- Poruka
- 6.081
Patrijarh Pavle...
- Začetnik teme ljuba miljkovic
- Datum pokretanja
- Poruka
- 3.886
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.221
Једна од његових реченица...
Јел оче ђаконе, чија су ова кола испред патријаршије?
Неких наших владика - светости.
Ауу, шта би тек возили, да нису дали завет сиромаштву
... i za panaiju, mada kod mene kažu: čorbice da srkne!
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.221
причалица
Buduća legenda
- Poruka
- 44.939
malo pre pročitah anegdotu, vezanu za automobile. evo još jedne.
Patrijarh je uvek sa sobom nosio iglu i konac (govorim u prošlom vremenu, jer to sad sigurno nema kod sebe). došao neki sveštenik kod njega, a dugme visi, samo što nije otpalo...''daj da ti prišijem to'', reče Patrijarh.
''neka, neka...vaša Svetosti, to će moja žena da uradi''.
''ona da je htela da ti prišije dugme, već bi to uradila''.
Patrijarh je uvek sa sobom nosio iglu i konac (govorim u prošlom vremenu, jer to sad sigurno nema kod sebe). došao neki sveštenik kod njega, a dugme visi, samo što nije otpalo...''daj da ti prišijem to'', reče Patrijarh.
''neka, neka...vaša Svetosti, to će moja žena da uradi''.
''ona da je htela da ti prišije dugme, već bi to uradila''.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 5.424
Господ је, браћо и сестре, за нас верујуће све. Он је хлеб живота, Он је вода жива, Он је светлост, Он је пастир добри. Дакле, све за живот наш. Верујући у Њега ми живимо Њиме, остварујемо смисао и циљ свога живота и оспособљавамо се да уђемо у непролазно блаженство Царства Небеског.
Имати дакле, увек у виду то да живимо Христом. Каже Свети Апостол Павле: "Не живим више ја, него живи Христос у мени" (Гал. 2, 20). Тим животом, вечним, живећи у Христу и са Христом, ми ћемо, кажем и понављам, остварити смисао и циљ свога живота, а то је, по светим речима Јеванђеља, блаженство непролазног Царства Божијег. У то блаженство Царства Небеског да уђемо већ у овоме свету желим и вама и себи.
Патријарх Српски Павле
Имати дакле, увек у виду то да живимо Христом. Каже Свети Апостол Павле: "Не живим више ја, него живи Христос у мени" (Гал. 2, 20). Тим животом, вечним, живећи у Христу и са Христом, ми ћемо, кажем и понављам, остварити смисао и циљ свога живота, а то је, по светим речима Јеванђеља, блаженство непролазног Царства Божијег. У то блаженство Царства Небеског да уђемо већ у овоме свету желим и вама и себи.
Патријарх Српски Павле
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
Једна од његових реченица...
Јел оче ђаконе, чија су ова кола испред патријаршије?
Неких наших владика - светости.
Ауу, шта би тек возили, да нису дали завет сиромаштву
A imao i ona kad ga đakon vozio u autu.
- Sinko, da smanjiš malo brzinu, a?
- Naš život je u božjim rukama!
- Mda... Ono, jes nam život u božjim rukama... al volan je u đavoljim...
причалица
Buduća legenda
- Poruka
- 44.939
mene je oduševio kad sam ga videla da izlazi iz tramvaja, tamo negde sredinom 90ih.
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.221
Ispoveda se Srdjan Milivojevic (Otpor), u "Republici". Naslov "Zelim da budem slobodan covek"
"Deveti mart ’91.
Nas nekoliko momaka penjemo se na oklopni transporter. Pokusavamo da razmontiramo vodeni top. Delovi tog topa se i danas nalaze kod mog prijatelja u Kanadi.
U plisanoj revoluciji i govor patrijarhov cini mi se plisanim – previse plisanim.
Secam se, Branislav Lecic zamera patrijarhu sto nam uteruje zeca u srce, a nama je potreban lav u srcu.
Nismo tada shvatili patrijarha. Tek kasnije sam razumeo da je govorio mudro."
U vezi sa skidanjem vodenog topa sa transportera laže.
Bio sam na dvadesetak metara. Samo jedan momak je bio na transporteru. Fotografisao sam. Šteta što sam fotografije predao istorijskom arhivu...
"Deveti mart ’91.
