Др. Срђа трифковић: Досије Јеремић

Др. Срђа Трифковић, познати борац за Српску ствар у САД, и стручњак за Балканску Ал-Каиду износи ужасно тешке оптужбе на рачун новог министра иностраних послова Србије Вука јеремића.
У чланку између осталог он тврди следеће и на самом почетку чланка тврди

Са избором Вука Јеремића за кормило Српске дипломатије, сан о независној "Косови" изгледа реалнији него пре недељу дана. Није први пут да у својој проблематичној историји Срби победу претворе у пораз!

- Виши службеник министарства скоро је оценио избор Јеремића за министра као човека који је "Министар послова странаца у Србији" и да је његов избор исто као када би сте одред девојчица скаута поверили на чување Билу Клинтону!

- Леон Којен подноси оставку згађен тајним преговорима Вука Јеремића и тадића о имплементацији делова Актисаријевог плане. Којеново гађење дели огромна већина Срба.

- Постављањње јеремића за министра покренуло је гласине о оставкама старијих службеника у министарству. један од бламова Јеремића било је када је у Ке Д Орсеју у Паризу покушао да убеди нижег дипломату министарства ИП Француске да "Господин Милошевић мије Господин Хитлер", на то му је француз одговорио "Ми о Француској Хитлера не ословљавамо са "Господин", интервју је завршен"...Тадић је замолио министарство ИП и амбасаду у Паризу да Јеремића не шаљу на сличне послове.

- Сарадња Вука Јеремића са Тадићем почиње преко Јеремоћовог оца Мишка Јеремића, типичног комунистичког апаратчика који је током 90их био на челу гиганта "Југопетрола". Вук Јеремић је искористи паре које је његов отац опљачкао да стекне западне дипломе и да утре пут везама ка западу лично Тадићу.

- Да би га примили на Кенедијеву Дипломатску школу на харварду, тадић и Ђинђић 2002. године лично моле и шаљу писма школи и запошљавају га у министастарству како би имао више пансе да буде примљен.

ИЗДАЈНИК:

- БИА информише Тадића и Ђинђића да је Јеремић неподесан за место и да је учествовао у уклањању и копирању поверљивих докумената и његовим тајним састанцима са Муслиманским мафијашким шефом Дамиром фазлићем, својим школским другом (Јеремићева мајка је Муслиманка, моја примедба), Тада Тадић пише Ђинђићу да се забрани даља истрага Вука Јеремића. Ђинђић га физички избацује из кабинета. Физички је испраћен од стране обезбеђења из кабинета- на улицу!

- Тадић након школовања запошљава Јеремиће. Он учествује у унуиштењу стокова противавионских ракета, иако је сам избегао служење војног рока. От тога војска се никада није опоравила. тадић уклања Ацу томића који је снимао Перишића како Нејбору даје документа..


Ово су преводи извода из чланка Срђе трифковића

http://www.chroniclesmagazine.org/?p=70

ДОСИЈЕ ЈЕРЕМИЋ
Срђа Трифковић

Када је гроф Изволски мајсторски изигран од стране грофа Ерентала током анексионе кризе 1908. године, у санктпетербуршким салонима шеф руске дипломатије злурадо је прозван „нашим министром аустријских иностраних послова“. Опаска није била праведна: Изволски је можда био недовољно препреден за свој положај, али његова лична лојалност цару и Русији ниједног тренутка није била доведена у питање.

Слична дезигнација, пак, савршено пристаје новом шефу дипломатије Републике Србије Вуку Јеремићу, иностраном министру српских иностраних послова. Његово именовање представља еквивалент поверавања Билу Клинтону старатељства над интернатом пуним матуранткиња.

Прошле су скоро две године од како сам у Политици 29. јуна 2005. изнео у јавност да је приликом заваничне посете Вашингтону, шест недеља раније, главни саветник једног од највиших београдских државних функционера у неформалним разговорима са својим америчким домаћинима прихватио отцепљење Косова као готову чињеницу. Према мом цитату у Политици, рекао им је

„да је независност Космета неминовна и да је најважније наћи формулу да се та независност спроведе на начин да би се спречио превелики политички добитак за радикале... Произилази да нема дилеме хоће ли српска страна прихватити независност, него како да се то запакује са што мање роптања у народу и са што мање последица за поборнике опције која пристаје на све.“

Потом сам у Гласу јавности, Геополитици, подгоричком Дану и другде изнео о ком је то саветнику реч. Он је од 15. маја 2007. нови министар иностраних послова Србије.

Да се Вук Јеремић ни после својих вашингтонских интрига није оканио потраге за шећерном обландом горке косовске пилуле, индиректно је потврдио аустријски канцелар Алфред Гузенбауер у интервјуу Ројтерсу од 13. априла који је довео до оставке Леона Којена на положај председниковог саветника. Гузенбауерова индискреција била је пропраћена млаким демантијима који никога нису убедили да се није десило оно шта се десило: да су „Тадићеви људи“ са својим аустријским колегама разговарали о спровођењу „суштине Ахтисаријевог плана“ – а та суштина добро је позната.

