Jesu li i vasa deca ...

rdeki:

Moja Tanja manja je bila tog uzrasta. Nismo mogli da joj skinemo temperaturu dve nedelje (imala je stalno preko 38 ). Bila je zaptivena, puna šlajma, jedva je disala. Doktorka joj je prepisala neke lekove koje smo joj redovovno davali, dobijala je i inekcije i ništa nije pomagalo. Dete nervozno (normalno), a mi ne znamo šta više da radimo.
Pošto nismo imali poverenja u tu doktorku, rešili smo da je odvedemo kod drugog doktora (po preporuci). Dok smo se pakovali Tanja je zatražila vode, a mama je (u brzini) umesto flaše sa vodom zgrabila flašu sa komovom rakijom i to joj dala da pije. Tanja je potegla dobro i vrisnula. Jaoj, majko moja, kako sam se uplašio. Stali oko nje, čekamo da nešto kaže. Kako reče: "Mama" kroz plač, prosto nam laknulo.
Spakovali se, otišli kod lekara. Kada smo izašli iz auta, Tanja poče da se tetura, ukrsti nogice jednu preko druge, pa bupnu guzom u sneg, a na licu jedan ogroman blaženi osmeh, od uva do uva. Gledamo je i komentarišemo: "Vodimo pijano dete kod lekara. Šta li će nam reći?".
Doktor je pregledao, rekao da je sve u redu, da batalimo hemiju i inekcije, da joj dajemo što više supice, čaja sa limunom i dao nam još par uvek dobrih "babskih" saveta.
Kada smo stigli kući, dohvatimo toplomer, izmerimo temperaturu, a ono kao rukom odnešena. Ni nosić više nije bio zapušen, dete normalno diše, pa se sva vesela razigrala.

Kliknite za proširenje...

rdeki:

Moja Tanja manja je bila tog uzrasta. Nismo mogli da joj skinemo temperaturu dve nedelje (imala je stalno preko 38 ). Bila je zaptivena, puna šlajma, jedva je disala. Doktorka joj je prepisala neke lekove koje smo joj redovovno davali, dobijala je i inekcije i ništa nije pomagalo. Dete nervozno (normalno), a mi ne znamo šta više da radimo.
Pošto nismo imali poverenja u tu doktorku, rešili smo da je odvedemo kod drugog doktora (po preporuci). Dok smo se pakovali Tanja je zatražila vode, a mama je (u brzini) umesto flaše sa vodom zgrabila flašu sa komovom rakijom i to joj dala da pije. Tanja je potegla dobro i vrisnula. Jaoj, majko moja, kako sam se uplašio. Stali oko nje, čekamo da nešto kaže. Kako reče: "Mama" kroz plač, prosto nam laknulo.
Spakovali se, otišli kod lekara. Kada smo izašli iz auta, Tanja poče da se tetura, ukrsti nogice jednu preko druge, pa bupnu guzom u sneg, a na licu jedan ogroman blaženi osmeh, od uva do uva. Gledamo je i komentarišemo: "Vodimo pijano dete kod lekara. Šta li će nam reći?".
Doktor je pregledao, rekao da je sve u redu, da batalimo hemiju i inekcije, da joj dajemo što više supice, čaja sa limunom i dao nam još par uvek dobrih "babskih" saveta.
Kada smo stigli kući, dohvatimo toplomer, izmerimo temperaturu, a ono kao rukom odnešena. Ni nosić više nije bio zapušen, dete normalno diše, pa se sva vesela razigrala.

Kliknite za proširenje...