Зилоти

Стефан написао:
Штемачи,молери,преправљачи...
Е мој брате, опет твоје провокације....Ми смо вредни па рестаурирамо старе иконе и враћамо им предањске називе. То је честит посао пред Богом.

Ми не обијамо војне магацине и не крадемо војну опрему и оружје.
Код нас у манастирима не спавају заједно монаси са монахињама, итд.итд.
Мало се замисли над овим...
 
Vi samo restaurirate predanje..hohoho..mukice...kad te pritisne istina ideš nanižim uvredama....ali..praštam...jer ti nisi sad u stanju da proceniš šta je istina....nemaš vremena...znaš li koliko ikona čeka da ih prepraviš tj. oskrnaviš
 
Стефан написао:
Е мој брате, опет твоје провокације....Ми смо вредни па рестаурирамо старе иконе и враћамо им предањске називе. То је честит посао пред Богом.

Ми не обијамо војне магацине и не крадемо војну опрему и оружје.
Код нас у манастирима
не спавају заједно монаси са монахињама
, итд.итд.
Мало се замисли над овим...
Zamislio sam se i shvatio po vi i nemate monahe monahinje....z:dm3:
 
Vi samo restaurirate predanje..hohoho..mukice...kad te pritisne istina ideš nanižim uvredama....ali..praštam...jer ti nisi sad u stanju da proceniš šta je istina....nemaš vremena...znaš li koliko ikona čeka da ih prepraviš tj. oskrnaviš
Оно што је у нашим црквама и манастирима преправљамо ако није у складу са предањем, а за остало нас не интересује. Свако ће одговарати за себе.
А ово нису увреде већ ти стално провоцираш а не гледаш шта се код вас дешава.

Zamislio sam se i shvatio po vi i nemate monahe monahinje....
Па ти не можеш да се замислиш јер немаш чиме. Ми имамо велики број монаштва у Грчкој.
 
"Од извора два путића, воде на две стране, не знам којим пре бих стигла, до тебе..."

"Гледам један, гледам други, оба су ми мила, и једним сам и другим сам с тобом пролазила", ...итд.
 
Лепа репортажа, само могли су да је напишу ћирилицом. Али можда су се определили за латиницу јер је технички лакше неким читаоцима да је виде.

Стефане,

овде
http://freebiking.org/Freetreking/2008/Mikulj_zima/mikulj_put.html

пише

"Skit je mesto na kome se sestre osamljuju za strogi post na vodi, mesto koje je zamišljeno da bude neka vrsta isposnice, povlačenja, ali na mene ta kućica (a verujem da nisam jedini) ostavlja utisak izuzetne topline. Brižljivo sređena (najbolja od svih monaških koliba u okolini Mikulja), ova koliba je puna relikvija, ikona, fotografija, a u njoj se nalazi i maketa „njegovog veličanstva“ Land Rover Defendera, vozila koje sestrinstvo pokušava da nabavi kao dragocenu vezu Mikuljskih bespuća sa svetom. Nakon par sati provedenih u Skitu, pod nebom po kome su zvezde ponovo bile rasute kao sjajni biseri, popeli smo se preostali kilometar do manastira. Prošao je još jedan spokojan Mikuljski dan."

Како то "сестринство покушава да набави" Ланд Ровер када мати Ефросинија одавно вози џип (и то мислим баш марке "Ланд Ровер") којим су и пробијали снег недавно, што се види на видео клипу који си поставио?
 
Poslednja izmena:
Осврнућу се мало на оно што су о мени написали Стефан и Сергиан
на овој теми недавно


Стефане,

написао си да сам ја неки виртуелни ИПХ (зилот) а да сам још увек у СПЦ. Као и што сам знаш ја сам кренуо код вас флоринаца са намером да постанем реални зилот али нисам ја крив што матејевци стално доказују да су православнији од вас а ви флоринци немате шта да кажете на то, па сам се посветио проучавању матејеваца јер их има у три Синода а не знам који је најисправнији, или боље рећи - једини исправан. Па и ако га пронађем, матејевци (осим андрејеваца у Инђији) немају свештенослужитеља у Србији и шта ми друго преостаје него читање, писање по форумима, разговори са верницима и слично. Матејевци немају манастире по Србији, нити у близини Београда као ви флоринци па да комотно могу да идем на литургије и да се дружим са браћом и сестрама у Христу. Да матејевци имају литургије у Београду сигурно је да би их посећивао још пре годину дана од када сам упознао матејевце. А када би ми се учврстила вера вероватно бих се и крстио код њих. Овако шта нам друго преостаје него да будемо верници како знамо и умемо? А на литургије и богослужења у СПЦ не идем већ годину дана. Последњи пут сам био на литургијама почетком 2008. управо код вас флоринаца.

