Iskreno ne razumem kako rešavaš logičku enigmu po kojoj je Pavlova politika vodila u neizbežan sukob sa Nemcima a u isti mah je bio na čelu političke garniture koja je prihvatila Trojni pakt.
Ево шта је о узроцима 27. марта записао у дневнику један од активних учесника:
Пешадијски мајор Никола А. Косић, Дневник , Милвоки 1984, 1-2
а шта је написао човек који се сматра једним од организатира ( по многима, човек који је и војнички извео 27. март):
Живан Л. Кнежевић, 27. март 1941, Њујорк 1979, 129-130
Englezi nisu ni došli da brane Grčku inače bi poslali mnogo jače snage od onih koje jesu poslali.Samo potpisivanja pakta nije značilo ništa kad se uzmu u obzir efekti dotadašnje politike a ti efekti su takvi da pakt nije mogao da opstane.Dotadašnja politika kneza Pavla je takva da nije bila moguća nagla promena i svrstavanje uz Nemačku čak ni na način kakav je predviđao ugovor o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu.Iole sposoban državnik mogao bi još nakon pada Poljske da predvidi da će se Jugoslavija tačnije Srbi naći u veoma opasnoj poziciji posebno kad se uzmu apspiracije gotovo svih susednih zemalja ali i "bratskog hrvatskog plemena troimenog naroda" i da je neulazak u rat jedina mogućnost izbegavanja katastrofe.Naravno da je to moralno ok posebno ako je "jedan" Sovjetski Savez sa više tenkova od ostatka sveta,nastojao po svaku cenu da izbegne rat sa Nemačkom.
Koliko su britanske snage u Grčkoj bile snažne pokazalo se u tim kratkotrajnim sukobima.Ne bih da diskusiju širimo na razloge Engleza da pošalje nešto vojske u Grčku.To i nema neki značaj za ocenu istorijske uloge kneza Pavla.Изгледа да ћемо да поновимо целу лекцију која се тиче немачке балканске кампање.
Грчка је за Британију била веома важна, падом Грчке пали су под немачку и италијанску контролу и сви егејски и јонски отоци а Крит је постао екстремно угрожен. Британци би то на сваки начин избегли да су могли, али нису могли јер није било начина да ојачају своје снаге у Грчкој, пошто нису имали сигурног прилаза с обзиром да је италијанска морнарица владала Средоземљем.
Британске снаге у Грчкој нису биле тако слабе, али се знало да се не могу одупрети немачкој инвазији. Сам немачки напад на Грчку није било нешто са чим се рачунало од почетка, постао је актуелан тек када се смотани Мусолини увалио у неприлику у северној Африци, а његов лојални савезник Хитлер је затим почео да тражи пут којим би му прискочио у помоћ и тај пут је водио преко Балкана.
То уједно значи да су наводни планови о продору према Ирану глупост и да се југословенска влада до тог тренутка могла надати да ће је рат некако заобићи, макар на извесно време.
Југословенска влада и принц Павле су тога били сасвим свесни а нарочито чињенице да Енглези не могу помоћи ни сами себи. У таквој ситуацији је потписан Тројни пакт. Можемо да разговарамо да ли јје то било исправно и да ли је то донело више добра или више зла, али није ми јасно како можемо из овога да закључимо да Павле и влада нису хтели да избегну рат.
Уосталом, збацивање намесништва и владе Цветковић-Мачек је био окидач за почетак рата, тако да не знам заправо ни откуд то да се о оваквим стварима уопште расправља.
Kakve srece smo mi Srbi, verujem da bi nas Hrvati opet pre.je.b.ali
Stvaranje KSHS nije ni u kakvoj vezi sa temom.I da je umesto KSHS 1918 došlo do proširenja Srbije kako je predviđao Londonsi ugovor.opet bi se našli u istoj ili veoma veoma sličnoj situaciji kao i sa KSHS kad je reč o ratnom sukobu koji je kasnije postao poznat pod imenom Drugi svetski rat.
......
Нека је добио отказ. Али Субашић јест се договарао са Титом у име тога чему је он био министар док није добио отказ. Да је Дража побједио десило би се исто ко и посље Првог свј. рата, само још и горе! Они који су се борили би били маргинализовани, вратили би се из Лонодона они исти који су и проузроковали катастрофу 1941-1945, а Премијер нове такозване "југославије" би био Мачек (онај који је прогласио и створио ндх а павелић јој се само ставио на чело стицајем околности).
А о томе да би Хрватска била "Загреб са околином", то су глупости у вези било које "југославије".... Па у такозваној влади у Лондону Хрвати су у цијелом периоду 1941-1945 били на пет корака испед Срба политички и чували су и унапређивали своје хрватске интересе (о српским интересима није мислио нико - понајмање Срби, осим изоловани појединаца - Дучић, Ђоновић, Фотић).
Стотину пута се разговарало о такозваној бановини хрватској (а шта је то него ндх!!!), чак се Крњевић тражио да се паре током рата одвајају за буџет такозван бановине хрватске!!! За буџет НДХ!!!
