IZ ISTORIJE BALKANA
citat:
"Најстарији натписи које нам je било могуће да прегледамо, иду до 446. г. пре Христа. Taj се датум односи на запис из атичке збирке (CIA) под бројем: 1,233,29, којим je обележено име СЕРБИЛИЕС, наравно - на грчком: ΣΕΡΒΥΛΙΗΣ
NAPOMENA
"Због познате грчке нестабилности у писању",
(да се послужимо изразом Walter-a Wust-a), СРВ- je написано као СЕРБ, СЕРУ, а СЕРБЕИЛ као СЕРУЛ, или -на грчком: Σερβ- vide Σεραν-Σερβειλ - vide Σερουιλ-
A sada;
Као што рекосмо, сви следећи примери се налазе у CIA:
Corpus Iuscriptionum Atticaram
- 4.428; Σουρβιζ (СУРБИС)
- 4.429: Σονρβιοζ (СУРБИОС) А
- 3.378: Η σοροζ Σερβατσυ Στεφανα. (Xe сороб СЕРБАТУ СТЕФАНА, УРНА СРБИНА СТЕФАНА.)
- 3.702; Σερβ... (СЕРБ... недостајекрај)
- 2.187; Αντωνιοζ Σερβιλιοζ (Антониос СЕРБИЛИОС)
- 2.244: Λσυκ. Σερβιλιοσ (Лук. СЕРБИЛИОС)
- 4.152: Σερβειλοζ Ρουροζ (СЕРБЕИЛОС Руфос)
- 5.101: Τιτοξ Σερβιλιοξ (Титос СЕРБИЛИОС)
- 5.821: Δ. Σερβ... (Д. СЕРБ... недостаје завршетак)
- 6.752: Σερβ. Φαβιανοζ (СЕРБ... Фабианос)
- 8.572: Σερβειλιου Βιταλιωνοζ (СЕРБЕИЛИУ Биталионос)
- 1.952: Σερβιω (СЕРБИО. У ствари, овде je употреблен трећи падеж; значи: СЕРБИЈУ. Уз овај натпис стоји објашњење: "Qram
, , ( ,-; mantimam Macedomae",TJ.: "Наморској обали Македоније". Вероватно се радило о ратнику Србину из Македоније...)
У збирци "Inscriptiones Graecae, Siciliae et Italiae"5 налазе ce натписи, који садрже женска имена такође од корена СРБ-,које приказујемо у наставку: ,JA
- 5.995; Σερβιλια Οικονομία (СЕРБЕЛИА Оикономиа)
- 335; Σερβιλια Ονασιχα (СЕРБЕЛИА Онасиџа) > -1 Η
-1.032; Σερβ... (СЕРБ ... крај оштећен и неразумљив)
- 2.098; Σερβανοα (СЕРБАНДА)
У истој збирци налазе се још два облика од истог корена?
- 2.343; Σερβιλιον (СЕРБИЛИУ - претпостављамо, да je ово генитив , СЕРБИЛОС...)
-НПТЬНННР ь*">Г w. m мнюΧ,ίΓ ^^',Σερβατοζ (СЕРБАТОС...^^! F ' "^ №Ч' "
- 69034·. П. Σερβειλιοζ Π. υιοζ (П. СЕРБИЛИОС П. син)
- 69052: Λ. Σερβειλιοξ Γ. νιοξ (Л. СЕРБЕИЛИОС Г. син)
- 690зз: К. Σερβειλιοζ Π. νιοξ (К. СЕРБЕИЛИОС П. син)
у 698: Σερβειλιοζ (СЕРБЕИЛИОС)
................: Σερβειλια (СЕРБЕИЛИА, Претпоставља се да je ово облик женског имена. Нажалост, уз ово име нема броја, али може да се нађе, захваљујући индексу.)