Сергиане,

написао си да ти не постављам више питања, да слабо капирам, да нећу спознати истину ни за 20 година, итд. Али пре тога си на овој теми, када сам питао "Шта ако је неко на самрти и хоће да се крсти код вас матејеваца-григоријеваца а није му доступан ваш свештеник?", ти одговорио да ће тај бар умрети у добром исповедању, да Бог све види и то ће му бити олакшавајућа околност на Божијем Суду, а да у нужди (смртној опасности) може и лаик (обичан верник) да крсти лаика као што си навео случај да је било са једним вашим верником. Е па у складу са тим твојим речима ја можда нисам далеко одмакао у зилотизму (ревновању) али сам ипак на добром путу, спознао сам заблуде екумениста, прочитао сам и да су матејевци исправнији од флоринаца, итд. Све то, као што си и сам рекао, Бог ће мени узети као добро дело. А ако којим случајем будем у смртној опасности (смртоносна болест или слично) позваћу тебе или неког другог матејевца у Србији (или отићи код о.Симеона у Инђију) да ме крсти. Ако изненада умрем или погинем, Бог ће узети у обзир да сам био на путу доброг исповедања, као што си и ти сам написао. А не бих да умрем у јереси, да се залећем да се крстим код једних матејеваца док други матејевци мисле за њих да су јеретици, па бих у том случају ја био можда јеретик, и из једне јереси (свејереси екуменизма, папизма, сергијанства, симоније, итд. у СПЦ) да одем у другу јерес, и онда ништа нисам урадио, нисам узнапредовао. Зато боље да пажљиво и полако проучавам матејевце и истинито православље него да се залећем.
 
Poslednja izmena:
Погледајте шта сам овде
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=1&t=5589&start=0

нашао:

Поводом гласина о деловању Душана Давидовића, бившег епископа Дамаскина
24. децембар 2008 - 7:57

„Блажен човек који не иде на веће безбожника" (Пс.1.1)

Бринући се за поверени Нам православни српски народ на Петом континенту и имајући одговорност према самом Богу и светој Цркви Христовој принуђени смо да издамо саопштење које је од суштинске важности за сав православни српски народ, чије духовно и национално биће одређене силе покушавају разорити.

Наиме, до Нас су стигле информације да би бивши епископ Дамаскин тј. Душан Давидовић требало да пристигне у Аустралију с циљем да се стави на чело једне неканонске грчке старокалендарске општине и три српске црквеношколске општине чије су се управе незаконито и, проводећи потпуну самовољу, одвојиле од Српске православне цркве.

Такође, у овом тренутку разаратељи српског црквеног јединства желе да од свете Цркве Христове и верног српског народа, а наводно чинећи све у његово име, преотму манастир Нови Каленић у Канбери.

Распоп Драган Сарачевић и остале контроверзне личности, неоспорно палог духовног и моралног стања, сада желе да себи за предводника доведу личност која је по њиховој слици и прилици.

Ради знања свих људи добре воље имамо дужност и обавезу да наведемо несумњиве чињенице о личности поменутог господина Давидовића:

1. Господин Давидовић се самовољно представља као епископ јер га је Свети архијерејски синод СПЦ на основу одлуке Светог архијерејског сабора бр. 4/зап. 15 осудио 18/5. новембра 2003. године одузимањем епископског и монашког чина.

2. Одузимање чина уследило је као последица његовог преступа против вере, учења Цркве и црквеног поретка. Није вршио службене дужности и законите наредбе претпостављених црквених власти. Тиме је заправо сам себе одвојио од Цркве.

3. Бивши епископ Дамаскин изрекао је најужасније увреде и клевете против нашег најсветијег Патријарха српског Г.Г. Павла и других свештених лица.

4. Тога ради, бивши епископ Дамаскин је избрисан са листе не само епископа него и монаштва Српске православне цркве и враћен у ред лаика, а препознајемо га само под његовим крштеним именом Душан.

5. Као рашчињени епископ, Душан Давидовић је у Канади направио безбројне саблазни, а најгора од свих је учествовање у незаконитом рукоположењу неканонских епископа познатих по скандалима у Русији и у Америци.

