Super liga Srbije 2021/2022

Потпуно је у праву, ОФК Београд је потпуно исфабриковао читаву своју историју. Био је пре неки дан фељтон у <"Политици о томе:

Уствари, исапло је да би пре Црвена звезда могла да се позива да је БСК, јер су предрати играчи БСК-а (и Југославије) прешли у тај клуб.

Pa sad nije bas tako.Predratni igraci BSK-a,Jugoslavije a i Sokola jesu zavrsili u Zvezdi,jer drugi klub u to vreme nije ni postojao,ali i Partizan moze da se poveze sa BSK-om po tom principu jer igra na stadionu na kom je igrao BSK.Kada pogasis sve klubove i na njihovom mestu pocnes da pravis nove onda nastane prilicna konfuzija.Partizan i Zvezda su pravljeni da budu klubovi velikog formata,i data im je infrastruktura i sve ostalo kako bi to i ostvarili,ali se secanje na BSK nije moglo preko noci izbrisati,jos uvek je bilo sportskih radnika i igraca koji su bili vezani za ime BSK.

Evo sta kaze Miloš Krstić u svojoj kolumni.Miša poseduje zavidnu arhivu, njegov rođak Boža Todorović "Budza" je bio jedan od osnivača BSK-a.
Mada je ovo vise za temu o OFK-i.

Fudbal u Srbiji za vreme II svetskog rata i dešavanja po dolasku komunista na vlast


…fudbal za vreme II sv.rata je bio tabu tema u komunizmu. U leto 1941. BSK je osvojio tzv. "Srpski kup" u liga takmičenju sa 6 klubova, u leto 1943. je opet bio prvak BLP-a (Beogradskog loptačkog podsaveza - termin od pre rata) u ligi od 10 timova, i u martu 1944. je osvojio prvenstvo Beograda u ligi od 10 timova. Tako da treba dodati u bilans jos 3 titule na one predratne. Naravno nije se zbog rata putovalo van Beograda, medjutim nije ni bilo doraslih klubova u provinciji.

Rezultati 1941-1943. protiv najvećeg rivala u nedostatku međunarodnih utakmica.

BSK-S.K.1913 (ranije S.K.Jugoslavija) 19 12 5 2 49:24

Za narednu godinu imam samo podatak da su za Božic ’44 igrali 1:1.

U decembru ’44 BSK i SK1913 se ne pominju svojim imenima nego “plavi” i “crveni” i igraju u korist siromasnih porodica. ’45 ne postoje vise ni pod tim nazivom, a 5. Maja ’45 zavanično su ukinuti svi tadašnji klubovi bez pominjanja poimence proglasom Ministarstva prosvete i potpisom Mitre Mitrovic-Djilas.

Kad je Metalac osnovan kao “klub sindikata radnika metalske struke” date su mu prostorije i imovina nizerazrednog predratnog kluba “Jadran”. To što je u komunizmu zvaničan proglas izdat nekog datuma - znaci da je to bio samo post factum, svršen čin, a da je sve do tada vec obavljeno! Komunisti nisu donosili prvo zakon pa onda sprovodili, kako je normalno, nego prvo raščiste stvar nasilno pa onda donesu zakon I onda nema ko da postavi nezgodna pitanja. Posto su trebali novim vlastima fudbaleri koji su igrali za vreme rata i treneri nisu pohapseni kao glumci zato sto su igrali predstave.

Od 20.X.44 vodeci klubovi koji su igrali za vreme rata se vise javno ne pominju, po istom principu kao sto se brisu sa fotografija komunisticki rukovodioci kada zglajznu da posle novorodjeni narastaj ne sazna da su isti postojali. Ti klubovi su ukinuti na taj nacin de facto, a de jure nije ni trebalo u revolucionarnoj promeni vlasti. Više se ne pominju ni BSK ni SK1913. Pominje se stadion, ali ne kao stadion SK1913, nego kao stadion “Jugoslavije” (ili stadion “crvenih”) kako se klub zvao do početka rata. Mislim da je stadion BSK-a bio oštećen pa se na njemu nije ni igralo. Organizuju se u dobrotvorne svrhe utakmice timova vojske, civila i omladine sve do osnivanja novih sportskih društava.

