Zene u potrosackom drustvu

Svakog dana primecujem da se u mom zivotu pojavila jos jedna stvar, koja mi je neophodna
Ubrzo bez doticne stvari ne mogu da funkcionisem normalno. Svi smo svedoci toga kako su se mobilni telefoni usunjali u nase tasne i u koverte sa racunima. Cak i kod onih koji su se dugo opirali
http://michelemiller.blogs.com/marketing_to_women/2005/12/your_brain_on_s.html

Ok, to je civilizacijska tvorevina, ali da li nam zaista treba toliko stvari koliko zelimo?


Da li nas kupovina zaista usrecuje?


Da li su zene postale ovce, kojima se prodaje farba za kosu, koja je unistava, pa se onda reklamira sijaset maski i balzama, seruma, kapi, ampula... koje bi trebalo da je izlece
Modna industrija, marketing.


Da li je sale magicna rec, koja ce uvek izmamljivati hiljade zena u potragu?
Zasto je pohod izmamljivanja novca ustremljen prevashodno na zene?

Zato sto se zene lakse loze na te stvari...evo i ja...kad vidim "sale" moram uci...najgore su mi one akcije ako kupis 3 kreme dobices tasnicu ili sl...jao...koliko gluposti sam donijela kuci na taj nacin...sad sam na rehabilitaciji....ali jedno vrijeme sam morala ici u grad bez kartice

Ja zavidim muskarcima sto nisu tako potrosacki nastrojeni
Cak se i vecina reklama obraca zenama kao ciljnoj grupi. Kako bi bilo ziveti u drustvu koje nije potrosacko, pitam se. Kad bismo kupovali samo ono sto nam treba
Ne mislim samo na kupovinu garderobe, nego na sve sto nam koliko juce nije bilo potrebno.

Jedva sam se izlecila od te boljke, ali ne bash skroz... Trudim se da zaboravim da mi je u tashni plastika za placanje, regularno odradim pohod po radnjama, konstatujem natpis " Sale '' I TESHKA SRCA iskuliram.
Definitivno mushkarcima je lakshe po tom pitanju.

Ne palim se na rasprodaje i cunjanje po prodavnicama. Nemam strpljenja a to, znam sta mi treba, to potrazim u par radnji gde znam da ima i kupovina je zavrsena. Nekako se cesce desi da primetim komad koji mi se svidi i onda kupim, pre nego da satima lutam po radnjama. U sustini, ne volim da dangubim u kupovini, brzo i kratko. Posle imam vise vremena za prava uzivanja...

e ne znam,ja nisam takva.
ja sam stekara i ne volim da dajem pare na sve i svasta.
u prodavnicu me bukvalno mama tera i to kada mi bas bas treba nesto za obuci ili obuti,inace bih ja verovatno isla u istoj odeci dok mi se ne pocepa na meni...a od guzve i sveopste histerije postajem nervozna i kada udjem u neku prodavnicu sa popustima,gde je prevelika koncentracija pobesnelih zena odma me oblije hladan znoj i moram da istrcim napolje.
e ali volim da visim po knjizarama po nekoliko sati,da listam i gledam knjige,slike i tako...sta vise tako sam procitala i nekoliko tanjih knjizica

mislim da se u poslednje vreme preteruje a mi kao ovce gutamo,ne mislim na rasprodaje(jer posle jedne histericne sezone vise ne ulazim u radnje u vreme rasprodaje sem ako mi nesto zaista nije potrebno)...mislim koj ce meni 150 tasnica?sta ce mi privezak za mobilni?ili maskara koja svetli u diskoteci?volela bih da budem potpuno neosetljiva na sve te provokacije ali je tesko...srecom,pocela sam da ignorisem bar ono sto mi nije bas bas,te imam i novu taktiku,idem po radnjama ali ne kupujem.ako posle nekoliko dana i dalje cvrsto zelim onda je to-to,onda se vratim da kupim.tom tehnikom sam propustila dosta glupih dzidza bidza

lepa tema
ja sam lociral asustinu svog problema u ovoj oblasti

Amelie Poulain:

... Kad bismo kupovali samo ono sto nam treba
Ne mislim samo na kupovinu garderobe, nego na sve sto nam koliko juce nije bilo potrebno.

