TATA NA PORODJAJU, DA ILI NE???

U poslednje vreme sve više srećem ponosne novopečene očeve kako se hvale da su prisustvovali porođaju. Mene je to oduševilo, a šta vi mislite o svemu tome i da li ste za ili protiv toga???

za...

Bilo bi lepo i kada bi neko napisao svoja iskustva vezana za to.......................da li se kaju, ponose...?

Apsolutno da!
Udjemo u porodiliste trudne, izadjemo za par dana nasmejane s bebom u narucju i nemaju pojma sta se izdogadjalo u medjuvremenu. Misle beba pala s Marsa pravo nama u ruke i ne veruju kad pocnemo kukati kako smo se napatile. Imam utisak da bi imali skroz drugacije misljenje o nama i o celom porodjaju kad bi videli kako to izgleda i sta smo sve sposobne podneti.

Jedan od ove dvojice je rekao doslovce ovako: ČOVEČE, ŠTA JE SVE IZ NJE ISPALO, MA SVAKA JOJ ČAST, DA SAM ZNAO KROZ ŠTA JE VEĆ JEDNOM PROŠLA, NE BIH NI PRAVIO DRUGO DETE!!!!!!!!
Drugi: OD ONOG TRENUTKA NE SKIDAM SAMO SVOJOJ ŽENI KAPU, VEĆ SVIM ŽENAMA KOJE SU SE PORADJALE.

ja sam protiv ...
neka odgleda on porodjaj, ali neki na TV-u, ne moj

mislim, i vadjenje zuba je traumaticno, pa ne mora da mi viri u usta...

a, i inace mrzim predstavljanje porodjaja kao... prinosenje zrtve

Protiv

Protiv... Posle pricaju kako su se traumirali, a ni dlaka im s glave ne fali

Porodjaj nije prinosenje zrtve niti iko o tome tako misli, ali je cinjenica da je izuzetno bolan i da vecina muskaraca nemaju predstavu kako to uopste izgleda. Jedino sto znaju o porodjaju je ono sto vide u filmovima, a to je slozicete se jaaako daleko od stvarnog stanja.
Uostalom, ne moraju uopste da vire tamo dole, neka i zmure ali neka nas drze za ruku i budu podrska.

Protiv.

Smetao bi mi , odvalcio mi paznju, nervirao me svojom brigom.
Odbila sam ga kad je to pitao.

To je bio moj trenutak , moj porodjaj i zelela sam sama da ga prodjem.
Sama sam je i nosila 9 meseci. To sto ce on da gleda kako je meni tesko nece da mi olaksa, samo ce me dodatno smarati. Nista mi ne znaci da neko gleda dok se mucim. Ako ne moze da mi pomogne nek mi ni ne odmaze.

JOs kad posle pricaju kako je to bilo strasno i kako su jedva izdrzali, ko da su se oni poradjali...
Sklonost da na porodjaju na sebe skrenu paznju i postave sebe u prvi plan , koji imaju neki muskarci , mi je odvratna.

Imala sam prilike da cujem jednog novopecenog tatu koji je pricao o tome , kako je ON bio tu ,i da njega nije bilo , jos bi bilo gore i kako je ON moreo da podvikne doktoru , i tako JA , pa JA ,pa JA...da ga lepo ubijes!!! A kad sam ga pitala kako mu je zena , rekao mi je " Ma super , brzo se porodila , al ko zna koliko bi to trajalo da JA nisam..."

Zato - VELIKIM SLOVIMA PROTIV!

samo da kazem i ovo ...ima divnih muskaraca i sjajnih oceva koji bi bili sjajna podrska na porodjaju . M oj suprug spada u te divne oceve al je u trenucima krize neupotrbeljiv. Kad sam rekla da mi je pukao vodenjak on se izgubio i trcao ko gluva kucka po kuci levo desno , a ja sam mirno sedela i smejala mu se. Sad zamislite njega na porodjaju.

za. moj muz je bio na porodjaju jer je bas zeleo da prisustvuje. ja nisam htela u pocetku, ali sam na kraju promenila misljenje, jer to je dolazak zajednickog deteta. dosta smo pricali o tome i bas mu je bilo krivo kada sam mu u startu rekla da ja ne bih da on bude tu. iz ove perspektive, trpeo je moju nervozu, hladio me, masirao, trazio babice, drzao me za ruku dok sam se bas poradjala...meni je porodjaj prijatna uspomena zahvaljujuci njemu

alejinad:

U poslednje vreme sve više srećem ponosne novopečene očeve kako se hvale da su prisustvovali porođaju. Mene je to oduševilo, a šta vi mislite o svemu tome i da li ste za ili protiv toga???