Nas nekoliko momaka penjemo se na oklopni transporter. Pokusavamo da razmontiramo vodeni top. Delovi tog topa se i danas nalaze kod mog prijatelja u Kanadi.
U plisanoj revoluciji i govor patrijarhov cini mi se plisanim – previse plisanim.
Secam se, Branislav Lecic zamera patrijarhu sto nam uteruje zeca u srce, a nama je potreban lav u srcu.
Nismo tada shvatili patrijarha. Tek kasnije sam razumeo da je govorio mudro."
U vezi sa skidanjem vodenog topa sa transportera laže.
Bio sam na dvadesetak metara. Samo jedan momak je bio na transporteru. Fotografisao sam. Šteta što sam fotografije predao istorijskom arhivu...
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.221
Ma, ne dam da padne tako nisko...
... a ne da ni ON...
... a ne da ni ON...
причалица
Buduća legenda
- Poruka
- 44.939
zna li ko kako mu je ovih dana, kad je počeo post?
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.221
Malo sam pretraživao...
Poslednje saopštenje Sinoda je ono od 13. novembra, kada su ga posetili...
Sigurno mu je stanje stabilno, čim nema nikakvih vesti... a olabilo je i interesovanje posle Sabora...
A, neki episkopi su njegovu molbu shvatili kao svršenu stvar...
Za koji način izbora patrijarha se zalažete i zašto?
Episkop dalmatinski Fotije, Blic, 28. 10. 2008
Kako sada stvari stoje novi patrijarh će biti biran trojnom kandiaturom tj. žrebom. Takav način izbora je stav Svetog arhijerejskog Sabora SPC i on je trenutno važeći. Pošto se patrijarh Pavle zvanično povukao, smatram da je najvažnije, da novi patrijarh bude biran. Drugo je sada manje važno.
– Da li očekujete da Sveti Arhijerejski Sabor promeni način izbora poglavara SPC i vrati se sa žreba na većinski način izbora?
Sabor SPC je 2000. godine doneo odluku da se patrijarh bira većinom glasova arhijereja, ali je ta odluka kasnije promenjena i vraćena je tzv. trojna kandidatura. Sada bi taj način izbora bilo teško promeniti iz prostog razloga što na Saboru ne učestvuje patrijarh, jer se po pravilniku o radu Sabora SPC nijedna značajna odluka ne može doneti bez aktivnog učešća Prvoga tj. patrijarha.
– Da li ste sa drugim vladikama razmatrali to pitanje?
Od Svetog Sabora 11. novembra se očekuje da usvoji povlačenje patrijarha Pavla i da pristupi izboru i ustoličenju novog patrijarha. To je ono što je trenutno najvažnije. Druga pitanja će biti razmatrana na redovnom majskom Saboru 2009. godine.
Poslednje saopštenje Sinoda je ono od 13. novembra, kada su ga posetili...
Sigurno mu je stanje stabilno, čim nema nikakvih vesti... a olabilo je i interesovanje posle Sabora...
A, neki episkopi su njegovu molbu shvatili kao svršenu stvar...
Za koji način izbora patrijarha se zalažete i zašto?
Episkop dalmatinski Fotije, Blic, 28. 10. 2008
Kako sada stvari stoje novi patrijarh će biti biran trojnom kandiaturom tj. žrebom. Takav način izbora je stav Svetog arhijerejskog Sabora SPC i on je trenutno važeći. Pošto se patrijarh Pavle zvanično povukao, smatram da je najvažnije, da novi patrijarh bude biran. Drugo je sada manje važno.
– Da li očekujete da Sveti Arhijerejski Sabor promeni način izbora poglavara SPC i vrati se sa žreba na većinski način izbora?
Sabor SPC je 2000. godine doneo odluku da se patrijarh bira većinom glasova arhijereja, ali je ta odluka kasnije promenjena i vraćena je tzv. trojna kandidatura. Sada bi taj način izbora bilo teško promeniti iz prostog razloga što na Saboru ne učestvuje patrijarh, jer se po pravilniku o radu Sabora SPC nijedna značajna odluka ne može doneti bez aktivnog učešća Prvoga tj. patrijarha.
– Da li ste sa drugim vladikama razmatrali to pitanje?
Od Svetog Sabora 11. novembra se očekuje da usvoji povlačenje patrijarha Pavla i da pristupi izboru i ustoličenju novog patrijarha. To je ono što je trenutno najvažnije. Druga pitanja će biti razmatrana na redovnom majskom Saboru 2009. godine.