6. Своје отпадништво од једне, свете саборне и апостолске Цркве наведени Давидовић је показао и тиме што као свештеник служи у расколничкој, и ни од кога признатој, грчкој старокалендарској заједници у Канади.

Узевши у обзир све наведене и несумњиве чињенице, надамо се да ће свака крштена душа остати у јединству и љубави са најсветијим Патријархом нашим Павлом, свим владика наше свете Цркве и са васцелим Православљем. У складу са свим наведеним верујемо да именованог Душана Давидовића никада нећете третирати као епископа.

Љубав Христову, као православни хришћани, морамо сведочити увек и свуда имајући мир са сваким колико до нас стоји. Ипак, бити у миру са неким не значи седити и одобравати оно што безаконици чине.

Позивајући вас на трезвеност у новонасталој ситуацији и на одговорно понашање према Богу и светој Цркви поздрављамо Вас радосним Божићним поздравом:

Мир Божији - Христос се роди!

+ИРИНЕЈ

Епископ аустралијско-новозеландски и
Администратор епархије за Аустралију и Нови Зеланд
Митрополије новограчаничке


Владика Иринеј (екумениста и паписта, који како неки кажу има од папе и кардиналски чин, а сликао се и у римокатоличкој мантији, постоји слика, и претио Сабору СПЦ да ће направити раскол у Цркви ако га не рукоположе за епископа, па су после те његове уцене стварно га и рукоположили) овде се види бори се против грчке старокалендарске општине и три српске црквеношколске општине. Колико ја знам владика Дамаскин је благословио контроверзну књижицу о пророчанствима оца Тадеја и других отаца. Знате ли ви нешто више о њему и о овом догађају? Тема на том форуму има већ три стране али нисам стигао да прочитам. Занимљиво је то да паписта владика Иринеј у овом писму датираном на само један дан пре римокатоличког Божића честита исти православним верницима, из чега се види да се и залаже на прелазак на папин црквени календар.
 
Poslednja izmena:
А ево и одговора владике Дамаскина:

Упућено званичној интернет - презентацији СПЦ - http://www.spc.rs
Поводом Божићне честитке (за католички Божић 24-ог Дец.,2008) од стране Г. Мирка Добријевића, познатог и као `владика илити бискуп Иринеј`
http://www.spc.rs/sr/povodom_glasina_o_ ... _damaskina

``"Бесови",роман у три дела:

Да ме убијеш, пут се не види,
Сбили смо се, шта да радимо?
На поље нас бес води, очигледно,
Опкољава нас са свих страна ...

Колико их је, куда их гоне,
Зашто тако тужно певају?
Укућана ли сахрањују,
Вештицу-злу девојку ли удају?

А. Пушкин

А ондје пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се. А кад видјеше свињари шта се догодило, побјегоше и јавише у граду и по селима. И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човјека из кога бијаху изишли демони гдје сједи одјевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се. А они што бијаху видјели, обавијестише их како се спасе бјесомучни.
Јеванђеље по Луки, Глава VIII, 32-36``
(Прва страна романа БЕСЫ - Ф.М. Достоевский)

Таман сам се стар, понижен и болестан, а после мог последњег писма око `предизбора` Патријарха, понадао да ме неће узимати у уста барем за неко време. Ипак, преварио сам се.
Пошто је Косово предато, а народ и владика др.Артемије Радосављевић, монаштво, свештенство, гробља и светиње остављене на милост и немилост. Земља распродата и уништена, народ унижен и у ланцима. Срби поново само сањају о слободи и својој небеској држави.
О `предизбору` Патријарха, захтевима за оставком, сумљивим потписима, повлачењем и умољавањем за доживатни повратак на Трон Патријарха Павла и свим `дешавањима` међу браћом архијерејима читамо у наставцима ових дана, и гледамо слике - најновије. Народ пишти под чизмом владика по целој Србији, Америци, Европи и Аустралији а ево нађен је и главни кривац.
Ја недостојан и слаб са само неколико пријатеља – Срба и Србкиња. Хвалим те Боже за велику Милост, и опрости им Боже јер не знају шта раде.
Даће драги Бог да ми Срби одржимо нашу свету прадедовску веру Православну и у овим тешким и претешким временима када се кренуло да нам се честита Православни Божић и чита православна Божићна Посланица на римокатолички Божић године Господње 2008-ме.
Свети Саво уразуми несретне претенденте на Твој Свети Светосавски Трон (којих је ево навалило преко 20).