20. novembra ‘44 osnovan je tim USAOS-a (ujedinjena socijalisticka antifasisticka omladina srbije). Prva utakmica je bila 14. Decembra izmedju (kako pise Politika) tima antifasisticke omladine Beograda i tima I proleterske divizije (kasnije su imenovani kao C.Zvezda I Partizan). Posle se sklapaju timovi za po jednu utakmicu - tim prvog artiljeriskog protivavionskog staba, tim kombinovane cete Beograda, prvi protivavionski tim N.O.V.J., tim I inzenjerske brigade, VI ceta II odeljenja I beogradske brigade K.N.O.J.-a, tim milicije VI rejona, reprezentacija XI rejona. U tim timovima su igrali raniji igraci beogradskih klubova, znaci i BSK-a. A od ranijih klubova prvo su 15. Decembra ponovo formirani oni koji su bili ukinuti za vreme rata – Radnicki, Graficar, Borac, Pekar.

Zašto se posle 20.X.44 ne pominje BSK, a da niko javno nije smeo ništa da pita u vezi sa tim, posledica je zavođenja strahovlade. Za taj zadatak primenom brutalne sile odabrana je VI Lička divizija koja je po mentalitetu i psihi ljudstva bila civilizacijski najudaljenija od urbanih i evropejiziranih stanovnika Beograda. Pošto su u komunističkom vrhu pravilno ocenili da će najveći otpor u učvršćivanju svoje vlasti imati u toj vrsti ljudi, izvršena su bez suđenja streljanja probranih pojedinaca iz svake ulice po nekakvim spiskovima, a beogradski gimnazijalci i studenti oterani su na minska polja na Sremskom Frontu što bi po današnjim merilima moglo biti proglašeno za genocid.

4. marta ’45 tim USAOS-a nazvan je zvanicno Crvena Zvezda. Proglas inicijativnog sportskog odbora federalne Srbije od 20. Marta 1945 kaze: sportske organizacije I forumi predratne Jugoslavije ne pruzaju nikakvu garantiju da mogu ispuniti zadatke koji se postavljaju fiskulturi federalne Srbije. 25.marta osnovan je Metalac.

List “Fiskultura”od 5. Maja pise: Konstituisana je Antifasisticka skupstina narodnog oslobodjenja Srbije (ASNOS) koje je donela odluku da Inicijativni sportski odbor Srbije preuzima na rukovanje svu imovinu BIVSIH fiskulturnih saveza. Potpisali Petar Stambolic I Sinisa Stankovic. Drugu odluku je donelo Ministarstvo prosvete sa potpisom ministra Mitre Mitrovic-Djilas gde se kaze: DOZVOLJAVA se osnivanje fiskulturnih drustava u okviru sindikalnih saveza, vecih preduzeca I ustanova, omladinskih I drugih MASOVNIH organizacija. (Metalac je osnovan 46 dana pre toga, a 2 meseca pre toga zvanicno imenovana C.Zvezda - “nedozvoljeno”?!) Sportski klubovi I fiskulturna drustva KOJA SU DO SADA POSTOJALA (znaci da sada ne postoje!) ne smeju otudjiti svu imovinu dok ne regulisu pravno svoje postojanje u duhu ove odluke.

Prvo prvenstvo Jugoslavije posle rata odigrano je po kup sistemu od 3 do 9 septembra 1945. Nisu se pojavili klubovi nego reprezentacije republika, pokrajine Vojvodina i jugoslovenska armija. Tako su igrace BSK-a, kao i ostalih predratnih klubova, razbacali po timovima republika. Mrkusic, Minda Jovanovic, Mitic, Tomasevic I Horvatinovic su igrali za Srbiju, Bozovic za C.Goru, Mihajlovic za Vojvodinu, Stankovic za BiH.

Postoji zapisnik Fiskulturnog sportskog odbora Srbije (FISOS - osnovan marta 1945) od 20. septembra 1945 da se svi sportski rezultati postignuti za vreme okupacije ne priznaju. U oktobru ’45 je tim I Armije preimenovan je u Centralni Dom Jugoslovenske Armije Partizan, po uzoru na moskovski CDKA (kasnije CSKA).

Od predratnih vodecih timova ostavljen je Hajduk posto je bio na Visu sa partizanima, BASK (zbog streljanog Milutinca) ali je bačen u potsavez, i Vojvodina koja je promenila u početku ime u Sloga. Stadion BSK-a je dodeljen Partizanu. Igraci BSK-a Mrkušic, Stanković, Mitić, Tomašević, Horvatinovic su otisli u Zvezdu, Boba Mihajlović i Minda Jovanović u Partizan, Božović u Budućnost, Manola i Nikolic "Popac" su emigrirali. Kao treci beogradski tim osnovan je Metalac (tim sindikata metalskih radnika) koji je zaslugom Vladimira Dedijera (predratnog navijaca BSK-a) 1950-te promenio ime u BSK sa istim bojama i slicnim grbom kao stari BSK. Ako vec nije nasledio imovinu koju je oduzelo ministarstvo sporta klub je duhom i moralom ponovo povezan sa svojim korenima, a Moša Marjanović, Vujadinović i Božović, koji su činili stručni štab, doveli klub u vice šampionsku poziciju i osvojili dva kupa do 1955...

