Ja pjevam svoj bluz

A opet, nasuprot naporima da se izazove smešak i ljubav, kao najlepše ljudsko osećanje, primećujem novi talas, poplavu, jalovih rasprava na veoma ozbiljne teme, i žao mi traćenja ogromne energije.. Odbijam da upadnem u zamku besmislenog nerviranja, jer za mene akcija u tom pravcu znači nešto drugo. Neka sam idealista, ali svoj svet gradim sama, kao i izbore. Biram konkretno delanje, i menjanje pre svega sebe, u pravcu boljitka. Ne može se ignorisati grotesktan svet u kome živimo, ne treba bežati od odgovornosti, treba svakog trenutka biti spreman na pravom mestu i u pravo vreme uraditi pravu stvar. Sve drugo, za mene, je mlaćenje prazne slame.
izvor-net

Resila sam i javno da priznam, kad sam već priznala sebi samoj. Ja sam jedna romantična dusa.Kazu da je sve to prevazidjeno i sladunjavo i bljak, ja ne mislim tako.
Volim da sam voljena. Volim da sam mazena i pazena. Volim setnje drzeci nekog za ruku. Volim ukradene poljupce. Nežne i lagane. Volim prste u kosi. Volim poglede pune zelje. Volim. Volim da volim. I lepo mi je kad znam da negde neko misli na mene, kao i ja na njega.
I nije me briga šta ce drugi misliti o tome.

Hoću da volim.
Hoću da gorim, hoću da letim, hoću da setam po oblacima!!!

Uticaj filmova i knjiga? Možda i jeste. Ali jedno znam – moguce je jer sam dozivela. I necu pristati na polovična resenja. Odbijam da poverujem da prave ljubavi postoje samo na filmu. Ima je i u životu, znam...osetila sam je....osecam je uvek u sebi i oko sebe.
izvor-net
Meni se dopalo, vredi preneti ovde, mozda se josh nekom dopadne

Milijun misli jutrom u glavi
zbrkano stoje.
Čekaju samo da otvorim oči
kako bi me opsjele.

Eliminiram ih i bacam što dalje
uživam u svom buđenju tiho.
Ispijam crnu tekućinu
svjesna života i obveza što stoje.

Razgovaram sa sobom, u sebi,
realno, ne očekujem ništa,
ni ne nadam se ničemu,
samo osluškujem vrijeme oko sebe.

I kad kažu ljudi, lako je tebi
svjesna sam ispravnosti tvrdnje.
Volim život, male stvari
volim sebe i vrijeme za sebe, bez iluzija.

Jin i Jang



Mi smo Jin i Jang
kao Mirko i Slavko
kao Boro i Ramiz
kao Zoran i Zlatko

Mi smo kao Jin i Jang
kao Brena i Boba
kao reket i globa
i sta ti ja znam

Mi smo kao Jin i Jang
kao vatra i voda
kao beba i roda
kao ljubav i moda

Ma mi smo kao Jin i Jang
kao kolo i tango
kao šljiva i mango
i to ti je

Kao pola i pola
kao Ivo i Lola
kao koka i kola
kao grip i ebola

Kao Mujo i Haso
kao Luka i Vaso
kao Mijat i Dejo
kao Deksi i Pejo

Kao kakao
kao raj i pakao
kao sivo i grao
kao dao pa krao

Kao levo i desno
kao široko i tesno
kao mirno i besno
i mnogo sta jos

Kao pile i soko
kao dupe i oko
kao levo i oko
Bogdan i Zvonko
nije levo i oko,
nego Lenon i Joko

Kao bilo sta
kao tušta i tma
kao jedan i dva
kao ti i ja

Adam i Eva
kao cale i keva
kao desno i leva
waaaaaa

ko burazer i šveca
i peca i veca
a deca k'o deca
vole taj sex

ROKERI S MORAVU_Bluz dibiduz


bluz dibiduz sa tranzistor slusam

da zaspem ne mogu,al' cu da pokusam
bluz dibiduz, s'tangirani zivci
sto nocas ne spavam, cu pronadjem krivci

pusim pikavci,slusam zrikavci
pod prozorom stojim i zvezde brojim...

Pati bez suza, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažit neće gorki san,
Podaj se pijanom vjetru života,
pa nek te vije bilo kuda;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
Leti ko lišće što vir ga vije,
za let si dušo, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet što nema korijena.
(Tin Ujević)

Ja pevam svoj bluz, nekad se jedva cuje, nekad glasno da tresti na sve strane, nekad sama, nekad u duetu.
Zelim da pronadjem takav vokal gde cu ja da budem mali prateci (al bez kog se ne moze)

Kao podsetnik uvek, ali uvek sebi ostavljam-jednu zvezdu i iskrene osmehe.

I vetrovi plaču



Što si tako tužna prijateljice moja ?

Pitaš me odakle ja to znam ?

Tugu od mene sakriti ne možeš.

Tvoju tugu doneli si mi vetrovi .

I vetrovi pričaju svoje priče .

I vetrovi plaču da li to znaš ?



Vetrovi pričaju najtužnije priče.

Ja znam jezik vetrova , ja slušam njihove priče.

Te noći , šetao sam ulicama misli.

Pretprolećno veče , bilo je ukrašeno igračkama tišine.

U daljini zaučuo sam tužnu muziku

Bila je to muzika vetrova

Ona muzika čije taktove je napisala tvoja tuga.

Te noći , vetrovi su me okružili

Onako , kao kad deca započnu svoju igru.