Владика Дамаскин (Давидовић), б.западноевропски
На Св.Спиридона Чудотворца 2008.

П.С. – По Закону о Штампи, који Вам је добро познат, и на који се често позивате, дужни сте да овај одговор објавите одмах иза наведене `Божићне Честитке` епископа аустралијскога.

(Хоћу да подсетим да је и патријарх Павле упутио Божићну честитку српском православном народу коју је прочитао његов заменик митрополит Амфилохије на римокатолички Божић, примедба Владина)
 
Ево још један текст са те теме тог форума:

Religija, Aktuelno | 16. maj 2007.
Ep. Damaskin: Ne priznajem odluku Patrijarha


Vladika Damaskin (Davidović)U otvorenom pismu neposlušni vladika tvrdi da su ga braća u vrhu SPC-a tretirala kao da je on “manje episkop od svih njih” Slučaj bivšeg zapadnoevropskog episkopa Damaskina Davidovića, koga je vrh Srpske pravoslavne crkve još pre godinu i po dana lišio zvanja vladike, oduzeo mu pravo da obavlja dužnosti sveštenika, ali je dopustio da ostane vernik, ponovo je aktuelan.

Radmila Lončar za “Vesti”, 09.05.2005


Raščinjeni vladika je uputio izazov Sinodu, Svetom arhijerejskom saboru i patrijarhu Pavlu lično, poručivši im da njihovu presudu, prema kojoj je “nekanonski delovao” i “klevetao patrijarha”, smatra “ništavnom“, pa ga zato ona i ne obavezuje! “Slučaj Damaskin” je dugo bio tajna ne samo za građansku, već i za versku javnost, pošto vladikini “gresi” i presuda Crkve nisu bili ni obelodanjeni, ni obrazloženi, jer je Sinod raščinio vladiku još novembra 2003, a Sveti arhijerejski sabor tu odluku potvrdio pre godinu dana.

Nije ekskomuniciran

Vladika niški Irinej, član Svetog sinoda, pojasnio je za “Vesti” da je episkop Damaskin odlukama SPC “vraćen u red mirjana (običnih vernika) i razrešen monaških zaveta“, ali da “nije ekskomuniciran (isključen) iz crkvene zajednice“. To znači da on, kao svaki drugi religiozni građanin, “ima pravo na sve verske obrede od strane drugih sveštenoslužitelja, na primer, miropomazanje, sečenje slavskog kolača itd“.

Ovaj skandal je, međutim, prvi put posredno dospeo u javnost tek pošto je “neposlušni vladika” otvorenim pismom podržao svog kolegu s Kosmeta, vladiku Artemija koji se nije potčinio Sinodu i odbio je da odustane od tužbe protiv četiri države NATO-a zato što njihovi pripadnici nisu zaštitili srpske crkve i manastire u zonama svoje odgovornosti na Kosovu i Metohiji od albanskog nasilja ne samo u martu prošle godine, već od dolaska Kfora.

Možda bi i to prošlo bez reakcije, ali je VLADIKA DAMASKIN očigledno ogorčio svoje (sada bivše) kolege i izazvao ih da javno iznesu svoju tešku kvalifikaciju njegovog “greha“, jer je pismo potpisao sa “episkop Damaskin“, čime se dodatno “ogrešio“, jer je tako pokazao da i dalje za Sinod ostaje neposlušan. Iskoristivši to kao povod, SPC je objavila saopštenje u kojem navodi da je “bivši episkop zapadnoevropski Damaskin lišen episkopskog čina zbog svog nekanonskog delovanja, gaženja odluka Svetog arhijerejskog sabora i Svetog arhijerejskog sinoda, klevetanja patrijarha, otpadništva od svoje crkve i pristupanja raskolničkim zajednicama”.

Lična karta

Damaskin Davidović (rođen 1946. u Velikoj Krsni, kod Mladenovca) završio je bogosloviju u Sremskim Karlovcima (1967), teološke studije na Moskovskoj duhovnoj akademiji (1971), a postdiplomske na Aristotelovom univerzitetu u Solunu (1985). Službovao je kao profesor u bogoslovijama u Beogradu i Prizrenu i bio upravnik internata na Bogoslovskom fakultetu SPC.
Pošto nije dobio saglasnost da trajno ode u Hilandar, 1988. je otišao u Nemačku, a potom u SAD, gde je postao klirik Slobodne srpske crkve.

