Neshto u chemu sam uzivao chitajuci ( molim da se ne shvati kao reklama ) :
KNEGINJA OLIVERA, PUT RUŽAMA POSUTNikola Giljen Šaranović, Sonja Jovićević
SRPKINJA SA TURBANOM I KRSTOM U RUCI: Kako je ćerka kneza Lazara osvojila turskog sultana i spasila Srbiju
Autor: Dragana Milenkovic
Najmlađa ćerka kneza Lazara sa 16 godina biva primorana da uđe u politički brak sa turskim sultanom kako bi posle Kosovskog boja obezbedila opstanak Srbije, a onda se moćni turski vladar zaljubljuje u nju, toliko da mu nije smetalo ni to što se nije odrekla pravoslavlja
Prošla je skoro godina od Kosovskog boja.
Srpsku državu, i bukvalno obezglavljenu smrću kneza Lazara na bojnom polju, vodi njegova udovica, kneginja Milica. Lazar joj je, krećući u boj, dao ovlašćenje da upravlja zemljom dok se ne vrati. Knežević Stefan je još maloletan, odnosi sa Vukom Brankovićem posle Kosovske bitke su na ivici sukoba, a Mađari nadiru sa severa. Turci, opet, čekaju da Srbija klekne i prihvati vazalni položaj.
Milica jednog dana poziva vlastelu, državne činovnike, patrijarha, visoko sveštenstvo. Odlučuju da se sklopi mir s Turcima. Tri su uslova pred Srbijom – da godišnje plaća dogovoreni danak, da šalje vojsku kao ispomoć u turskim vojnim pohodima i da – udaju Oliveru za Bajazita.
Narod je, ispraćajući Oliveru u Jedrene, sa tugom i divljenjem u isto vreme, posuo njen put laticama ruža. Slaveći je i žaleći u isto vreme
Presekla je Milica. Odlučuje da žrvuje najmlađu, 16-godišnju ćerku, verujući da će njen politički brak sa vladarem Turske obezbediti opstanak srpske države i naroda. Barem na neko vreme.
Oliveru su u Bajazitov hram odvela braća Stefan i Vuk. To im je i prvo vazalsko putovanje na poklonjenje vrhovnom gospodaru. Harem se u to vreme nalazio u Jedrenu, u evropskom delu današnje Turske, na reci Marici, oko 250 kilomatara istorčno do Kruševca.
Predanje kaže: Narod je, ispraćajući Oliveru, sa tugom i divljenjem u isto vreme, posuo njen put laticama ruža. Slaveći je i žaleći u isto vreme.
A, kad se narodu srce cepalo, kako li je tek bilo majci Milici?! Prema jednoj legendi, ona je lično čedu svome jajnike podvezala da ne bi Bajazitu decu rađala. Da ta priča nije bez utemeljenja u stvarnosti za Ekspres govori istoričar Nikola Giljen, pisac monografije “Kneginja Olivera – put ružama posut”.
– Neki medicinski zahvat je sigurno izvršen. Ne zna se sa sigurnošću da li na inicijativu Milice, ili su to, možda, učinili Turci jer Olivera nije htela da promeni veru. Nije htela da se odrekne pravoslavlja i pređe u islam. Činjenica da Olivera nije imala dece ide u prilog toj tezi“, kaže naš sagovornik.
Smrtno zaljubljeni Bajazit
Kako je, onda, mlada Srpkinja imala toliko veliki uticaj na Bajazita koji ju je odmah oženio, čim je sa braćom preko zidina jedrenskih kročila.
Carica je lično čedu svome jajnike podvezala da ne bi Bajazitu decu rađala. Nabusiti naslednik turskog trona, koji je već imao tri žene i šestoro dece, se zaljubljuje u Oliveru. Drži je kao malo vode na dlanu i dozvoljava joj da ostane svoja u veri
Nabusiti naslednik turskog trona koji već ima tri žene i šestoro dece zaljubljuje se u Oliveru. Ludo, smrtno, na prvi pogled. Drži je kao malo vode na dlanu i dozvoljava joj da ostane svoja u veri. Biće u braku dvanaest godina, a ona neće preći u islam. Ostaće verna pravoslavlju i na dvoru u Jedrenu imaće ličnog sveštenika.