Kliknite za proširenje...

ma jok ....nisam ja iz tog filma .... to je po meni bash debilno ...da gledam kako se zena poradja , kako se napinje , kako se preznaja , kako se grci u bolovima ...sta je tu zanimljivo ...nemam pojima .... bolje kod kuce da odgledam horor film ..

Mislim da je lepo kad bebu docekaju mama i tata zajedno. Ja sam za ukoliko je jaca polovina sposobna naravno. Ne treba nikog forsirati ali niti braniti ukoliko zele da prisustvuju porodjaju. Neka bude po njegovom izboru.

Zasto gledate na porodjaj kao na neku muku, uzas, zrtvu i slicno?

Meni je porodjaj pocetak nekog novog zivota. I da sam musko, zelela bi da prisustvujem prvom trenutku mog deteta sa svetom i da budem tamo, da ga upoznam, cim prvi put udahne vazduh.

Moj je suprug bio na porodjaju, mada mu u pocetku ta ideja nije bila draga. posle porodjaja je rekao, da je znao, da je to tako divan i jedinstven dogadjaj, ne bi ni pomisljao dali da prisustvuje ili ne. Ja sam za prisustvo oca pri porodjaju, ako se majka uz njega oseca prijatno (a ocevi neka malo smire hormone i neka ne gledaju na porodjaj kako na zensku stvar).

Зависи од тога шта мисли тата.
Мислим да је лоше приморавати мушкарца да присуствује порођају ако није спреман на то (а могу да га разумем ако није)...
А ако тата жели, нека жена процени колико је он зрео да поднесе тако нешто (знам за неке примере где су се мушкарци покајали што су се јуначили и понудили се да присуствују, а нису били довољно зрели за то), нека мама процени да ли би и она то желела...
Верујем да има парова који то заједно доживе као најлепши догађај у животу..

Кад сам се ја порађала та могућност код нас није постојала. Када смо разговарали о томе, хипотетички, муж ми је рекао да би присуствовао ако бих ја то желела и ако би то мени помогло, али није сигуран како би он то поднео (једини на групи се онесвестио на вежбама из патологије! ). То ме је у тренутнку мало погодило, као, зар он не би желео да буде присутан кад се наше дете рађа....и тако то...
Међутим, после провг порођаја драго ми је било што није био ту. Ја сам порођај доживела као неки чисто женски ритуал. Нас је било 6 у претпорођајној сали, ко сардине поређане једна до друге...једна повраћа, друга вришти, све голе, прекривене само чаршавима, крви на све стране...
Створила се нека врста везаности и женске солидарности међу нама тада...не знам шта би ту још и мужеви радили тако сатима....

Било ми је потребно да се сконцентришем на дисање, на контракције....да је требало још и да одговарам на његова питања и да обраћам пажњу на њега.....то би ме сморило....

Ma, sve je to inkubator... samo bez napjanja.... ima samostalnu bateriju... autonomija, nema sta...

Hellen:

Зависи од тога шта мисли тата.
Мислим да је лоше приморавати мушкарца да присуствује порођају ако није спреман на то (а могу да га разумем ако није)...
А ако тата жели, нека жена процени колико је он зрео да поднесе тако нешто (знам за неке примере где су се мушкарци покајали што су се јуначили и понудили се да присуствују, а нису били довољно зрели за то), нека мама процени да ли би и она то желела...
Верујем да има парова који то заједно доживе као најлепши догађај у животу..

Кад сам се ја порађала та могућност код нас није постојала. Када смо разговарали о томе, хипотетички, муж ми је рекао да би присуствовао ако бих ја то желела и ако би то мени помогло, али није сигуран како би он то поднео (једини на групи се онесвестио на вежбама из патологије! ). То ме је у тренутнку мало погодило, као, зар он не би желео да буде присутан кад се наше дете рађа....и тако то...
Међутим, после провг порођаја драго ми је било што није био ту. Ја сам порођај доживела као неки чисто женски ритуал. Нас је било 6 у претпорођајној сали, ко сардине поређане једна до друге...једна повраћа, друга вришти, све голе, прекривене само чаршавима, крви на све стране...
Створила се нека врста везаности и женске солидарности међу нама тада...не знам шта би ту још и мужеви радили тако сатима....

Било ми је потребно да се сконцентришем на дисање, на контракције....да је требало још и да одговарам на његова питања и да обраћам пажњу на њега.....то би ме сморило....

Kliknite za proširenje...

Ovo stvarno zvuci kao horor! :shock: :shock: Mislim da cu da unajmim surogat majku kad bude doslo vreme za dete....