Uz to je javnosti stavljeno do znanja da Damaskin više nije ni monah, da nema prava da služi službu božju, ali je naknadno objašnjeno da nije isključen iz crkve, to jest da ima sva prava, “kao i svaki drugi vernik”.

Raščinjeni vladika je ranije nekim dijasporskim medijima u Kanadi rekao da se protiv njega “još od 1997. godine vodi otvorena hajka”, da bi ga “definitivno odvojili od pravoslavnih Srba u dijaspori”. Sada, u otvorenom pismu patrijarhu Pavlu, Damaskin navodi da njegov sukob sa vrhom SPC, u stvari, traje dve i po decenije, još od 1981, kada je pokušao da javnosti saopšti punu istinu o požaru koji su u Pećkoj patrijaršiji podmetnuli albanski separatisti. Tada je, kaže on, “crkveni vrh stao uz državne vlasti”, dok je on sam “ostao usamljen u borbi sa Udbom”.

Odluku o raščinjenju Damaskin ocenjuje kao nezakonitu, jer ju je doneo “prošireni Sinod”, telo koje je prema ustavu SPC “nepostojeće”, pa “ne može ni da je potvrdi Arhijerejski sabor”. Prema tome, ističe Damaskin, “ova odluka je za mene ništavna i ne obavezuje me“.

On dalje optužuje patrijarha što je izbegao da 1994. učestvuje na obeležavanju desete godišnjice osvećenja srpske crkve u Jasenovcu i tako “omalovažio borbu Srba iz celog sveta da ta mučenička crkva bude podignuta”. Damaskin u pismu navodi i druge, prema svom viđenju, grehe patrijarha i njemu najbližih episkopa SPC-a.

Bivši vladika je ranije izjavljivao da je, dok je bio na čelu Zapadnoevropske eparhije, sa sedištem u Parizu, Sinodu i patrijarhu Pavlu uputio “nekoliko veoma oštrih pisama”, jer se uverio da ga “braća episkopi potcenjuju, da iskreno ne razgovaraju i ne ophode se ljudski”. On je optužio svoju sabraću po veri da ga tretiraju kao da je “manje episkop od svih njih”, zato što ga je izabrala Slobodna srpska crkva, Novogračanička mitropolija, koja je 1963. odbila da prizna SPC. Posle tri godine služenja u Parizu, eparhija mu je 1997. oduzeta, a početkom 1999. Damaskin odlazi u Kanadu, gde i danas živi.

Ovo je preuzeto sa novinar.de
 
А ево шта је на том форуму написала жена (девојка) под ником "мила":

