- Poruka
- 9.306
Док једни сматрају да је то резервни план власти у Београду, други верују да би Албанци могли први да пусте „пробни балон” о замени територија
Пред почетак нових преговора о статусу Косова, и у страној и у домаћој јавности поново се пласирају идеје о подели Косова као компромисном решењу које би помирило очигледно непомирљиве ставове Срба и косовских Албанаца. Неформални предлози ове врсте и раније су се могли чути и то искључиво са албанске стране, која је нудила „трампу” – север Косова за Прешевску долину. Међутим, упркос томе што слични предлози до сада никада нису долазили из Београда, чак ни неформално, и чињеници да подела пре свега одговара албанској, а не српској страни, запад је до сада упорно протурао тезу да је план о подели, наиме, некакав тајни и резервни, тј. крајњи план Србије.
Извори „Политике” блиски преговарачком тиму тврде да српска страна сада нема разлога да размишља о подели Косова јер би то, поготово у тренутној констелацији снага, био чист губитак. Прихватање поделе, наиме, подразумевало би да Србија призна независност остатка Косова и тиме заувек изгуби ту територију. Тако нешто, у тренутку када Србија има јаку подршку Русије која је успела да стопира најављено проглашење независности Косова које Американци „заказују” последње две године, било би скоро бесмислено. Баш као и идеја о трампи југа Србије за север Косова.
Да је у припреми предлог за овакву врсту трампе, али не одмах севера Косова за југ Србије, тврди и британски публициста и стручњак за Балкан Тим Џуда. Он је у изјави за Би-Би-Си рекао да је „из поузданих извора” чуо да ће албанска страна у игру да убаци не одмах „велику идеју” о размени севера Косова за Прешевску долину него тек колико да испипа пулс Београда, преговоре о Лешку, малом делу Косова који је до 1953. године био део општине Рашка. Ова понуда, тврди Џуда, послужила би да се отвори табу тема и види да ли је Београд спреман на озбиљније разговоре о том питању.
Џуда, међутим, не даје никакво објашњење на питање шта би Србија имала од такве поделе нити како би поменути Лешак могао да буде довољан „мамац” за Србију када то није ни оно што назива „великом идејом” о трампи Севера Косова за Прешевску долину. И зашто би, на крају крајева, Србија давала Прешевску долину за север Косова, који ће у случају једностраног отцепљења, према свим прогнозама, па и оној бившег шефа дипломатије и функционера Пакта за стабилност Горана Свилановића, и без такве трампе фактички бити припојен Србији?
У интервјуу листу „Блиц” Свилановић је недавно изјавио да би до поделе Косова могло доћи истог тренутка када и ако буде проглашено независно Косово. Север Косова, у том случају, тврди он, не би имао никаквих изгледа да се интегрише у остатак Косова. Овакав развој догађаја, какав предвиђа и Свилановић, подупире већ познату тезу појединих домаћих аналитичара да косовски Албанци у случају једностраног проглашења независности неће имати контролу над целом територијом Косова. Међутим, Свилановић тврди да до поделе може доћи и преговорима, што је у односу на једнострано проглашење независности „дужи и елегантнији” пут. Ако до таквих преговора и дође, сматра бивши дипломата, њих неће моћи да покрене Београд, већ ће то урадити неко са стране, можда чак и албанске.
Да су спекулације о подели заиста табу тема и да покретање овог питања знатно слаби преговарачке позиције оне стране која то прва буде изустила, јер би то значило да је вољна да се цењка око националних интереса, показала је јуче и реакција председника косовске владе Агима Чекуа. Он је, како преноси Бета, изјавио да је за Приштину неприхватљива било каква прича о подели Косова и да ће приштински тим, уколико до таквих разговора дође, размотрити учешће у наставку преговора.
„Преговарачки тим Косова и косовске институције имају само један мандат – да реализују независност Косова. Нећемо пристати ни да уђемо у дебату о могућој подели Косова. За нас је то неприхватљиво”, рекао је Чеку.
А преговори у којима сви врло чврсто држе своје стране и које већ сада многи оцењују као безнадежне, а договор Београда и Приштине немогућим, како Џуда прогнозира, могли да се наставе и после децембра. И Свилановић, који важи за неког упућеног у ставове Брисела о Косову, открива да се не нада да ће се до коначног статуса Косова доћи пре избора нове администрације у Вашингтону после председничких избора 2008. године. Оно што Свилановић није рекао јесте да у том случају решења неће бити макар до јануара 2009. године, када, наиме, нова администрација може да ступи на дужност, јер је за промену у Белој кући потребно после избора најмање три месеца.