причалица
Buduća legenda
- Poruka
- 44.939
znači, nema ništa novo.
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.221
Eh, Pajče, Pajče... ko da sam postavio temu u nekom tabloidu, a ne na pdf Religija najvećeg foruma u državi...
Ajd, da se malo podsetimo:
3. decembra 1990. izabran je za patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Izbor, međutim nije prošao lako. Pre svega, obavljen je za života prethodnog patrijarha Germana i to bez njegove saglasnosti. Osim toga, njegovo ime se našlo na listi kandidata tek u devetom krugu glasanja. Sve do tog kruga, dovoljan broj glasova za ulazak na listu dobila su svega dva kandidata (episkopi Sava i Stefan), a tek u devetom "cenzus" je prešao i episkop raško-prizrenski Pavle. Posle toga po tzv. apostolkom načinu biranja, koverte sa imenima trojice kandidata stavljene su na Jevanđelje, arhimandrit Antonije ih je promešao i potom "izvukao" koverat sa imenom patrijarha, najstariji prisutni velikodostojnik mitropolit Vladislav otvorio je koverat i pročitao ime. Novi 44. patrijarh SPC tada je rekao:
„Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena. Mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo.“
Ajd, da se malo podsetimo:
3. decembra 1990. izabran je za patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Izbor, međutim nije prošao lako. Pre svega, obavljen je za života prethodnog patrijarha Germana i to bez njegove saglasnosti. Osim toga, njegovo ime se našlo na listi kandidata tek u devetom krugu glasanja. Sve do tog kruga, dovoljan broj glasova za ulazak na listu dobila su svega dva kandidata (episkopi Sava i Stefan), a tek u devetom "cenzus" je prešao i episkop raško-prizrenski Pavle. Posle toga po tzv. apostolkom načinu biranja, koverte sa imenima trojice kandidata stavljene su na Jevanđelje, arhimandrit Antonije ih je promešao i potom "izvukao" koverat sa imenom patrijarha, najstariji prisutni velikodostojnik mitropolit Vladislav otvorio je koverat i pročitao ime. Novi 44. patrijarh SPC tada je rekao:
„Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena. Mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo.“
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.221
Ajd, još malo...
Патријарх Српски Павле: Без осуда, отворено, очински [сећања и размишљања]
Dolaze do mene i negodovanja, sa raznih strana, što primam ili na razgovore odlazim ljudima od kojih mnogi zaziru. Sem službenih obaveza da primam - a i one mi, priznajem, teško padaju - najviše zazirem od onih nezvaničnih poseta koje se najavljuju kao "samo u četiri oka" i prosto mi, uz određena posredovanja, bivaju i iznuđene, a ispostavi se da im je stalo samo do novinske vesti o prijemu u Patrijaršiji.
Toliki su vođi političkih stranaka opozicije dolazili kod mene, neki su me zvali i da ih posetim u zatvorskim bolnicama. Protestuju potom što primam njihove protivnike. A niko ne govori šta je kome rečeno u tim susretima; najvažnije im je da su bili u Patrijaršiji. Biti izvan politike, za mene znači ne praviti razlike među strankama.
Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni traže načina da dođu u Patrijaršiju, svejedno iz kakvih namera. Uostalom, ja sam svešteno lice, a sveta tajna sveštenstva ne pravi odbir koga ćete primiti i saslušati, ako ga neka muka vodi do vas. A i grešnici su uglavnom veoma nesrećni ljudi, naročito kad su prepuni sebe. Uostalom, sve to spada u nezahvalna posla o kojima sam govorio. Samo je Spasitelj mogao biti taj koji je jurio trgovce iz hrama.
Manje se, međutim, zna da sam, tokom prošle i pretprošle godine, u više navrata pozivao na savetovanja ugledne ličnosti među naučnicima, književnicima i drugim kulturnim poslenicima.