Mnogi na uticajnim mestima danas nemaju svoje kulturne korene u predratnom Beogradu pa prema tome ni odnos prema njemu, a nazalost obicno nemaju ni kapacitet da taj odnos drugih razumeju.
 
Poslednja izmena od moderatora:
O bezbednosnim službama u upravama klubova...


...slusao sam price od tadasnjih insajdera kako su u svim upravama sportskih klubova posleratne Jugoslavije (osim u vojnom klubu Partizan) normalno bili ljudi iz UDB-e i policije. Policija se zvala tada "Milicija" jer je institucija policija nenarodna i kapitalisticka, a milicija je toboze narodna. Beogradski Radnicki je bio klub beogradske policije, dok su predsednici C.Zvezde bili visoki funkcioneri iz policije Srbije kao sto je bio Milic Bugarčić, pa je bio i Draza Markovic kasnije nazvan "jagnjece brigade", pa je opasni po zivot Krcun Penezic sastavljao tim (po recima Sekularca na TV). Tako su Srba Savic i njegov covek Gvozden Predojevic bili Rankovicevi ljudi, kao sto je bio i Ćeća Stefanovic u beogradskom Radnickom. Posle je, "kazu", ubacen u klub Srdan Andrejevic, koji je takodje bio iz tog "miljea" ali iz druge struje, da rovari protiv Savica. Kada je pao sa vlasti Rankovic, pao je i Srba Savic, a Andrejevic je kao pobednik posle jos dugo vukao konce, a neki sumnjaju da i danas vuce iz senke iako je stariji od Troje. Inace pokojni Savic je u svoje vreme bio u dugoj vezi sa tadasnjom popularnom pevacicom Nadom Knezevic.
Naizgled generali su imali sklonost ka glumicama i balerinama a policajci ka pevacicama.

Isti autor.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Miša o nastanku OFK Beograda i promeni imena BSK


...u vreme od sredine 50-tih godina u upravu Partizana usli su i civili tzv. "genexovci" koji su bili navodno iz najveće spoljnotrgovinske firme "genex" na čelu sa Srbom Savićem, visokim funkcionerom db-a iliti policije. Treba znati da su spoljnotrgovinske firme iz kumunistickih zemalja bile i centri špijunaze u inostranstvu. Medjutim došlo je do raskola sa generalima u upravi Partizana i generali su oterali "genexovce" iz kluba. Medju pristalicama "genexovaca" bili su braća Milutinović i Boba Mihajlović, tako da je Miloš Milutinović odmah poslat u vojsku da ne bi otisao iz Partizana. Po tadasnjim propisima "genexovci" nisu mogli direktno preći iz jednog prvoligaškog kluba u drugi nego su otišli u nižerazrednu "Šumadiju-Trgovacki" pa su izdejstvovali fuziju sa BSK-om i promenili ime u OFK Beograd. Pojavila se prvo bojazan Šovinizma u vlasti da ce ako se klub preimenuje u "BSK Šumadija" to privući Zvezdine navijace. Zvezdini navijaci su hteli da veruju da je Zvezda narodni klub za razliku od Partizana, iako je predsednik zvezde uvek bio neko u funkciji republickog ministra policije. Postojale su i Čarsijske price da BSK privlaci reakcionare, da "smrdi" na staro predratno itd. Osim toga bila je odredjena "velika Četvorka' za osvajanje titula prvaka, a BSK se probio do drugog mesta i osvojio 2 kupa. Igračima BSK-a je kratko saopšteno posle jednog treninga da Beograd treba da ima prvoligaša sa imenom Beograd i niko nije ništa pitao. Prefiks OFK je dodat da bi klub konacno dobio svoj stadion - Omladinski. Do tada je BSK placao kiriju za korišcenje Zvezdinog stadiona pa bi ih Zvezda nekad i tužila za neizmirenje iste. Kada je Zvezdin stadion postao nepodoban za prvu ligu BSK je igrao na Partizanovom. Sa finansijske strane dolazak "genexovaca" se pozitivno odrazio na klub tako da niko od igraca vise nije odlazio u Zvezdu ili Partizan jer u periodu 1950-56 mogao se sastaviti jedan ceo tim Bskovaca koji je tamo presao. Povoljna atmosfera u klubu je narusena dolaskom trenera Milića kada su se počeli stvarati klanovi...
Dresove Bsk-a, sve sa grbom na njima, iz 1957-8 (kada je promenjeno ime u OFK) poklonili su Bulbudercu, kazao mi je Sreta Begovac. Ja sam i licno video kada je igrao Bulbuderac sa BASK-om krajem 60-tih.
 
