевековној Босни, Ватикан је прогласио јеретичком, да би имао оправдања за
наметање католичке вере и да би могао повести крсташки рат против Босне. Хришћани нису могли
бити робови, па је зато становништво Босне проглашено богумилским (нехришћанима), да би се здрави
младићи и девојке, после заробљавања, могли продавати по трговима за робове у Северној Африци и
на Блиском истоку" (str. 52).
 

Back
Top