У једној нормалној земљи овакав случај би водио ка формирању истражне комисије са циљем да утврди чињенице – пре свега да ли је шеф државе или неко из његовог саветничког тима прекорачио овлашћења, или прекршио Устав и законе Републике Србије, да не помињемо политичке договоре и платформе о питању од животног значаја за државу и нацију – и да свој извештај и препоруке поднесе Скупштини на увид и расправу.

Србија, међутим, није нормална држава. Уместо истражне комисије, извештаја, расправе и политичких консеквенци, уследила је награда Борису Тадићу у виду споља наметнутог коалиционог споразума који је у минут до дванаест спасао његову странку дебакла на новим изборима – и награда самом Вуку Јеремићу, у виду положаја министра иностраних послова. То што ће цену ових одлука платити премијер Коштуница, кроз даљи пад свог кредибилитета и рејтинга своје странке, далеко је мање битно од чињенице да ће цех платити и цела Србија кроз довођење на једно од кључних места у држави особе недостатног искуства, сумњивог интегритета и неизвесне лојалности.

Није нам познато да ли је касно да се досије Јеремић стави на дневни ред неке скупштинске расправе. Ако се то икада деси, осим његових поменутих изјава и поступака у Вашингтону и Бечу требало би испитати:
· Да ли је тачно да су Јеремићеве студије у Лондону и Бостону финансиране новцем тајкунско-мафијашког порекла који је његов отац Мишко стекао у ери санкција као десна рука Југопетрол-Томића?
· Да ли је тачно да ће ова породично-пословна веза бити од утицаја и у предстојећој приватизацији НИС-а?
· Да ли је тачно да БИА има досије о Јеремићевом сумњивом понашању током краткотрајног службовања у кабинету премијера Ђинђића?
· Ако јесте, шта тај досије садржи и да ли се у њему помиње име сарајевског мафијаша Дамира Фазлића?
· Да ли је тачно да је из тог кабинета један од Ђинђићевих блиских сарадника формално најурио Јеремића на улицу?
· Да ли је тачно да је Јеремић први војни бегунац на свету који је био саветник министра одбране своје земље?
· Да ли је тачно да су Јеремићеви гафови у Ке д'Орсеју довели до молбе француских дипломата Тадићу да га више не шаље у Париз?
·
· Несумњиво би познаваоци београдских и иностраних прилика могли да знатно допуне и прошире ову листу питања. И у светлу непотпуне листе, међутим, не изненађује чињеница да су поборници независног Косова одушевљени новом владом Србије у целини и именовањем Вука Јеремића посебно. То именовање један од искусних вашингтонских инсајдера прокоментарисао нам је (под условом анонимности) као „најлепши могући поклон Николасу Бернсу“. Он указује да су после пада берлинског зида творци америчке политике били пријатно изненађени до које су се мере бивши комунисти показали спремним да следе налоге из Вашингтона, и то са истом понизношћу са којом су слушали своје претходне газде. Сада пак, каже наш извор, имамо на сцени нову генерацију послушника код којих је тешко рећи где престаје опортунизам а почиње лична патологија:
·
· „У сваком случају, можемо бити сигурни да реметилачки и превазиђени концепти попут родољубља и самопоштовања неће представљати проблем. У тренутку када се омекшавање става Србије према Косову показало тежим него што смо очекивали, именовање једног од поузданих представника наведене политичке врсте на положај министра иностраних послова у Београду несумњиво представља добру вест.“
·
· Другим речима, захваљујући Јеремићевом именовању поборници независног и сувереног Косова виде свој циљ за нијансу лакше остваривим данас него пре недељу дана. Не по први пут у историји Србије њени вођи као да су тврдо решили да изнуде пораз, упркос реалној могућности победе.

deda mu je hamdija pozderac a on teoriski fizicar i vodi ministarstvo inostranih poslova (priv posao u diplomatiji).

to ko da meni daju da vodim njujorsku berzu.... strasno....

Овај текст је потресно ЛОША ВЕСТ за Србију. Надам се да ће Срђу Трифковића прочитати и Влада Србије.........

А приватна је ствар Јеремића да ли ће се или не играти са својим животом... 8-)

Туга...Какве ћемо балване морати да гледамо у политици!Па још и жене-министри:балерина која је била помоћник министра одбране,она друга написала књигу ''Како постати и остати глуп!'',и трећа Ђелићева собарица из млађих дана!:shock:

зато што сте гласали з аКоштуницу... истог који ј епоставио Свилановића за министра спољних послова.