Poslednja izmena od moderatora:
OFK je dizajnirao prvi grb u posleratnoj Jugoslaviji koji nije više imao ideolosko obelezje - crvenu zvezdu petokraku.

Nekad i sad.Vidi se da su boje u grbu zamenjene.
ofk_grb.jpg
OFK_Beograd.gif
 
Poslednja izmena od moderatora:
Потпуно је у праву, ОФК Београд је потпуно исфабриковао читаву своју историју. Био је пре неки дан фељтон у <"Политици о томе:

Недавно је ОФК Београд стогодишњицу БСК-а прославио као своју. У источној Европи је, иначе, у моди да се буде „старији од комунизма”.

Тако је 17. нентори преко ноћи открио да је он у ствари Тирана, најуспешнији предратни албански клуб. Туђман је прогласио да је загребачки Динамо и ХАШК и Грађански, док је садашњи клупски газда скромнији – слави „само” оснивање Грађанског (ове године је баш било сто година од тада).

Софијском Централном спортском клубу армије (ЦСКА) траже везу с предратним официрским клубом АС 23. А у московском ЦСКА су постали ни мање ни више него старији и од саме Црвене армије, па су и они ове године прославили век постојања. За то им је било довољно што су први тренинзи били на напуштеним теренима клуба насталог 1911.

ОФК Београд овако објашњава откуд му право на тапију на БСК и 1911. У БСК-у су 1945. видели да је ђаво однео шалу, па су се досетили како да преваре комунисте – прекрстили су се у Металац. То је изгледа било толико вешто изведено да се чак и сам вођа комуниста Тито учланио у њега и још као члански улог дао позамашне паре. Додуше, исто је поступио и кад је у питању био загребачки Металац, јер је као металски радник (по званичној биографији) хтео да буде колегијалан.

Превара века је да је Металац преименовани БСК. Из „Политике” од 1. марта 1945. се види да је Раднички спортски клуб Металац почео с радом 25. фебруара те године. И, да не буде забуне, представио се као „бивши Јадран”. (основан 1929), који је од 1939. био клуб синдиката металаца, а престао да постоји по избијању рата.

„Некадашњи претседник надзорног одбора Јадрана, радник индустрије мотора Раковица Божидар Јеремић једног фебруарског дана 1945 године посетио је секретара привремене Централне управе синдиката металаца ДушанаЋорковића. Предложио му је да се поново оснује Јадран. Душан Ћорковић и још неки функционери Централне управе сложили су се да је неопходно основати спортски колектив металаца. Али, због ширине и специфичности и имајући пред очима одлуке Земаљске конференције синдиката о фискултури, били су мишљења да новом клубу треба дати име Металац”, записано је у монографији „БСК 1945-1955”, дакле када је сведока било као плеве.

Да Металац није прерушени БСК сведоче још неки подаци. У „Политици” од 25. маја 1945. стоји позив БСК-а својим члановима и пријатељима да дођу на клупску конференцију 27. маја „ради прилагођавања рада клуба у смислу одлуке Министарства просвете Србије бр. 15. од 13. априла”.

Конференција је одржана у клупским просторијама у Чика-Љубиној 9/II. Просторије Металца су, међутим, у Немањиној 35 (дакле сасвим друга адреса), што се види из позива за упис нових чланова.

На истој страни, где је БСК још жив клуб, стоји и вест да се на Титов рођендан Металац састаје с Црвеном звездом, а и обавештење да ће баш на дан кад је конференција БСК-а (9 ч пре подне) играти против Ботипа, али по подне (17 ч). Дакле, БСК и Металац су постојали у исто време и никако нису један те исти клуб!