Bili su to ljudi van političkih stranaka, različitih shvatanja i iskustava, koji su svoja mišljenja iznosili otvoreno, ponekad, rekao bih, kao da se ispovedaju. Iako van javnosti, kako bi i trebalo da bude kad se ozbiljne stvari razmatraju, to nisu bili nikakvi tajni razgovori, već u svemu samo savetovanja, u atmosferi poverenja i međusobnog uvažavanja. Ljudi bi se u tim susretima otvarali i ponekad iskazivali takva upozorenja da ih je teško bilo slušati, a pokazalo se da su se neka od njih, kasnije, nažalost i obistinila. Razgovorima bi prisustvovali i poneki od arhijereja, koji bi se tada zatekli u Patrijaršiji, tako da je povremeno dolazilo i do dijaloga. Sa najvećom pažnjom pratio sam razmišljanja umnih, razložnih ljudi koji savesno znaju šta govore i čija bi kritička mišljenja znala biti nekad i oštra, iz osećanja odgovornosti i najčistijih pobuda.
Trebalo je da sastajanja budu redovnija, da se sastav pozvanih proširi, a glavnim pitanjima oko Bosne, Hercegovine, Krajina, Kosova, Makedonije, posveti po čitavo jedno veče.
Međutim, došlo je do zastoja i, posle više meseci, kad se naziralo pogoršavanje stanja koje se okrenulo protiv nas, osetio sam potrebu da mi iz Crkve čujemo umne ljude dobre volje i pozvao sam na savetovanje desetak takvih koji ranije nisu dolazili. I oni su sa najvećom pažnjom iznosili svoja odmerena ali otvorena upozorenja. Bio sam, moram reći, dirnut što imamo tako razborite, dostojanstveno zabrinute savremenike, a njihov broj mora da je mnogo veći, jer prave, čestite ličnosti obično su povučeni ljudi.
Velika je šteta i nesreća što tamo gde se odlučuje o sudbini svekolikog našeg naroda nije dolazilo do sličnih, samo još širih okupljanja na kojima bi se od savetovanja prešlo na prave dogovore kako da se izbavimo iz najgoreg koje nam se spremalo i možda sprema.
Патријарх Српски Павле: Без осуда, отворено, очински [сећања и размишљања]
Dolaze do mene i negodovanja, sa raznih strana, što primam ili na razgovore odlazim ljudima od kojih mnogi zaziru. Sem službenih obaveza da primam - a i one mi, priznajem, teško padaju - najviše zazirem od onih nezvaničnih poseta koje se najavljuju kao "samo u četiri oka" i prosto mi, uz određena posredovanja, bivaju i iznuđene, a ispostavi se da im je stalo samo do novinske vesti o prijemu u Patrijaršiji.
Toliki su vođi političkih stranaka opozicije dolazili kod mene, neki su me zvali i da ih posetim u zatvorskim bolnicama. Protestuju potom što primam njihove protivnike. A niko ne govori šta je kome rečeno u tim susretima; najvažnije im je da su bili u Patrijaršiji. Biti izvan politike, za mene znači ne praviti razlike među strankama.
Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni traže načina da dođu u Patrijaršiju, svejedno iz kakvih namera. Uostalom, ja sam svešteno lice, a sveta tajna sveštenstva ne pravi odbir koga ćete primiti i saslušati, ako ga neka muka vodi do vas. A i grešnici su uglavnom veoma nesrećni ljudi, naročito kad su prepuni sebe. Uostalom, sve to spada u nezahvalna posla o kojima sam govorio. Samo je Spasitelj mogao biti taj koji je jurio trgovce iz hrama.
Manje se, međutim, zna da sam, tokom prošle i pretprošle godine, u više navrata pozivao na savetovanja ugledne ličnosti među naučnicima, književnicima i drugim kulturnim poslenicima.
Bili su to ljudi van političkih stranaka, različitih shvatanja i iskustava, koji su svoja mišljenja iznosili otvoreno, ponekad, rekao bih, kao da se ispovedaju. Iako van javnosti, kako bi i trebalo da bude kad se ozbiljne stvari razmatraju, to nisu bili nikakvi tajni razgovori, već u svemu samo savetovanja, u atmosferi poverenja i međusobnog uvažavanja. Ljudi bi se u tim susretima otvarali i ponekad iskazivali takva upozorenja da ih je teško bilo slušati, a pokazalo se da su se neka od njih, kasnije, nažalost i obistinila. Razgovorima bi prisustvovali i poneki od arhijereja, koji bi se tada zatekli u Patrijaršiji, tako da je povremeno dolazilo i do dijaloga. Sa najvećom pažnjom pratio sam razmišljanja umnih, razložnih ljudi koji savesno znaju šta govore i čija bi kritička mišljenja znala biti nekad i oštra, iz osećanja odgovornosti i najčistijih pobuda.