Kliknite za proširenje...

moj problem sto nikada nikada ne postavim sebi ovo pitanje
jer kada ga postavim uvek dajem sebi odgovor "naravno da mi treba"
"pa ovo ti je 7. braon suknja u ovo sezoni"
"da, ali ima ovu roze vrpcu oko struka, a takvu nema i odlicno bi isla uz onu majicu"

dakle kako odlucujete sta vam treba?
kako kazete "ova bluza mi ne treba"?
je l postoji neki odredjeni broj koliko treba da ih imamo, pa znamo da nam vise ne treba
moj problem je taj sto sve sto mi se dopadne mi TREBA
ne treba mi samo ono sto mi se ne dopada
i sto ne mogu da priustim

pa ja gore napisala kako odlucujem,ako posle nekoliko dana daleko od nje je i dalje zelim SNAZNO vratim se i kupim,i obicno budem bas zadovoljna

e moja hani probala ja to
i vratila se po jednu bozanstvenu ogrlicu
i nije je bilo
posle sam iskreno patila, majke mi
i da se utesim kupila druge dve

ja u radnje ne ulazim ali
kupujem preko neta, ono sto mi se svidja - i knjige i garderobu i i obucu...sve. da li mi je sve to neophodno za golo prezivljavanje? - nije. da li sam ja pustinjak koji se odrekao materijalnog sveta i komfora? - nisam
imam kola, imam kucu, imam stedni racun, dalje od toga je kartica granica - ne bih da potrosim sve, i da jedva sastavljam krak s krajem, ali ne bih ni da budem od onih ljudi koji su izabrali da ignorisu sitna zadovoljstva koja novac moze da pruzi...sta ce mi pa pare na nekom racunu?

Mislim da nema zene koja nije prosla kroz to...pa tako i ja..Srecom kako neko rece "izlecila" sam se..Sada kupujem samo ono sto mi treba.Jedino ne mogu da se obuzdam kada su cipele u pitanju..ali zaista..Ne kupujem preko neta osim knjiga iz inostranstva..Nista sto mi se plasira preko tv-a ne kupujem..Volim da kupim birano i kvalitetno.Kada sam raspolozena idem od radnje do radnje inace volim da kupim onako u hodu..kada naletim na nesto sto mi se svidi a treba mi..

Ne volim te rasprodaje...ustvari, primetila sam da u zemlji Srbiji na rasprodajama prodaju skart robu...ostecenu...onda, drugi problem je sto se moze desiti da sutra izadjes na ulicu i vidis jos 10 svojih klonova...moj dnevni i poslovni stil retko kad je na tim masovnim rasprodajama...sto i nije lose...
Volim da kupujem sebi stvarcice, ali u poslednje vreme sve manje i manje...sad uzimam samo ono sto mi je potrebno....naucila sam da se kontrolisem...
Bas juce prolazim bulevarom...radnje krcate robom...sve sljasti....svi samo prevrcu, ali niko nista ne kupuje....krpe su precenjene....

Ja sam stedela za more pa sam srecom propustila dosta soping ludila. Ali onda sam odlepila za sminkom i kupila dosta toga. Mada mi ne trebaju cetiri nove senke, imam bar 50 kod kuce... Al ajde, to su te male radosti

Dizajn je fantasticna stvar
...trebaju mi stvari u kojima mi je udobno , u kojima izgledam socijalno prihvatljivo , i 90% ih je od kineza i turaka tako da mi nije neki troshak , jer ih i cuvam (: ...
...sto se tice sampona i farbi , farbala sam se u vatreno-crveno jer mi je to fantasticno stajalo , medjutim izjede mi kosu...ali bilo je lepo...na kraju posle svih peripetija sa poznatim markama...shvatila sam da mi je najbolji shampon od jabuke Dr Josif Pancic , i balzam Wash&Go...kozmetika Koto-derma....jedina exibicija su mi oni mini lakovi za nokte...njih obozavam i ne mogu im odoleti (:

...dobro sto se tice stvari , nije samo udobno i prihvatljivo , vec i da odgovara mojoj gradji i stilu...tako da se je u samoj kombinaciji prilicno nebitno sto te stvari nisu markirane...ja ionako uvek skidam-secem sve etikete sa odece...bila ona markirana ili ne....
...jedino mi je bitno da su patike dobre , za trcanje...

I stvarno mi nije jasna ova moda sa helankama , koje zaista fenomenalno stoje mrshavim i spotski gradjenim devojkama uskih kukova...ali neverovatno je koliko isticu mane ovih drugih...pa imaju li te devojke ogledalo kutji?

Amelie Poulain:

Ja zavidim muskarcima sto nisu tako potrosacki nastrojeni.

Kliknite za proširenje...

