PROBLEM S HRANOM,NEMOGU VISE!

Ne znam odakle da pocnem..,ovako.Nemam anoreksiju ili bulimiju,ali definitivno imam problem s hranom.Imam 16 godina,a sav ovaj haos poceo je kada sam imala 13.Krenula sam na dijetu,cisto onako,da izgubim 2-3 kg(zbog baleta).Dopao mi se taj osecaj i kako sam izgledala,pa sam nastavila s tim.Kasnije je to preraslo u opsesiju i izgladnjivanje i trajalo neko vreme.Zatim je usledilo i prvo prezderavanje,a sa njim i osecaj krivice,grize savesti,gadjenja i mrznje prema svom telu i sebi...,samopovredjivanje..Od tada,pa do dana danasnjeg,ja se konstantno izgladnjujem i prezderavam.Ali kada se prezderem ne povracam,to mi se desi veoma retko-otprilike jednom u 6 meseci.Sa svakim prezderavanjem osecam se sve gore,gubim volju za zivotom.Inace,trenutno imam 58 kg(173 cm visina).Sto je najgore,izgubila sam kontrolu nad sopstvenim zivotom,nju ima iskljucivo hrana.Od nje zavisi hocu li se smejati ili provesti niz neprospavanih noci placuci,hocu li izaci medju ljude..,uciti,uopste,otici u skolu.Uzasno sam usamljena,moja opsesija oterala je mnoge ljude od mene.Imam 2 veoma dobre drugarice ali ih cesto izbegavam plaseci se da cu ih izgubiti zbog svog ponasanja,da ce se jednostavno umoriti od mene i mog vecito mracnog raspolozenja.Svaki dan sam sama sa svojim crnim mislima,cesto mi se javi zelja da ponovo pokusam sebi da oduzmem zivot,ali me pomisao na moju jadnu majku odvrati od toga.Osecam se izgubljeno,nesposobno da nastavim dalje..,nemam vise snage da se borim sa samom sobom,ne umem da prekinem s tim..,plasim se,...Ima li neko neki savet za mene?!Izvinjavam se ako sam vas ugusila sa ovom pricom!Da li neko zna za neko savetovaliste ili nesto gde mogu da odlazim bez znanja keve?Ranije sam odlazila u Palmoticevu,ali su i tu ukljucivali nju,a ja to ne zelim.Ne zelim da zna sta mi se desava,koliko mi je tesko,ne mogu to da joj uradim.Molim vas pomozite.

slusaj i ja sam takodje isao u palmoticevu i tamo ti je najbolje a sto se tice problema nemoj ga sakrivati zbog majke ili bilo koga slobodno ga izlozi i kreni to ce ti biti 50 posto uspeha ka resavanju problema koji imas zato napred potrebna ti je strucna pomoc sve najbolje

Dugo sam imala bulimiju i dugo sam pokušavala da sakrijem to od svoje majke i da se sama izlečim, jer nisam htela nju da povredim, niti da je mučim da to prolazi sa mnom. Samim tim sam joj činila još gore, jer majke znaju, one osećaju da nešto ne valja, a ja joj nisam dopuštala na tom polju da mi se približi...Samim tim što sam odbijala njenu pomoć, praveći se da je sve u redu, želeći da budem ''savršena'' ćerka, ja sam živela u laži, a svoju majku potcenjivala misleći da ću joj naneti bol- posle sam tek shvatila koliko je ona jaka (kada sam joj se otvorila i kada mi je pomogla na putu sa dna), i koliko joj je bilo drago što sam baš u njoj našla utehu i podršku....Majke (između ostalog) za to služe, ima i teških momenata naravno, ali sigurno će se radovati kad se ti iz ovog izvučeš i biti ponosna na tebe, kao i srećna što je ona tvom ozdravljenju doprinela. Nemoj joj uskraćivati to zadovoljstvo. Dopusti joj da ti pomogne.

Trebala bi da nađeš nekog dobrog psihologa ili psihijatra i da slušaš njegove savete, što znači- da pokušaš da ih primenjuješ, a ne samo da ih registruješ. Moraš da se trudiš. Da budeš užasno uporna. Da vredno i strpljivo radiš na sebi. Da gradiš svoju duhovnost, da obogaćuješ svoj duh....Da ne odustaješ. I da se raduješ životu koji ti je Bog poklonio...
Veruj mi, sa stanovišta izlečene bulimičarke, kojoj je hrana takođe nekada upravljala životom, i koja je mislila da je sve šugavo i crno, mogu da ti kažem da je život u stvari nenormalno lep....samo treba neko da ti pokaže u kom pravcu da gledaš. Nemoj odustajati. Strašno si mlada, i zato se okreni napred.

I, nemoj da se ubiješ. To rade samo kukavice. Bolje zasuči (virtuelne) rukave i baci se na posao, rad na sebi i borbu za osmehe.

Želim ti puno sreće i upornosti .

Ines ti je baš lepo odgovorila.
Pogledaj Internet savetovalište za mlade, http://www.savetovaliste.org.yu/
Sve najbolje i brz oporavak. Život je stvarno poklon

Izbedacena: poremecaj ishrane sigurno imas, mozda i pratecu depresiju, samopovredjivanje...Neophodno je da se javis nekom adolescentnom psihijatru (Klinika Dragisa Misovic ima dobru adolescentnu psihijatriju), neophodno je da potrazis pomoc i vise nego potrebno bi bilo da roditelji znaju sta se sa tobom desava i da se ukljuce u resavanje problema: jer ako nisu deo resenja obicno su deo problema. Dakle, jesu li tvoji roditelji deo problema?
I uz sve ovo jos da kazem da nije bilo potrebe za otvaranjem nove teme jer postoji velika lepljiva tema PSIHIJATRIJA gde spada i tvoje pitanje, i gde mozes da nastavis prepisku na ovu temu. Odgovor ti pruzam i ovde iskljucivo zbog tvojih godina i stanja, ali te molim d ase ubuduce drzis pravila ovog foruma. POzdrav