Trebalo je da sastajanja budu redovnija, da se sastav pozvanih proširi, a glavnim pitanjima oko Bosne, Hercegovine, Krajina, Kosova, Makedonije, posveti po čitavo jedno veče.
Međutim, došlo je do zastoja i, posle više meseci, kad se naziralo pogoršavanje stanja koje se okrenulo protiv nas, osetio sam potrebu da mi iz Crkve čujemo umne ljude dobre volje i pozvao sam na savetovanje desetak takvih koji ranije nisu dolazili. I oni su sa najvećom pažnjom iznosili svoja odmerena ali otvorena upozorenja. Bio sam, moram reći, dirnut što imamo tako razborite, dostojanstveno zabrinute savremenike, a njihov broj mora da je mnogo veći, jer prave, čestite ličnosti obično su povučeni ljudi.
Velika je šteta i nesreća što tamo gde se odlučuje o sudbini svekolikog našeg naroda nije dolazilo do sličnih, samo još širih okupljanja na kojima bi se od savetovanja prešlo na prave dogovore kako da se izbavimo iz najgoreg koje nam se spremalo i možda sprema.
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.221
Svako vidi ono što hoće
Kad je patrijarh sa svojom pratiocem trebalo da krene na Banovo brdo, na službu u crkvu, pratilac ga je upitao hoće li da se odveze automobilom, što je patrijarh odbio, rekavši da će ići autobusom.
Da bi ga, ipak, odgovorio od ovog nauma, pratilac ga je podsetio da je leto i da nije zgodno ići gradskim prevozom, jer ljudi idu na Adu Ciganliju, a ženski svet je razgolićen.
Patrijarh je kratko odgovorio: “Svako vidi ono što hoće”...
...............
Svojevremeno je američki ambasador u Beogradu, Voren Cimerman, na jednom prijemu pitao patrijarha Pavla šta on, kao ambasador, može da učini za Srpsku pravoslavnu crkvu.
Patrijarhov odgovor je bio kratak: “Samo nemojte da nam odmažete, na taj način ćete nam pomoći”.
...............
U prijatnoj atmosferi, na ručku u Patrijaršijskom dvoru, jedan do drugoga sedeli su patrijarh Pavle i vladika Stefan. Na stolu je bila i činija sa maslinama. Svi prisutni znali su da se patrijarh drži svog načela da je ljudskom organizmu potrebno do šest maslina, ne više.
Vladika Stefan je zahvatio osam, te je šaljivo upitao patrijarha: “Vaša svetosti, ja zahvatih dve više, šta da činim”?
Patrijarh mu je odgovorio: “Sad uzmi to što si zahvatio, a sutra uzmi dve manje”...
Kad je patrijarh sa svojom pratiocem trebalo da krene na Banovo brdo, na službu u crkvu, pratilac ga je upitao hoće li da se odveze automobilom, što je patrijarh odbio, rekavši da će ići autobusom.
Da bi ga, ipak, odgovorio od ovog nauma, pratilac ga je podsetio da je leto i da nije zgodno ići gradskim prevozom, jer ljudi idu na Adu Ciganliju, a ženski svet je razgolićen.
Patrijarh je kratko odgovorio: “Svako vidi ono što hoće”...
...............
Svojevremeno je američki ambasador u Beogradu, Voren Cimerman, na jednom prijemu pitao patrijarha Pavla šta on, kao ambasador, može da učini za Srpsku pravoslavnu crkvu.
Patrijarhov odgovor je bio kratak: “Samo nemojte da nam odmažete, na taj način ćete nam pomoći”.
...............
U prijatnoj atmosferi, na ručku u Patrijaršijskom dvoru, jedan do drugoga sedeli su patrijarh Pavle i vladika Stefan. Na stolu je bila i činija sa maslinama. Svi prisutni znali su da se patrijarh drži svog načela da je ljudskom organizmu potrebno do šest maslina, ne više.
Vladika Stefan je zahvatio osam, te je šaljivo upitao patrijarha: “Vaša svetosti, ja zahvatih dve više, šta da činim”?
Patrijarh mu je odgovorio: “Sad uzmi to što si zahvatio, a sutra uzmi dve manje”...
