Kuća! Sto puta je humaniji život u kući! Ali onaj ko je od rođenja živeo u stanu, pa hoće da se preseli u kuću, mora dobro da izabere, mislim na komfor, i da se spremi na prilagođavanje..
Ko stanuje u kući, ne može da očekuje da mu gradska čistoća čisti sneg ispred kuće, obavezan je to sam da učini, ili da očisti oluk od opalog lišća, ili da pokosi travu, i slično.
U kući, nema komšije iznad, koji galami - onaj u susednoj kući i ako galami, ne delite ni zid, ni plafon. Postoji dvorište, i zelenilo, gde čovek može lepo da se opusti. Lakše je pustiti i sasvim malu decu veći deo vremena na vazduh, bukvalno od rođenja (dobro, zavisi i od godišnjeg doba..).
Ako treba nešto da se popravi, jeste da je to samo vaša briga, ali nema natezanja sa skupštinom stanara...
U kući, začudo, ima manje problema sa bubama nego u stanu.
Oko 6 meseci godišnje, vreme se provodi više napolju nego unutri, gde je i lakše dočekati goste, bilo da puše, ili da imaju nemirnu decu, a i kuća ima dvorište kao dodatni prostor. Svi prljavi poslovi mogu se raditi napolju, pa unutrašnjost kuće manje trpi nego stan. Kada se kreči, ili renovira, iznesu se stvari napolje, a ne u sredinu sobe ili u drugu sobu. Uvek ima nekih pomoćnih prostorija, u koje se može svašta odlagati, da ne smeta, dok u stanu, ako i ima ostava, uvek je premala.
Jao, ja bih ovako mogla.... malo poduže.
bravo za tebe..
e budi pametna..3 stana bih dao za jedan kutak tishine..trave..svezeg vazduha..bez bolesnih komsija..