Зашто се Металац 1950. прекрстио у БСК? Ево како је то са саме клупске ванредне скупштине пренела „Политика”, 23. јула 1950:

„Реферат о реорганизацији и претстојећим задацима новога друштва поднео је члан секретаријата Металца Душан Шијан. Референт је истакао да досадашњи успеси Металца нису били онакви какви су могли да буду јер је и само име бившег друштва онемогућавало укључење спортиста Београда у друштво. Његови чланови регрутовали су се, углавном, из редова металских радника, док је низ пријатеља друштва остајао по страни јер им је, према принципима на којима је било засновано друштво, био онемогућен приступ.”

У монографији „50 година БФС” (1973) наводи се и да је тада дошло до спајања Металца с Београдом, фискултурним друштвом Савеза радника и намештеника комуналних предузећа и установа, основаним 1945, које је од 1947. деловало као Спортско друштво Месног синдикалног већа. Годину дана пре фузије, 1949, његови фудбалери су били трећи у Првој јединственој лиги Србије, а у Купу Југославије су се пробили међу 64 најбоља клуба (испали су од друголигаша Металца из Загреба).

После седам година поново је дошло до „мешања крви”: БСК се фузионисао с Трговачким спортским клубом Шумадија. И опет ново име.

„Секретар Бска Душко Петровић је објаснио чланству неопходност промене. Бск није имао никакве помоћи, а ново име ће му омогућити ширу базу и већу подршку многих фактора у главном граду. Као највећи и горући проблем Бска био је стадион”, наведено је у „Спорту” од 27. новембра 1957, који даје и вест да је ванредна скупштина ТСК Шумадије решила да се „клуб, због насталих финансиских тешкоћа расформира”, а „имовина клуба прећи ће у руке оног футбалског клуба који преузме на себе традиције Шумадије.”

Омладински фудбалски клуб Београд, који је тада настао, међутим, данас се позива само на традиције Металца (с разлогом) и предратног БСК-а (без разлога). О традицији ТСК Шумадије – ни помена.

Тај клуб је настао 1956. фузијом Милиционара, основаног 1946, који је 1952. променио име у Шумадија, и Гранапа, насталог 1948, а годину касније преименованог у Трговачки. Дакле, у „плавој крви” ОФК Београда има крвних зрнаца и милиционара и трговаца.

Има ли клуб настао фузијом право да за свој рођендан узме датум оснивања једног од својих родитеља? Како је код нас и у источној Европи – види се.

На Западу, међутим, ствари стоје другачије. Рецимо, 1927. је неким фашистима у Риму пало на памет да је срамота да Вечни град нема првака Италије у фудбалу. И од три клуба је настала Рома. Један од њих, Роман, основан је 1903, али Рома слави свој рођендан, а не његов.

Пример из Данске је још драстичнији. Копенхаген је основан фузијом два тамошња вечита ривала од којих је један најстарији фудбалски клуб у Европи не рачунајући британска острва – КБ (основан 1876), а други само што није ушао у 90. годину – Б 1903. Нови клуб наставља њихову традицију, али на клупском сајту пише да је основан 1. јула 1992.

Према овоме ОФК Београд не само што не би могао да слави 1. септембар 1911, него чак ни 25. фебруар 1945, јер рођен 26. новембра 1957. Оно пре су, све до 1929, само његови преци.

Сутра: Исто је било и после Првог светског рата
Иван Цветковић
објављено: 10.09.2011

Уствари, исапло је да би пре Црвена звезда могла да се позива да је БСК, јер су предрати играчи БСК-а (и Југославије) прешли у тај клуб.

A na koga Partizan da se poziva s obzirom da su za njega igrali skoro svi bivši reprezentativci NDH?! :whistling:
 
Poslednja izmena od moderatora:
A na koga Partizan da se poziva s obzirom da su za njega igrali skoro svi bivši reprezentativci NDH?! :whistling:

Управо из овог фељтона чији сам један наставак поставио види се да су клубови на овим просторима гашени због сарадње с окупатором. И то не само после Другог светског рата, него, што се мање зна, и после Првог. Када су стизали ослободиоци, они су, згађени, те клубове погасили и основали друге.

БСК је рецимо нашао за сходно да 1941. године, на Видовдан, организује лакоатлетско такмичење на коме ће поред осталих узети учешће и атлетичари немачке војске. Наравно да су такав клуб после рата укинули. Клубови су укидани, али фудбалерима се прећутно гледало кроз прсте. Некима од њих је то био и начин да избегну регрутацију.

