kreativac
Primećen član
- Poruka
- 695
ПОВРАТАК ОТПИСАНИХ - ИСТИНА О БЕОГРАДСКИМ ИЛЕГАЛЦИМА
О њима се много говорило - чак им је посвећена и једна ТВ серија - али о њима се ипак ништа не зна. Јер - све су нас слагали! Београдски илегалци у Другом светском рату јесу постојали, у Гестапоу су заиста били и записани и отписани. Али, сем неких мањих изузетака, они нису били комунисти - већ равногорци. Нешто више о београдскима можете сазнати из књиге једног од њих, др Павла Милошевића, "Равногорска омладина", која је управо изашла из штампе у издању "Погледа". На овом месту доносимо поглавље о илегалној радио станици, које је инсирисало ауторе серије "Повратак отписаних" за снимање једне епизоде, као и поглавље о најчувенијем београдском илегалцу - Валтеру
ПИШЕ: Др Павле МИЛОШЕВИЋ
Два радиоапарата и радио станицу за пријем вести направио је Тихомир Јакшић. Делове су му набављали омладинци из представништава "Сименса" и "Филипса" у Београду. Један апарат је дао Тркљи (505), а други поручнику Миодрагу Којићу ("Петер"). Којић је био командант Колубарске бригаде, активно је сарађивао са београдским илегалцима. Јакшић је једно време био код Којића, а у Београд се вратио 10. децембра 1942, непосредно пред хапшење. Он је још марта 1942. успоставио директну везу са Дражом. Ту везу водио је капетан Јоже Грбец. Он је становао је у улици Драже Павловића, имао је шифру 509, а позивни знак ЕЈК-у и ЕЈХ. Отишао је на терен када му је Гестапо био на трагу. После откривања његове станице, веза је једно време обављана преко курира.
Београдском групом за везу руководио је инжењер Томашевић, а везу између "Валтера" и Томашевића држао је капетан Миодраг Стојановић ("Пера-професор").
Зграда за смештај радио станице је пажљиво бирана. Одабрана је велика зграда која је имала улаз са четири улице, и то: Краља Александра број 94, Молерова, Хаџи-Ђерина и Душана Богдановића. Улаз за радио станицу био је из Хаџи-Ђерине број 1. Апарат се налазио у собици на мансарди. За апаратом су се смењивали Бранимир Хрга и Тихомир Јакшић.
У ТВ серији о комунистичким илегалцима, "Отписани", видели смо да је Гестапо имао радио гониометар... Комунисти нису имали радио станицу у Београду, али Гестапо јесте имао радио гониометар. Управо тако су и открили нашу радио станицу. Лоцирали су њен положај и баш када су наилазили на улаз у зграду су налетели на Јакшића и његову вереницу. Са њима су отишли на мансарду, где су затекли Хргу како емитује депеше. Јакшић је долазио да смени Хргу.
ГЕСТАПО ПРОТИВ "ВАЛТЕРА"
У Београду је јануара 1942. Гестапо ухватио велику групу припадника Равногорског покрета. Тада је ухапшено 14 официра и једна жена, Олга Вучковић, која је стрељана на Бањици. Капетан Ненад Митровић је стрељан на Јајинцима, а остали су одведени у заробљеничке логоре у Немачкој. То су:
- Пуковник Бранислав Пантић,
- пуковник Јован Тришић,
- потпуковник Радивоје Лучић,
- капетан Бративоје Урошевић,
- капетан Стојан Станислав,
- резервни поручник Саша Николајевић,
- пуковник Света Крајиновић,
- потпуковник Паљић,
- потпуковник Душан Манојловић,
- генерал Милутин Стефановић,
- капетан Лазар Дабетић и
- поручник Душан Дутина.
Једна од највећих немачких акција у Београду била је против потпуковника Жарка Тодоровића "Валтера". Подаци о томе чувају се у Архиви Града Београда под ознаком БДС досије Г - 116 ("Валтер"). Тодоровићу је користио још два имена: Желимир Крстић и Бане. Поред њега, у овој великој операцији изведеној 17. марта 1943, "пали" су и следећи илегалци:
- поручник Константин Хаџи Илић (стрељан 7. јуна 1943),
- Владета Бошковић (стрељан 7. јуна 1943),
- наредник Пантелија Максић (одведен у Маутхаузен),
- Радомир Ћурић из Сарајевске улице број 24 (одведен у Маутхаузен),
- Гојко Чебо, књижар у Пашићевој 24 (стрељан 7. јуна 1943),
- капетан Момчило Мирковић (стрељан 17. августа 1943),
- капетан Никола Павковић (одведен у Маутхаузен),
- потпоручник Емил Живојиновић из Тршћанске број 3 (судбина непозната),
- поручник Љубан Кордић (судбина непозната),
- Дарко Ћирковић, који је ухапшен тек средином 1944. (одведен у Маутхаузен),
- Сава Грујић (одведен у заробљенички логор Стриј),
- ваздухопловни капетан Богдан Ивановић (одведен у Маутхаузен),
- инжењер Павле Алексић (одведен на рад у Немачку 1944),
- Анђелко Божиновић (судбина непозната),
- мајор Павле Бабац (одведен у заробљенички логор Стриј) и
- др Петар (презиме нечитко).