Драга браћо и сестре,

полемика која се развила поводом напада на часног монаха, доброг и правог Србина, владику Дамаскина, чији је прогон почео давне 1980. године после пожара у Пећкој патријаршији када је ризикујући свој живот спашавао ризницу и животе монахиња, подстакла ме је да се јавим. Нисам сигурна да ће модератори ''пустити'' мој текст, али осећам моралну обавезу да кажем оно што знам, а што се од јавности крије свих ових година.
Много је година прошло од тога времена из кога ми је у сећање неизбрисиво урезан чланак из ''Политике'' о пожару у Патријаршији и оптужба монаха који се ту нашао, а ''никако није требало да буде ту''. Уместо да тема буде тражење криваца за пожар, тема је био човек који је спашавао духовну и материјалну српску баштину и животе. Било је јасно да су пожар изазвали Шиптари, иако је званична верзија била ''неисправне инсталације''. Није ми било јасно какав је грех направио млади монах Дамаскин. Зар није требало да, ризикујући свој живот, спашава драгоцености вредније од људког живота? Почели смо подробније да ''пратимо'' деловање ''кривца'' што није изгорела цела ризница и што су животи игуманије и монахиња тога кобног дана сачувани.
Много је ''кривица'' понео на своја плећа часни и скромни Србин, Шумадинац који је свој живот ставио у службу Господу и српском народу.
Пошто није пристао на то да су узрок пожара ''неисправне електричне инсталације'', пао је у немилост и ''духовних'' политичара и световних. Као што се сада све чини да се владика Артемије онемогући да самостално управља у повереној Му епархији, јер моћницима то смета, тако је сметало Дамаскиново сведочење. Тако је страдање почело. Наставило се када је одбио да као шпијун, без ваљаних докумената, оде на Свету Гору. Частан Србин не може да шпијунира своју браћу, а частан монах не може да шпијунира своју ''браћу у Христу''. Ови други могу. Они заправо све могу, што својим бесомучним и неправедним нападима стално потврђују.
Још један ''страшан грех'' пао је на плећа монаха Дамаскина.
Био је професор у Призренској богословији. Његови ученици га се с поштовањем сећају. Неколико њих лично познајем. Један од њих је мој парох.
На позив националне емиграције, одазвао се и дошао у Америку. Ту је хиротонисан у владику. Још један ''страшан и неопростив грех''. Придружио се националној, четничкој емиграцији, јер је својим поштењем и патриотизмом био достојан да га позову буде њихов духовник. Није дозволио да га комунизам обликује. Он је последњи живи владика Слободне Српске Цркве. Он је сведок великог пада Српске Православне Цркве, сведок колико је комунизам дубоко продро у Српску цркву, и треба га оцрнити, ''дисквалификовати''. Треба га уништити, као што се уништава Слободна Српска црква која је настала из очаја и непристајања на Брозове уцене и диктате. Најчаснији део српског народа, никад покорен, протеран у емиграцију, одричући се и хлеба, саградио је педесетак цркава широм света, јер их је ''мајка Црква'' истерала из цркава које су они подигли. И то је грех који му комунисти и удбаши у мантијама нису и не могу опростити. Разлог за жестоке нападе који не јењавају. Последњи живи владика Слободне Српске Цркве разапет је на крст и страда као и његов Господ, јер није пристао да буде ''кооперативан''. У ''процесу'' помирења, прихваћена су сва чинодејствија и договорено да се ради на заједничком Уставу. Онда су почеле злоупотребе љубави према Отаџбини и многе преваре и подвале верујућим Србима, градитељима Слободне Цркве и будним чуварима Светосавља и Православља које не пристају на екуменизам и скрнављење вере. Нису добили чак ни извињење за неправду коју су ''на правди Бога'' претрпели од комунистичких власти и комуниста у мантијама.
Е, том часном верујућем делу Српскога народа, у Аустралију је СПЦ послала Иринеја Добријевића за владику, односно администратора Новограчаничке митрополије. И он почиње прогон честитих Срба, искључивањем из Цркве, отимањем цркава, слично као давне 1963.г. Како владика Иринеј брине ''за поверени му православни народ на Петом континенту'' и који има ''одговорност према самом Богу и светој Цркви Христовој'' говоре бројна писма верујућег и прогоњеног Српског народа. Народа који прогони владика, због чега га и прозваше ''бискуп''.
Погедајмо фотографије владике Иринеја и владике Дамаскина. Оне све говоре. Својом појавом владика Иринеј и не подсећа на српског, православног владику. Ни понашањем и односом према Србима он то није.О његовом екуменистичком и антисрпском и антиправославном и несветосавском деловању сведоче Срби Аустралије. Ко се није гушио у сузама од чежње за Отаџбином и бола због неправде коју трпи, не може да разуме тако бескомпромисно непристајање да му се скрнави најсветије што има: вера светосавска и прадедовска. За владику Иринеја се не зна како је ''преко ноћи'' постао владика СПЦ. А зна се да је долазио у Србију да спашава америчке пилоте у време бомбардовања наше Србијице. Упућени говоре да је као агент ЦИЕ добио задатак да ''докрајчи'' Слободну Српску Цркву, а можда и да буде српски патријарх. У свему овоме здушно му помаже митрополит Амфилохије који је своју Митрополију потпуно запоставио, из имена јој избрисао Српска, а хоће и управља Српском Православном Црквом скривајући се иза онемоћалог патријарха и моћног Синода... У времену затирања свега Српског треба да пажљиво пратимо и будно чувамо најдрагоценије што су нам преци у наслеђе оставили: праву веру, Православље. Да га ничим не скрнавимо, да бисмо били достојни блага које смо наследили. А сачуваћемо га љубављу према Господу и Истини. Наша Црква почива на мученицима и страдалницима за веру. Ововремени страдалник на правди Бога је владика Дамаскин. Време ће показати колико је његов пут и његов избор био тежак и частан. Још се много тога може написати на ову тему, но о томе, другом приликом.
Господе, сачувај нам разум и дај нам снаге да издржимо Твоје казне и Твоја допуштења које заслужисмо неопрезно и слепо идући за вуковима одевеним у јагњеће коже који нам се представише као пастири. Господе, смилуј се на нас грешне и недостојне и дај нам пастире достојне свога позива и Твога имена.

Грешна Милица
 
Лепа репортажа, само могли су да је напишу ћирилицом. Али можда су се определили за латиницу јер је технички лакше неким читаоцима да је виде.