Конкретно, постоји слика из 1944. године (објављена у "Политици") на којој су као играчи БСК-а и прва Звездина звезда Рајко Митић, Бранко Станковић и голман Срђан Мркушић. :per:

Да се мало вратимо на Војводину. Она је успела да преживи Први светски рат вероватно јер Нови Сад није био окупирани град, па нису ни могли да играју утакмице с окупатором.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Управо из овог фељтона чији сам један наставак поставио види се да су клубови на овим просторима гашени због сарадње с окупатором. И то не само после Другог светског рата, него, што се мање зна, и после Првог. Када су стизали ослободиоци, они су, згађени, те клубове погасили и основали друге.

БСК је рецимо нашао за сходно да 1941. године, на Видовдан, организује лакоатлетско такмичење на коме ће поред осталих узети учешће и атлетичари немачке војске. Наравно да су такав клуб после рата укинули. Клубови су укидани, али фудбалерима се прећутно гледало кроз прсте. Некима од њих је то био и начин да избегну регрутацију.

Конкретно, постоји слика из 1944. године (објављена у "Политици") на којој су као играчи БСК-а и прва Звездина звезда Рајко Митић, Бранко Станковић и голман Срђан Мркушић. :per:

Да се мало вратимо на Војводину. Она је успела да преживи Први светски рат вероватно јер Нови Сад није био окупирани град, па нису ни могли да играју утакмице с окупатором.

Uspela je nekako i da prezivi 1945, a napravljena je po uzoru na Slaviju iz Praga koja je vazila da burzujski tim
 
Управо из овог фељтона чији сам један наставак поставио види се да су клубови на овим просторима гашени због сарадње с окупатором. И то не само после Другог светског рата, него, што се мање зна, и после Првог. Када су стизали ослободиоци, они су, згађени, те клубове погасили и основали друге.

БСК је рецимо нашао за сходно да 1941. године, на Видовдан, организује лакоатлетско такмичење на коме ће поред осталих узети учешће и атлетичари немачке војске. Наравно да су такав клуб после рата укинули. Клубови су укидани, али фудбалерима се прећутно гледало кроз прсте. Некима од њих је то био и начин да избегну регрутацију.

Конкретно, постоји слика из 1944. године (објављена у "Политици") на којој су као играчи БСК-а и прва Звездина звезда Рајко Митић, Бранко Станковић и голман Срђан Мркушић. :per:

Да се мало вратимо на Војводину. Она је успела да преживи Први светски рат вероватно јер Нови Сад није био окупирани град, па нису ни могли да играју утакмице с окупатором.

Pametni su bili ti komunisti nema sta.Igrali fudbal - saradnja sa okupatorom,sto nisu pobedili ili mozda nisu imali dovoljan broj igraca?U Cacku je recimo tokom rata odigrana utakmica izmedju Nemaca i nekih Partizana i sta cemo sad.Gasili su klubove, formirali nove zato sto nisu hteli da ih ista podseca na kralja i kraljevinu.Istorija je trebalo da pocne 1945 ali malo su se preracunali.
 
Uvek ste puni tih gluposti o Partizanu te HDH,te Zagreb,te Tudjman,te mi Srbi vi niste.Ako imas manje od 15 godina jos mozes da se osvestis,a ako nemas prezivas se Lukic, garant.Valjda tako opravdavate svoju ruznu proslost da vam bude lakse.

E znao sam da će neko da se primi... Kako ostali Grobari razumiju zezanje i ne reaguju burno kao ti na sitna peckanja, nego čekaju priliku da uzvrate istom mjerom i sve to bude simpatično?!

A ti si krajnje neukusno počeo da lupaš k'o maksim po diviziji! :(
 
E znao sam da će neko da se primi... Kako ostali Grobari razumiju zezanje i ne reaguju burno kao ti na sitna peckanja, nego čekaju priliku da uzvrate istom mjerom i sve to bude simpatično?!

A ti si krajnje neukusno počeo da lupaš k'o maksim po diviziji! :(

Zato sto ste to zezanje ponavljali godinama pa je ono danas postalo istina eto zato.
Kako sam ti to uzvratio istom merom?
I sta sam lupio a da nije bilo ukusno?
 
Век ОФК Београда – превара века

У источној Европи, од Тиране до Москве, у настојању да се буде старији од „комунизма” све може, док на Западу нико није старији од самог себе. – Тито уплатио позамашан члански прилог Металцу.

Недавно је ОФК Београд стогодишњицу БСК-а прославио као своју. У источној Европи је, иначе, у моди да се буде „старији од комунизма”.

Тако је 17. нентори преко ноћи открио да је он у ствари Тирана, најуспешнији предратни албански клуб. Туђман је прогласио да је загребачки Динамо и ХАШК и Грађански, док је садашњи клупски газда скромнији – слави „само” оснивање Грађанског (ове године је баш било сто година од тада).