Uh.. suze su mi krenule od smeha na ovu rečenicu, zato što je moj muž vrlo potrošački
nastrojen Da nema mog upliva u odluke o kupovini, mislim da bi nam kuća ličila
na skladište...Dobro, nije baš sve nepotrebno ali...

Izlečila sam se od kupoholičarske groznice, čak me sada mrzi da uđem u radnje i
isprobavam stvari iako mi neke jesu neophodne... Jednostavno me mrzi...

Mrzi me da se bakćem s kupovinom....
Šta god mi treba kupujem u hodu, usput, kad nešto dobro ugledam.
Ježim se od situacija kad mi nešto obavezno treba i moram da điram po prodavnicima i pretražujem...a pogotovo ako treba da se presvlačim ...

Ne nasedam na trgovacke trikove( poznajem materiju), ono sto mi treba kupim, ostalo ignorisem.
Maksimalno se trudim da budem racionalna, ja te pare zaradjujem te ih itekako postujem.

volim da kupujem. knjige, obucu, klopu, nameshtaj, garderobu, kozmetiku, poklone.
ali sve to po mogucstvu da ne traje vishe od sat-dva.
posle toga obichno pochinje nervoza.
poshto uglavnom idem u ciljnu kupovinu, taj proces veoma kratko traje. "skeniram" radnju za par sekundi i gotovo.

rasprodaje u principu ne volim najvishe zbog guzve, smanjenog izbora i loshijeg kvaliteta.

uchim se da ne kupujem ono shto mi ne treba.
npr. udjem u butik, na prvu loptu uzmem nekoliko stvarchica, i onda polako, izbrojim do 10, i vratim sve ono shto mi ne treba.

u 99% sluchajeva ne kupujem stvari nakon shto sam videla reklamu, vec na osnovu lichnog iskustva ili preporuke.

Kalaz:

Ne nasedam na trgovacke trikove( poznajem materiju), ono sto mi treba kupim, ostalo ignorisem.
Maksimalno se trudim da budem racionalna, ja te pare zaradjujem te ih itekako postujem.

Kliknite za proširenje...

Ma kakvi trgovacki trikovi! Trgovci nemaju trikove. Oni samo imaju uverenje da neko ko udje treba i da kupi! Znaju sta hoce, da prodaju, a kad znas sta hoces to je mnogo dobro, pa se onda kupcima cini da imaju neke trikove.

Ne vidim u cemu je problem. Slobodni smo ljudi, niko ne moze da nam utrapi nesto ako mi to ne zelimo. Mislim da nije problem u tome ne kupiti suknju ili dzemper. Potrebno je ukljuciti mozak malo pre toga - vec kada naidje ona poruka da moram da budem lepa, mlada i seksi, da treba da izgledam moderno, imucno i uspesno... sve je to propaganda
Treba voleti sebe i biti ponosna na to kakva si/kakve smo i pogotovo na to da NE izgledas kao svaka zena na ulici I onda te ne interesuje ni rasprodaja, ni pedeseta torbica, ni svetleci mejkap...

Nije fazon u tome. Fazon je u tome sto zene i devojke ne pricaju o tome sta bi mogle da kupe da obuku, i onda udju u prodavnicu i trgovkinja ih nauci sta je dobro za njih, sta im lepo stoji, sta je moderno.

ne ulazim kad su rasprodaje.. ako idem da kupujem nesto sto mi treba onda i udjem, al me muka u'vati kad treba da probam.. inace, onako bzv, kao aj da udjem - izbegavam...
al to sto neko rece - kad bismo kupovale samo ono sto nam treba.. ja tako kupujem sad, i veruj mi, uopste ti nije lakse.. ides ko debil, pa meris, brojis, razmisljas, i onda ne kupis nista.. jer kao.. da se ne zeznem.. i od tog smaranja, na kraju ne kupim ni ono sto mi treba..

ne gomilam stvari, ali i ne stedim. retko kupujem, mrzim kupovine, smor su... kad kupim to bude kvalitetno... ljudi umeju da komentarisu da se luksuziram... mozda, ali uzivam u tome.
hocu da na mojoj nozi bude najudobnija cipela, i na mojoj kozi najbolja krema (ili sminka, kad je koristim)... i to dobro placam. placam takodje i to sto sebi stedim vreme. ja ne obilazim radnje u potrazi za jeftinijim...

sa druge strane, mrzim gomilanje stvari koje necu koristiti, tako da verovatno imam najmanju kolicinu odece, kozmetike i cipela od svih zena koje znam.

p.s. jedino sto redovno kupujem, sem jabuka, su knjige. to me ne mrzi