Politika.
Пред почетак нових преговора о статусу Косова, и у страној и у домаћој јавности поново се пласирају идеје о подели Косова као компромисном решењу које би помирило очигледно непомирљиве ставове Срба и косовских Албанаца. Неформални предлози ове врсте и раније су се могли чути и то искључиво са албанске стране, која је нудила „трампу” – север Косова за Прешевску долину. Међутим, упркос томе што слични предлози до сада никада нису долазили из Београда, чак ни неформално, и чињеници да подела пре свега одговара албанској, а не српској страни, запад је до сада упорно протурао тезу да је план о подели, наиме, некакав тајни и резервни, тј. крајњи план Србије.
Извори „Политике” блиски преговарачком тиму тврде да српска страна сада нема разлога да размишља о подели Косова јер би то, поготово у тренутној констелацији снага, био чист губитак. Прихватање поделе, наиме, подразумевало би да Србија призна независност остатка Косова и тиме заувек изгуби ту територију. Тако нешто, у тренутку када Србија има јаку подршку Русије која је успела да стопира најављено проглашење независности Косова које Американци „заказују” последње две године, било би скоро бесмислено. Баш као и идеја о трампи југа Србије за север Косова.
Да је у припреми предлог за овакву врсту трампе, али не одмах севера Косова за југ Србије, тврди и британски публициста и стручњак за Балкан Тим Џуда. Он је у изјави за Би-Би-Си рекао да је „из поузданих извора” чуо да ће албанска страна у игру да убаци не одмах „велику идеју” о размени севера Косова за Прешевску долину него тек колико да испипа пулс Београда, преговоре о Лешку, малом делу Косова који је до 1953. године био део општине Рашка. Ова понуда, тврди Џуда, послужила би да се отвори табу тема и види да ли је Београд спреман на озбиљније разговоре о том питању.
Џуда, међутим, не даје никакво објашњење на питање шта би Србија имала од такве поделе нити како би поменути Лешак могао да буде довољан „мамац” за Србију када то није ни оно што назива „великом идејом” о трампи Севера Косова за Прешевску долину. И зашто би, на крају крајева, Србија давала Прешевску долину за север Косова, који ће у случају једностраног отцепљења, према свим прогнозама, па и оној бившег шефа дипломатије и функционера Пакта за стабилност Горана Свилановића, и без такве трампе фактички бити припојен Србији?
У интервјуу листу „Блиц” Свилановић је недавно изјавио да би до поделе Косова могло доћи истог тренутка када и ако буде проглашено независно Косово. Север Косова, у том случају, тврди он, не би имао никаквих изгледа да се интегрише у остатак Косова. Овакав развој догађаја, какав предвиђа и Свилановић, подупире већ познату тезу појединих домаћих аналитичара да косовски Албанци у случају једностраног проглашења независности неће имати контролу над целом територијом Косова. Међутим, Свилановић тврди да до поделе може доћи и преговорима, што је у односу на једнострано проглашење независности „дужи и елегантнији” пут. Ако до таквих преговора и дође, сматра бивши дипломата, њих неће моћи да покрене Београд, већ ће то урадити неко са стране, можда чак и албанске.
Да су спекулације о подели заиста табу тема и да покретање овог питања знатно слаби преговарачке позиције оне стране која то прва буде изустила, јер би то значило да је вољна да се цењка око националних интереса, показала је јуче и реакција председника косовске владе Агима Чекуа. Он је, како преноси Бета, изјавио да је за Приштину неприхватљива било каква прича о подели Косова и да ће приштински тим, уколико до таквих разговора дође, размотрити учешће у наставку преговора.
„Преговарачки тим Косова и косовске институције имају само један мандат – да реализују независност Косова. Нећемо пристати ни да уђемо у дебату о могућој подели Косова. За нас је то неприхватљиво”, рекао је Чеку.
А преговори у којима сви врло чврсто држе своје стране и које већ сада многи оцењују као безнадежне, а договор Београда и Приштине немогућим, како Џуда прогнозира, могли да се наставе и после децембра. И Свилановић, који важи за неког упућеног у ставове Брисела о Косову, открива да се не нада да ће се до коначног статуса Косова доћи пре избора нове администрације у Вашингтону после председничких избора 2008. године. Оно што Свилановић није рекао јесте да у том случају решења неће бити макар до јануара 2009. године, када, наиме, нова администрација може да ступи на дужност, јер је за промену у Белој кући потребно после избора најмање три месеца.
Politika.