Софијском Централном спортском клубу армије (ЦСКА) траже везу с предратним официрским клубом АС 23. А у московском ЦСКА су постали ни мање ни више него старији и од саме Црвене армије, па су и они ове године прославили век постојања. За то им је било довољно што су први тренинзи били на напуштеним теренима клуба насталог 1911.

ОФК Београд овако објашњава откуд му право на тапију на БСК и 1911. У БСК-у су 1945. видели да је ђаво однео шалу, па су се досетили како да преваре комунисте – прекрстили су се у Металац. То је изгледа било толико вешто изведено да се чак и сам вођа комуниста Тито учланио у њега и још као члански улог дао позамашне паре. Додуше, исто је поступио и кад је у питању био загребачки Металац, јер је као металски радник (по званичној биографији) хтео да буде колегијалан.

Превара века је да је Металац преименовани БСК. Из „Политике” од 1. марта 1945. се види да је Раднички спортски клуб Металац почео с радом 25. фебруара те године. И, да не буде забуне, представио се као „бивши Јадран”. (основан 1929), који је од 1939. био клуб синдиката металаца, а престао да постоји по избијању рата.

„Некадашњи претседник надзорног одбора Јадрана, радник индустрије мотора Раковица Божидар Јеремић једног фебруарског дана 1945 године посетио је секретара привремене Централне управе синдиката металаца ДушанаЋорковића. Предложио му је да се поново оснује Јадран. Душан Ћорковић и још неки функционери Централне управе сложили су се да је неопходно основати спортски колектив металаца. Али, због ширине и специфичности и имајући пред очима одлуке Земаљске конференције синдиката о фискултури, били су мишљења да новом клубу треба дати име Металац”, записано је у монографији „БСК 1945-1955”, дакле када је сведока било као плеве.

Да Металац није прерушени БСК сведоче још неки подаци. У „Политици” од 25. маја 1945. стоји позив БСК-а својим члановима и пријатељима да дођу на клупску конференцију 27. маја „ради прилагођавања рада клуба у смислу одлуке Министарства просвете Србије бр. 15. од 13. априла”.

Конференција је одржана у клупским просторијама у Чика-Љубиној 9/II. Просторије Металца су, међутим, у Немањиној 35 (дакле сасвим друга адреса), што се види из позива за упис нових чланова.

На истој страни, где је БСК још жив клуб, стоји и вест да се на Титов рођендан Металац састаје с Црвеном звездом, а и обавештење да ће баш на дан кад је конференција БСК-а (9 ч пре подне) играти против Ботипа, али по подне (17 ч). Дакле, БСК и Металац су постојали у исто време и никако нису један те исти клуб!

Зашто се Металац 1950. прекрстио у БСК? Ево како је то са саме клупске ванредне скупштине пренела „Политика”, 23. јула 1950:

„Реферат о реорганизацији и претстојећим задацима новога друштва поднео је члан секретаријата Металца Душан Шијан. Референт је истакао да досадашњи успеси Металца нису били онакви какви су могли да буду јер је и само име бившег друштва онемогућавало укључење спортиста Београда у друштво. Његови чланови регрутовали су се, углавном, из редова металских радника, док је низ пријатеља друштва остајао по страни јер им је, према принципима на којима је било засновано друштво, био онемогућен приступ.”

У монографији „50 година БФС” (1973) наводи се и да је тада дошло до спајања Металца с Београдом, фискултурним друштвом Савеза радника и намештеника комуналних предузећа и установа, основаним 1945, које је од 1947. деловало као Спортско друштво Месног синдикалног већа. Годину дана пре фузије, 1949, његови фудбалери су били трећи у Првој јединственој лиги Србије, а у Купу Југославије су се пробили међу 64 најбоља клуба (испали су од друголигаша Металца из Загреба).

После седам година поново је дошло до „мешања крви”: БСК се фузионисао с Трговачким спортским клубом Шумадија. И опет ново име.

„Секретар Бска Душко Петровић је објаснио чланству неопходност промене. Бск није имао никакве помоћи, а ново име ће му омогућити ширу базу и већу подршку многих фактора у главном граду. Као највећи и горући проблем Бска био је стадион”, наведено је у „Спорту” од 27. новембра 1957, који даје и вест да је ванредна скупштина ТСК Шумадије решила да се „клуб, због насталих финансиских тешкоћа расформира”, а „имовина клуба прећи ће у руке оног футбалског клуба који преузме на себе традиције Шумадије.”