Стефане,

овде
http://freebiking.org/Freetreking/2008/Mikulj_zima/mikulj_put.html

пише

"Skit je mesto na kome se sestre osamljuju za strogi post na vodi, mesto koje je zamišljeno da bude neka vrsta isposnice, povlačenja, ali na mene ta kućica (a verujem da nisam jedini) ostavlja utisak izuzetne topline. Brižljivo sređena (najbolja od svih monaških koliba u okolini Mikulja), ova koliba je puna relikvija, ikona, fotografija, a u njoj se nalazi i maketa „njegovog veličanstva“ Land Rover Defendera, vozila koje sestrinstvo pokušava da nabavi kao dragocenu vezu Mikuljskih bespuća sa svetom. Nakon par sati provedenih u Skitu, pod nebom po kome su zvezde ponovo bile rasute kao sjajni biseri, popeli smo se preostali kilometar do manastira. Prošao je još jedan spokojan Mikuljski dan."

Како то "сестринство покушава да набави" Ланд Ровер када мати Ефросинија одавно вози џип (и то мислим баш марке "Ланд Ровер") којим су и пробијали снег недавно, што се види на видео клипу који си поставио?
ћирилица,латиница, који џип оно ово...оптерећине сте не битним стварима...џип је ЛР али имају разни модели...манастир има дискавери који није потпун теренац као дифендер..али ускоро стиже и дифендер:)....радуј се
 
Написао Влада:
Сергиане,

написао си да ти не постављам више питања, да слабо капирам, да нећу спознати истину ни за 20 година, итд. Али пре тога си на овој теми, када сам питао "Шта ако је неко на самрти и хоће да се крсти код вас матејеваца-григоријеваца а није му доступан ваш свештеник?", ти одговорио да ће тај бар умрети у добром исповедању, да Бог све види и то ће му бити олакшавајућа околност на Божијем Суду, а да у нужди (смртној опасности) може и лаик (обичан верник) да крсти лаика као што си навео случај да је било са једним вашим верником. Е па у складу са тим твојим речима ја можда нисам далеко одмакао у зилотизму (ревновању) али сам ипак на добром путу, спознао сам заблуде екумениста, прочитао сам и да су матејевци исправнији од флоринаца, итд. Све то, као што си и сам рекао, Бог ће мени узети као добро дело. А ако којим случајем будем у смртној опасности (смртоносна болест или слично) позваћу тебе или неког другог матејевца у Србији (или отићи код о.Симеона у Инђију) да ме крсти. Ако изненада умрем или погинем, Бог ће узети у обзир да сам био на путу доброг исповедања, као што си и ти сам написао. А не бих да умрем у јереси, да се залећем да се крстим код једних матејеваца док други матејевци мисле за њих да су јеретици, па бих у том случају ја био можда јеретик, и из једне јереси (свејереси екуменизма, папизма, сергијанства, симоније, итд. у СПЦ) да одем у другу јерес, и онда ништа нисам урадио, нисам узнапредовао. Зато боље да пажљиво и полако проучавам матејевце и истинито православље него да се залећем.
Тек сада дефинитивно видим да сам овде губио драгоцено време теби објашњавајући. Питам се: да ли си ти Владо заиста толико ограниченог (духовног) ума, или ме овде завитлаваш? Ако је ово прво у питању (тј.ограничени ум) онда теби заиста не вреди објашњавати ни наредних 100 година јер се то не може исправити на такав начин. То само Бог може да помогне (да се човеку отвори ум да схвати) али само ако то човек хоће и труди се исправно у духовном животу. Ако је ово друго у питању (тј. да ме завитлаваш) онда теби иде грех на душу, а Бог све види....Опрости, али тако ми ово све изгледа.
Прво: кад сам рекао да ће "Бог узети у обзир на Суду Божијем као олакшавајућу околност да је човек био на добром исповедању а није стигао да се крсти", ту се мисли на онога који заиста јесте био у добром исповедању вере (иако није испунио форму крштења). А ти не припадаш овој групи, јер немаш добро исповедање нити имаш чврст исповеднички став. Јер, ти истовремено имаш (а то си сам признао) симпатије према све три матејевске групације иако се оне међусобно разликују у великој мери (чак и по неким догматским питањима, нпр. код хризостомоваца). Као што знаш ове две преостале матејевске групације наш Синод сматра расколничким и јеретичким, и свако ко њима припада (или има било какве духовне симпатије) је под анатемом Цркве Христове (тј. нашег григоријевског Синода).
Што се тиче твог односа према екуменизму и флоринцима, ту имаш добар став, али си још увек далеко од Истине чим имаш овако "мешовито исповедање" о матејевцима.
Друго: тврдиш да ћеш (у случају смртне опасности) да позовеш мене да те крстим. Одмах да ти кажем, овако јавно, не гаји илузије да ћу те у таквој ситуацији крстити, све док не изградиш чврст исповеднички став о матејевцима-григоријевцима као јединим православним. Не бих се усудио да пред Богом направим такав грех и крстим неког ко има овакав став као што имаш ти.
Опрости што ти ово кажем али то је тако. Већ у истој реченици то сам потврђујеш (горе болдирано и подвучено): значи, теби је исто да се крстиш код андрејеваца - расколника (тј.код о.Симеона у Инђији) и код нас истински православних-григоријеваца?!! Теби је то исто?! Андрејевци су расколници, непријатељи Божији, цепачи Ризе Христове, и ако би се крстио код њих онда би имао и њихов удео у вечности.