– Svakako da joj je i Bajazit blagoslovio da ostane pravoslavka, ali ne zaboravite, u to vreme, dok još nije bila na vrhuncu moći, Turska je bila relativno liberalna po pitnju verskih sloboda – kaže Giljen.
Ipak, biti žena turskog sultana, jednog od najmoćnijih ljudi na svetu u ono doba i biti još i hrišćanka, činjenica je koja ukazuje da je Olivera zaista imala posebno mesto u srcu i životu moćnog Turčina koji je, procenjuje se, bio nekih 15-ak godina stariji od nje. Tajna je, kažu, ležala i u njenoj odmerenosti i skromnosti. Vodila je računa o svakom svom potezu i nije se mešala u dvorske spletke.
Ne samo zbog sebe, već i zbog muža, da i njemu ne naudi, jer su je već optuživali da je krivac što se Bajazit, mimo svih verskih pravila i običaja, počeo sa ženom da pije vino. U isto vreme, diplomatskom mudrošću uticala je na važne odluke svog supruga, koje su se ticale i Srbije. Olivera je svojom “ženskom diplomatijom” pomagala otadžbinu koliko je mogla, a svom bratu Stefanu je glavu spasila kada se okrenuo protiv Tutraka i hteo da sklopi savez sa Mađarima.
Taman kada je Stefan, uz urgenciju Bajazita, preuzeo Kosovo od Brankovića i kada je Srbija postala stabilna vazalna država, mladi knežević je napravio kiks koji je mogao da ga košta života.
Kako je bratu spasila život
– Stefan počne pregovore sa Mađarskom da se udruže i da se Srbija oslobodi turskog vazalstva. U to vreme Turci dožive poraz u BiH i za to optuže srpskog kneževića.
Idila u Bajazitovom i Oliverinom životu trajala do 1402. kada su Mongoli počeli da ugrožavaju Tursku u Maloj Aziji
Milica i Jefimija odlaze u Jedrene da izvide situaciju. Glavni razlog putovanja je da izmole od Bajazita da im dozvoli da prenesu mošti svete Petke u Srbiju, što, uz Oliverinu pomoć i uspevaju. Usput, malo”opipavaju” atmosferu da vide koliko je moćni zet ljut na Stefana. Olivera im kaže da su srpski plemići opanjkavali Stefana Bajazitu i da je ovaj besan. Kaže majci da poruči bratu da dođe u Jedrene i da – sve prizna! Da kaže da je pogrešio i da zamoli Bajazita za oproštaj i da da reč da više neće grešiti”, priča Nikola Giljen.
Olivera je, znajući kako su drugi koji su “vrdali” prošli, dala bratu savet koji će mu spasiti život.
Bajazit, zadovoljan što mu je mladi srpski plemić pokajnički došao na noge, sve mu oprašta. Štaviše, očinski ga grli i daje važne savete za upravljanje Srbijom. Ni Stefan ne zaboravlja velikodušnost sestrinog muža. Postaće, pokazaće se, njegov najverniji i najbolji ratnik. I to kada je najteže.
Idila u Bajazitovom i Oliverinom životu trajala do 1402. kada su Mongoli počeli da ugrožavaju Tursku u Maloj Aziji. Bajazit šalje vojsku da interveniše, ali, biva poražen. Uskoro će početi bitka kod Angore, koja će biti sudbonosna za oboje.
Vitez u srebrnom oklopu sa zlatnim krstom
U nemilosrdnoj borbi prsa u prsa Turci počinju da gube, Bajazit je opkoljen, ali na bojnom polju se pojavljuje vitez u srebrnom oklopu sa zlatnim krstom na crnoj odori. On i njegovi uteruju strah u kosti Mongolima i poput kamikaza jurišaju u dubinu bojišta ne bi li izvukli Bajazita. Tamerlan, mongolski kan, je u čudu. Fasciniran, pomišlja da su to možda pripadnici nekog turskog derviškog reda. Jer, ko bi se tako fanatično borio za Bajazita?!