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.221
@pričalica
Pitala si me na prethodnoj strani šta ja mislim o trenutnoj situaciji u episkopatu SPC. Odgovorio sam...
Moj stav glasi ovako: Njegova Svetost, iako je u poodmaklim godinama, još uvek je pri zdravom razumu.
Siguran sam, iako je bilo pritisaka da se povuče, pre svega zbog radikalizma pojedinih episkopa, da nije mogao niko da ga nagovori da napiše molbu... niti da prihvati molbu Sabora da ostane na patrijaraškom tronu.
Za razliku od mnogih episkopa, ako ne i svih živih, on od monaškog postriga, pa do ovih trenutaka, a i do kraja zemnog bitisanja...
... živeće monaškim životom.
Imamo li pravo da tumačimo njegove namere? Zašto da ne, ja sebi to pravo dajem.
Mislim, samo to smem, da je hteo da se pripremi za zavet velike shime... ali odustao je zarad dobra Crkve, srpskog naroda i svekolikog ljudskog roda.
Dakle, episkopi-račundžije, oni koji patrijaraški tron priželjkuju radi upisivanja medju patrijarhe, a ne kao volju Svevišnjega, neki i javno, tražili su da ostane.
Reformatori takodje...
Da zaključim: trebalo je dopustiti Njegovoj Svetosti da onoliko koliko mu je preostalo života medju nama, proživi po sopstvenim željama.
I previše je učinio za dobro svih. I kao monah, i kao episkop, i kao Patrijarh... A čini to i u ovim trenucima.
...............
Na moju veliku žalost, tema se nije "primila". Nekoliko puta sam je vraćao sa dna prve strane displeja pdf... ništa... Našao sam je na drugoj strani...
E, sad, evo... željni senzacija, ko da smo zaseli u kočije sv. Ilije... tutnjavina na sve strane. Na pdf Politika munje i gromovi... od Udbe, preko CIA, do žute boje... na Guglu vladika Grigorije "zauzeo" 7,720 lokacija!!???
Ja bih vratio temu sa, čini mi se, njegovim najsuštinskijim stavovima.
Слава Богу, у посљедњих двадесет година у нашој цркви догодиле су се многе дивне ствари. Храмови су најчешће пуни, и опет, прије свега, пуни младих људи, што је данас, у вијеку афирмације субјекта и изоловане самопосвећености, права ријеткост. Штампано је и преведено безброј књига о којима смо некада могли само да сањамо, и што је још важније - оне су нашле своје читаоце у великом броју. Млади људи данас знају шта је Црква, разумијевају теологију и многи су у научном погледу превазишли своје учитеље. Друга је ствар то што учитељи некада то и не виде, али и то је ваљда природно. На хиљаде је новокрштених. Тих људи има из свих слојева нашег друштва и нарочито много има образованих. Њих нећемо моћи да држимо у страху од Цркве и да се кријемо иза Божјег ауторитета. Јер ти људи нису просто "религиозни", они су хришћани.
Некима од нас то, изгледа, није јасно и зато прелазим на конкретне проблеме. Београд је двоипомилионски град без активног епископа, гдје се манипулише болешћу нашег старог и немоћног Оца, а одатле слиједи довођење Цркве у стање БЛОКАДЕ по свим питањима, немогућност редовних засиједања Сабора, немогућност било какве реорганизације - А СВЕ ТО "НА ПОЛЗУ ЦРКВЕ И НАРОДА". Како ћемо ово објаснити тим младим људима, који нису били баш пресрећни због наше најновије одлуке?! Као они који у Цркву улазе понекад или никад, њихов црквени живот није сведен на сентиментално-психолошки ниво, нити су они у Цркви из национално-идеолошких разлога.
Насупрот тим литургијски активним, свјежим и одговорним људима, којих је сваким даном чудом Божјим све више и више, стоје изанђали, потрошени тужни људи изгубљене вјере, који то надокнађују фанатизмом, страхом, сљепилом, дивљењем себи - као нпр. један саблажњени и самозвани академик и један пропали поп-политичар, недоучени професор, и уз то моралиста. Покушавају да се противе том новом и свијетлом таласу људи који долазе. Главна разлика између тих младих људи и ових који упадају као разбојници на свете литургије (прикривајући своје безбожништво пјевањем побожних пјесама и псевдохришћанским паролаштвом) у томе је што ови први воле Цркву и знају шта је Црква поштујући њену јерархијско устројство, а овим другима недостаје то златно зрно словесности и надокнађују га вјерским фанатизмом.