Омладински фудбалски клуб Београд, који је тада настао, међутим, данас се позива само на традиције Металца (с разлогом) и предратног БСК-а (без разлога). О традицији ТСК Шумадије – ни помена.

Тај клуб је настао 1956. фузијом Милиционара, основаног 1946, који је 1952. променио име у Шумадија, и Гранапа, насталог 1948, а годину касније преименованог у Трговачки. Дакле, у „плавој крви” ОФК Београда има крвних зрнаца и милиционара и трговаца.

Има ли клуб настао фузијом право да за свој рођендан узме датум оснивања једног од својих родитеља? Како је код нас и у источној Европи – види се.

На Западу, међутим, ствари стоје другачије. Рецимо, 1927. је неким фашистима у Риму пало на памет да је срамота да Вечни град нема првака Италије у фудбалу. И од три клуба је настала Рома. Један од њих, Роман, основан је 1903, али Рома слави свој рођендан, а не његов.

Пример из Данске је још драстичнији. Копенхаген је основан фузијом два тамошња вечита ривала од којих је један најстарији фудбалски клуб у Европи не рачунајући британска острва – КБ (основан 1876), а други само што није ушао у 90. годину – Б 1903. Нови клуб наставља њихову традицију, али на клупском сајту пише да је основан 1. јула 1992.

Према овоме ОФК Београд не само што не би могао да слави 1. септембар 1911, него чак ни 25. фебруар 1945, јер рођен 26. новембра 1957. Оно пре су, све до 1929, само његови преци.

Иван Цветковић

http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/Vek-OFK-Beograda--prevara-veka.sr.html

Jos jedno klasicno montiranje istorije ;)
 
Jos jedno klasicno montiranje istorije ;)

Postovao je to vec Bastiani.Ne znam da li si procitao sta kaze Miloš Krstić o tome iz mog posta gore.Nisam bas upoznat sa zakonom o fuziji i da li postoji kod nas ali logicki ako se jedan klub odluci na fuziju sa nekim moze da mu ostane tradicija i da od tog drugog kluba uzme samo kapacitete ili igracki kadar recimo.Pogledaj danas za Zvezdu i Fmp ili BASK i Novi Pazar to je po meni jos gori slucaj nego ovo.
 
Postovao je to vec Bastiani.Ne znam da li si procitao sta kaze Miloš Krstić o tome iz mog posta gore.Nisam bas upoznat sa zakonom o fuziji i da li postoji kod nas ali logicki ako se jedan klub odluci na fuziju sa nekim moze da mu ostane tradicija i da od tog drugog kluba uzme samo kapacitete ili igracki kadar recimo.Pogledaj danas za Zvezdu i Fmp ili BASK i Novi Pazar to je po meni jos gori slucaj nego ovo.

***, nisam video spojler.
Ali nije na izmet da se ponovi :mrgreen:
Sto se fuzija tice, moje shvatanje je sledece: jedan klub(manji) se pripaja drugom klubu(vecem) i fakticki ulazi pod njegov patronat.
E sad, postoji varijanta da se napravi novi klub i startuje od nule ili da se taj manji klub povinuje vecem, sto fakticki znaci da taj manji klub vise ne postoji.
Tako je recimo ucinjeno sa Radnickim i Svislajonom u basketu ili Novim Pazarom i BASK-om u fudbalu.
Sto se slucaja Zvezde i FMP-a tice, to je najpribliznije ovom prvom slucaju, tj. stvaranju novog kluba, mada je situacija krajnje specificna.
FMP je pozajmio ime od Zvezde i sada funkcionise pod tim imenom, dok stara Zvezda i dalje postoji, doduse u blokadi zbog dugova.
Posto je ovaj dogovor o fuzionisanju sklopljen na 5 godina, onda postoji mogucnost da se kroz 5 godina ta dva kluba opet razdvoje i svako nastavi svojim putem.
 
Poslednja izmena:
Zato sto ste to zezanje ponavljali godinama pa je ono danas postalo istina eto zato.
Kako sam ti to uzvratio istom merom?
I sta sam lupio a da nije bilo ukusno?

Čekaj je li ti stvarno ne znaš da je Stjepan Bobek i još nekolicina fudbalera Partizana igrala za reprezentaciju tzv. NDH-a?

I nisi mi ti uzvratio istom mjerom, nego si počeo da pričaš gluposti oko toga koliko ja imam godina i da FK Crvena Zvezda ima ružnu prošlost! :rtfm:
 

Back
Top