Брате, не пожурујем те да ово брзо схватиш, не схвати ме погрешно, али не пожуруј ни ти мене да ти стално одговарам на нека питања ако већ планираш да ово истражујеш још најмање 10 година. Прочитај све те документе, моли се усрдно Богу, па кад прође тих 10 година (или више) онда се јави.
Бог је Судија свих, и веома је опасно да се кокетира са вером.
Ако ти је стало до спасења душе, онда ћеш уложити све своје духовне потенцијале да схватиш ово. Није то тешко бреме које нам је дао Господ већ је проблем у самом човеку и његовом духовном настројењу.

У вези владике Дамаскина, само кратак коментар: Дамаскин је екумениста а те наводне "старокалендарске општине" са којима је он у општењу су јеретици кипријановци. То што држе стари календар, ништа им не вреди, јер имају безброј других преступа и јеретичко исповедање вере.
 
Poslednja izmena:
мораш да идеш на курс штемања,молерисања и фотошопа...
И то су часни послови које људи раде, поготово када је то у славу Божију.

Боље је то радити, него нападати младе монахиње, рекетирати вернике, пљачкати државну имовину, клети се у Јеванђеље,итд.
 
И то су часни послови које људи раде, поготово када је то у славу Божију.

Боље је то радити, него нападати младе монахиње, рекетирати вернике, пљачкати државну имовину, клети се у Јеванђеље,итд.
Твоја љубав нема граница....ипак,за сваку реч ћемо одговарати,а ти сигурно имаш доказе за све па и за то што бунцаш....Али не иде да си духовно оболео а да то се не пројави и у спољним стварима...не сећам се да сам ти упутио неку личну увреду...само кажем да секта којој припадаш штема фарба и у фотошопу преправља иконе....
 
Твоја љубав нема граница....ипак,за сваку реч ћемо одговарати,а ти сигурно имаш доказе за све па и за то што бунцаш....Али не иде да си духовно оболео а да то се не пројави и у спољним стварима...не сећам се да сам ти упутио неку личну увреду...само кажем да секта којој припадаш штема фарба и у фотошопу преправља иконе....
Види Миле: нешто сам овде рекао још раније а ти си сам нафиловао на то моје још много ствари. Другим речима: сам си се одао и офирао, иако нисам помињао конкретна имена...... Све је то из ваше "кухиње" а не из неког мог бунцања....Наравно да постоје разни докази за ово наведено, али ми кодекс части не дозвољава да идем толико далеко....једино, ако се опет не одаш сам.
Што се тиче личне увреде: мени није увреда ако ми кажеш да сам "молер" или "штемач" и слично, јер ти послови су данас тражени. Проблем је што то везујеш за Цркву као да су они "кваритељи Предања", а уствари је супротно: они су само исправљали грешку у складу са акривијским називом.
Други проблем је тај што упорно провоцираш иако си добио разумне одговоре на то штемање назива.
Можда те, брате, ово загађење из Бора закачило па се помућујеш....Боље тражи неки добар ражањ да ти прасе не утече у шуму...
 
Pa vi vec krstene krstavate...to je to..z:hm:
Крштени се не крштавају поново већ само они који су ван благодати (тј.ван Цркве Христове) тако крштени. Неки се примају кроз миропомазање, све зависи....
Тако учи древна Црква.
 

Back
Top