Понукан разговорима и молбама великог броја хришћана пишем вам, браћо и оци - да њихов гњев не препунимо и не окренемо их против себе. Хоћемо ли их приморати да због чувања устројства и структуре саме Цркве праве саборе и митинге, на којима засигурно не би било по два аутобуса збуњених и саблажњених, него масе одговорних, слободних, здраворазумних хришћана. Не пада нам, наравно, на памет да покушамо да тако нешто иницирамо, није проблем, али, и те како смо увјерени да је вријеме да јасно кажемо да су нарушени ред и поредак. И да ми већ одавно, нажалост, као јерархија испољавамо немоћ драматичних размјера.
Без икаквог ваљаног разлога увели смо ванредно стање у живот наше цркве, а зашто? Није ни рат, нити глад, ни епидемија, нити шта слично посриједи. Него, умјесто да рјешавамо проблеме, ми их годинама гурамо под тепих и одлажемо за нека друга времена. Понашамо се као љекар који загнојене ране, умјесто да открије и очисти, још више скрива и затвара, да временом прерасту у отворену рану на тијелу наше Цркве. Као да немамо воље ни снаге за покајање, за преумљење, исправљење...
Међутим, ми више нећемо моћи да се скривамо иза лица светог и скромног старца, нашег патријарха, који се тренутно, како рече један од архијереја, не лијечи на ВМА, него тамо станује на нашу општу срамоту. Поред толиких манастира и конака, гдје би, можда, и у бољим условима могао провести остатак свог земаљског живота, не заузимајући мјесто неком млађем болеснику.
Pitala si me na prethodnoj strani šta ja mislim o trenutnoj situaciji u episkopatu SPC. Odgovorio sam...
Moj stav glasi ovako: Njegova Svetost, iako je u poodmaklim godinama, još uvek je pri zdravom razumu.
Siguran sam, iako je bilo pritisaka da se povuče, pre svega zbog radikalizma pojedinih episkopa, da nije mogao niko da ga nagovori da napiše molbu... niti da prihvati molbu Sabora da ostane na patrijaraškom tronu.
Za razliku od mnogih episkopa, ako ne i svih živih, on od monaškog postriga, pa do ovih trenutaka, a i do kraja zemnog bitisanja...
... živeće monaškim životom.
Imamo li pravo da tumačimo njegove namere? Zašto da ne, ja sebi to pravo dajem.
Mislim, samo to smem, da je hteo da se pripremi za zavet velike shime... ali odustao je zarad dobra Crkve, srpskog naroda i svekolikog ljudskog roda.
Dakle, episkopi-račundžije, oni koji patrijaraški tron priželjkuju radi upisivanja medju patrijarhe, a ne kao volju Svevišnjega, neki i javno, tražili su da ostane.
Reformatori takodje...
Da zaključim: trebalo je dopustiti Njegovoj Svetosti da onoliko koliko mu je preostalo života medju nama, proživi po sopstvenim željama.
I previše je učinio za dobro svih. I kao monah, i kao episkop, i kao Patrijarh... A čini to i u ovim trenucima.
...............
Na moju veliku žalost, tema se nije "primila". Nekoliko puta sam je vraćao sa dna prve strane displeja pdf... ništa... Našao sam je na drugoj strani...
E, sad, evo... željni senzacija, ko da smo zaseli u kočije sv. Ilije... tutnjavina na sve strane. Na pdf Politika munje i gromovi... od Udbe, preko CIA, do žute boje... na Guglu vladika Grigorije "zauzeo" 7,720 lokacija!!???
Ja bih vratio temu sa, čini mi se, njegovim najsuštinskijim stavovima.
Слава Богу, у посљедњих двадесет година у нашој цркви догодиле су се многе дивне ствари. Храмови су најчешће пуни, и опет, прије свега, пуни младих људи, што је данас, у вијеку афирмације субјекта и изоловане самопосвећености, права ријеткост. Штампано је и преведено безброј књига о којима смо некада могли само да сањамо, и што је још важније - оне су нашле своје читаоце у великом броју. Млади људи данас знају шта је Црква, разумијевају теологију и многи су у научном погледу превазишли своје учитеље. Друга је ствар то што учитељи некада то и не виде, али и то је ваљда природно. На хиљаде је новокрштених. Тих људи има из свих слојева нашег друштва и нарочито много има образованих. Њих нећемо моћи да држимо у страху од Цркве и да се кријемо иза Божјег ауторитета. Јер ти људи нису просто "религиозни", они су хришћани.