У истој овој збирци означен je под бројем 669. један надгробии стећак, или плоча, у селу Бујурдере близу Констатинопоља:
"Stella in vicum Bujurdere prope Constatinopohm" ,
на којој je урезано име једног Србина, који je био један од чланова државне управе - командант, великодостојник, или начелник - и то давно пре времена, уз које je исконтруисана "Сеоба Срба на Балкан". Taj натпис изгледа овако:
"Αρχων Γ. Σερβειλιοζ ",
тј. АРХОНТ Г. СЕРБЕИЛИОС
Уз његово име, урезано je и име његове супруге, која осим титуле свога мужа (АРХОТКИЊА), носи исто српско име као он и вероватно још и своје лично име, које je, тврдимо готово са сигурношћу - превод српсог имена НАДА. Taj натпис изгледа овако:
αρχεινη Σερβειλια Ελπιζ (АРХЕИНЕ СЕРБЕИЛИА ЕЛПИС),
а што би значило: ·
АРХОТКИЊА СРПСКА НАДА
Thesaurus Graecae Linguae сачувао нам je име једног Србина господина, или господара:
ΣΑΡΒΗΛΟΣ ΚΥΡΙΟΣ (САРБЕЛОС КИРИОС)
а затим - исти тај лексикон, на основу Суидиних9 бележака и записа доноси и име једне фригијске Сибиле , коју су називали САРБИС , највероватније по њеном пореклу. Ево обавести тачно онако, како je она приказана у "Thesaurus-u":
"Σαρβιζ, η, apud Suidam: Σιβνλλα Φργια, η, κληνεισα νπο τίνων ΣΑΡΒΙΣ".
"САРБИС код Суиде, Фришјска Сибила, коју су неки називали САРБИС".
Иугрчкој "Антологији"11 под бројем 3,19, налази сеједан облик женског српског имена:
Σερβηλεια (СЕРБЕЛЕИА).
Плутарх у животопису о Катону Млађем (Cato Minor) такође спомиње једну Српкињу12:
Σερβιλια (СЕРБИЛИА).
Овде треба да подвучемо, да je јунаковог Плутарховог дела живео у I веку пре Христа У једној пак својој другој биографији о Аратусу (Aratus)
генералу Ахејске Лиге из III века пре Христа, Плутарх споминье и једно спрско мушко име:
Σερβιλιοξ (СЕРБИЛИОН)
Најзад, обраћајући живот Сципиана Емилиана (Scipio Aemilianus), који je живео y II веку пре Христовог рођења, Плутарх и ту спомиње једног СЕРБИОС-а, одн.
Σερβΐθζ,
што je најдивније, он спомиње исто име и у својој биографији о Нуму Помпилију (Numa Pompilius), који je живео у VIII веку пре Христа, ступивши на престо у својој четрдесетој години, године 714. Taj Плутархов
СЕРБИОС, одн. Σερβιοσ
спомиње се у глави 10, ове биографије. Особито привлачимо пажњу читаоца на век, у коме живи Плутархов Сербиус! Одакле једно српско име у једно тако рано доба, ако се српски народ појавио касно у хришћанској ери? А од VIII старе ере до VII века нове ере има више од 1 400 година!
У целом овом овде приказаном низу српских имена, нас највише при-влачи оно, које je повезано с именом Нуме Помпилија, одн. с веком у коме je он живео. Уверени смо, да бисмо - продубљујући знање о Сербију из VIII века старе ере, уједно проширили и своје знање о најстаријем роду, који je y Италији живео, како историчари кажу, од тако давних времена, да се може сматрати аутохтоним, а то су САБИНИ. Ми, найме, имамо разлога да сматра-мо, да je Плутархов Сербиус припадао САБИНИМА, о чијој истородности са Србима пише професор Милан Будимир, иначе признати ауторитет на по-дручју класичне филологије. У ствари - по Будимиру - Сабини су са Србима и истородни и истоимени и готово je сасвим сигурно, на основу сведочан-става, која су до нас стигла, да су они Ти, који су по римском царству расадили корење српскога, одн. словенског језика, које je - на жалост - Несловенима веома тешко, ако не и немогуће да препознају. Будимирову расправу о том веома занимљивом проблему, нажалост, нисмо могли да обухватимо овим, I томом наше студије, па смо je оставили за том II .Њен наслов je:
" De nomine Serbici vestigiis classicis " ,
"О српском имену у класичним документима"