О њима се много говорило - чак им је посвећена и једна ТВ серија - али о њима се ипак ништа не зна. Јер - све су нас слагали! Београдски илегалци у Другом светском рату јесу постојали, у Гестапоу су заиста били и записани и отписани. Али, сем неких мањих изузетака, они нису били комунисти - већ равногорци. Нешто више о београдскима можете сазнати из књиге једног од њих, др Павла Милошевића, "Равногорска омладина", која је управо изашла из штампе у издању "Погледа". На овом месту доносимо поглавље о илегалној радио станици, које је инсирисало ауторе серије "Повратак отписаних" за снимање једне епизоде, као и поглавље о најчувенијем београдском илегалцу - Валтеру
ПИШЕ: Др Павле МИЛОШЕВИЋ
Два радиоапарата и радио станицу за пријем вести направио је Тихомир Јакшић. Делове су му набављали омладинци из представништава "Сименса" и "Филипса" у Београду. Један апарат је дао Тркљи (505), а други поручнику Миодрагу Којићу ("Петер"). Којић је био командант Колубарске бригаде, активно је сарађивао са београдским илегалцима. Јакшић је једно време био код Којића, а у Београд се вратио 10. децембра 1942, непосредно пред хапшење. Он је још марта 1942. успоставио директну везу са Дражом. Ту везу водио је капетан Јоже Грбец. Он је становао је у улици Драже Павловића, имао је шифру 509, а позивни знак ЕЈК-у и ЕЈХ. Отишао је на терен када му је Гестапо био на трагу. После откривања његове станице, веза је једно време обављана преко курира.
Београдском групом за везу руководио је инжењер Томашевић, а везу између "Валтера" и Томашевића држао је капетан Миодраг Стојановић ("Пера-професор").
Зграда за смештај радио станице је пажљиво бирана. Одабрана је велика зграда која је имала улаз са четири улице, и то: Краља Александра број 94, Молерова, Хаџи-Ђерина и Душана Богдановића. Улаз за радио станицу био је из Хаџи-Ђерине број 1. Апарат се налазио у собици на мансарди. За апаратом су се смењивали Бранимир Хрга и Тихомир Јакшић.
У ТВ серији о комунистичким илегалцима, "Отписани", видели смо да је Гестапо имао радио гониометар... Комунисти нису имали радио станицу у Београду, али Гестапо јесте имао радио гониометар. Управо тако су и открили нашу радио станицу. Лоцирали су њен положај и баш када су наилазили на улаз у зграду су налетели на Јакшића и његову вереницу. Са њима су отишли на мансарду, где су затекли Хргу како емитује депеше. Јакшић је долазио да смени Хргу.
ГЕСТАПО ПРОТИВ "ВАЛТЕРА"
У Београду је јануара 1942. Гестапо ухватио велику групу припадника Равногорског покрета. Тада је ухапшено 14 официра и једна жена, Олга Вучковић, која је стрељана на Бањици. Капетан Ненад Митровић је стрељан на Јајинцима, а остали су одведени у заробљеничке логоре у Немачкој. То су:
- Пуковник Бранислав Пантић,
- пуковник Јован Тришић,
- потпуковник Радивоје Лучић,
- капетан Бративоје Урошевић,
- капетан Стојан Станислав,
- резервни поручник Саша Николајевић,
- пуковник Света Крајиновић,
- потпуковник Паљић,
- потпуковник Душан Манојловић,
- генерал Милутин Стефановић,
- капетан Лазар Дабетић и
- поручник Душан Дутина.
Једна од највећих немачких акција у Београду била је против потпуковника Жарка Тодоровића "Валтера". Подаци о томе чувају се у Архиви Града Београда под ознаком БДС досије Г - 116 ("Валтер"). Тодоровићу је користио још два имена: Желимир Крстић и Бане. Поред њега, у овој великој операцији изведеној 17. марта 1943, "пали" су и следећи илегалци:
- поручник Константин Хаџи Илић (стрељан 7. јуна 1943),
- Владета Бошковић (стрељан 7. јуна 1943),
- наредник Пантелија Максић (одведен у Маутхаузен),
- Радомир Ћурић из Сарајевске улице број 24 (одведен у Маутхаузен),
- Гојко Чебо, књижар у Пашићевој 24 (стрељан 7. јуна 1943),
- капетан Момчило Мирковић (стрељан 17. августа 1943),
- капетан Никола Павковић (одведен у Маутхаузен),
- потпоручник Емил Живојиновић из Тршћанске број 3 (судбина непозната),
- поручник Љубан Кордић (судбина непозната),
- Дарко Ћирковић, који је ухапшен тек средином 1944. (одведен у Маутхаузен),
- Сава Грујић (одведен у заробљенички логор Стриј),
- ваздухопловни капетан Богдан Ивановић (одведен у Маутхаузен),
- инжењер Павле Алексић (одведен на рад у Немачку 1944),
- Анђелко Божиновић (судбина непозната),
- мајор Павле Бабац (одведен у заробљенички логор Стриј) и
- др Петар (презиме нечитко).