Kasnije će saznati da je to bio srpski vitez, brat lepe sultanije koju je zarobio. Stefan ne uspeva da izvuče Bajizita i Tamerlan ga porobljava. Sticajem okolnosti, zarobljava i Oliveru.
– U ono vreme harem je pratio sultana i vojskovođe u bitke. Ponekad su žene bile i pokraj samog bojnog polja, ali je za Oliveru logičnije da je u to vreme bila u Bursi, turskoj maloazijskoj prestonci, koju su Mongoli osvojili, kaže Giljen.
Tu počinje najdramatičniji i najtužniji deo velike ljubavi srpske princeze, skromne “ćaluke” – nevernice kako su je zvali Turci, i Bajazita, koji je ovog puta bio na kolenima.
Bajazit je, videvši kakvoj je sramoti izložena njegova žena, odlučio da izvrši samoubistvo na jedini mogući način – udarajući glavom o rešetke kaveza, sve dok nije “ispustio svoj skrnavu dušu sa beščašću”
Vizantijski hroničar Laonik Halkokondil donosi skoro pa holivudsku priču o mongolskom zatočeništvu Olivere i Bajazita. Njega su, prema ovom istoričaru, savremeniku Ašik paše, okovali u kavez i kao zverku pronosili među narodom, ne bi li ga što više osramotili.
“Ponižavan je na razne načine, izgladnjivan, hranjen otpacima, korišćen kao “stolica” za uzjahivanje konja. Njegova žena Olivera morala je, naga do pojasa, da služi Tamerlana, njegove dvorjane i goste na gozbama”, navodi Halkokondil.
Bajazit se ubija kada vidi poniženje svoje ženeOlivera5
Prema ovom istoričaru, Bajazit je, videvši kakvoj je sramoti izložena njegova žena, njegova ljubav, odlučio da izvrši samoubistvo na jedini mogući način – udarajući glavom o rešetke kaveza, sve dok nije “ispustio svoj skrnavu dušu sa beščašću”.
Tamerlan je, inače, imao nadimak “Sahranjivač”. Zamislite koliko je bio oduševljen Stefanovim junaštvom, kada je, bez ikavih uslova i otkupa, oslobodio Oliveru i sve zatočene Srbe, kaže naš sagovornik
Ima i drugačijih zapisa. Po Konstantinu iz Ostrovice, Olivera jeste služila goste, ali nije bila gola i nije bila ponižavana, a Tamerlan se i prema Bajazitu ponašao sa respektom. Prema toj verziji, Bajazit je pao u očaj i izvršio samoubistvo popivši otrov iz svog sultanskog prstena.
Jedno je sigurno, Bajzit umire u zatočeništvu, ali Tamerlan dozvoljava da se po muslimanskim običajima sahrani u džamiji u Bursi. Oliveru i srpske zatočenike pušta, kao priznanje Stefanovom viteštvu u borbi.
– Tamerlan je, inače, imao nadimak “Sahranjivač”. Zamislite koliko je bio oduševljen Stefanovim junaštvom, kada je, bez ikavih uslova i otkupa, oslobodio Oliveru i sve zatočene Srbe”, kaže naš sagovornik.
Povratak u Srbiju
Olivera se vraća u Srbiju, jedno vreme živi kod brata u Beogradu, ali ne na dvoru, nego u kući kraj dvora na Kalemengdanu. Bila je Stefanu najdragoceniji savetnik jer je znala prilike i naravi glavaša na turskom dvoru. Posle Stefanove smrti 1427. godine od braće i sestara ostaje joj samo sestra Jela Balšić Kosača kod koje provodi neko vreme u Dubrovniku.
Posle Bajazita se nije udavala. Umrla je 1444. godine. Veruje se da je imala između 65 i 71 godine i nije doživela konačan pad Srbije pod tursku vlast 1459. Ne zna joj se groba. U crkvici na ostrvcetu Beška na Skadarskom jezeru, koju je podigla njena sesta Jela, koja je potom tamo i sahranjena, pronađene su kosti za koje se veruje da su Oliverine. Čeka se rezultat DNK analize.
nastavlja se ...
