Prijateljstvo!

Pričamo o "stvarničkim" prijateljima??!
Imam jednu i jednog koji spadaju u ovu kategoriju...
Ovog "jednog" danas oterah u pm...Rekoh mu: Znaš me 14 godina a još me ne poznaješ...
Evo, celo popodne čekam da se javi da raspravimo...Ne javlja se.Možda je u pravu...:confused:
 
marina.c:
Pričamo o "stvarničkim" prijateljima??!
Imam jednu i jednog koji spadaju u ovu kategoriju...
Ovog "jednog" danas oterah u pm...Rekoh mu: Znaš me 14 godina a još me ne poznaješ...
Evo, celo popodne čekam da se javi da raspravimo...Ne javlja se.Možda je u pravu...:confused:
Kliknite za proširenje...
Pa ne znam, mozda si ti u pravu. Mislim nemam pojma o cemu se radi. Ja sam imala najbolju drugaricu skoro 20 godina i toliko me je bila razocarala da sam odlucila da prekinem kontakt za sva vremena. Shvatila sam koliko je zapravo nisam poznavala i koliko je dugo krila to svoje drugo lice a bilo mi je jako stalo do nje i volela sam je kao rodjenu sestru. :( Bilo je jos takvih slucajeva ali niko me nije tako povredio kao ona.
 
beauty82:
Kakva ste sve iskustva imali sa prijateljima? Koliko im verujete i dali mozete na njih da se oslonite?
Kliknite za proširenje...

Moja iskustva sa mojim prijateljima su divna, možda zato što od njih ne očekujem više nego što mogu da mi pruže.
Nema tog prijatelja koji me nekad u životu nije zbog nečeg izneverio, ali nikad to nije učinio da mi smesti, nego zato što nije mogao, ili je jednostavno zaboravio, ili je bio nezreo pa mislio da "to" i nije tako bitno.
Kad sam počeo da ih gledam kao ljude, sa svim vrlinama i manama i kad sam se potrudio da ih razumem, shvatio sam koliko su svi dobri i dragi.
I sad ništa ne očekujem od njih, tako da me uvek prijatno iznenade i ulepšaju mi život neke stvari koje mi učine.
 
ggolub:
Moja iskustva sa mojim prijateljima su divna, možda zato što od njih ne očekujem više nego što mogu da mi pruže.
Nema tog prijatelja koji me nekad u životu nije zbog nečeg izneverio, ali nikad to nije učinio da mi smesti, nego zato što nije mogao, ili je jednostavno zaboravio, ili je bio nezreo pa mislio da "to" i nije tako bitno.
Kad sam počeo da ih gledam kao ljude, sa svim vrlinama i manama i kad sam se potrudio da ih razumem, shvatio sam koliko su svi dobri i dragi.
I sad ništa ne očekujem od njih, tako da me uvek prijatno iznenade i ulepšaju mi život neke stvari koje mi učine.
Kliknite za proširenje...


:ok::ok:

Е, и ја бих рекла нешто овако, само у женском роду! :)

Имам две особе које ме никад нису изневериле. Једну ми је родила мама, за другу сам се удала.
 
  • Podržavam
Reactions: Zak
Nisam ni ja imala preterana ocekivanja, uopste se ne radi o tome. :nono: Napisala sam kratku pricu o sebi i mojim bivsim prijateljima u 'Poznanstvima'. Cemu sluze prijatelji ako na njih ne mozes da racunas ni u dobru ni u zlu kao i oni na tebe za bilo sta u zivotu? :dontunderstand: Danas je jako tesko pronaci iskrene ljude i prave prijatelje!
 
Није данас, то је прича одвајкада!

Ради се само о томе колико ко очекује од пријатеља и шта ко подразумева под пријатељством.

Некако, кад год је ,,густо'', нигде пријатеља на видику, али се увек нађу неки други људи који помогну.
И то је лепо.
 
Od prijatelja ocekujem da budu tu i kada mi je dobro i kada mi je lose. Da se razumemo, postujemo, dopunjujemo, pomazemo koliko mozemo i kad mozemo, vidjamo u zavisnosti od obaveza, ne lazemo bez potrebe (uvek se nesto moze precutati uz objasnjenje - izvini, ne mogu o tome...) i sl. Moj stav je takav ako mi je do nekoga stalo.

Nekako mi praksa nije pokazala da je prijateljstvo dvosmerna ulica. Mozda sam se i ja negde ogresila, a da nisam ni primetila, ali sve vise sticem utisak da su "prijateljstva" povezana sa koristoljubljem.

Moguce je i da neki od nas previse ocekuju, a trebali bi manje, ali onda ne vidim u cemu je poenta prijateljevanja :eek:. Da se neko nasladjuje promasajima i problemima, postane ljubomorko ako mi je dobro, nema ga kad mi je najpotrebniji, smara nekim lovackim pricama koje slusas i pitas se - dokle ce tako (jer znas da su neiskrene)...

U svakom slucaju, srecan je onaj koji ima valjane prijatelje koje moze prebrojati na prste jedne ruke :roll:. Vise od toga...ne znam da li je realno :think:.
 