Некима од нас то, изгледа, није јасно и зато прелазим на конкретне проблеме. Београд је двоипомилионски град без активног епископа, гдје се манипулише болешћу нашег старог и немоћног Оца, а одатле слиједи довођење Цркве у стање БЛОКАДЕ по свим питањима, немогућност редовних засиједања Сабора, немогућност било какве реорганизације - А СВЕ ТО "НА ПОЛЗУ ЦРКВЕ И НАРОДА". Како ћемо ово објаснити тим младим људима, који нису били баш пресрећни због наше најновије одлуке?! Као они који у Цркву улазе понекад или никад, њихов црквени живот није сведен на сентиментално-психолошки ниво, нити су они у Цркви из национално-идеолошких разлога.
Насупрот тим литургијски активним, свјежим и одговорним људима, којих је сваким даном чудом Божјим све више и више, стоје изанђали, потрошени тужни људи изгубљене вјере, који то надокнађују фанатизмом, страхом, сљепилом, дивљењем себи - као нпр. један саблажњени и самозвани академик и један пропали поп-политичар, недоучени професор, и уз то моралиста. Покушавају да се противе том новом и свијетлом таласу људи који долазе. Главна разлика између тих младих људи и ових који упадају као разбојници на свете литургије (прикривајући своје безбожништво пјевањем побожних пјесама и псевдохришћанским паролаштвом) у томе је што ови први воле Цркву и знају шта је Црква поштујући њену јерархијско устројство, а овим другима недостаје то златно зрно словесности и надокнађују га вјерским фанатизмом.
Понукан разговорима и молбама великог броја хришћана пишем вам, браћо и оци - да њихов гњев не препунимо и не окренемо их против себе. Хоћемо ли их приморати да због чувања устројства и структуре саме Цркве праве саборе и митинге, на којима засигурно не би било по два аутобуса збуњених и саблажњених, него масе одговорних, слободних, здраворазумних хришћана. Не пада нам, наравно, на памет да покушамо да тако нешто иницирамо, није проблем, али, и те како смо увјерени да је вријеме да јасно кажемо да су нарушени ред и поредак. И да ми већ одавно, нажалост, као јерархија испољавамо немоћ драматичних размјера.
Без икаквог ваљаног разлога увели смо ванредно стање у живот наше цркве, а зашто? Није ни рат, нити глад, ни епидемија, нити шта слично посриједи. Него, умјесто да рјешавамо проблеме, ми их годинама гурамо под тепих и одлажемо за нека друга времена. Понашамо се као љекар који загнојене ране, умјесто да открије и очисти, још више скрива и затвара, да временом прерасту у отворену рану на тијелу наше Цркве. Као да немамо воље ни снаге за покајање, за преумљење, исправљење...
Међутим, ми више нећемо моћи да се скривамо иза лица светог и скромног старца, нашег патријарха, који се тренутно, како рече један од архијереја, не лијечи на ВМА, него тамо станује на нашу општу срамоту. Поред толиких манастира и конака, гдје би, можда, и у бољим условима могао провести остатак свог земаљског живота, не заузимајући мјесто неком млађем болеснику.
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.221
tehduduk
Buduća legenda
- Poruka
- 29.570
Dali neko zna gde se moze kupiti patrijarhova knjiga "Pitanja i odgovori..."
Unapred hvala
Unapred hvala
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.221
Више стотина грађана окупило се у београдском Храму Светог Саве на Врачару где је служена Заупокојена саборна литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем патријарху Павлу.
(...)
Бројни грађани добили су јуче испред Храма Светог Саве и фото-албум „Из смрти у живот“, књигу молитвеног сећања на српског патријарха. Издавачко-информативна делатност СПЦ урадила га је заједно са Министарством вера, као мало уздарје народу који је сатима чекао да целива патријархово тело на одру и достојанствено и у тишини испратио свог поглавара у погребној поворци. Служби у Храму на Врачару присуствовао је и премијер Републике Српске Милорад Додик, као и министар вера Богољуб Шијаковић.
Šta bi? Oladili se!?