I dodirivali moje lice i topili ga suzama.

To su bile tvoje suze , moja prijateljice.

Osetio sam ih na svom licu.



Izađi na morski žal , izađi.

Stoji ponosno ka pučini mora

I smeši se , smeši .

Osetićeš kako ti vetrovi mrse duge kose

Kako ti raskopčavaju crnu svilenu košulju

Kako ti brišu suze.

To ti ja šaljem vetrove , da ti umiju misli.

Da ti vrate osmeh, smeši se , smeši !

Ne znas ti

Ne znas ti sta mogu ja.
Mogu da cutim
da zatomim svaku rijec
mogu da odem
i da ti ne kazem zbogom
mogu da kazem
i da te slazem
da sve mi je tako svejedno
i da me nije briga
sto sve je tako sivo.

Ne znas ti,
mogu da ti kazem
da te ni malo ne volim
da isto mi je i
kad si tu i kad odes
ne znas ti,
mogu srce u celik da okujem
sve srusene zidove
u trenu da podignem
da porusim mostove
i nestanem ...
nestanem u tvrdjavi
zaborava.

Ne, ne znas ti i zasto bi znao
mozda bi iz samilosti ostao
zato je bolje odlazi
vjeruj u ono sto kazem
vjeruj i kad cutim
i kad lazem
jer..ne..ne znas ti
koliko ja mogu voljeti
voljeti..a ne priznati.

Moj bluz je utonuo u magle jeseni
zaledjen u hladnim jutrima
treperi na nijemim usnama
u ritmu bez pokreta
u pokretu bez ritma
korake kroz tamu mirno prati
jesenji bluz bezglasno
zvona vecernja u daljinu -
daljinu bez kraja - prosiplju.​

MOSTOVI


Daljina

I uvek neki mostovi -
razrušeni zaboravljeni
il` novi i nestrpljivi
da se na njih nogom stane



I cirkuske žice vežu ljude

I klizavi balvani
I ponori
I zidovi

Nataša D. bluebricksky

KUCA NOVEMBAR

Kuca novembar na moje prozore.
Ne otvaram.
Ne zelim.
Necu.
Ali tu je,neumoljiv.
Tu sa svojim slutnjama
istinama,tajnama.
Opet se nanovo vraca
sa crnim pticama u sebi.
Prosao je jedan,proci ce drugi,treci
znam,sve prolazi
ali novembar opet iznova dolazi.
Znam,ne vrijedi bjezati
nema se kud
kao sto nema kud iz srca stud.
Znam,jos moze dugo da traje
tako zeljen put.
Znam..i nista ne znam.
Ne znam zasto se
radjaju zore,
zasto se umre a dise
zasto se place bez suza
zasto sad nisi tu
zasto
zasto
zasto..
Znam,tamo te andjeli tjese
znam,tamo te nista ne boli
znam,srecan si..ili samo lazem sebe.
Znam da vise ne znam nista
da sve je prekrio grumen zemlje
da sunce sakrise oblaci
dane da umivaju vjecne kise.
Znam,da nista ne znam.
Tacno je sve sto rekose
ne poricem dobronamjerne ljude
eh,ta revnost njina
da tuzi sude!
Tacno je,zivot je dar
tacno da radost je lijek
tacno da moze gore biti
da se bol moze skriti.
Da.Sve je to tacno
filozofa pun svijet,
eh,kako je lako razumjeti
i drugom pametan biti!
Tacno je,sa svim se slazem
sve ima smisla
tako je lako pametan biti
dok gledas iza zavjese svjet
tako je lako..eh.
A novembar kuca ponovo
ponovo se ruse nade.
Ne otvaram.
Necu.
Nemam snage.
Znam,novembar ce opet doci
i jos jedan i jos tri
a ja cu cekati da dodjes ti.
Doci ces,znam.
Jedne noci.
U moj san.

Živi bez straha,
do poslednjeg daha.
Bez stajanja, bez trunke kajanja…
Ti idi dalje I kad sve stoji,
Ne dozvoli srcu da se boji.
I kad padneš,
ustaniI!!!
I zapamti
U životu nikada ne odustaniI!!!

Obični i prosječni ljudi baš i ne postoje.. Ne gledam niti jednu osobu kao običnu i odnosim se prema svima na poseban način.. svi su mi drugačiji, različiti, posebni, jedinstveni, originalni, svak na svoj način.. a niti jedna osoba opet nije mi više posebnija od druge.. Svako na svoj način ima svoje vlastite znakove i to čini osobu unikatnom i zabavnom. Ne morate se previše isticati, biti popularni, pokazivati se pred drugima i svim silama truditi se biti posebni, treba biti samo svoj, sigurni u sebe i već ste drugačiji..
A opet kao takvi svi tražimo jednu vrlo posebnu osobu koja je najsličnija nama, najsličnija onome što mi želimo biti..koja nas razumije više od drugih, koja će nam ugoditi više od drugih, zbog koje bi se osjećali posebno...da se spojimo i izađemo iz svoje osamljene izdvojenosti..

Valcer zablude

Noc kroji tamne haljine
za poslednji valcer zablude,
na ples polaze sjecanja,
suza i smijeh i sva kajanja.​

Dubima tuge i osame nemaju dna...ipak,Tackalo drago duboko,duboko u sebi kada skroz potones nacices me...ja sam tvoje drugo Ja...Istinsko Ja...In lakesh.....................................................................................