Mene zanima zasto kad nas prijatelj razocara nekim postupkom mi odmah pomislimo kako je on (ona) otkrio pravo lice i kako smo bili naivni verujuci mu 10, 20 ili vise godina. Zar taj los postupak znaci bas to da je on los a mi naivni? Zar nije blize mozda istini da je to bio njegov trenutak slabosti ili trenutak nerazmisljanja ili trenutak kad je pao zbog neceg?
 
sanjasanjalica73:
Mene zanima zasto kad nas prijatelj razocara nekim postupkom mi odmah pomislimo kako je on (ona) otkrio pravo lice i kako smo bili naivni verujuci mu 10, 20 ili vise godina. Zar taj los postupak znaci bas to da je on los a mi naivni? Zar nije blize mozda istini da je to bio njegov trenutak slabosti ili trenutak nerazmisljanja ili trenutak kad je pao zbog neceg?
Kliknite za proširenje...

Мислим да то зависи од зрелости човека.

Кад схватиш баш тако како ти кажеш, да је то вероватно тренутак слабости, онда пријатељство може и даље да траје.
Мислим да су млађе или незреле особе склоније да посматрају једну ,,грешку'' као распад пријатељства.

Кад прихватимо људе какви јесу, онда је свакако све много лакше.

Ништа ново и паметно не рекох, али истина је да многи пријатељство третирају као дужничко - поверилачки однос, а то није тако једноставно.
 
sanjasanjalica73:
Mene zanima zasto kad nas prijatelj razocara nekim postupkom mi odmah pomislimo kako je on (ona) otkrio pravo lice i kako smo bili naivni verujuci mu 10, 20 ili vise godina. Zar taj los postupak znaci bas to da je on los a mi naivni? Zar nije blize mozda istini da je to bio njegov trenutak slabosti ili trenutak nerazmisljanja ili trenutak kad je pao zbog neceg?
Kliknite za proširenje...
Zato jer ako ti je do nekoga istinski stalo, ti ces razmisliti pre nego sto uradis neku glupost ili se izvinuti nakon lupetanja ukoliko je nesto izreceno u trenutku nerazmisljanja a ne cekati nekog da ti oprosti bas u ime dugo-godisnjeg prijateljstva!
 
beauty82:
Zato jer ako ti je do nekoga istinski stalo, ti ces razmisliti pre nego sto uradis neku glupost ili se izvinuti nakon lupetanja ukoliko je nesto izreceno u trenutku nerazmisljanja a ne cekati nekog da ti oprosti bas u ime dugo-godisnjeg prijateljstva!
Kliknite za proširenje...

Covek je nesavrseno bice a takvima se mora desiti da pogrese Pa razmislimo samo koliko je roditeljima stalo do dece ( mislim vecini) pa opet, koliko puta pogrese prema njima jer su ljudi od krvi i mesa.
Ako ne oprostimo, ako dozvolimo da se zbog greske raspadne prijateljstvo onda ni mi koji smo povredjeni nismo bili prijatelji oni pravi i iskreni.
Nije samo odanost uslov prijateljstva vec razumevanje pa i prastanje.
 
beauty82:
Zato jer ako ti je do nekoga istinski stalo, ti ces razmisliti pre nego sto uradis neku glupost ili se izvinuti nakon lupetanja ukoliko je nesto izreceno u trenutku nerazmisljanja a ne cekati nekog da ti oprosti bas u ime dugo-godisnjeg prijateljstva!
Kliknite za proširenje...

Ako neko malo - malo pravi greske, tu onda ni izvinjenje nema mnogo smisla :(.

Ima onih koji tabaju svoje partnere/partnerke, izvinjavaju se i placu kako nece nikad vise - pa cvrc.. Opet urade. Ovo navodim kao primer iz malo drugacije sfere, ali sa odredjenom vezom.

Mislim da za sve postoji neka granica i razumevanja i trpljenja.

I slazem se sa gore navedenim postom.
 
Tanja MB:
Ako neko malo - malo pravi greske, tu onda ni izvinjenje nema mnogo smisla :(.

Ima onih koji tabaju svoje partnere/partnerke, izvinjavaju se i placu kako nece nikad vise - pa cvrc.. Opet urade. Ovo navodim kao primer iz malo drugacije sfere, ali sa odredjenom vezom.

Mislim da za sve postoji neka granica i razumevanja i trpljenja.

I slazem se sa gore navedenim postom.
Kliknite za proširenje...
Bravo! Meni se upravo bas to desilo, prastala sam sitnim izrecenim glupostima godinama bez izvinjenja dok se nije desilo nesto krupno gde sam pukla i prelomila. Mogu da oprostim ali nemogu da se vratim na staro i zaboravim.:nono:
 
Da... To mi se desava kada su u pitanju razliciti odnosi. Mogu mnogo da istrpim za rad neceg uzvisenijeg (sto mislim da imam i treba da negujem), a onda se nagomila suvise trpljenja i nezadovoljstava. Teskom mukom nastane (napokon) jedno kvrc, posle dugog razmisljanja i "mucenja".

Onda se vise ne vracam na staro jer, jednostavno, ne mogu. Da oprostim - ok (dobro je i zdravije za obe strane), ali obicno "dizem humku, stavim spomenik" i mogu jedino cvece ponekad da donesem :D.

Malo dvosmisleno objasnjenje, ali mislim da je razumljivo :).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top