Ма, није, веруј ми, само тако звучи!

ja sam za...
sa onim ko će doneti na svet vaše zajedničko dete valjda je normalno biti i u dobru i u zlu.
i priznajem malo me je zbunila tolika zabrinutost kako bi muškarci podneti taj čin.
ili ih zaista volite pa ne želite da ih izlažete tolikom stresu?
ili ste možda i same nesigurne i uplašene pa ne želite da vas oni vide u tom trenutku?
ili potcenjujete vašu jaču polovinu?
ne znam interesantno je pitanje, ja bih se sigurno zamislio ako moja lepša polovina ne bi želela da budem pored nje.

Oh, svasta... Cula sam vec par puta tu pricu kako muskarci nisu pozeljni na porodjaju. Uglavnom su to bile zene koje su tako savrsene da eto nikad nisu bez frizure i koje muz nikad nije video nedoteranu (na primer moja baka). Ne kazem da ste vi kreteni sto tako razmisljate, ali mislim da je to stvar vaspitanja. Vama je verovatno nepojmljivo da se ponasate recimo... nezenstveno... tj. ono sto se smatra nezenstvenim u tim zatvorenim sistemima razmisljanja. Mene to zbunjuje, ne mogu da skapiram kako neko moze sebi da nametne te okove i kako moze da dozvoli da zivi na taj nacin...

To me je podsetilo na jednu situaciju, mog tatu je napadao pijani policajac. Moja mama je mirno cekala da se stvar zavrsi, bez ikakve namere da se umesa, a ja sam izletela i bila spremna da se tucem sa tim policajcem. Bez ikakvog razmisljanja sam uletela u to... dok je moja majka smerno cekala da zli policajac ode. (samo da kazem da ja jesam uspela da odbranim - verbalno doduse - svog tatu jer sam potpuno sludela policajca na blic svojim radikalnim i ostrim stavom, ali ja sam i trenirana da znam kako sa kojim tipom licnosti) Podela na muske ili zenske poslove... zenska solidarnost???? Kakve su to gluposti!!!! Pa kakva solidarsnost sa nepoznatom osobom? Valjda cu da sesolidarisem sa bliznjima, sa svojim muzem u slucaju porodjaja, tj. sa tatom kao u mom prethodnom primeru.

Lepo je sto ste vi jake i mozete same da izgurate porodjaj, ali ja sam se udala zato da delim, da dobijem podrsku od svog muskarca, a ne da sve sama nosim na svojim (ma koliko jakim) ledjima. Zasto bih ja bila sama tamo na porodjaju, zasto moj muz ne bi mogao da podnese moj porodjaj? Jel on neko slabasno dete, mentalni invalid? Ne moze da se nosi sa porodjajem, a moze da bude otac tom detetu? Da sam mislila da je moj muz jadnik koji mi ne treba i koji ce mi samo biti dodatna obaveza tj. jos jedno dete na listi mojih odgovornosti... zasto sam se za njega udala???

On je moj muz, moj zivotni partner, moja podrska i bez njega necu uci u porodjajnu salu. Bilo bi to previse strasno, biti sam sa nepoznatim ljudima i sa gomilom briga. Znam da ce on voditi racuna o svemu.

To je bilo samo ono vezano za mene...

A tu je i nas sin. Ne znam da li da posebno naglasavam, ali moj muz je duzan da bude tamo i zbog naseg deteta. Njemu ce sigurno biti najteze i trebace mu puno paznje od jedine dve osobe koje on zna (mame i tate). Smatram da otac duguje to svom detetu, tj. mora da mu pozeli dobrodoslicu na ovaj svet. Ne smem ni da zamislim situaciju da ja recimo posle porodjaja budem nesvesna, da moj muz nije tamo i da neka nepoznata osoba pazi na naseg sina... to bi bila mnogo tuzna scena i ja to svom detetu jednostavno necu uraditi.

Prisustvo na porodjaju nisam uslovila svom muzu, ali sam znala da on nema sanse da tamo ne bude tj. nema sanse da ce me ostaviti samu... Da kojim slucajem nije takva situacija, ovo bi potpuno uzdrmalo nas odnos i dovelo u pitanje smisao istog.

ja sam za ne samo zbog toga da vide koliko se mi patimo vec jednostavno da i on dozivi onaj trenutak kad dijete prvi put zaplace, nema ljepseg osjecaja od toga.

da



puno mi je pomoglo sto je bio tu kraj mene a i on je bio odusevljen sto je mogao da presece vrpcu i obuce bebu

a tek sto je bio ponosan sto ga je pre mene drzao i prvi se sa njim slikao.....

Рататат, а како би било да бар некад покушаш да изнесеш свој став без вређања оних који су другачији од тебе?

(Искрено, суздржала сам се да ти не одговорим у твом стилу, онако како си заслужила!)