Alekasandar2:

Др. Срђа Трифковић, познати борац за Српску ствар у САД, и стручњак за Балканску Ал-Каиду l]

Kliknite za proširenje...

da se razumemo odmah Jeremic mi je odvratan kako god okrenes ,al ovo "borac za srpsku stvar " je stvarno vrhunsko dosignuce WTF is "srpaka stvar " jel to neki polni ili respiratorni organ naseg predsednika ili koji je qurac ta kozza nostra bas bi valjalo videti?Kad umesim kukuruzno brasno za proju sa kajmakom jel sam i ja uradio nesto za srpsku stvar mislim bio bi red da sam o tome unapred obavesten zbog ponosa ,zanosa ...

@ svetolik trpkovic

Било би свакако добро да се распиташ КО је проф.Срђа Трифковић баш на том твом Западу, да ли је у својој струци цењен (јер сте се недавно утркивали ко ће више да велича ону
љигу од Мики Мауса) да ли је цењен у нашим стручним и научним круговима - па тек онда
да дајеш овакве кваллификације.

Појам "српска ствар" може се односити и на полни орган јер га многе данашње татине и мамине "мушкарчине" немају или и не знају чему служи.

@ Svetolik Tripkovic

Срђа Трифковић је човек који је иззетно пуно урадио за нас.

Za mene nije uradio nista

A sto se tog Pozderca juniora tice nije mi potrebno da mi neki Srdja kaze kakav je. Pa dovoljno je svakome ko ima grama mazga samo da ga vidi i da mu sve bude jasno o kakvom se tipu radi.

torrente_bg:

A sto se tog Pozderca juniora tice nije mi potrebno da mi neki Srdja kaze kakav je. Pa dovoljno je svakome ko ima grama mazga samo da ga vidi i da mu sve bude jasno o kakvom se tipu radi.

Kliknite za proširenje...

Torrente-BG

Banovan korisnik
Nije prisutan
Informacije o forumu Kontaktne informacije
Učlanjen:: 17.09.2006.
PorukeUkupno poruka: 5.735

Kliknite za proširenje...

ti si se na vreme "obezbedio" :-D :-D dobra ti je ova fora hahahaa

Koja fora siptare mali? Pa vidis li ti kad sam registrovan.

KO JE OVAJ ČOVEK?
VUK JEREMIĆ
(Ljubitelj ptica)

Početak: Rođen je 3. jula 1975. godine u Beogradu.

Detinjstvo: Odrastao je u Beogradu. Bio je mirno i poslušno dete i obožavao svoju baku. Mediji su pisali da je njegova baka Sadeta bila rođena sestra braće Pozderac, Hamdije i Hakije, te da je Hamdija Pozderac njegov deda.

Nacionalnost: Srbin.

Verska opredeljenost: Pravoslavac.

Obrazovanje: Pohađao je Prvu beogradsku gimnaziju u kojoj mu je sadašnji predsednik Srbije Boris Tadić predavao psihologiju, a kasnije je nastavio školovanje u Engleskoj. Diplomirao je teoretsku fiziku na Univerzitetu u Kembridžu, a za vreme doktorskih studija iz oblasti primenjene matematike na Univerzitetu u Londonu radio je u finansijskim institucijama u londonskom Sitiju, među kojima su "Dojče Bank" i "Drezdner Klajnort Benson". Završio je i magistarske studije iz oblasti državne administracije na Harvardu, 2003. godine.

Karijera: Posle demokratskih promena u Srbiji, 5. oktobra 2000. radio je kao savetnik ministra za telekomunikacije Savezne Republike Jugoslavije, a potom i predsednika Vlade Republike Srbije. Po završetku magistarskih studija, 2003. godine priključio se ministarstvu odbrane SCG kao specijalni savetnik ministra za evroatlantska pitanja. Savetnik je Predsednika Republike Srbije za spoljnu politiku od jula 2004. Kao ministar inostranih poslova Vlade Srbije, svečano je položio zakletvu na sednici Narodne skupštine 15. maja ove godine.

Stranački angažman: Član je Demokratske stranke, a od februara 2004. godine obavlja funkciju predsednika spoljnopolitičkog odbora DS-a.

Zanimljivosti: Kao student i mlad stručnjak, tokom Miloševićeve vladavine, bavio se organizovanjem srpskih studenata i iseljenika radi koordinacije kampanja za bolje informisanje tamošnje javnosti o događanjima u Srbiji. Kada je 15. jula 1997. održana osnivačka skupština Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, Jeremić je postao njen finansijski menadžer.

U svojoj biografiji je tada naveo da "do 35. godine života namerava da doktorat naplati u Londonu, Njujorku, Tokiju ili Hongkongu, vršeći surovo kapitalističko izrabljivanje na berzi, a posle toga da se bavi humanitarnim radom, posmatranjem ptica i filatelijom, paralelno sa držanjem značajnog dela deonica Plejboja i portfeljom ministarstva za istraživanje ruda i gubljenja vremena u Vladi Srbije". Oženjen je Natašom, novinarkom RTS-a. Govori tečno engleski i nemački jezik.